menu trigger  menu trigger
Ponedeljak – Petak 08:00 h – 20:00 h Subota 08:00h - 12:00 h021 442 224066 442 224Bulevar cara Lazara 81Novi SadZakažite pregled
Copy-of-BLOG-2-1200x675.png
27.03.2023 BolestiKardiologijaO srcuOčuvanje zdravlja

Šta je Sindrom slomljenog srca ili Takocubo kardiomiopatija?

Takocubo kardiomiopatija poznata i kao Sindrom slomljenog srca predstavlja reverzibilnu, stresom uzrokovanu kardiomiopatiju (bolest srčanog mišića). Prvi put ovaj sindrom opisan je od strane Japanskih autora 1991. godine. nakon zemljotresa. Ime je dobila po zamci za hobotknice na koju podseća oblik leve komore srca sa dramatičnom apikalnom akinezijom po kojoj se ovaj sindrom karakteriše.

U literaturi ova kardiomiopatija se naziva još i sindrom apikalne balonizacije ili kateholaminima indukovna kardiomiopatija. Iako tačan uzrok ove kardiomiopatije još uvek nije poznat, pretpostavlja se da je posledica iznenada nastalih intenzivnih emotivnih reakcija. Dakle veliki strah, bol, panika mogu uzrokovati povećavanje koncentracije kateholamina u cirkulaciji, koji nakon nekoliko minuta ili sati uzrokuju neuobičajenu disfunkciju leve komore srca.

Mehanizam nastanka kardiomiopatije

Predloženo je nekoliko teorija koje su pokušale da razjasne mehanizam nastanka ove kardiomiopatije poput:

  • Spazma koronarnih arterija (arterija koje ishranjuju srčani mišić)
  • Narušene srčane mikrovaskularne funkcije(malih krvnih sudova I kapilara) 
  • Narušenog metabolizma masti u miokardu (srčanom mišiću)
  • Akutni koronarni sindrom sa reperfuzionim oštećenjem
  • Endogeni kateholaminima uzrokovan nastanak ošamućenog miokarda i mikroinfarkta
  • Koronarna endotelijalna disfunkcija

Koji su patofiziološki mehanizmi?

U normalnim okonostima srčani mišić koristi 90% energije iz metabolizma masnih kiselina, u miru i tokom aerobne aktivnosti. Tokom ishemije ovaj put je narušen i umesto metabolizma masnih kiselina koristi se glukoza što rezultira narušenom srčanom funkcijom.

Kod pacijenata sa Takocubo kardiomiopatiojom metabolizam je usmeran na korišćenje glukoze kao izvora energije iako u pozadini nema narušene miokardne perfuzije. Najčešće se kao mogući mehanizam nastanka ove kardiomiopatije pominje stresom uzrokovano oslobađanje kateholamina, koje deluje toksično sa posledičnim nastankom ošamućenog miokarda (srčanog mišića).

Vršene su biopsije miokarda kod pacijenata sa Sindromom slomljenog srca i nađena je reverzibilna fokalna miocitoliza, infiltracija mononuklearima i nekroza vlakana odgovornih za kontrakciju. Ostaje nerazjašnjeno šta je zapravo uzrok ove kardiomiopatije, da li spazam više koronarnih krvnih sudova, tromboza, okluzija epikardijalnih krvnih sudova ili direktno toksično dejstvo na miokard.

Karakteristično abnormalno apikalno baloniranje miokarda leve komore koje se viđa kod sindroma slomljenog srca, može se nađi i u drugim stanjima, viđa se kod ljudi koji imaju okluziju prednje descedentne arterije što onemogućava postavljanje dijagnoze Sindroma slomljenog srca samo na osnovu abnormanog kretanja leve komore.

Mogući Uzroci Takotsubo Kardiomiopatije: Uticaj Kokaina, Metafetamina i Kateholamina

Takođe se u literature pominju i upotreba kokaina, metafentamina kao mogući uzroci ove kardiomiopatije. Istrživanja su pokazala da pacijenti sa sindromom slomljnog srca imaju značajno veću koncentraciju serumskih kateholamina (norepinefrin, epinefrin, dopamine) u odnosu na pacijente sa akutnim infarktom.

Apikalni delovi miokarda leve komore imaju veću koncentraciju simpatičke inervacije u odnosu na ostale delove miokrda što može objasniti karakterističan poremćaj kinetike ove regije uzrokovan ekscesom kateholamina. Moguće je da izvesnu ulogu ima i endotelna disfunkcija u ovom sindromu pri čemu se abnormalna sklonost spazmu u koronarnom stablu (krvnim žilama srca) može manifestovati kao angina i kao takotsubo kardiomiopatija.

Koliko se često sreće Sindrom slomljenog srca i kako ga prepoznati?

U poređenju sa pacijentima sa akutnim koronarnim sindromom, pacijenti sa Takocubo kardiomiopatijim u 90% slučajeva su ženskog pola. Obično se javlja kod žena u postmenopauzi od 58. do 75. godine života, koje su izložene velikom emotivnom ili fizičkom stresu, mada postoje opisani slučajevi i kod muškaraca.

U gotovo 1/3 slučajeva uzrok je nerazjašnjen. Kod 2/3 pacijenata moguće je povezati Sindrom slomljenog srca sa velikim emocionalnim ili fizičkim stresom koji su prethodili događaju poput:

  • Vest o smrti bliske osobe
  • Loše finansiske vesti
  • Pravni problemi
  • Velike prirodne katastrofe
  • Sudar motornim vozilom
  • Pogoršanje hronične bolesti
  • Novo dijagnostikovano ozbiljno medicinkso stanje
  • Izlaganje hirurškom lečenju
  • Boravak u jedicini intenzivne nege
  • Upotreba ili odvikavanje od nedozvoljenih droge
  • Takocubo kardiomiopatija opisana je i kod osoba koje su bile izložene utapanju
  • Napadi takođe mogu biti uzrok

Ovaj sindrom imitira akutni koronarni sindrom (nestabilnu anginu pekrots ili akutni infarkt srca). Pacijent se prezentuje sa bolom u grudima, mogu se žaliti i na osećaj nedostatka vazduha, osećaj lupanja i preskakanja srca, mučninu, povraćanje i sinkopu ( kratkotrajan gubitak svesti) , a opisan je čak i kardiogeni šok.

Za razliku od akutnog koronarnog sindroma koji se obično javlja u jutarnjim satima, takocubo kardiomiopatija javlja se u popodnevnim satima, kada su stresori više prisutni.

Pacijenti sa Sindromom slomljenog srca imaju mnogo manju incidencu poznatih faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova poput hipertenzije; dijabetes melitusa-povišen šećer u krvi, hiperlipidemije – povišene masnoće u krvi, pušenja, pozitivne porodične anameze (da je neko od bliskih rođaka imao neko od kardiovaskularnih oboljenja poput infarkta miokarda, šloga…)

Uloga Kardiološke Evaluacije i Terapije

Objektivni pregled kod pacijenta sa Sindromom slomljenog srca je obično neupadljiv. Pacijent može imati klasične znake akutnog koronarnog sindroma, obično su uznemireni, preznojani, a može se prezentovati i sa znacima akutne srčane slabosti, pacijent se žali na osećaj nedostatka vazduha i gušenje, nemogućnost ležanja na ravnom a auskultatorno nad plućnim poljima mogu se čuti pukoti koji sugerišu plućnu kongestiju.

Snižen krvni pritsak (hipotenzija) može da se javi usled popuštanja miokarda leve komore. Pacijenti sa Takocubo kardiomiopatijom možda nemaju uobičajene faktore rizika za kardiovaskurarne bolesti, ali njihov bol treba shvatiti ozbiljno. Ovi pacijenti treba da budu tretirani kao pacijenti sa akutnim koronarnim sindromom, treba im obezbediti neophodnu terapiju i sledstveno kardiološko ispitivanje.

Opisane su i atipične forme Tacokcubo CMP sa različitim poremećajima pokretljivosti zidova uključujući desnu komoru, bazalnu i medijalnu akineziju leve komore, koja može da zavede lekara u postavljanju dijagnoze.

Diferencijalno-dijagnostički potrebno je misliti i na sledeća stanja:

  • Esofagealni spazam
  • Gastroezofagealni refluks
  • Infarkt miokarda
  • Miokardnu ishemiju
  • miokarditis
  • akutni perikarditis
  • Pneumotoraks
  • Kardiogeni plućni edem
  • Plućnu emboliju
  • Nestabilnu angina
  • Aortnu disekciju
  • Kardiomiopatiju uslovljenu upotrebom kokaina

Kako se postavlja dijagnoza Takocubo kardiomiopatije?

  • glasno hrkanje
  • prekidi disanja u toku spavanja ili čudno disanje „kao da se osoba bori da udahne“ (ovaj simptom obično uoče osobe iz najbliže okoline obolelog)
  • buđenje sa osećajem suvih usta
  • jutarnje glavobolje
  • san nije okrepljujući (osoba se budi umorna, kao da nije spavala ili čak i umornija nego pre spavanja)
  • smanjena koncentracija i mentalne teškoće u obavljanju uobičajenih zadataka
  • povećana razdražljivost
  • nagle promene raspoloženja
  • izražena dnevna pospanost (osoba lako zaspe dok gleda TV, čita novine, knjigu….)

Kao i kod svakog pacijenta kod koga se sumnja na akutni koronarni sindrom, EKG je inicijalni test koji je neophodno uraditi. Na incijalnom EKG-u najčešće promene su ST elevacija (u 67 do 75%) kao i inverzija T talasa (61%). U 95% slučajeva elevacija ST segmenta se vidi u prekordijalnim odvodima i maksilmalna je u V2 i V3.

U komparaciji sa akutnim infarktom miokarda sa ST elevacijom kao posledica okluzije prednje descedentne arterije kod pacijenata sa Stresom indukovane kardiomiopatije amplitude elevacije ST segmenta je značajno niža. Kod 15 % pacijenata sa Sindromom slomljenog srca moguć je i normalnan ili EKG sa nespecifičnim promenama. Nakon normalizacije ST segmenta obično sledi dfuzna inverzija T talasa koja se obično viđa u danima i nedeljama koje slede.

Sindrom slomljenog srca se ne može pouzdano razlikovati od akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijom na osnovu EKG zapisa. U retrospektivnoj studiji na 33 pacijenta sa Takocubo CMP autori su predložili EKG kriterijume za razlikovanje ove kardiomipatije od akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijiom koji su se javili unutar 6 h od pojave simptoma. Kombinacija odsustva Q zubca i odsustva recipročnih promena, nedostatak elevacije STsegmenta u V1 odvodu i prisustvo ST elevacije u aVR odvodu govori u prilog Takocubo CMP sa visokom sentzitivnošču i specifičnošću.

Kardiospecifični marker, naročito troponina su povišeni kod 90% slučajeva sa Sindromom slomljenog srca, ali diskretno manje nego što se viđa kod akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijom. BNP, moždani natriuretski peptid može takođe biti povišen i predstavlja marker popuštanja leve komore.

Transtorakalna ehokardiografija omogućava brz uvid u poremećaj segmentne pokretljivosti zidova leve komore koja se tipično viđa kod pacijenata sa Takocubo kardiomiopatijom. Veoma je karakteristična hipo do akinezija medijalnih i apiklanih segmenata leve komore. Ejekciona frakcija leve komore obično se procenjuje u tim situacijama između 20-49%. Važno je napomenuti da se ove abnormalnosti kretanja zida protežu van distribucije bilo koje pojedinačne koronarne arterije. Ehokardiografija se koristi i za praćenje rezolucije ove kardiomiopatije i poboljšanja ejekcione frakcije.

Dijagnoza stresom uzrokovane karduiomipatije potvrđuje se tipično u katatetrizacionoj laboratoriji. Uglavnom se nađe uredan luminogram epikardijalnih krvnih sudova, a kod manjeg broja nađu se hemodinamski neznačajna suženja. Prevalenca urednog luminograma kod paciejnata sa infarktom miokarda sa ST elevacijom (STEMI ) pacijenata je 1 do 12%. Za razliku od Takocubo kardiomiopatije ovaj fenomen se može objasniti tranzitornom okluzijom krvnog suda sa spontanom trombolizom, vazospazmom ili efektima leka.

Leva ventrikulografija je sigurno najpreciznija metoda sa kojom se demonstrira patognomično kretanje apikalnih segmenata miokarda leve komore i za preciznu procenu ejekcione frakcije.

Od ostalih imidžing tehnika može se uraditi RTG p/c kod pacijenata sa Sindromom slomljenog srca je najčešće normalan, ali može pokazivati znake plućnog edema.

Magnetna rezonanca srca se sve više koristi kao dijagnostički modalitet koji je jedinstveno pogodan za postavljanje dijagnoze Takotsubo kardiomiopatije preciznim vizualizacijom regionalnih abnormalnosti pokreta zida, kvantifikacijom ventrikularne funkcije i identifikacijom reverzibilnog edema i upale miokarda i odsustva nekroze i fibroza, čime se omogućava i diferencijana dijagnoza Takocubo kardiomiopatije od infarkta miokarda i miokarditisa.

Kako se leči Sindrom slomljenog srca?

S obzirom da Sindrom slomljenog srca imitira akutni koronarni sindrom na osnovu inicijalnog EKG, ne može se razlikovati od akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijom. Pristup pacijentu treba da prati protokol za zbrinjavanje i transport pacijenta sa bolom u grudima.

Pacijent sa Takocubo kardiomiopatijom zahteva prijem u odgovarajuće kardiološko odeljenje, kako bi pacijent bio zbrinut na pravilan način. Pacijenti Takocubo kardiomiopatijom treba da budu tretirani kao da imaju akutni koronarni sindrom, sve dok se ne dokaže drugačije. Potrebno je obezbediti disajni put, disanje i cirkulaciju, otvoriti venski put (plasirati iv. Liniju) omogućiti nadoknadu kiseonika -O2 i praćenje rada srca.

Pacijenti sa znacima akutnog popuštanja leve komore mogu zahtevati primenu diuretika, dok pacijenti koji se prezentuju sa kardiogenim šokom zahtevaju ozbiljan pristup sa intravenskom nadoknadom tečnosti i primenom inotropa. Ukoliko je dostupan EHO-ultrazvuk srca pored postelje pacijenta, treba da se uradi kako bi se uočili karakteristične abdnormalnosti u kretanju zidova miokarda leve komore.

Opisani su i slučajevi uspešne primene intraaortne balon pumpe zbog opstrukcije izlaznog trakta miokarda leve komore nastale zbog hiperkinetskih potkreta bazalnih segmenata i hipo do akinetičnim apikalnih segmenata. U takvim situacijama potrebna je nadoknada tečnosti i primena beta blokatora, a primena inotropa mogla bi pogoršati situaciju, te se inotropi moraju primenjivati sa posebnom pažnjom. Aritmije su česte u Sindromu slomljenog srca i presudne za ishod pacijenta.

Moguće Terapijske Intervencije kod Takocubo Kardiomiopatije

Pokazano je da kod pacijenata sa Takocubo kardiomiopatijom koji su se prezentovali sa bradiaritmijom može biti neophodna implantacija trajnog pejsmejkera, dok polimorfne ventrikularne aritmije zahtevaju privremenu upotrebu kardioverter defibrilatora ICD-a, dok se ne oporavi funkcija miokarda leve komore. U ordinaciji Limana rade ritmolozi (dr Filip Ađić i ritmolog dr sci. med. Vladimir Knezović) koji mogu ordinirati najsavremeniju ritmološku terapiju u skladu sa savremenom kliničkom praksom.

Poremećaji ritma, i ukoliko nastupi srčani zastoj, zbrinjavaju se po važećem protokolu. Uobičajena je praksa da se propisuju inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACEI) ili blokatori angiotenzinskih receptora (ARB), barem dok se funkcija leve komore (LV) ne obnovi. Takođe upotreba beta blokatora može dugoročno biti korisna, postoje dokazi da hronična upotreba beta blokatora može smanjiti ponovnu pojavu ovog sindroma.

Ostala standardna terapija za akutni infarkt miokarda sa ST elevacijom poput statina, aspirina, klopidogrela je sa nepoznatim benefitom u ovom sindromu.

Pacijenti sa poznatim prizidnim trombom u vrhu leve komore treba da imaju odgovarajuću antikoagulantnu terapoju sve dok se funkcija leve komore ne popravi a tromb ne nestane na ehokardiogarfskom pregledu. U internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana, kardiolozi sa velikim kliničkim iskustvom a na najsavtremenijim aparatima moguće je uraditi i kontrastni ultrazvuk srca -EHO srca, kojim se omogućava precizno prepoznavanje eventualnog tromba prisutnog u vrhu srca.

Kakva je prognoza?

Pacijenti sa Sindromom slomljenog srca generalno imaju dobru prognozu. Kod 96% pacijenata sa ovom bolešću očekuje se potpun oporavak a u većini slučajeva bolest se spontano povlači u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja obično 4 do 8 nedelja. Stopa mortaliteta u bolnici varira i kreće se između 1% i 2%.

Komplikacije se javljaju kod 20% slučajeva, obično u ranoj fazi poput:

  • Levostrane srčane slabosti sa ili bez edema pluća
  • Kardiogeni šok
  • Mitralna regurgitacija
  • Ventrikularne aritmije
  • Formiranje tromba u vrhu komore
  • Rupture slobodnog zida leve komore
  • Smrt

Terapija takođe mora biti usmerena na pružanje psihološke podrške te otkrivanje uzroka stresa koji je potencijalni okidač. Praćenje pacijenata, nakon bolničkog lečenja je potrebno od strane nadležnog kardiologa, uobičajeno serijskim ehokardiografskim pregledima-ultrazvukom srca, kako bi se potvrdila rezolucija Takocubo kardiomioopatije i oporavak leve komore i registrovano poboljšanje ejekcione frakcije.

U ordinaciji Limana radi veliki broj kardiologa sa velikim kliničkim iskustvom. Takođe je moguće uraditi ehokardiografski pregled -ultrazvuk srca -EHO na vrhunskim aparatima, najnovije generacije koji omogućavaju preciznu procenu i da li je došlo do oporavka snage kontrakcije srčanog mišića. Nakon toga se preporučuje praćenje na godinu dana, jer nisu poznati dugoročni efekat nitI prava priroda ove kardiomiopatieje.

Šta se preporučuje od higijensko-dijetetskih mera života i ponašanja kako bi smanjili verovatnoću da doživimo Sindrom slomljenog srca?

Nije razjašnjeno zašto stresni događaji izazivaju ovaj sindrom kod nekih ljudi. Takođe se ne zna zašto neki ljudi razvijaju simptome čak i u odsustvu stresnog događaja. Iz tog razloga ne postoje pouzdane strategije prevencije. Ipak, bolje upravljanje stresom, uključujući podršku voljenih, moglo bi pomoći nekim ljudima.

Predlažemo prdržavanje mera Mediteranske ishrane koja uključuje tradicionalne navike života ljudi iz predela Grčke, Italije, Španije i Francuske. Generalno, to je ishrana bazirana na velikoj količini povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova, pasulja, žitarica, ribe i maslinovog ulja. Obično uključuje nizak nivo mesa i mlečnih proizvoda. Mediteranska ishrana je povezana sa dobrim zdravljem, uključujući i zdravije srca.

Mediteranska ishrana jedina ishrana kojoj Svetska zdravstvena organizacija još uvek nije pronašla nijednu manu i koju preporučuje kao najzdraviju ishranu za čoveka. Preporučeno je imati 8-10 porcija voća i povrća na dan (ukupno do 400gr). Konzumirati pasulj, mahunarke, orašaste plodove i > 3 porcije (> 20gr ) žitarica od celog zrna na dan. Maslinovo ulje čini srž mediteranske ishrane, najzdravije je ako se konzumira kao preliv za salatu. Potrebno je konzumirati ribu bar 2 puta nedeljno (tuna, sardina, skuša, losos). Preporučen je unos manje od 200 grama pilećeg ili crvenog mesa nedeljno. Mlečni proizvodi se preporučuju sa niskim sadržajem masnoće i ne više od 2 puta dnevno.

Smanjiti unos soli, do 5gr na dan, a za bolji ukus hrane treba koristiti začinsko bilje a izbegavajte upotrebu nezdravih masti, šećera i veštačkih začina. Ograničite unos slatkiša i bazirati većinu unosa slatkog na voće. Hrana treba da bude što je više moguće sveža i neprerađena. Treba izbegavati prženje u dubokom ulju. Ključni deo mediteranske kuhinje je obedovanje s drugima i deljenje zdravih, hranjivih obroka. To je sjajan način za pristup ishrani uz podršku porodice ili bliskih osoba Ovi koraci, zajedno sa aktivnim životnim stilom, mogu dovesti do smanjenja štetnijih prehrambenih ekscesa.

Da li Voda i vino zaista mogu pomoći?

Voda je glavni napitak u mediteranskoj ishrani – ovo je potpuno očekivano s obzirom na to da je voda najzdravije piće za čoveka i da je 75% našeg organizama sačinjeno od vode. Treba izbegavati gazirana i zaslađena pića. Preporučeno je uz večeru dnevno popiti 1dl crnog vina. Najbolje bi bilo da odaberete kvalitetno vino, kako biste iz njega izvukli najbolje za svoje zdravlje.

Redovna fizička aktivnost svakako se preporučuje. Ranije smernice preporučivale su 30 minuta aerobne aktivnosti bar 5 dana nedeljno ( u smislu brzog žustrog hoda, vožnje biciklom, laganog džoginiga), međutim podlednjih godina ova vrednost povećana je na 1h bar 5 dana u nedelji.

Koliko je fizička aktivnost zaista bitna može ukazati i nedavno istraživanje koje je pokazalo da bi samo 5 do 10 minuta trčanja dnevno može povećati očekivan životni vek do tri godine. Trčanje je blagotvorno za srce, doprinosi boljoj regulaciji krvnog pritiska, doprinosi čvrstini kostiju i boljoj funkciji mozga.

Trčanje podiže raspoloženje, ubrzava metabolizam, pa čak olakšava i gubitak kilograma! Takođe preporučujemo dovoljno sna , bar 7 h dnevno kako bi se organizam dovoljno odmorio i regenerisao. Napominjemo da ukoliko neke životne situacije predstavljaju preveliki stres za naš organizam i ako jednostravno ne znamo kako da se nosimo sa njima nije loše potraživi pomoć psihologa ili pshijatra.

 

Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu, ili nas uživo posetite na ovoj lokaciji.

CONTINUE READING
bolest-mitralnog-zaliska.png
16.03.2019 BolestiKardiologija

Bolesti mitralnog i aortnog zaliska

Pre nego što saznate kako prepoznati i tretirati bolesti mitralnog i aortalnog zaliska, najpre ćemo odgovoriti na pitanje – šta je mitralni zalistak? Mitralni zalistak nalazi se između leve pretkomore i leve komore. Ima dva listića i omogućava protok krvi iz pretkomore u komoru u fazi punjenja komora odnosno dijastole. U fazi sistole, tj. istiskivanja krvi iz leve komore u aortu, mitralni zalistak se zatvori tako da sva krv ide direktno u aortu, odnosno tkiva i organe. Na taj način mitralni zalistak funkcioniše kao jednosmerna valvula koja omogućava punjenje krvi iz leve pretkomore u levu komoru, a sprečava povratak krvi iz leve komore u levu pretkomoru u fazi sistole. Bolesti mitralnog i aortalnog zaliska.

Šta su simptomi bolesti mitralnog zaliska?

Mnogi pacijenti sa prisutnom bolešću mitralnog zaliska nemaju tegobe, iako je insuficijencija značajna. Kada se simptomi razviju oni uključuju nedostatak vazduha, slabost, malaksalost, gubitak energije, oticanje potkolenica  i palpitacije.

Kako se mitralna insuficijencija dijagnostikuje?

Prvi korak je slušanje stetoskopom. Upotrebom stetoskopa lekar će čuti šum, koji predstavlja turbulentan tok krvi kroz abnormalnu valvulu. Dijagnoza se potvrđuje ehokardigarfskim pregledom.

Disfunkcija papilarnog mišića (papilarni mišići ne radi adekvatno) može nastati zbog srčanog udara ili kardiomiopatije i srčane slabosti. Ovo može uzrokovati insuficijenciju zaliska. Ruptura papilarnog mišića (obično nakon infarkta miokarda) može uzrokovati akutnu regurgitaciju krvi, koja dovodi do opterećenja pluća tečnošću, izazivajući otežano disanje i kongestivnu srčanu slabost.

Šta je prolaps mitralne valvule?

Prolaps mitralne valvule je često stanje kod koga su listići mitralne valvule voluminozniji i nepotpuno se zatvaraju.

 

Bolest aortnog zaliska javlja se kada aortni zalistak ne radi adekvatno. Ovo može nastati zbog:

  • Stenoze aortnog zaliska: kruti, spojeni, nepokretni listići vode do suženja aotrne valvule, koja limitira ili blokira protok krvi. Stenoza aortne valvule pojavljuje se kada depoziti kalcijuma nataloženi na listiće valvule ometaju njihovu pokretljivost. Stenoza se može pojaviti na normalnoj trolisnoj aortnoj valvuli (3 listića) ili na bikuspidnoj (2 listića).
  • Regurgitacija aortne valvule (takođe nazvana valvularna insuficijencija): listići valvule se ne zatvaraju adekvatno. Regurgitacija limitira anterogradni protok krvi kroz aortnu valvulu. Regurgitacija može biti uzrokovana polapsom, infekcijom valvule (endokarditisom), dilatacijom aorte (aneurizmom), reumatskom bolešću valvule.

Bolest aortne valvule može biti  urođena (kongenitalna bolest aortne valvule ) ili stečena nastala tokom vremena. Kod stečene bolesti aortne valvule, promene se dešavaju na nivou strukture valvule.  Stečene bolesti aortne valvule uključuju:

  • Infektivni endokarditis bakterijska infekcija valvule, uzrokovana ulaskom bakterije u krvotok sa udaljenog mesta infekcije, napadajući površinu vašeg srca. Čak i mala infekcija, kao što je absces zuba može uzrokovati ozbiljan bakterijski endokarditis aortne valvule.
  • Reumatska groznica je obično uzrokovana bakterijskom upalom grla, kao što je Streptokokna infekcija grla. Sama valvula nije zaražena tokom reumatske groznice, ali antitela koja se stvore u telu da bi se borila sa infekcijom reaguju sa valvulama srca, uzrokujući  rigidnost i fuziju listića aortne valvule.
  • Degeneracija aortne valvule je sledeći uzrok stečene bolesti aortne valvule. Kod mnogih pacijenata listići aortne valvule se degenerativno menjaju i postaju kalcifikovani tokom vremena. To je najčešći uzrok stenoze aortne valvule, kod osoba starijih od 65 godina. 
  • Ostali uzroci bolesti aortne valvule uključuju: infarkt miokarda, sifilis, hipertenziju, aneurizmu aorte, bolest vezivnog tkiva, i manje učestalo tumori, neke vrste lekova i radijacija.

I stenoza i insuficijencija mogu izazvati ozbiljne srčane posledice, uzrokujući nastanak sledećih simptoma:

  • Nedostatak vazduha (dispnea)
  • Slabost
  • Smanjen kapacitet fizičke aktivnosti
  • Nesvesticu i gubitak svesti (sinkopa)
  • Srčanu slabost
  • Plućnu hipertenziju
  • Plućni/sistemski edem
  • Bol u grudima (angina)
  • Aritmije
  • Krvne ugruške (tromboembolizam) koji mogu uzrokovati šlog.

Valvularni problemi mogu biti uzrokovani infekcijom, srčanom bolešću, traumom ili kongenitalnom valvularnom manom i može biti zahvaćena izolovano jedna valvula ili više valvula. Bolest valvula desne strane (trikuspidna, plućna) je mnogo ređa u odnosu na učestalost valvularne bolesti leve strane (aortna, mitralna). Grubo 90% valvularnih bolesti je hronično, razvijajući se postepeno tokom mnogo godina. Komplikacije preboljene reumatske groznice, urođene srčane mane i starost uzrokuju većinu hroničnih valvularnih bolesti. Preostalih 10% valvularnih bolesti koje nastaju akutno (tokom par dana ili par nedelja) su obično komplikacija skorašnjeg infarkta miokarda ili infekcije.

Bolest koronarnih arterija udružena sa problemima srčanih valvula

Ukoliko Vam je postavljena dijagnoza značajne koronarne bolesti udružene sa valvularnom patologijom benefit od hirurgije će biti značajniji. Naravno to svakako podiže rizik od operacije, naročito ukoliko su prisutna ozbiljnija oštećenja vašeg srca.

Za razliku od hirurške revaskularizacije bajpas (engl. bypass) graftovima (engl. Coronary artery bypass grafting -CABG), valvularna hirurgija obuhvata mnogo različitih operacija. Kako postoji četiri srčane valvule, njihova disfunkcija može da se ispolji na više različitih načina. Valvule mogu biti rekonstruisane ili zamenjene velikim brojem tehnika. Ponekad više valvula u kombinaciji sa hirurškom revaskularizacijom miokarda treba da bude rekonstruisano ili zamenjeno.

Kako se kod bolesnika sa prisutnom značajnom koronarnom bolešću i udruženom valvularnom patologijom razmatra veliki broj različitih procedura, nije lako dati definitivni odgovor. Sa druge strane nova valvula, zamena aortne valvule, ili rekonstrukcija mitralnog zaliska donosi značajno poboljšanje kvaliteta života pacijenata, zbog čega bi bilo vredno rizikovati.

Naročito je važno imati iskusan hirurški tim koji će voditi brigu o Vama! Sve konsultacije u vezi kardiohirurškog tretmana možete obaviti kod kardiologa u ordinaciji Limana, pregled možete zakazati na ovom linku.

CONTINUE READING
perikard-1200x800.jpg
12.03.2019 BolestiKardiologijaO srcu

Prolaps mitralne valvule

Prolaps mitralne valvule (takođe poznat kao “sindrom mezosistolnog klika” i “Barlow’s sindrom”) je najčešća abnormalnost srčanih valvula, prisutna kod 5-10% svetske populacije.

Tvoja mitralna valvula je lokalizovana između leve pretkomore i leve komore srca I ima dva listića i još neke dodatke kojima je povezana sa levom komorom. Kada se komore kontrahuju listići mitralne valvule se čvrsto zatvore i preveniraju povratak krvi iz leve komore u levu pretkomoru. Tokom dijastole, mitralna valvula je otvorena da omogući priliv oksigenisane krvi iz
pluća u levu komoru.

 

Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule, mitralna valvula počinje da “propušta-curi”. Kada se leva komora
kontrahuje nastaje prolaps listića mitralne valvule (propadaju unazad) u levu pretkomoru. Ovo obično omogućava
propuštanje krvi unazad kroz otvor valvule (mitralna regurgitacija):

 

Animaciju mitralne regurgitacije, pogledaje na sledećoj adresi https://www.youtube.com/watch?v=vL0s_nEkC8Q

 

Teška mitralna regurgitacija može voditi ka srčanoj slabosti, novonastalim palpitacijama i aritmijama.  Većina pacijenata je potpuno bez simptoma, drugi mogu doživeti brojne simptome o kojima ću diskutovati ispod.  

Mnogi pacijenti sa prolapsom mitralne valvule su visoki, tanki, sa dugim ekstremitetima i prstima. Prolaps mitralne valvule se uobičajeno viđa kod žena starosti od 20 do 40 godina, ali se takođe viđa i kod muškaraca.

 

Simptomi i znaci prolapsa mitralne valvule

Većina ljudi sa prolapsom mitralne valvule su bez simptoma, a ukoliko su simptomi prisutni, obično su to slabost, palpitacije, bol u grudima, anksioznost i migrene.

Oštar bol u grudima je prisutan kod nekih ljudi koji imaju prolaps mitralne valvule. Za razliku od angine, bol u grudima kod prolapsa mitralne valvule retko se pojavljuje tokom ili nakon vežbanja, i ne reaguje na Nitroglicerin.

Anksioznost, napadi panike, i depresija mogu biti povezani sa prolapsom mitralne valvule. Kao i slabost, ovi simptomi se povezuju sa neravnotežom autonomnog nervnog sistema. Migrene su verovatno povezane sa abnormanom kontrolom tenzije krvnih sudova u mozgu od strane nervnog sistema..

Prolaps mitralne valvule može retko biti udružen sa šlogom kod mladih pacijenata. Za ove pacijente se čini da imaju povišenu sklonost ka zgrušavanju krvi zbog abnormalno “lepljivih”  krvnih elemenata, zvanih trombociti.

 

Dijagnoza

Ispitivanje pacijenta otkriva karakteristike pacijenta svojstvene prolapsu mitralne valvule. “Upotrebom stetoskopa, moguće je čuti mitralni „klik“. Ovaj „klik“ oslikava abnormalni tetering listića mitralne valvule zbog opterećenja pritiskom leve komore. Ukoliko je sa abnormalnim otvaranjem valvule udružena i regurgitacija krvi, moguće  je čuti šum neposredno posle zvuka „klika“.

Ehokardiogarfski pregled je najkorisniji test za prolaps mitralne valvule.

Ehokardiogarfskim pregledom moguće je ustanoviti ozbiljnost prolapse i I stepen mitralne regurgitacije.
Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule mogu se pojaviti palpitacije (abnormalan brz ili neregularan srčani
ritam). Elektrokardiogram ili 24h monitoring EKG-a po Holteru se upotrebljavaju kod daljeg ispitivanja palpitacija.”

Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule mogu se pojaviti palpitacije (abnormalan brz ili neregularan srčani ritam). Elektrokardiogram ili 24h Holter monitoring EKG-a po Holteru se upotrebljavaju kod daljeg ispitivanja palpitacija.

 

Tretman prolapsa mitralne valvule

Najveći broj pacijenata sa prolapsom mitralne valvule ne zahteva tretman. Rutinski kontrolni pregled uključujući i ehokardiogarfiju, svakih nekoliko godina je dovoljno za utvrđivanje da li je stepen mitralne regurgitacije pogoršan. Ukoliko se pogoršao, mitralna regurgitacija može voditi srčanoj slabosti, uvećanju srca, i artimijama. Zbog navedenog pacijenti sa prolapsom mitralne vavule se obično prate godišnje. Obzirom da je infekcija prolapsa mitralne valvule retka ali potencijalno ozbiljna komplikacija, ovi pacijenti obično zahtevaju antibiotike pre procedura kojima je moguće uneti bakterije u krv.

Pacijenti sa ozbiljnim prolapsom, aritmijama, bolovima u grudima i atacima anksioznosti mogu zahtevati tretman.

“Beta-blokatori su lekovi izbora. Blokatori kalcijumskih kanala su korisni kod pacijenata koji ne tolerišu beta-blokatore.

Šta je indikacija za hiruršku korekciju regurgitacije mitralne valvule ?

Hirurgija treba da se razmotri kada je regurgitacija ozbiljna. Kada pacijent sa mitralnom regurgitacijom razvije simptome, smanji srčanu funkciju ili dođe do uvećanja srčanih šupljina, hirurgija se preporučuje.

Koje su šanse da se mitralna regurgitacija koriguje ?

Gotovo 100%. Najčešći razlog mitralne regurgitacije je degenerativna bolest mitralne valvule. Ovo se takođe naziva i prolaps mitralne valvule, miksomatozna bolest mitralne valvule, “floppy” mitralna valvula. Ovakve valvule načešće mogu da budu korigovane (radije nego zamenjene) u više od 95% pacijenata.

Koji je rizik od hirurgije mitralne valvule?

Kod asimptomatičnih pacijenata kojima se planira korekcija mitralne valvule operativni rizik je oko 1 na 1000. Rizik kod simptomatičnih pacijenata ostaje iznad  1%. Prisustvo koronarne bolesti ili stanja koja zahtevaju hirurški tretman će uticati na individualni rizik.

Kolika je trajnost korekcije mitralne valvule?

Nakon korekcije mitralne valvule, 95% pacijenata ne zahteva reoperaciju duže od deset godina, i statistika je slična i za 20 godina. Tako da je reoperacija neuobičajena nakon uspešno izvedene korekcije mitralne valvule. Ehokardiogarfski
pregled se preporučuje jednom godišnje kako bi se pratila funkcija valvule. Pacijenti koji su imali hirurgiju mitralne
valvule moraju se pridržavati preporučenih mera za prevenciju infekcije i smanjenje rizika za razvoj endokarditisa.

Zašto je važno obaviti operaciju mitralne valvule u centru sa velikim iskustvom?

Korekcija mitralne valvule je najbolja opcija kod većine pacijenata ukoliko je izvodljiva. U poređenju sa zamenom mitralne valvule, korekcija mitralne valvule omogućava bolje dugoročno preživljavanje, bolje očuvanje srčane funkcije, manji rizik od komplikacija, i obično ne zahteva dugoročno uzimanje oralnih antikoagulanasa. “

Prednosti korekcije mitralne valvule

  • Poboljšan način života
  • Bolje očuvanje srčane funkcije
  • Niži rizik od šloga i infekcije (endokarditisa)
  • Nema potrebe za antikoagulansima

Korekcija mitralne valvule je zahtevnija od zamene mitralne valvule.

Iako najveći broj pacijenata sa prolapsom mitralne valvule ne zahteva tretman, niti upotrebu medikamenata, u veoma retkim situacijama potrebna je hirurgija (korekcija mitralne valvule). Pacijenti koji zahtevaju hirurgiju uobičajeno imaju ozbiljnu mitralnu regurgitaciju koja uzrokuje pogoršanje srčane slabosti i progresiju uvećanja srčanih šupljina.

U nekim specijalizovanim hirurškim centrima, sada se izvodi rutinski robotska hirurgija prolapsa mitralne valvule “. Nije svaki pacijent kandidat za operaciju niti je svaki hirurg ekspert, dakle dobro se raspitajte! Prednost su uspešan i brz i lak oporavak.

CONTINUE READING
vrhunski-strucnjaci-1200x800.jpg
11.03.2019 Kardiologija

Bikuspidna aortna valvula

Anatomija bikspidne aortne valvule

Bikuspidna aortna valvula (BAV) je urođeno oboljenje (prisutno na rođenju) i pojavljuje se u oko 2% populacije. Umesto uobičajeno prisutna tri listića ili kuspisa, bikuspodna aortna valvula ima samo dva listića.

Bez trećeg listića, valvula može:

  • Funkcionisati normalno: većina pacijenata
  • Biti previše uska (stenozirana)
  • Propuštati (regurgitacija)

 

Pacijentima sa aortnom manom će možda biti potrebna operacija ukoliko valvula postane suviše uska ili počne značajno da propušta krv. Mlađi pacijenti uobičajeno imaju aortnu valvulu koja propušta a ne stenoziranu.

 

Hirurgija

Jedina opcija za lečenje bikuspidne aortne valvule (ukoliko je potrebna) je hirurgija. Hirurgija je neophodna kada propuštanje valvule uzrokuje simptome kao što su kongestivna srčana slabost, angina ili sinkopa (nesvestice). U asimptomatskih bolesnika hirgija je indikovana ukoliko se ehokardiografijom ustanove znaci pogoršanja srčane funkcije.

Odluka rekonstrukcije aortne valvule donosi se uzimajući u obzir mogući rizik od neuspeha rekonstrukcije u odnosu na benefit izbegavanja neophodnosti trajnog uzimanja oralne antikoagulantne terapije.  

Većina adolescenata i mlađih pacijenata su zabrinuti zbog hirurgije aortne valvule zbog toga što oni žele:

  • Žele da zadrže aktivan, normalan život, uključujući i bavljenje sportom, putovanja, trudnoću, itd.
  • Izbegnu upotrebu antikoagulantnih lekova, kao i lekova za snižavanje krvnog pritiska koje neki pacijenti nakon hirurgije valvule moraju da uzimaju
  • Preveniraju neophodnost hirurgije u budućnosti

 

Brojni su faktori koji determinišu koji hirurški tretman aortne valvule je optimalan:

  • Životna dob pacijenta
  • Očekivan životni vek
  • Ko-egzistirajuća medicinska stanja uključujući i valvularnu bolest, druge srčane bolesti ili ostala medicinska stanja
  • Rizik od hirurgije
  • Rizik od tromboembolizma (stvaranja krvnih ugrušaka)
  • Rizik od endokarditisa (infekcija srčane valvule)
  • Dugotrajnost valvule
  • Rizik od krvarenja usled dugotrajne upotrebe antikoagulantne terapije
  • Životni stil pacijenta i lično opredeljenje

Jednom kada je donešena odluka o neophodnosti hirurgije aortne valvule, na raspolaganju su brojne mogućnosti

  • Rekonstrukcija aortne valvule
  • Zamena aortne valvule
    • Mehaničkom valvulom
    • Biološkom valvulom
    • Homograftom
    • Ross-ovom procedurom (takođe se naziva i “Zamena” operacija)

 

Rekonstrukcija aortne valvule

 

Rekonstrukcija bikuspidne aortne valvule

Prednosti:

  • Sačuvana mišićna snaga i sačuvana prirodna anatomija srca
  • Smanjen rizik od infekcije
  • Smanjena potreba za doživotnom upotrebom oralnih antikoagulantnih lekova

Mane:

  • Ovaj tip hirurgije aortne valvule je tehnički komplikovan.
  • Rekonstrukcija aortne valvule je jedino opcija za valvulu koja propušta, a nikako za stenoziranu aortnu valvulu
  • Iako rekonstrukcija aortne valvule verovatno može trajati doživotno, kod nekih pacijentata može biti neophodna još jedna hirurška intervencija na valvuli u budućnosti.

Odluka o rekonstrukciji aortne valvule se donosi na osnovu odmeravanja rizika od neuspeha rekonstrukcije aortne valvule u odnosu na benefit izbegavanja neophodnosti doživotnog uzimanja oralne antikoagulantne terapije.

Zamena aortne valvule

Zamena aortne valvule mehaničkom valvulom

Prednosti:

  • Mehaničke valvule su veoma dugotrajne i dizajnirane da traju doživotno.
  • Re-operacija zbog propadanja mehaničke valvule je retkost, kao i re-operacija zbog urastanja tkiva u valvulu.

Mane:

  • S obzirom na to da je mehanička valvula sagrađena od veštačkog materijala neophodno je da pacijent doživotno uzima oralnu antikoagulantu terapiju. Antikoagulantni lekovi kao što su (varfarin, Acenocoumarol-Sintrom) usporavaju stvaranje krvnih ugrušaka. Antikoagulansi sprečavaju nastanak krvnog ugruška na zamenjenoj mehaničkoj valvuli, takođe sprečavaju nastanak infarkta srca ili šloga.
  • Neki pacijenti kod kojih je učinjena zamena aortne valvule mehaničkom prijavljuju povremeno buku od rada mehaničke valvule. To je zapravo zvuk otvaranja i zatvaranja lističa mehaničke valvule.

Zamena aortne valvule biološkom valvulom i homograft biološke valvule

Biološka valvula je napravljna od tkiva, ali one takođe mogu imati i neke veštačke delove koji daju čvrstinu valvuli i omogućavaju plasiranje.. Biološke valvule mogu bit napravljene od goveđeg tkiva, svinjskog tkiva (svinjski) ili tkiva perikarda ostalih vrsta.

Prednosti: Većina pacijenata kojima je načinjena zamena biološkom valvulom ne zahtevaju doživotnu upotrebu oralnih antiokoagulantnih lekova nakon hirurgije, osim ako nemaju neko drugo stanje (kao što je atrijalna fibrilacija) koje zahteva upotrebu ovih lekova.

Mane: Studije su pokazale da kod 40-ogodišnjeg pacijenta ove valvule imaju 50% šanse da potraju oko 15 godina ili duže, bez opadanja funkcije. Kod mlađih pacijenata, ove valvule neće potrajati toliko dugo, ali će ipak potrajati duže od ranijih
generacija bioloških proteza. Dugotrajnost današnjih valvula napravljenih od perikarda i homograftova je veoma slična.

 

Zamena valvule homograftom (takođe se naziva i alograft)

Homograft je aortna ili plućna valvula uzeta sa ljudskog srca donora, prezervirana, tretirana antibioticima, i zamrznuta pod sterilnim uslovima. Homograft može biti upotrebljen za zamenu bolesne aortne valvule ili se može upotrebiti za zamenu plućne valvule tokom Ross-ove procedure.

Prednost:

  • Homograftovi su idealni za zamenu aortne valvule, naročito ukoliko postoji i bolest korena aorte ili ukoliko je prisutan endocarditis (infekcija).
  • Homograft je bolja i sigurnija opcija za pacijente sa ozbiljnom infekcijom koje su prouzrokovale razaranje aortne valvule i korena i abscese. Ovo je naročito važno ukoiko je inficirana valvula prostetska valvula.
  • Homograft valula se dobro toleriše od strane primaoca jer je najsličnija prirodnoj valvuli.
  • Većina pacijenata kojima je načinjena zamena valvule homograftom ne zahtevaju doživotno uzimanje
    antikoagulantne terapije nakon hirurgije, osim ako nemaju neko drugo stanje (poput atrijalne fibrilacije) koja zahteva
    ove lekove.

Mane: 

Dostupnost homograftova je osnovna mana. Takođe ovaj vid hirurške zamene valvule je prilično tehnički zahtevan. Očekivan vek homograft valvule je oko 15 do 20 godina. Poput bioloških valvula, homograft nije dugotrajan u mladih ljudi.

Ross-ova procedura

Ross-ova procedura se obično izvodi kod pacijenata mlađih od 40-50 godina koji žele da izbegnu neophodnost doživotnog uzimanja antikoagulantnih lekova nakon hirurgije. Tokom ove procedure pacijentova plućna valvula se odstrani i upotrebi za obolelu aortnu valvulu. Potom se plućna valvula zameni plućnim homogrftom.

Ross-ova operacija se ne izvodi kada je kontraindikuje operativni nalaz, ili kada plućn avalvula ne deluje očuvano tokom ehokardiogarfskog pregleda, ili prilikom inspekcije tokom same operacije.

Prednosti: Plućna valvula je anatomski veoma slična aortnoj valvuli i mogla bi biti idealna zamena za aortnu valvulu. Novi aortni autograft je živa valvula i nastaviće da raste sa pacijentom. Krv protiče kroz plućnu valvulu sa manjim pritiskom nego kroz aortnu valvulu, tako da homograft može trajati duže na poziciji plućne valvule sa desne strane. Rizik od tromboembolijskih komplikacija (krvni ugrušak, šlog) i rizik od infekcije valvule su veoma niski – niži nego bilo koja alternativna proteza. Hemodinamske performance čine Ross-ovu operaciju vrlo atraktivnom za sportiste.

Mane: Ross-ova operacija je tehnički zahtevna i traje duže, s obzirom na to da zahteva zamenu dve valvule. Zbog toga, ova procedura se preporučuje kod mladih ljudi koji će toleristi dugo trajanje operacije. Autograft plućne valvule je transplantiran sa plućnog krvotoka koji se odvija pod nižim pritiskom, na aortni sistem, koji je pod višim pritikom. Valvularni kuspisi (listići valvule) su dovoljno jaki da se odupru sistemskom pritisku, ali zid plućne arterije se dilatira kada se izloži sistemskom pritisku,
što ponekad uzrokuje propuštanje autografta. Rizik od neophodnosti reoperacije zbog propuštanja autografta je oko 10% u 10 godina nakon operacije. Ross-ova operacija nije preporučljiva u pacijenata sa oboljenjem kao što su Marfanov sindrom ili imaju
abnormalnu aortnu valvulu. Homograft plućne valvule na poziciji plućne valvule može takođe propasti; a najčešći razlog što propadne je to što postane stenotična. Rizik od neophodnosti reoperacije zbog propadanja homografta je oko 10% u 10 godina nakon operacije.“

Rizik od neophodnosti reoperacije zbog propuštanja autografta je oko 10% u 10 godina nakon operacije.

Ross-ova operacija nije preporučljiva u pacijenata sa oboljenjem kao što su Marfanov sindrom ili imaju abnormalnu aortnu valvulu. Homografst plućne valvule na poziciji plućne valvule može takođe propasti; a najčešći razlog što propadne je to što postane stenotična. Rizik od neophodnosti reoperacije zbog propadanja homografta je oko 10% u 10 godina nakon operacije.

References:

1) Aortic Valve Surgery in the Young Adult Patient, Gosta Pettersson, MD, Cardiovascular & Thoracic Surgery, Miller Family Heart & Vascular Institute

2) CTSNet Wiki Notes: Aortic valve disease

CONTINUE READING
SWS_0286.jpg
10.03.2019 Kardiologija

Aortna stenoza

Aortna stenoza

Stenoza aortne valvule je uobičajeno posledica krutoti, fuzije , nefleksibilnosti listića valvule koji limitiraju ili blokiraju protok krvi. Stenoza aortne valvule se pojavljuje kada se kalcijumski depoziti natalože na listiće aortne valvule, onemogućavajući njihovu pokretljivost. Stenoza može da se pojavi na normalnoj (koja ima tri listića) ili bikuspidnoj (valvuli koju čine dva listića) aortnoj valvuli.

Značajna aortna stenoza pojavljuje se kada se aortna valvula ne otvara adekvatno. To uzrokuje da tvoje srce radi napornije kako bi pumpalo krv kroz tvoje telo. Vremenom srčani mišić slabi. Ovo može uticati na tvoje celokupno zdravstveno stanje i onemogućiti ti da obavljaš uobičajene dnevne aktivnosti. Ukoliko se ne tretira značajna tesna aortna stenoza je veoma ozbiljno, životno ugrožavajuće stanje, koje vodi slabljenju srčane funkcije i povećati rizik od nagle srčane smrti.

Top «

Uzroci

Tesna aortna stenoza se obično ne može sprečiti i može biti povezana sa godinama života, Severe aortic stenosis is often not preventable and may be related to age; taloženja kalcijumskih depozita na aortnu valvulu (stenoze) koji uzrokuje suženje; zračna terapija, lekovi; istorija reumatske groznice; ili visok holesterol.

Top «

Simptomi

Znaci i simptomi tesne aortne stenoze su:

  • Bol u grudima ili stezanje
  • Osećaj slabosti ili slabost pri aktivnosti
  • Vrtoglavica
  • Nesvestica
  • Nedostatak daha
  • Osećaj lupanja srca
  • Srčani šum

Top «

Treatman

Paciienti bez simptoma mogu biti praćeni do momenta kada se simptomi razviju. Pacijenti sa umerenom aortnom stenozom ne zahtevaju tretman ili restristrikciju aktivnosti. Tesna aortna stenoza kod starijih ljudi se najboje tretira zamenom aortne valvule biološkom valvulom poreklom od svinje (svinjskom) ili goveđom. Bioproteze su kraćeg veka u odnosu na mehaničke proteze ali je njihova prednost što ne zahtevaju doživtnu upotrebu antikoagulantnih lekova radi prevencije stvaranja krvnih ugrušaka na površini valvule. Bioproteze ne traju dugo koliko i mehaničke ali imaju druge prednosti koje ih čine prihvatljivom alternativom kod starijih.

U visoko rizičnih pacijenata nove procedure, Trans catheter aortic valve implantation – (TAVI), može biti opcija. U pacijenata sa nižim rizikom, ova procedura nije indikovana. Druge procedure, balonska valvuloplastika (kateter s balonom postavi se usred valvule pa se balon naduva in a taj način proširi suženo aortno ušće) ima samo minimalno (privremen) benefit i udružena je sa visokim rizikom i komplikacijama, te nije preporučljiva za većinu pacijenata.

CONTINUE READING
perikard-1200x800.jpg
08.03.2019 KardiologijaO srcu

Perikard

Perikard

Perikard se sastoji od dvoslojne kese koja okružuje srce i velike krvne sudove koji ulaze i izlaze iz srca. Perikard drži i štiti srce u grudnoj duplji. Perikard sadrži manju količinu tečnosti koja okružuje srce i ponaša se kao lubrikant.

 

Perikardni izliv (effusio pericardii)

Perikardni izliv je naziv za veću količinu tečnosti koja se nakuplja u perikardu. Kada se taj process odvija duži period, perikard se postepeno isteže, ali ako se tečnost u perikardu nakuplja naglo, kao nakon povrede, nastaje kompresija srca tečnošću (onemogućen je povratak krvi u srce). Što manje krvi ulazi, to manje i izlazi iz srca, uzrokujući u krajnjem lošu pumpnu funkciju srca i pad krvnog pritiska. Ukoliko se hitno ne interveniše može nastupiti smrtni ishod. Ovo stanje se naziva tamponada srca i životno je ugrožavajuće stanje ukoliko se odmah ne reaguje.

Simptomi perikardnog izliva

  • Nedostatak daha (dispneja)
  • Nedostatak daha pri ležećem položaju (ortopneja)
  • Bol u grudima, uobičajeno iza sternum ili sa leve strane grudnog koša
  • Kašalj
  • Bolno disanje, naročito pri udahu ili u ležećem položaju
  • Vrtoglavica
  • Subfebrilnost
  • Ubrzana srčana frekvenca
  • Slabost i malaksalost

Moguće je nakupljanje veće količine perikardne tečnosti, a da nisu prisutni simptomi i znakovi bolesti, naročito ukoliko se tečnost nakupljala postepeno. Ovo se najčešće dešava ukoliko je uzrok nakuplljanja perikardne tečnosti kancer ili hronični inflamatorni proces, kao što je reumatoidni artritis.

Perikarditis

Perikarditis je zapaljenje perikarda. Perikard se sastoji od unutrašnje i spoljašnje ovojnice između kojih se nalazi manja količina tečnosti koja se ponaša kao lubrikant. Kada dođe do zapaljenja perikarda, dolazi do povećanja količine tečnosti između dva perikardna lista. Ova tečnost pritiska srce i onemogućava normalnu srčanu akciju.

Uzroci perikarditisa

Perikarditis može nastati zbog:

  • a virusne, bakterijske i gljivične infekcije
  • srčanog udara
  • širenjem kancera iz pluća, dojke ili krvi
  • tokom zračne terapije
  • povreda tokom hirurškog lečenja

Ponekad se javlja u sklopu drugih oboljenja kao što je reumatoidni artritis, lupus i bubrežna slabost.

Simptomi perikarditisa

Bol u grudima je čest, naročito iza grudne kosti. Ponekad se ovaj bol širi u vrat i levo rame. Bol uzrokovan perikarditisom je oštar, probadajući. Bol se može pogoršavati pri dubokom udahu. Ređe je bol tup. Povišena telesna temperature je takođe često prisutna. Pacijenti sa perikarditisom se osećaju bolesno za razliku od onih koji imaju anginozne tegobe.

Tretman perikarditisa

Lekovi protiv bolova i antiinflamatorni lekovi se daju da smanje tegobe. Antibiotici se propisuju u slučaju bakterijske infekcije. Ukoliko perikardna tečnost ozbiljno ometa srčanu akciju neophodna je perikardiocenteza (evakuacija perikarnde tečnosti iglom, retko je neophodna hirurška drenaža perikarda).

Akutni inflamatorni perikarditis uobičajeno traje jednu do tri nedelje i ne izaziva dalje veći problem. Oko 20% pacijenata sa perikarditisom imaju relaps bolest (vraćanje) unutar prvih mesec dana ili retko unutar više godina.
Ponekad hronična forma perikarditisa može da pređe u “konstriktivni perikarditis”. Perikard postaje zadebljao i krut i značajno ometa srčanu pumpnu funkciju. Kako je narušeno vraćanje krvi u srce, srčana funkcija postaje vremenom slabija sa razvojem simtoma srčane slabosti:
• Edem,
• Nedostatak daha
• Bol
Kada se to stanje ispolji, jedini tretman je “perikardiektomija”, hirurško uklanjanje dela ili većine perikarda sa površine srca.

CONTINUE READING
ehokardiografija-1200x800.jpg
07.03.2019 BolestiKardiologija

Srčana slabost

SRČANA SLABOST

Srčana slabost nastaje kada srce ne pumpa onoliko krvi koliko je potrebno organizmu. Glavna uloga srca je da omogući cirkulaciju krvi, koja nosi kiseonik i hranljive materije kroz telo, uključujući i srce.

Najčešći razlozi srčane slabosti su bolest koronarnih arteija, hipertenzija, bolest srčanih valvula i mnogi drugi razlozi.

U zavisnosti koji deo srca je zahvaćen, narušena pumpna funkcija srca može izazvati zadržavanje tečnosti u plućima i nedostatak daha ili zadržavanje tečnosti u drugim delovima tela (periferni edemi). Srčana slabost uzrokuje brzo zamaranje i smanjenje mogućnosti obavljanja aktivnosti koje je pacijent ranije sa lakoćom obavljao.

Najčešći razlog srčane slabosti je koronarna bolest.

Ukoliko je srčana slabost posledica trajnog oštećenja srčanog mišića prebolelim infarktom, povećanje dotoka krvi možda neće poboljšati srčanu funkciju. Međutim u slučaju srčane slabosti izazvane infarktom miokarda kada je deo srčanog mišića samo “zamrznut” (nije trajno oštećen) povećanje dotoka krvi može poboljšati pumpnu funkciju srca.

Srčana slabost može biti uzrokovana nekim od brojnih faktora. Šta god da je uzrok, izazvaće nesposobnost srca
da obezbedi dovoljan protok krvi kroz telo koliko je organizmu potrebno.

Klasifikacija srčane slabosti

“NYHA klasifikacija”:

KlasaSimptomi
Klasa I (blaga)Bez limitacije u fizičkoj aktivnosti. Uobičajena aktivnost ne uzrokuje neopravdan umor, palpitacije ili dispneju (nedostatak daha).
Klasa II (blaga)Blago ograničenje u fizičkoj aktivnosti. U miru bez tegoba, ali uobičajena fizička aktivnost uzrokuje umor, palpitacije i dispneju.
Klasa III (umerena)Značajnije ograničenje u fizičkoj aktivnosti. Bez tegoba u miru, ali manje od uobičajenih aktivnosti izazivaju umor, palpitacije i dispneju.
Klasa IV (teška)Nemogućnost obavljanja bilo koje fizičke aktivnosti bez napora. Simptomi srčane insuficijencije prisutni su i u miru. Pri pokušaju bilo koje fizičkog naprezanja simptomi se pogoršavaju.

 

Simptomi srčane slabosti

Simptomi

Sve je u vezi sa zadržavanjem tečnosti

Kako slabi pumpna funkcija srca narušen je i protok krvi kroz telo. Tvoji bubrezi pokušaće da to kompenzuju zadržavanjem vode, što će u krajnjem uzrokovati kongestiju:

  • U plućima nakupljanje tečnosti izazvaće nedostatak daha, naročito u ležećem položaju
  • Otok zglobova i donjih ekstremiteta
  • Dobijanje na težini

Narušena pumpna funkcija srca onemogućava dovoljni priliv krvi u druge organe, samim tim nedovoljan je priliv energije organima za njihov nesmetan rad . Ovo uzrokuje:

  • smanjen kapacitet fizičkog naprezanja
  • lako zamaranje
  • vrtoglavica
  • gubitak apetita

Anemija

Pacijenti sa srčanom slabošću mogu imati udruženo i problem sa anemijom. Anemija sama po sebi može uzrokovati simptome poput nedostatka daha, slabosti, malaksalosti, slično kao i srčana slabost. Niži hemoglobin ograničava količinu kiseonika koja se doprema telu, što dodatno povećava srčani rad. Kako srčana slabost progredira, tako se anemija povećava, a sa druge strane ozbiljna anemija bilo kod drugog uzroka može pogoršati simptome ranije prisutne srčane slabosti. Zbog ove povezanosti , tretman anemije je od velikog značaja u lečenju srčane slabosti.

Dva leka, eritropoetin i darbepoetin alfa, stimulišu rast i produkciju crvenih krvnih zrnaca  u kostnoj srži. Ovi lekovi se daju svakih 1-4 nedelje. Ovi lekovi mogu pomoći ljudima sa srčanom slabošću da koriguju svoju anemiju. Ozbiljna anemija može se lečiti i vitaminima i transfuzijom krvi.

Uzroci srčane slabosti

Bolest koronarnih arteija (CAD)

Bolest koronarnih arterija je najčešći uzrok srčane slabosti u SAD-u. Koronarna bolest uzrokuje obstrukciju koja onemogućava protok krvi kroz koronarku, a samim tim nedostatak kiseonika koji je neophodan srcu. Faktori rizika za razvoj koronarne bolesti su: pušenje, visok holesterol, hipertenzija, i dijabetes.  

Hipertenzija

Više je poznata kao povišen krvni pritisak. Ovo stanje je moguće lečiti i jednostavno se dijagnostikuje meračem krvnog pritiska i stetoskopom. Veliki broj pacijenata nema simptome bolesti. Povišen krvni pritisak je takođe faktor rizika za razvoj šloga,
koronarne bolesti, periferne vaskularne bolesti i bubrežne slabosti.

Bolest srčanih valvula

Bolest srčanih valvula je stanje koje se pojavljuje kada su srčane valvule ili suviše sužene ili insuficijentne.

Kardiomiopatija

Bolest srčanog mišića izazvana nizom drugih bolesti:

  1. Dijabetes
  2. Gojaznost i Metabolički Sindrom
  3. Alkohol, ili druge zloupotrebe
  4. Neuzimanje predložene medikamentne terapije
  5. Uzimanje velike količine soli u svakodnevnoj ishrani
  6. Aritmije

Dijagnostika u srčanoj slabosti

Doktori obično posumnjaju na prisutnu srčanu slabost kod pacijenta na osnovu simptoma. Postavljanje dijagnoze
vrši se na osnovu rezultata fizičkog pregleda, koju uključuje nalaz slabo punjenog i ubrzanog pulsa, nižim
vrednostima krvnog pritiska, prisutnim srčanim šumovima i nagomilavanjem tečnosti u plućima (moguće čuti
stetoskopom), nabrekle vene na vratu, uvećana jetra, otoci na donjim ekstremitietima i otoci trbuha. Na RTG srca i
pluća uočava se uvećanje srčane senke i nakuplajnje tečnosti u plućima.. Na RTG srca i pluća uočava se uvećanje srčane senke i nakuplajnje tečnosti u plućima.

Elektrokardiogram(EKG) se uvek uradi kako bi se ustanovilo da li je srčani ritam normalan, da li su zidovi srca zadebljali i da li je pacijent preboleo srčani infarkt.

Ehokardiografija (EHO), je jedan od najboljih pregleda kojim se može ustanoviti funkcija srčanog mišića, uključujući njegovu pumpnu funkciju, kao i procenu srčanih valvula. Ehokardiografija može ukazati na sledeće:

  • Da li je debljina srčanog mišića normalna i da li se normalno kreće
  • Da li srčane valvule funkcionišu normalno
  • Da li je kontraktilnost srčanog mišića očuvana
  • Da li se neki deo srčanog mišića kreće neuobičajeno

4d eho novi sad

Ehokardiografija može pomoći u detekciji srčane slabosti, prisutnoj sistolnoj i/ili dijastolnoj disfunkciji, omogućavajući lekaru da proceni debljinu srčanog mišića, njegovu kontraktilnu funkciju i istisnu frakciju leve komore.

Kateterizacija srca podrazumeva postavljanje katatera u srčane šupljine kako bi se ustanovili pritisci i protoci, a sa ciljem otkrivanja funkcije srca kao pumpe. U drugom testu -koronarografiji, kateter se postavlja u koronarne arterije kako bi se otkrila suženja na srčanim krvnih sudovima koja mogu biti odgovorna za prisutnu srčanu slabost. Nekada su potrebna oba navedena pregleda za otkrivanje srčane slabosti.

CONTINUE READING

Ordinacija Limana 2024. Sva prava zadržana.