blog-kvb-i-faktori-rizika.jpg

Kardiovaskularne bolesti i faktori rizika

 

Kardiovaskularne bolesti (KVB) bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok smrti u svetu.

Svake godine od KVB umre preko 17 miliona stanovnika, 85% od ovih smrtnih ishoda je usled akutnog infarkta miokarda ili šloga.

 

Kardiovaskularne bolesti čine:

  • Koronarna bolest – bolest arterija koje ishranjuju srčani mišić
  • Cerebrovaskularne bolesti – bolest krvnih sudova koje snabdevaju mozak krvlju
  • Periferna arterijska bolest – bolest krvnih sudova koja snabdeva krvlju gornje i donje ekstremitete (ruke i noge)
  • Reumatska srčana bolest – oštećenje srčanog mišića i srčanih zalistaka usled reumatske groznice uzrokovane bakterijom (Streptococcal bacteria)
  • Urođene srčane bolesti – malformacije na srcu prisutne na rođenju
  • Duboka venska tromboza i plućna tromboembolija – krvni ugrušci u venama donjih ekstremiteta koji se dislociraju i krvnom strujom dospeju do srca i pluća

 

Infarkt srca ili infarkt mozga (šlog) najčešće  nastaju zbog potpunog zapušenja krvnog suda odgovornog za snabdevanje dela srčanog mišića ili dela mozga. Šlog može biti uzrokovan i pucanjem krvnog suda te sledstvenim  krvarenjem u mozgu ili usled zapušenja krvnog suda krvnim ugruškom.

 

Koji su najčešći simptomi KVB?

Često srčani udar i šlog mogu biti prva manifestacija KVB, bez prethodno prisutnih simptoma.

Najčešći simptomi srčanog udara su:

kardiovaskularne bolesti

  • bol ili nelagodnost u sredogruđu
  • bol ili trnjenje leve ruke, levog ramena, lakta
  • trnjenje donje vilice, ili
  • bol u leđima (između plećki)

Takođe osoba sa akutnim infarkom miokarda može imati osećaj nedostatka vazduha i gušenje, mučninu, povraćanje, nesvesticu, preznojavanje i bledilo.

 

Najčešći znaci šloga su iznenadna slabost lica, ruke, noge (jedne polovine tela).

Ostali simptomi uključuju iznenadnu pojavu:

  • paralize lica, ruke ili noge i to na jednoj polovini tela
  • konfuznost, smetnje sa govorom
  • smetnje sa vidom, kao jednim okom, tako is a oba
  • smetnje sa hodom, vrtoglavica, nestabilnost u hodu i gubitak ravnoteže
  • ozbiljna glavobolja nepoznatog uzroka
  • nesvestica ili gubitak svesti

Potrebno je što hitnije potražiti pomoć lekara ukoliko osoba ima navedene simptome.

 

Koji su faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti?

kardiovaskularne bolesti

Najvažniji faktori rizika za srčana oboljenja i šlog su:

  • nezdrava ishrana,
  • fizička neaktivnost
  • pušenje i
  • štetna upotreba alkohola

Kod pojedinaca pomenuti faktori rizika mogu se prezentovati kao:

  • povišen krvni pritisak (hipertenzija)
  • povišene vrednosti šećera u krvi (lat. diabetes mellitus)
  • povišene vrednosti masnoće u krvi (hiperlipidemija) i
  • gojaznost (lat. obesitas)

Prisutnost ovih faktora rizika kod osobe povećava rizik za razvoj infarkta srca, šloga, srčane slabosti i drugih komplikacija.

Prepoznat je i “uzrok uzroka” kardiovaskularnih bolesti kao što su globalizacija i urbanizacija i starenje populacije sa svojim uticajem na socijalne promene, ekonomske promene i kulturne promene.

Neizostavno je pomenuti i uticaj siromaštva, stresa i naravno naslednog faktora.

 

Kako smanjiti pojavu kardiovaskularnih bolesti?

 

Prevencija je najbolji lek:

 

  • Većina kardiovaskularnih bolesti može biti sprečena  delovanjem na faktore rizika kao što su pušenje cigareta,  nezdrava ishrana i gojaznost, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola
  • Oboleli od kardiovaskularnih bolesti, kao i oni koji su pod visokim kardiovaskularnim rizikom (kao  što su oboleli od hipertenzije, dijabetesa, hiperlipidemije) zahtevaju što ranije otkrivanje bolesti i delovanje na postojeće faktore rizika kao i upotrebu adekvatne terapije.

 

Zakažite svoj pregled u ordinaciji Limana već danas!


blood-pressure-monitor-1749577_1920-1200x800.jpg

29.05.2019 Kardiologija

Hipertenzija – Povišen krvni pritisak

  • Visok krvni pritisak (hipertenzija) je veliki javni zdravstveni problem
  • 30-45% Evropljana ima povišen krvni pritsak i smatra se da je slična situacija u svim razvijenim društvima
  • Dokazana je povezanost povišenog krvnog pritiska i rizika za kardiovaskularne bolesti
  • Uticaj na rizik je modifikovan i drugim prisutnim faktorima rizika i prisutnošću oštećenja ciljnih organa, zato je potrebno ustanoviti totalni rizik
  • Ambulatorno 24 h merenje krvnog pritiska po Holteru je dragoceno za postavljanje dijagnoze, stratifikaciju rizika i određivanje efektivnosti tretmana
  • Efektivan tretman kroz promene načina života i odgovarajuću medikamentnu terapiju  nesumnjivo smanjuju rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti i smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja
  • Efektivna kontrola krvnog pritiska je mnogo važnija nego vrsta leka koji je izabran
  • Obično je potrebna kombinacija više lekova
  • Stariji pacijenti su skloniji razvoju neželjenih efekata poput posturalne hipotenzije
  • Hipertenzija (povišen krvni pritsak) je jedan od najvažnijih faktora rizika za koronarnu bolest (bolest koronarnih arterija-arterija koje ishranjuju srčani mišić). Pacijenti koji su hipertoničari imaju dvostruko veći rizik za razvoj koronarne bolesti u odnosu na one koji imaju normalne vrednosti krvnog pritiska
  • Ukoliko imate visok krvni pritisak (hipertenziju), važno je pokušati identifikovati ili isključiti reverzibilne (sekundarne) uzroke

Postavljanje dijagnoze

Merenje krvnog pritiska u ordinaciji je preporučeno za “screening”  i postavljanje dijagnoze.

  • Postavljanje dijagnoze hipertenzije vrši se na osnovu bar dva merenja po poseti lekaru u bar dve različite posete.
  • 24h ambulatorno merenje krvnog pritiska i merenje krvnog pritiska kod kuće treba razmotriti radi potvrde dijagnoze hipertenzije, radi identifikovanja tipa hipertenzije i detekcije hipotenzivnih epizoda.
  • Neophodno je uvek informisati lekara ukoliko su Vam prepisani neki lekovi za određena druga oboljenja, jer neki od tih lekova mogu uticati na vrednosti krvnog pritiska kao što su:

-oralni kontraceptivni lekovi

-liquorice (sladić)

-kapi za nos koji u sebi imaju vazokonstriktore,

-gluko- i mineralokortikosteroidi

-nesteroidni antiinflamatorni lekovi

-eritropoetin

-ciklosporin

Takođe upotreba kokaina ili amfetamina može izazvati povišen krvni pritisak.

Kategorija hipertenzije se određuje najvišim nivoom krvnog pritiska, bez obzira da li je sistolni ili dijastolni, izolovana sistolna hipertenzija bi trebalo da se gradira na osnovu vrednosti sistolnog krvnog pritiska u I, II ili III stepen.

 

pregled kardiologa u novom sadu

 

Definicija i klasifikacija nivoa krvnog pritiska (mmHg)

Kategorija Sistolni Dijastolni
Optimalan <120 i <80
Normalan 120-129 i/ili 80-84
Visoko normalan 130-139 i/ili 85-89
Hipertenzija I stepen 140-159 i/ili 90-99
Hipertenzija II stepen 160-179 i/ili 100-109
Hipertenzija III stepen ≥180 i/ili ≥110

Izolovana sistolna hipertenzija

≥140 i <90

 

Koje dijagnostičke procedure se obično primenjuju kod pacijenata sa novootkrivenom hipertenzijom?

  • Preko 91% odrasle populacije sa hipertenzijom nema jasan (razjašnjen) uzrok hipertenzije i zato se ona tada naziva esencijalna ili primarna hipertenzija. Često je ona deo metaboličkog “sindroma X”. Kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom ona se razvija u kombinaciji sa dijabetes melitusom (tip 2), hiperlipidemijom i centralnom gojaznošću.  
  • Sekundarna hipertenzija se obično javlja pre 30. godine života, ili posle 55 godina starosti, a bubrežna bolest je najčeći uzrok. U slučaju da se otkrije visok krvni pritisak koji ne reaguje na lekove – viši (sistolni) krvni pritisak iznad 180 mmHg ili niži (srčani, dijastolni) krvni pritisak preko 120 mmHg treba posumnjati na sekundarni uzrok hipertenzije.
  • Najčešća stanja koja mogu uzrokovati sekundarnu hipertenziju su:

Dijabetes melitus – obično dovodi do oštećenja bubrega što potom uzrokuje porast krvnog pritiska

Policistične bolesti bubrega

Glomerularne bolesti

Renovaskularna hipertenzija – uzrok je suženje koje postoji na arterijama koje ishranjuju bubrege

Tumor nadbubrežne žlezde  – mogu dovesti do stalnog ili povremenog visokog krvnog pritiska

Problemi sa štitnom žlezdom – hiper ili hiotireozakada, kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno ili proizvodi previše hormona

Hiperparatireoidizam – ako paratiroidna žlezda proizvodi previše paratireoidnog hormona

Suženje (koarktacija) aorte 

Trudnoća – može pogoršati postojeći ili biti uzrok pojave visokog krvnog pritiska

  • Primarna ili esencijalna hipertenzija je učestalija i ima mnogobrojne faktore rizika, uključujući gojaznost i pozitivnu porodičnu anamnezu (pojava hipertenzije u familiji).

Fizički pregled pacijenta podrazumeva:

  • Auskultatorni pregled karotidnih arterija, srca i renalnih arterija
  • Merenje visine, telesne težine, obima struka u stojećem položaju i određivanje BMI
  • Srčana frekveca u miru treba da se izmeri svim pacijentima

Laboratorijsko ispitivanje koje je potrebno sprovesti:

    • Hemoglobin
    • Šećer u krvi našte
    • Lipidni status: Ukupni holesterol, LDL holesterol, HDL holesterol, Trigliceridi
    • Natrijum i Kalijum u serumu
    • Kreatinin, urea, acidum uricum (mokraćna kiselina)
    • Analiza urina: mikroskopska analiza, test na prisustvo proteina u urinu (pomoću tzv. test-traka može se dokazati prisustvo proteina, glukoze i krvi u urinu) i test na mikroalbuminuriju.
    • Elektrokardiogram 

ekg novi sad


Prošireno ispitivanje (uglavnom je u domenu specijaliste)

  • Traganje za oštećenjem ciljnih organa: mozga, srca, bubrega, vaskularno oštećenje, neophodno je uvek sprovesti kod rezistentne i komplikovane hipertenzije
  • Traganje za sekundarnom hipertenzijom kada prethodno ispitivanje ukazuje na njeno moguće prisustvo i otkrivanje konkomitantnih oboljenja.
  • Neophodno je ustanoviti kadiovaskularni rizik.  Preporučena je upotreba SCORE modela za ustanovljenje totalnog kardiovaskularnog rizika.

Decenijama unazad vodiči za lečenje hipertenzije stratifikuju kardiovaskularni rizik u različitim kategorijama na osnovu vrednosti krvnog pritska, prisustva kardiovaskularnih faktora rizika, asimptomatkog oštećenja ciljnih organa  i na osnovu prisustva dijabetesa, simptomatične kardiovaskularne bolesti ili hronične bolesti bubrega.

 

Lečenje hipertenzije

Ordiniranje lekova za hipertenziju je korisno jer:

  • Smanjuje rizik za razvoj velikog kardiovaskularnog događaja (infarkt mozga-šlog, infarkt srca, …)
  • Dovodi do regresije oštećenja na organima do čijeg oštećenja je dovela neregulisana hipertenzija

Inicijalni tretman

Promene životnog stila


Usvajanje zdravih životnih navika je vrlo važno za prevenciju visokog krvnog pritiska, neophodan je, i sastavni deo lečenja onih sa hipertenzijom. Smanjenje telesne težine kod onih pojedinaca koji su gojazni je glavna modifikacija načina života koja, kako je pokazano, snižava krvni pritsak i podrazumeva usvajanje dijete bogate u kalijumu i kalcijumu, smanjenje unosa soli, povećanje fizičke aktivnosti i umerenost u konzumaciji alkohola.
Postoje dokazi da smanjenje krvnog pritiska za 5-6mmHg može smanjiti rizik za razvoj:

  • šloga oko 40%
  • 15-20% rizik za razvoj koronarne bolesti
  • smanjenje pojavu demencije
  • srčane slabosti
  • smrtnost uzrokovane vaskularnim bolestima

 

Ukoliko se vrednosti Vašeg krvnog pritiska uklapaju u prehipertenziju (120-139/80-89mmHg) Vaš lekar će Vam preporučiti promene životnog stila, što podrazumeva:

  • Smanjenje telesne težine, ukoliko ste gojazni  
  • Redovno vežbanje (najmanje 30 minuta umerene fizičke aktivnosti 5-7 puta nedeljno)
  • Umerenost u kozumiranju alkohola ( 2 pića dnevno, <20-30g  etanola po danu, za muškarce i 1 piće dnevno, <10-20 gr etanola po danu  za žene)
  • Smanjenje unosa soli, ograničenje na 5-6 g/dan
  • Povećanje unosa povrća i voća i mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem mlečne masti
  • Prestanak pušenja
  • Ishranu po smernicama DASH dijete

  • DASH dijeta podrazumeva nizak unos masnoće i nizak unos zasićenih masti, a preporučena je ishrana zasnovana unosu povrća i voća, proizvoda od celog zrna, i mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti.

 

Tretman hipertenzije sa lekovima

Lekovi za hipertenziju (antihipertenzivi) se preporučuju kod osoba kojima promene životnih navika (dijeta, povećenje fizičke aktivnosti) same po sebi nisu bile dovoljne.   Uglavnom antihipertenzivi omogućavaju dilataciju (relaksaciju) krvnih sudova – što omogućava lakši protok krvi kroz krvne sudove ili aktivacijom bubrega na proizvodnju veće količine urina. Neki od najpoznatijih lekova za visok krvni pritsak su diuretici, ACE inhibitori (inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima), blokatori angiotenzinskih receptora (AT-2 blokatori), blokatori kalcijumskih kanala. Neki od ovih lekova se mogu prepisivati i osobama sa srčanom slabošću ili za aritmiju.

Koji antihipertenziv je prikladan za Vas?

Lekar uzima u obzir mnoge stvari pri odluci koji antihipertenziv će prvo prepisati. Pored razmatranja efektivnosti leka i njegovih potencijalnih neželjenih efekata, u obzir se uzimaju i pacijentovo opšte zdravstveno stanje, pol, godine života, rasa, stepen hipertenzije, bilo koje drugo oboljenje koje kontraindikuje upotrebu nekih lekova.

Određeni antihipertenzivi se naročito preporučuju u tretmanu nekih medicinskih stanja, čak iako osoba nema visok krvni pritisak. Mada u mnogim slučajevima, osoba sa nekim od ovih oboljenja ima i povišen krvni pritisak, kao na primer:

 

  • ACE inhibitori su preporučeni za osobe sa dijabetesom,koji imaju povišen nivo proteina u urinu (proteinuriju), osobama sa srčanom slabošću ili osobama sa prebolelim infarktom srca.
  • Beta blokatori su preporučeni za ljude sa srčanom slabošću i ranije prebolelim infarktom
  • Beta blokatori i blokatori kalcijumskih kanala su preporučeni u lečenju osoba sa anginom pektoris, kod kojih se bol u grudima javlja zbog nedovoljne količine kiseonika koji je dopremljen srčanom mišću usled prisutne koronarne bolesti.

Takođe postoje određeni antihipertenzivni lekovi koji nisu preporučeni kod određenih stanja. Evo nekih primera:

  • ACE inhibitori i blokatori AT 2 receptra su kontraindikovani u trudnoći
  • Beta blokatori nisu preporučljivi kod ljudi sa astmom ili hroničnom obstruktivnom bolešću pluća, ili kao primarna terapija za lečenje hipertenzije, naročito u starijih od 60 godina.

Na kraju određena udružena bolest može biti pogoršana upotrebom antihipertenziva. Kao primer diuretici mogu pogoršati giht.

Zato je vrlo važno lekaru pomenu sva trenutne i ranije zdravstvene probleme, kako bi odabrao najbolji antihipertenziv za Vas.

Najbolji antihipertenziv je onaj koji je efektivan!

Najbolji antihipertenziv za Vas je onaj koji je najefektivniji u snižavanju krvnog pritiska, bez ispoljavanja neželjenih dejstava. Postoje mnogobrojna istraživanja koja su izučavala benefit i potencijalne štetnosti svakog od pomenutih grupa antihipertenziva, ali brojni su dokazi koji ukazju na činjenicu da je visok krvni pritisak smrtonosan i da snižavanje krvnog pritiska spašava živote. Na kraju to i jeste pravi cilj.

kardioloski pregled novi sad

PRAĆENJE PACIJENATA SA HIPERTENZIJOM

Pacijenti sa visoko normalnim krvnim pritskom ili hipertenzijom “belih mantila” treba da se kontrolišu najmanje jednom godišnje radi:

  • merenja krvnog pritiska u ordinaciji i van nje (merenje i beleženje vrednosti krvnog pritiska u kućnim uslovima –vođenje dnevnika krvnog pritiska ili 24h ambulatornim merenjem krvnog pritiska po Holteru,
  • ponovnog analizairanja kardiovaskularnog rizika
  • ponovnog podsećanja na neophodnost promena životnih navika

Praćenje pacijenata sa hipertenzijom

Kod pacijenata kod kojih je tek uvedena antihipertenzivna terapija, pacijent treba da ima redovne kontrole u intervalu od 2-4 nedelje kako bi se evaluirala efektivnost lekova i ustanovili mogući neželjeni efekti.

Kada je dostignuta kontrola krvnog pritiska posete lekaru na nekoliko meseci su razumne (3-6 meseci)

Barem jednom u dve godine treba kod pacijenta ponovo evaluirati prisustvo:

  • faktora rizika
  • asimptomatsko oštećenje organa

bol-u-grudima-1200x801.jpeg

Bol u grudima predstavlja jedan od simptoma koji najčešće izazivaju veliki strah kod pacijenata jer ih asociraju na infarkt. Međutim, taj strah je opravdan. Bol u grudima može da bude trivijalan, ali može da bude i životno ugrožavajući! Kada su ovakve situacije u pitanju, ranija i aktuelna istorija bolesti je od velikog značaja.

Mnogi pacijenti se obično kasno jave lekaru jer smatraju da je zabrinjavajući samo bol u grudima koji je žestok i praćen opštom slabošću. Međutim, jačina bola u grudima često ne određuje težinu i ozbiljnost neke bolesti.

Nekada i blag osećaj neprijatnosti u grudima, ili čak ne u grudima, već i u gornjem delu stomaka predstavlja moguć znak nekih bolesti kao što su nestabilna angina, akutni infarkt i druge.

U ovakvim situacijama, razmatranje specifičnih srčanih faktora rizika mogu pomoći u postavljanju dijagnoze, dok rutinski testovi često mogu promašiti dijagnozu.

 

Podela anginoznog bola u grudima po klasifikaciji koju je dalo kanadsko Udruženje kardiologa (Canadian Cardiovascular Society, CCS):

Klasa I uobičajena fizička aktivnost ne izaziva bol (šetnja, penjanje uz stepenice)

Klasa II mala fizička aktivnost dovodi do bola (šetnja po ravnom, penjanje uz stepenice)

Klasa III lako ograničenje uobičajene aktivnosti dovodi do bola (šetnja ili penjanje uz stepenice, hod uzbrdo, bol posle obroka, na hladnoću, vetar, zbog emocionalnih stresova)

Klasa IV nemogućnost da se izvrši bilo koja fizička aktivnost bez bola (bolovi mogu biti prisutni i u miru)

Zato bi bol u grudima trebalo definisati kao bilo kakav bol ili osećaj nelagodnosti u grudima, pa i u gornjem delu stomka, pa čak i bol među lopaticama.

Ekvivalenti bolu u grudima:

  • Bol u ramenima, i/ili nadlakticama, laktu, podlakticama, vratu, donjoj vilici.
  • Osećaj gušenja,
  • Nedostatak vazduha,
  • Kao da im hladan vazduh prolazi kroz pluća.

 

Srce je bogato receptorima za bol – nervi se nalaze oko kardiomiocita, u intersticijumu, oko aorte, plućne arterije, arterija, arteriola, kapilara, venula i vena. U predelu grudnog koša, postoje brojni receptori za bol u koži, manje u dubljim tkivima, a još manje u visceralnim organima.

Slaba mogućnost lokalizacije visceralnog bola objašnjava se vrlo malim brojem nervnih vlakana u visceralnim strukturama. Osim toga, visceralni bol se može preneti na susedni segment kičmene moždine, dok somatski bolni stimulus ide samo na jedan nivo kičmene moždine.

gkardiolog novi sad

Kutani bol je bolje lokalizovan i retko ima preneseni bol, obično je praćen lokalnom osetljivošću i reaguje na različite provokacije. Somatski visceralni bol je slabo lokalizovan, a preneseni bol je često prisutan. Tipičan primer visceralnog bola su bol kod miokardnog infarkta, plućne embolje, disekcije aorte i medijastinalne bolesti.

 

Kada se pacijent žali na bol u grudima, bitno je brzo prepoznati da li je u pitanju jedno od sledećih 4 stanja:

  1. Akutni koronarni sindrom,
  2. Aortna disekcija,
  3. Plućna embolija,
  4. Akutni pneumotoraks.

Ti bolesnici treba što pre da budu upućeni kolima službe hitne medicinske pomoći najbržim putem do sekundarne ili tercijarne zdravstevene ustanove koje imaju urgentna odeljenja specijalizovana za savremeno lečenje ovih bolesnika.

Olakšavanje bola nakon upotrebe nitroglicerina, govori u prilog kardijalne etiologije bola u grudima.

 

Različiti uzroci bola u grudima

Kardijalni ishemijski bol u grudima

Najverovatnije se radi o akutniom koronarnom sindromu (AKS koji čine nestabilna angina, akutni infarkt miokarda sa i bez ST elevacije) ili u manje varijabilnoj i dramatičnoj formi i kod stabilne angine.

Bol u grudima je obično iza grudne kosti, pacijenti pokazuju celom šakom a ne jednim prstom, širi se u oba ramena. Jedno istraživanje ukazalo je da su oni kod kojih se bol širio u desno rame, češće imali akutni infarkt, nego oni kod kojih se širio u levo rame (19,20).

Kod žena sa akutnim infarktom miokarda bol se češće širio u vrat, vilicu i među lopatice nego što je bio slučaj kod muškaraca.

 

Kardijalni neishemijski bol u grudima

Kod zapaljenja srčane kese (perikarditisa), miokarditisa, prolapsa mitralne valvule, plućne hipertenzije ili kardiomiopatija.

Karakter pleuralnog bola se menja sa repiratornim ciklusom i promenom položaja tela. Pažljivo uzeta anamneza, detaljan fizički pregled i EKG, ehokardiogram i laboratorijske analize olakšavaju diferencijalnu dijagnozu.

Često se preskakanje srca (ekstrasistole), češće ventrikularne, osete kao kratak bol u grudima.

 

Bol u grudima kod disekcije aorte

Bol u grudima se u ovom slučaju karakteriše iznenadanim oštrim, cepajućim, razdirućim bolom, obično se širi u leđa ili trbuh, već prema putu disekcije.

Ako je zahvaćena ascendentna aorta, bol može da se širi u vratu, a ako je disekcijom zahvaćeno ušće koronarne arterije, češće desne, može da postoji i bol od disekcije i bol kardijalnog ishemijskog porekla. Oko petina bolesnika sa disekcijom može da ima sinkopu (kratkotrajan gubitak svesti). Bol kod akutnog infarkta miokarda obično počinje postupnije, i tup je po karakteru.  

 

Bol u grudima pulmonalnog porekla

Bol u grudima koji je pulmonalnog porekla, je najopasniji ako se javlja zbog plućne embolije, obično je praćen otežanim disanjem.

Kod pneumotoraksa bol u grudima je obično iznanadan, oštar, obično posle kašlja, praćen dispnojom.

Karakter pleuralnog bola se menja sa repisratornim ciklusom i promenom položaja tela. Bolesnik obično leži na strani gde se javlja bol, da bi imobilisao taj hemitoraks, ali nisu retki izuzeci da bolesnici tvrde da ne mogu da legnu na stranu koja ih boli. Pleurodinija je bol pleuralnog porekla, nejasne etiologije.

kardiolog novi sad

Muskuloskeletni bol u grudima

Bolesnici sa ovim bolom obično imaju prethodnu istoriju sličnog bola – često vratnu spondilozu. Bol je kutanog tipa, može se lokalizovati, osetljiv je na dodir, ublažava se masažom. Javlja se u sklopu Herpes zoster infekcije. Kostohondralne promene, takođe, mogu biti uzrok bola u grudima.

 

Gastrointestinalni bol

Poremećaji jednjaka (motilitet, upala sluznice jednjaka – ezofagitis), upala sluznice želuca – gastritis, čir na želucu i duodenuma, hiatus hernija sa refluksnim ezofagitom mogu nekada dati bol u gornjem delu stomaka koji se širi po grudima.

Bolovi takvog tipa mogu se javiti i kod miokardnog infarkta donjeg zida, te je tu diferencijalna dijagnostika veoma značajna.

Nekada, bol porekla žučne kesice, jetre ili pankreasa može da imitira bol u grudima. Ovo je naročito važno zato što se kod nekih bolesnika u momentu bola u grudima jave i promene u T talasu, što još više može da zavara u smislu kardijalne ishemijske etiologije.

 

Psihijatrijski poremećaji koji uzrokuju bol u grudima

Bol u grudima kod psihijatrijskih poremećaja, obično se javlja u epizodama paničnih napada, ali može se javiti i kod depresivnih ili anksioznih stanja. Uobičajeno postoji pozitivna istorija za psihijatrijsko oboljenje.

 


bolest-mitralnog-zaliska.png

Mitralni zalistak nalazi se između leve pretkomore i leve komore. Ima dva listića i omogućava protok krvi iz pretkomore u komoru u fazi punjenja komora odnosno dijastole. U fazi sistole, tj. istiskivanja krvi iz leve komore u aortu, mitralni zalistak se zatvori tako da sva krv ide direktno u aortu, odnosno tkiva i organe. Na taj način mitralni zalistak funkcioniše kao jednosmerna valvula koja omogućava punjenje krvi iz leve pretkomore u levu komoru, a sprečava povratak krvi iz leve komore u levu pretkomoru u fazi sistole.

Šta su simptomi bolesti mitralnog zaliska?

Mnogi pacijenti sa prisutnom bolešću mitralnog zaliska nemaju tegobe, iako je insuficijencija značajna. Kada se simptomi razviju oni uključuju nedostatak vazduha, slabost, malaksalost, gubitak energije, oticanje potkolenica  i palpitacije.

Kako se mitralna insuficijencija dijagnostikuje?

Prvi korak je slušanje stetoskopom. Upotrebom stetoskopa lekar će čuti šum, koji predstavlja turbulentan tok krvi kroz abnormalnu valvulu. Dijagnoza se potvrđuje ehokardigarfskim pregledom.

Disfunkcija papilarnog mišića (papilarni mišići ne radi adekvatno) može nastati zbog srčanog udara ili kardiomiopatije i srčane slabosti. Ovo može uzrokovati insuficijenciju zaliska. Ruptura papilarnog mišića (obično nakon infarkta miokarda) može uzrokovati akutnu regurgitaciju krvi, koja dovodi do opterećenja pluća tečnošću, izazivajući otežano disanje i kongestivnu srčanu slabost.

Šta je prolaps mitralne valvule?

Prolaps mitralne valvule je često stanje kod koga su listići mitralne valvule voluminozniji i nepotpuno se zatvaraju.

 

Bolest aortnog zaliska javlja se kada aortni zalistak ne radi adekvatno. Ovo može nastati zbog:

  • Stenoze aortnog zaliska: kruti, spojeni, nepokretni listići vode do suženja aotrne valvule, koja limitira ili blokira protok krvi. Stenoza aortne valvule pojavljuje se kada depoziti kalcijuma nataloženi na listiće valvule ometaju njihovu pokretljivost. Stenoza se može pojaviti na normalnoj trolisnoj aortnoj valvuli (3 listića) ili na bikuspidnoj (2 listića).
  • Regurgitacija aortne valvule (takođe nazvana valvularna insuficijencija): listići valvule se ne zatvaraju adekvatno. Regurgitacija limitira anterogradni protok krvi kroz aortnu valvulu. Regurgitacija može biti uzrokovana polapsom, infekcijom valvule (endokarditisom), dilatacijom aorte (aneurizmom), reumatskom bolešću valvule.

Bolest aortne valvule može biti  urođena (kongenitalna bolest aortne valvule ) ili stečena nastala tokom vremena. Kod stečene bolesti aortne valvule, promene se dešavaju na nivou strukture valvule.  Stečene bolesti aortne valvule uključuju:

  • Infektivni endokarditis bakterijska infekcija valvule, uzrokovana ulaskom bakterije u krvotok sa udaljenog mesta infekcije, napadajući površinu vašeg srca. Čak i mala infekcija, kao što je absces zuba može uzrokovati ozbiljan bakterijski endokarditis aortne valvule.
  • Reumatska groznica je obično uzrokovana bakterijskom upalom grla, kao što je Streptokokna infekcija grla. Sama valvula nije zaražena tokom reumatske groznice, ali antitela koja se stvore u telu da bi se borila sa infekcijom reaguju sa valvulama srca, uzrokujući  rigidnost i fuziju listića aortne valvule.
  • Degeneracija aortne valvule je sledeći uzrok stečene bolesti aortne valvule. Kod mnogih pacijenata listići aortne valvule se degenerativno menjaju i postaju kalcifikovani tokom vremena. To je najčešći uzrok stenoze aortne valvule, kod osoba starijih od 65 godina. 
  • Ostali uzroci bolesti aortne valvule uključuju: infarkt miokarda, sifilis, hipertenziju, aneurizmu aorte, bolest vezivnog tkiva, i manje učestalo tumori, neke vrste lekova i radijacija.

I stenoza i insuficijencija mogu izazvati ozbiljne srčane posledice, uzrokujući nastanak sledećih simptoma:

  • Nedostatak vazduha (dispnea)
  • Slabost
  • Smanjen kapacitet fizičke aktivnosti
  • Nesvesticu i gubitak svesti (sinkopa)
  • Srčanu slabost
  • Plućnu hipertenziju
  • Plućni/sistemski edem
  • Bol u grudima (angina)
  • Aritmije
  • Krvne ugruške (tromboembolizam) koji mogu uzrokovati šlog.

Valvularni problemi mogu biti uzrokovani infekcijom, srčanom bolešću, traumom ili kongenitalnom valvularnom manom i može biti zahvaćena izolovano jedna valvula ili više valvula. Bolest valvula desne strane (trikuspidna, plućna) je mnogo ređa u odnosu na učestalost valvularne bolesti leve strane (aortna, mitralna). Grubo 90% valvularnih bolesti je hronično, razvijajući se postepeno tokom mnogo godina. Komplikacije preboljene reumatske groznice, urođene srčane mane i starost uzrokuju većinu hroničnih valvularnih bolesti. Preostalih 10% valvularnih bolesti koje nastaju akutno (tokom par dana ili par nedelja) su obično komplikacija skorašnjeg infarkta miokarda ili infekcije.

Bolest koronarnih arterija udružena sa problemima srčanih valvula

Ukoliko Vam je postavljena dijagnoza značajne koronarne bolesti udružene sa valvularnom patologijom benefit od hirurgije će biti značajniji. Naravno to svakako podiže rizik od operacije, naročito ukoliko su prisutna ozbiljnija oštećenja vašeg srca.

Za razliku od hirurške revaskularizacije bajpas (engl. bypass) graftovima (engl. Coronary artery bypass grafting -CABG), valvularna hirurgija obuhvata mnogo različitih operacija. Kako postoji četiri srčane valvule, njihova disfunkcija može da se ispolji na više različitih načina. Valvule mogu biti rekonstruisane ili zamenjene velikim brojem tehnika. Ponekad više valvula u kombinaciji sa hirurškom revaskularizacijom miokarda treba da bude rekonstruisano ili zamenjeno.

Kako se kod bolesnika sa prisutnom značajnom koronarnom bolešću i udruženom valvularnom patologijom razmatra veliki broj različitih procedura, nije lako dati definitivni odgovor. Sa druge strane nova valvula, zamena aortne valvule, ili rekonstrukcija mitralnog zaliska donosi značajno poboljšanje kvaliteta života pacijenata, zbog čega bi bilo vredno rizikovati.

Naročito je važno imati iskusan hirurški tim koji će voditi brigu o Vama! Sve konsultacije u vezi kardiohirurškog tretmana možete obaviti kod kardiologa u ordinaciji Limana, pregled možete zakazati na ovom linku.


bright-cardiac-cardiology-433267-1200x1078.jpg

16.03.2019 Kardiologija

Srce je jedan od najvažnijih organa u našem telu. Ponaša se kao pumpa koja pumpa krv i snadbeva svaki deo tela kiseonikom i hranjivim materijama. Kupastog je oblika i otprilike je iste veličine kao ljudska šaka. Nalazi se levo od grudne kosti. Da bismo znali kako da ga pazimo, treba da znamo kako ono funkcioniše.

Zato ti danas pričamo o tome kako radi tvoje srce.

TVOJE KORONARNE ARTERIJE

 

Srce ima tri glavne koronarne arterije. Dve od ovih arterija nastaju iz zajedničkog stabla, nazvanog glavno stablo koronarnih arterija. Koronarne arterije leže inicijalno na površini srca pre nego što urone u dubinu i dosegnu do ćelija srčanog mišića.

  • Leva koronarna arterija ishranjuje levu stranu srca
  • Njena leva prednja descedentna grana (LAD) ishranjuje prednju stranu srca
  • Leva cirkumfleksna grana grana (RCX) ishranjuje levu lateralnu i zadnju stranu srca
  • Konačno, desna koronarna arterija (RCA) je odvojena i ishranjuje desno srce i preostale delove srca

 

TVOJE SRČANE VALVULE

Tvoje srce ima četiri šupljine: desnu i levu pretkomoru i desnu i levu komoru, odvojene sa četiri valvule, koje kontrolišu protok krvi kroz tvoje srce, a septum odvaja levu od desne strane tvoga srca.

Četiri srčane valvule su:

  • Trikuspidna valvula, lokalizovana između desne pretkomore i desne komore
  • Pulmonalna valvula, lokalizovana između desne komore i plućne arterije
  • Mitralna valvula, lokalizovana između leve pretkomore i leve komore
  • Aortna valvula, lokalizovana između leve komore i aorte

Svaka valvula ima listiće (takođe se nazivaju i kuspisi). Mitralna valvula ima dva listića. Ostale valvule imaju po tri listića. Pod normalnim okolnostima valvule propuštaju krv samo u jednom pravcu. Protok krvi se odvija jedino ako postoji razlika u pritiscima uzrokujući da se valvula otvara. Mitralna i trikuspidna valvula su povezane malim papilarnim mišićima za zid srca preko tankih niti (horde tendinee). Kontrakcija papilarnih mišića uzrokuje otvaranje valvula. Aortna i pulmonalna valvula su drugačijeg oblika i nemaju horde tendinee ili papilarne mišiće.

Na sledećem videu možete detaljno videti objašnjenje srčanih struktura:

 

Problem sa srčanim valvulama može biti posledica bolesti, povrede ili urođenih faktora. Kada tvoje valvule obole ili se oštete, njihovi listići mogu postati tanji i rigidniji. Kada se to dogodi valvula neće biti u mogućnosti da se u potpunosti otvori ili zatvori. Ovo se naziva stenoza (suženje) ili insuficijencija (propuštanje). Ovo može uzrokovati vraćanja dela krvi ili dodatno angažovanje srčane muskulature da savlada suženi otvor bolesne valvule. Vremenom ovo stanje može uzrokovati neku formu srčane slabosti ukoliko se ne interveniše.

Stenoza

Valvularna stenoza je suženje valvularnog otvora koje je obično  izazvano zadebljanjem i povećanjem rigidnosti listića valvule, praćeno kalcifikacijama. Stenoza uzrokuje smetnje u protoku na nivou zahvaćene valvule.

Insuficijencija

Valvularna insuficijencija nastaje kada se listići valvule nepotouno zatvaraju kada valvula treba da je potpuno zatvorena uzrokujući retrogradni protok krvi (regurgitacija).



Prolaps mitralne valvule (takođe poznat kao “sindrom mezosistolnog klika” i “Barlow’s sindrom”) je najčešća abnormalnost srčanih valvula, prisutna kod 5-10% svetske populacije.

Tvoja mitralna valvula je lokalizovana između leve pretkomore i leve komore srca I ima dva listića i još neke dodatke kojima je povezana sa levom komorom. Kada se komore kontrahuju listići mitralne valvule se čvrsto zatvore i preveniraju povratak krvi iz leve komore u levu pretkomoru. Tokom dijastole, mitralna valvula je otvorena da omogući priliv oksigenisane krvi iz
pluća u levu komoru.

 

Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule, mitralna valvula počinje da “propušta-curi”. Kada se leva komora
kontrahuje nastaje prolaps listića mitralne valvule (propadaju unazad) u levu pretkomoru. Ovo obično omogućava
propuštanje krvi unazad kroz otvor valvule (mitralna regurgitacija):

 

Animaciju mitralne regurgitacije, pogledaje na sledećoj adresi https://www.youtube.com/watch?v=vL0s_nEkC8Q

 

Teška mitralna regurgitacija može voditi ka srčanoj slabosti, novonastalim palpitacijama i aritmijama.  Većina pacijenata je potpuno bez simptoma, drugi mogu doživeti brojne simptome o kojima ću diskutovati ispod.  

Mnogi pacijenti sa prolapsom mitralne valvule su visoki, tanki, sa dugim ekstremitetima i prstima. Prolaps mitralne valvule se uobičajeno viđa kod žena starosti od 20 do 40 godina, ali se takođe viđa i kod muškaraca.

 

Simptomi i znaci prolapsa mitralne valvule

Većina ljudi sa prolapsom mitralne valvule su bez simptoma, a ukoliko su simptomi prisutni, obično su to slabost, palpitacije, bol u grudima, anksioznost i migrene.

Oštar bol u grudima je prisutan kod nekih ljudi koji imaju prolaps mitralne valvule. Za razliku od angine, bol u grudima kod prolapsa mitralne valvule retko se pojavljuje tokom ili nakon vežbanja, i ne reaguje na Nitroglicerin.

Anksioznost, napadi panike, i depresija mogu biti povezani sa prolapsom mitralne valvule. Kao i slabost, ovi simptomi se povezuju sa neravnotežom autonomnog nervnog sistema. Migrene su verovatno povezane sa abnormanom kontrolom tenzije krvnih sudova u mozgu od strane nervnog sistema..

Prolaps mitralne valvule može retko biti udružen sa šlogom kod mladih pacijenata. Za ove pacijente se čini da imaju povišenu sklonost ka zgrušavanju krvi zbog abnormalno “lepljivih”  krvnih elemenata, zvanih trombociti.

 

Dijagnoza prolapsa mitralne valvule

Ispitivanje pacijenta otkriva karakteristike pacijenta svojstvene prolapsu mitralne valvule. “Upotrebom stetoskopa, moguće je čuti mitralni „klik“. Ovaj „klik“ oslikava abnormalni tetering listića mitralne valvule zbog opterećenja pritiskom leve komore. Ukoliko je sa abnormalnim otvaranjem valvule udružena i regurgitacija krvi, moguće  je čuti šum neposredno posle zvuka „klika“.

Ehokardiogarfski pregled je najkorisniji test za prolaps mitralne valvule.

Ehokardiogarfskim pregledom moguće je ustanoviti ozbiljnost prolapse i I stepen mitralne regurgitacije.
Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule mogu se pojaviti palpitacije (abnormalan brz ili neregularan srčani
ritam). Elektrokardiogram ili 24h monitoring EKG-a po Holteru se upotrebljavaju kod daljeg ispitivanja palpitacija.”

Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule mogu se pojaviti palpitacije (abnormalan brz ili neregularan srčani ritam). Elektrokardiogram ili 24h Holter monitoring EKG-a po Holteru se upotrebljavaju kod daljeg ispitivanja palpitacija.

 

Tretman prolapsa mitralne valvule

Najveći broj pacijenata sa prolapsom mitralne valvule ne zahteva tretman. Rutinski kontrolni pregled uključujući i ehokardiogarfiju, svakih nekoliko godina je dovoljno za utvrđivanje da li je stepen mitralne regurgitacije pogoršan. Ukoliko se pogoršao, mitralna regurgitacija može voditi srčanoj slabosti, uvećanju srca, i artimijama. Zbog navedenog pacijenti sa prolapsom mitralne vavule se obično prate godišnje. Obzirom da je infekcija prolapsa mitralne valvule retka ali potencijalno ozbiljna komplikacija, ovi pacijenti obično zahtevaju antibiotike pre procedura kojima je moguće uneti bakterije u krv.

Pacijenti sa ozbiljnim prolapsom, aritmijama, bolovima u grudima i atacima anksioznosti mogu zahtevati tretman.

“Beta-blokatori su lekovi izbora. Blokatori kalcijumskih kanala su korisni kod pacijenata koji ne tolerišu beta-blokatore.

Šta je indikacija za hiruršku korekciju regurgitacije mitralne valvule ?

Hirurgija treba da se razmotri kada je regurgitacija ozbiljna. Kada pacijent sa mitralnom regurgitacijom razvije simptome, smanji srčanu funkciju ili dođe do uvećanja srčanih šupljina, hirurgija se preporučuje.

Koje su šanse da se mitralna regurgitacija koriguje ?

Gotovo 100%. Najčešći razlog mitralne regurgitacije je degenerativna bolest mitralne valvule. Ovo se takođe naziva i prolaps mitralne valvule, miksomatozna bolest mitralne valvule, “floppy” mitralna valvula. Ovakve valvule načešće mogu da budu korigovane (radije nego zamenjene) u više od 95% pacijenata.

Koji je rizik od hirurgije mitralne valvule?

Kod asimptomatičnih pacijenata kojima se planira korekcija mitralne valvule operativni rizik je oko 1 na 1000. Rizik kod simptomatičnih pacijenata ostaje iznad  1%. Prisustvo koronarne bolesti ili stanja koja zahtevaju hirurški tretman će uticati na individualni rizik.

Kolika je trajnost korekcije mitralne valvule?

Nakon korekcije mitralne valvule, 95% pacijenata ne zahteva reoperaciju duže od deset godina, i statistika je slična i za 20 godina. Tako da je reoperacija neuobičajena nakon uspešno izvedene korekcije mitralne valvule. Ehokardiogarfski
pregled se preporučuje jednom godišnje kako bi se pratila funkcija valvule. Pacijenti koji su imali hirurgiju mitralne
valvule moraju se pridržavati preporučenih mera za prevenciju infekcije i smanjenje rizika za razvoj endokarditisa.

Zašto je važno obaviti operaciju mitralne valvule u centru sa velikim iskustvom?

Korekcija mitralne valvule je najbolja opcija kod većine pacijenata ukoliko je izvodljiva. U poređenju sa zamenom mitralne valvule, korekcija mitralne valvule omogućava bolje dugoročno preživljavanje, bolje očuvanje srčane funkcije, manji rizik od komplikacija, i obično ne zahteva dugoročno uzimanje oralnih antikoagulanasa. “

Prednosti korekcije mitralne valvule

  • Poboljšan način života
  • Bolje očuvanje srčane funkcije
  • Niži rizik od šloga i infekcije (endokarditisa)
  • Nema potrebe za antikoagulansima

Korekcija mitralne valvule je zahtevnija od zamene mitralne valvule.

Iako najveći broj pacijenata sa prolapsom mitralne valvule ne zahteva tretman, niti upotrebu medikamenata, u veoma retkim situacijama potrebna je hirurgija (korekcija mitralne valvule). Pacijenti koji zahtevaju hirurgiju uobičajeno imaju ozbiljnu mitralnu regurgitaciju koja uzrokuje pogoršanje srčane slabosti i progresiju uvećanja srčanih šupljina.

U nekim specijalizovanim hirurškim centrima, sada se izvodi rutinski robotska hirurgija prolapsa mitralne valvule “. Nije svaki pacijent kandidat za operaciju niti je svaki hirurg ekspert, dakle dobro se raspitajte! Prednost su uspešan i brz i lak oporavak.


perikard-1200x800.jpg

Perikard

Perikard se sastoji od dvoslojne kese koja okružuje srce i velike krvne sudove koji ulaze i izlaze iz srca. Perikard drži i štiti srce u grudnoj duplji. Perikard sadrži manju količinu tečnosti koja okružuje srce i ponaša se kao lubrikant.

 

Perikardni izliv (effusio pericardii)

Perikardni izliv je naziv za veću količinu tečnosti koja se nakuplja u perikardu. Kada se taj process odvija duži period, perikard se postepeno isteže, ali ako se tečnost u perikardu nakuplja naglo, kao nakon povrede, nastaje kompresija srca tečnošću (onemogućen je povratak krvi u srce). Što manje krvi ulazi, to manje i izlazi iz srca, uzrokujući u krajnjem lošu pumpnu funkciju srca i pad krvnog pritiska. Ukoliko se hitno ne interveniše može nastupiti smrtni ishod. Ovo stanje se naziva tamponada srca i životno je ugrožavajuće stanje ukoliko se odmah ne reaguje.

Simptomi perikardnog izliva

  • Nedostatak daha (dispneja)
  • Nedostatak daha pri ležećem položaju (ortopneja)
  • Bol u grudima, uobičajeno iza sternum ili sa leve strane grudnog koša
  • Kašalj
  • Bolno disanje, naročito pri udahu ili u ležećem položaju
  • Vrtoglavica
  • Subfebrilnost
  • Ubrzana srčana frekvenca
  • Slabost i malaksalost

Moguće je nakupljanje veće količine perikardne tečnosti, a da nisu prisutni simptomi i znakovi bolesti, naročito ukoliko se tečnost nakupljala postepeno. Ovo se najčešće dešava ukoliko je uzrok nakuplljanja perikardne tečnosti kancer ili hronični inflamatorni proces, kao što je reumatoidni artritis.

Perikarditis

Perikarditis je zapaljenje perikarda. Perikard se sastoji od unutrašnje i spoljašnje ovojnice između kojih se nalazi manja količina tečnosti koja se ponaša kao lubrikant. Kada dođe do zapaljenja perikarda, dolazi do povećanja količine tečnosti između dva perikardna lista. Ova tečnost pritiska srce i onemogućava normalnu srčanu akciju.

Uzroci perikarditisa

Perikarditis može nastati zbog:

  • a virusne, bakterijske i gljivične infekcije
  • srčanog udara
  • širenjem kancera iz pluća, dojke ili krvi
  • tokom zračne terapije
  • povreda tokom hirurškog lečenja

Ponekad se javlja u sklopu drugih oboljenja kao što je reumatoidni artritis, lupus i bubrežna slabost.

Simptomi perikarditisa

Bol u grudima je čest, naročito iza grudne kosti. Ponekad se ovaj bol širi u vrat i levo rame. Bol uzrokovan perikarditisom je oštar, probadajući. Bol se može pogoršavati pri dubokom udahu. Ređe je bol tup. Povišena telesna temperature je takođe često prisutna. Pacijenti sa perikarditisom se osećaju bolesno za razliku od onih koji imaju anginozne tegobe.

Tretman perikarditisa

Lekovi protiv bolova i antiinflamatorni lekovi se daju da smanje tegobe. Antibiotici se propisuju u slučaju bakterijske infekcije. Ukoliko perikardna tečnost ozbiljno ometa srčanu akciju neophodna je perikardiocenteza (evakuacija perikarnde tečnosti iglom, retko je neophodna hirurška drenaža perikarda).

Akutni inflamatorni perikarditis uobičajeno traje jednu do tri nedelje i ne izaziva dalje veći problem. Oko 20% pacijenata sa perikarditisom imaju relaps bolest (vraćanje) unutar prvih mesec dana ili retko unutar više godina.
Ponekad hronična forma perikarditisa može da pređe u “konstriktivni perikarditis”. Perikard postaje zadebljao i krut i značajno ometa srčanu pumpnu funkciju. Kako je narušeno vraćanje krvi u srce, srčana funkcija postaje vremenom slabija sa razvojem simtoma srčane slabosti:
• Edem,
• Nedostatak daha
• Bol
Kada se to stanje ispolji, jedini tretman je “perikardiektomija”, hirurško uklanjanje dela ili većine perikarda sa površine srca.


EKG.jpg

Srčani nervi

Provodljivost srčanih nerva

Srčani električni sistem omogućava srcu da pumpa krv kroz telo. Za svaki srčani otkucaj, kontrakcija srčanog mišića je inicirana električnim signalom.

Svakom srčanom otkucaju prethodi električni signal koji ga inicira. Srce ima specijalizovano tkivo koje produkuje i šalje električne impulse srčanom mišiću. Ovi impulsi pokreću srce da se kontrahuje. Svakom srčanom otkucaju prethodio je električni signal da pobudi srčani mišić da se kontrahuje. Električni signal srca može biti meren EKG-om.

SRČANI RITAM

Problemi sa sprovodnim sistemom srca, mogu izazvati problem koji se naziva aritmija i mogu narušiti pumpnu funkciju srca. Nedovoljan protok krvi uzrokovan aritmijama može oštetiti mozak, srce i druge organe. Tokom aritmije srce može raditi prebrzo ili previše sporo ili neregularnim ritmom.

Većina aritmija su štetne, a neke mogu biti ozbiljne i čak životno ugrožavajuće. Ako je srčani ritam suviše brz, reč je o tahikardiji, a ako su srčani otkucaji spori to stanje se naziva bradikardija.  

Srčana frekvenca i ritam se obično analiziraju pomoću EKG-a (elektrokardiograma).

EKG zapis je mrežast papir na kome se vreme meri duž horizontalne ose.

  • Mali kvadratić je dug 1mm i predstavlja 0.04 sekundi.
  • Veći kvadrati dugi 5 mm predstavljaju 0.2 sekundi.

Voltaža se meri duž vertikalne ose:

  • 10mm je jednako 1 mV
  • Dijagram ispod ilustruje konfiguraciju EKG zapisa I kako da analizirati”

ekg novi sad

Srčana frekvenca se može lako izračunati na osnovu EKG trake:

  • Kada je ritam regularan, srčana frekvenca se računa tako što se 300 podeli sa brojem velikih kvadrata sadržanih između dva QRS kompleksa. Na primer, ukoliko ima 4 velika kvadrata između regularna dva QRS kompleksa, srčana frekvenca je 75 (300/4=75).
  • Drugi metod može da se upotrebi kada treba izračunati srčanu frekvencu a ritam je neregularan. Tada je potrebno da izbrojite koliko ima R talasa u 6 sekundi trake i pomnožite sa 10. Na primer, ukoliko ima 7 R talasa u 6 sekundi trake, srčana freknenca je 70 (7×10=70).

Aritmije mogu biti uzrokovane različitim faktorima uključujući:

  • Bolest koronarnih arterija
  • Neravnoteža elektrolita u tvojoj krvi (kao što su Natrijum i Kalijum).
  • Promene u srčanom mišiću
  • Ožiljak nakon srčanog infarkta
  • Proces zarastanja nakon kardiohirurške operacije
  • Neregularan srčani ritam takođe može da se javi i kod “normalnog, zdravog” srca.

 

SRČANI PULS (SRČANA FREKVENCA)

Korisno je ukoliko znate kako da izmerite svoju srčanu frekvencu ili puls, jer možete proceniti stepen svoje utreniranosti, takođe na vreme možete da detektujete postojanje eventualnog zdravstvenog problema.

Srčana frekvenca je broj srčanih otkucaja u minuti. Možete izmeriti broj svojih srčanih otkucaja mereći svoj puls – ritmičnu ekspanziju i kontrakciju, neke od arterija, koja nastaje protokom krvi kroz nju usled regularnih kontrakcija srca. Puls zapravo predstavlja meru koliko snažno radi naše srce.

Možemo meriti puls na mestima gde su arterije postavljene blizu kože, na ručnom ili lakatnom zglobu, vratu, preponama, ili vrhu stopala. Najčešće ljudi mere svoj puls na ručnom zglobu, a takav puls se zove radijalni puls.

Srčani puls

Izračunavanje sopstvenog pulsa je jednostavno i ne zahteva specijalnu opremu, dakle sat na drugoj ruci ili digitalni brojač sekundi – tajmer.  

Postavite svoju ruku tako da je dlan okrenut na gore.

  1. Postavi svoj kažiprst i srednji prst suprotne šake na ručni zglob
  2. Pritiskom prstiju na dole osetićete puls
  3. Izbrojite otkucaje u 10 sekundi, a potom ih pomnožite sa brojem 6. Na taj način ćete dobiti broj otkucaja srca u minuti.

Primer:

Izbrojali ste 12 otkucaja u 10 sekundi, množenjem 12 * 6 = 72.

Srčana frekvenca ili broj otkucaja u minuti iznosi 72.

Drugi posebno popularan način merenja pulsa je na vratu (karotidni puls). Posebno je pogodan za merenje tokom vežbanja. Formula je identična kao gore pomenuta.

Normaln broj srčanih otkucaja

Normaln broj srčanih otkucaja kreće se u rasponu od 60-100/min. Srčana frekvenca može da raste i opada tokom dana u zavisnosti od stepena aktivnosti i nivoa stresa.

Ukoliko je Vaš puls duže vreme preko 90/min. trebalo bi da se konsultujete sa svojim lekarom. Takvo stanje se naziva tahikardija (povećan broj srčanih otkucaja).

Mnogi sportisti imaju puls koji se kreće u rasponu od 40 – 60, u zavisnosti koliko su utrenirani. Generalno niži puls je dobar. Povremeno srčana frekvenca može biti previše niska. To stanje se naziva bradikardija i može biti opasna, naročito kada je i krvni pritisak niži. Simptomi uključuju slabost, malaksalost, gubitak snage i energije. Ukoliko ova situacija potraje, neophodno je odmah potražiti lekarsku pomoć.

Ukoliko duže osećate neregularnost srčanog ritma potrebno je konsultovati se sa svojim lekarom. Najbolje je da zakažete pregled i lekar će obaviti sve potrebne preglede.

Mnogi faktori utiču na srčanu frekvencu. Oni uključuju emocije, telesnu temperaturu, položaj tela (sedenje, ležanje…), telesna masu (gojaznost uzrokuje jači srčani rad kako bi obezbedila dovoljno energije celom telu).

Smanjenje srčane frekvence

Smanjenje srčane frekvence u miru je jedan od benefita povećanja forme tokom treniranja. Pre započinjanja bilo kakvog režima treniranja, konsultujte se sa svojim lekarom.

Srce je mišić i reagovaće slično kao i bilo koji skeletni mišić, treniranjem postajaće jače. Kako srčani mišić postaje jači, tako će padati srčana frekvenca. Drugim rečima Vaše srce će uložiti manje napora da bi pumpalo istu količinu krvi.  

Ciljana srčana frkvenca

Kada započinjete neki program vežbanja, važno je da imate cilj i da dostignete ciljni raspon tokom svakog treninga. Da bi bio koristan trening ne treba da bude pretežak niti previše lak za izvođenje. Postoji jednostavna formula kojom se računa maksimalna predviđena srčana frekvenca:

Od 220 oduzmite svoje godine

Ova formula će dati predviđenu maksimalnu srčanu frekvencu.

Na primer, ukoliko imate 42 godine, (220 – 42 = 178). Ovo znači da je Vaša maksimalna fiziološka srčana frekvenca 178, odnosno 178 otkucaja u minuti.

Mnogi programi za vežbanje predlažu dostizanje 60-70% maksimalne predviđene srčane frekvence tokom započinjanja vežbanja. To znači da početnik iz prethodnog primera ne bi trebao da prelazi 60% of 178 = 107 otkucaja u minuti. Kako budete napredovali u utreniranosti tako će se povećavati i procenat dostizanja maksimalne srčane frekvence tokom treninga. Izračunavanje ciljanog opsega srčane frekvence je često poželjna. Radi se na sledeći način:

  1. Počnite sa izračunavanjem svoje maksimalne predviđene srčane frekvece
  2. Pomnožite maksimalnu srčanu frekvencu sa 0.8 da biste odredili gornju ciljanu granicu srčane frekvence (podelite ovaj broj sa 6 da biste dobili broj otkucaja u 10 sekundi merenja).
  3. Pomnožite svoju maksimalnu srčanu frekvencu sa 0.6 da biste odredili donju granicu ciljanog opsega srčane frekvence tokom treninga (podelite ovaj broj sa 6 da bi dobio srčanu frekvencu u 10 sekundi merenja).

Primer:

Osoba starosti 42 godine:

220 – 42 = 178 Maksimalna srčana frekvenca

178 X 0.8 = 142 Gornja granica ciljanog opsega srčane frekvence tokom treninga (142/6 = 24, u 10 sekundi merenja)

178 X 0.6 = 107 Donja granica ciljanog opsega srčane frekvence tokom treninga  (107/6 = 18, u 10 sekundi merenja)

Zapamtite: Vaša maksimalna srčana frekvenca je najviša koju Vaše srce treba da dostigne nakon napornog treninga.

Broj otkucaja treba meriti tokom zagrevanja, na polovini vežbanja, na kraju treninga i nakon vežbi istezanja. Ukoliko ste tokom treninga prešli maksimalnu predviđenu srčanu frekvencu, potrebno je smanjiti intenzitet treninga, i obrnuto ukoliko je tokom vežbanja Vaša srčana frekvenca znatno niža od predviđene potrebno je vežbati intenzivnije naredni put.  

Srčana frekvenca u oporavku nakon vežbanja

Jedan način za otkrivanje napredovanja tokom programa vežbanja je izračunavanje srčane frekvence u oporavku. To je mera koliko brzo se srčana frekvenca vrati nakon vežbanja na srčanu frekvencu u miru. Izračunavanje srčane frekvence u oporavku:

  1. Izmerite svoj puls u 10 sekundi odmah nakon što ste završili sa vežbanjem. Zapišite taj broj.
  2. Nakon jednog minuta ponovo izmerite puls i upišite ga.
  3. Oduzmite drugo merenje pulsa od prvog. Taj broj iznosi Vašu srčanu frekvencu u oporavku. Što je broj veći to ste u boljoj formi.

Ukoliko osećate bilo kakve probleme sa srčanim ritmom, najbolje je da se što pre obratite lekaru. Preglede kod kardiologa u ordinaciji Limana možete zakazati na broj telefona 021 442 224 ili 066 442 224. Takođe, možete nas i kontaktirati putem kontakt forme.  Kardiologe koji rade u našoj ordinaciji možete sagledati na ovom linku, dok sve preglede iz oblasti kardiologije možete pogledati ovde.


Ordinacija Limana 2019. Sva prava zadržana.

WordPress Appliance - Powered by TurnKey Linux