atrijalna-fibrilacija.png

Fibrilacija pretkomora sa apsolutnom aritmijom komora je nepravilan i često brz srčani ritam koji može povećati rizik od razvoja šloga, srčane slabosti i drugih srčanih komplikacija. Tokom atrijalne fibrilacije ili lepršanja pretkomora, srčane pretkomore rade haotično i nepravilno, bez kordinacije sa komorama srca. Simptomi atrijalne fibrilacije obično podrazumevaju osećaj lupanja srca, nedostatak daha i slabost. Epizode atrijalne fibrilacije mogu biti povremene, ili atrijalna fibrilacija može biti permanentna. Iako fibrilacija pretkomora nije životno ugrožavajuće oboljenje, ipak je ozbiljno zdravstveno stanje koje nekada može zahtevati hitan tretman. Ono što zabrinjava u vezi atrijalne fibrilacije je mogućnost formiranja tromba u pretkomorama, koji potom mogu cirkulacijom dospeti do raznih organa u telu i dovesti do blokiranja daljeg protoka krvi u tim organima što će izazvati ishemiju, najčešće moždani udar (šlog). Treatman atrijalne fibrilacije može podrazumevati upotrebu lekova i primenu određenih intervencija.

 

Simptomi

kardiovaskularne bolesti

Neki ljudi sa atrijalnom fibriacijom nemaju simptome, i nisu svesni svog stanja dok ne otkriju fibrilaciju pretkomora sa apsolutnom aritmijom komora na nekom rutinskom pregledu. Oni koji imaju simptome obično se žale na:

  • palpitacije, osećaj lupanja i nepravilnog srčanog rada
  • slabost
  • smanjena sposobnost vežbanja
  • nesvesticu i vrtoglavicu
  • ošamućenost
  • kratak dah
  • bol u grudima

Atrialna fibrilacija može biti:

  • Povremena – Ova vrsta atrijalne fibrilacije se naziva paroxismalna. Iznenada započinje i spontano prestaje, obično traje po par minuta do par sati. Simptomi mogu prestati spontano ili je nakada potrebnan tretman.
  • Perzistentna – Kod ovog tipa atrijalne fibrilacije srce je sve vreme u iregularnom ritmu i ne može spontano da se vrati u normalan, sinusni ritam. Kod perzistentne atrijalne fibrilacije nekada je potrebno primeniti električni šok ili određene medikamente da bi se uspostavio normalan sinusni ritam srca.
  • Dugotrajna perzistentna – Ovaj tip atrijalne fibrilacije traje u kontinuitetu duže od 12 meseci.
  • Permanentna – Kod ovog tipa atrijalne fibrilacije nije moguće uspostaviti normalan sinusni ritam. Atrijalna fibrilacije je permanenta i obično je potrebna primena lekova koji kontrolišu broj otkucaja srca u minuti i preventiraju formiranje krvnih ugrušaka.

Kada je potrebno posetiti kardiologa

Ukoliko imate neke od simptoma atrijalne fibrilacije, zakažite posetu kod nadležnog lekara. Nakon urađenog elektrokardiograma (EKG-a) lekar će odrediti da li su Vaše tegobe uzrokovane  atrijalnom fibrilacijom ili nekim drugim poremećajem srčanog ritma (aritmijom). Ukoliko imate bol u grudima, potražite hitnu medicinsku pomoć. Bol u grudima može biti znak akutnog infarkta miokarda.

 

Uzroci

Normalan srčani ritam u odnosu na fibrilaciju pretkomora

Atrialna fibrilatcija je neregularan i često ubrzan srčani ritam koji se javlja kada pretkomore (dve gornje šupljine srca) primaju haotične električne signale. Ovo rezultira brzim i neregularnim srčanim ritmom. Broj otkucaja srca u minuti kod atrijalne fibrilacije kreće se u rasponu od 100 do 175 otkucaja u minuti. Normalan broj otkucaja u minuti je od 60-100.

Srce čine 4 šupljjine. Dve gornje se nazivaju pretkomore a dve donje se nazivaju komore. U sklopu desne pretkomore nalazi se grupa ćelija koja se naziva sinusni čvor. On predstavlja prirodni pejsmejker. U sinusnom čvoru nastaje signal iz koga započinje svaki normalan srčani otkucaj. Uobičajeno je da signal putuje kroz pretkomore, a potom kroz sprovodni put između pretkomora i komora koji se naziva atrioventrikularni (AV) čvor. Sprovedeni signal kroz srčani mišić izaziva srčanu kontrakciju koja pumpa krv kroz srce šaljući je u udaljene organe i tkiva organizma.

U atrijalnoj fibrilaciji signali stvoreni u pretkomorama su haotični, i neregularni i bombarduju sprovodni AV čvor, pokušavajući da ih provede ka komorama srca. Komore srca se takođe ubrzano kontrahuju ali ne toliko brzo kao pretkomore, s obzirom da se ne sprovedu baš svi impulse kroz AV čvor.

Mogući uzroci atrijalne fibrilacije

Strukturne abnormalnosti i oštećenja srca su najčešći uzrok fibrilacije pretkomora. Mogući uzroci uključuju:

  • Hipertenzija (povišen krvni pritisak)
  • Infarkt miokarda
  • Koronarna bolest (bolest arterija koje ishranjuju srčani ritam)
  • Bolest srčanih valvula
  • Urođene srčane mane (kongenitalne srčane mane)
  • Hiperfunkcija štitaste žlezde ili ostali metabolički poremećaji
  • Izlaganje stimulansima poput lekova, kofeina, nikotina ili alkohola
  • “Sick sinus syndrome” — bolest sinusnog čvora
  • Bolesti pluća
  • Ranija kardiovaskularna operacija (hirurgija na srcu)
  • Virusna infekcija
  • Stress tokom hirurške intervencije, upale pluća ili drugih oboljenja
  • Sleep apnea

Međutim, neki ljudi koji imaju fibrilaciju pretkomora nemaju uopšte srčano oboljenje, stanje koje se naziva “lone atrial fibrillation”. U takvim situacijama uzrok ne može da se otkrije a ozbiljnije komplikacije su vrlo retke.

 

ordinacija u novom sadu

Atrialni flater

Atrialni flater je sličan fibrilaciji pretkmora ali je ritam u pretkmorama više organizovan i manje haotičan. Nekada možete imati atrijalni flater koji se pretvara u fibrilaciju pretkomora ili obrnuto.

Faktori rizika, simptomi i uzroci atrijalnog flatera su slični onima kod atrijalne fibrilacije. Moždani udar može nastati i kao posledica atrijalnog flatera. Atrijalni flater nije životno ugrožavajuće oboljenje, kao što to nije ni atrijalna fibrilacija, ako se pravilno leči.

 

Faktori rizika

Određeni faktori mogu povećati rizik od razvoja fibrilcije pretkomora:

  • Starija životna dob – Sa starijom životnom dobi povećava se rizik za razvoj atrijalne fibrilacije.
  • Bolesti srca – Svi sa bolestima srca, poput problema sa srčanim valvulama, urođenim (kongenitalnim) srčanim manama, koronarnom bolešću (bolest arterija koje ishranjuju srčani mišič), ili istorijom infarkta miokarda ili operacijom srca imaju povišen rizik od razvoja fibrilacije pretkomora.
  • Povišen krvni pritsak (hipertenzija) – Osobe koje boluju od povišenog krvnog pritska (hiperrtenzije) naročito ako nije dobro regulisan promenama životnog stila ili lekovima može povećati rizik
  • Ostala hronična stanja – Ljudi sa ozbiljnim hroničnim oboljenjima kao što su problem sa štitastom žlezdom, sleep apnea, metaboličkim sindromom, dijabetesom, hroničnom bubrežnom slabošću ili plućnim problemimaimaju povećan rizik za pojavu fibrilacije pretkomora.
  • Konzumiranje alkohola – Kod nekih ljudi alkohol može da bude okidač epizode fibrilacije pretkmora sa apsolutnom aritmijom. Osobe koje se opijaju pod još većim rizikom su za pojavu fibrilacije pretkomora.
  • Gojaznost – Gojazni ljudi su pod većim rizikom da razviju fibrilaciju pretkomora.
  • Pozitivna porodična anamneza.


Komplikacije

Ponekada atrijalna fibrilacija može voditi ozbiljnim komplikacijama poput:

Moždani udar (šlog). Haotičan ritam u pretkomorama (lepršanje pretkomora) koji je karakterističan za atrijalnu fibrilaciju pogodan je za formiranje krvnih ugrušaka (trombova) u pretkomorama koji potom krvnom strujom mogu dospeti do mozga i blokirati ishranu određenog dela mozga sa posledičnim razvojem moždanog udara (šloga). Rizik od pojave šloga u atrijalnoj fibrilaciji zavisi od godina starosti (veći je rizik sa sa starijom životnom dobi), kod hipertoničara (ljudi koji boluju od povišenog krvnog pritska), dijabetičara, oni koji boluju od srčane slabosti, osobe koje su prebolele infarkt mozga… Lekovi poput oralnih antikoagulanasa (lekovi koji razređuju krv) mogu značajno smanjiti rizik za pojavu šloga kod atrijalne fibrilacije.

Srčana slabost. Atrijalna fibrilacija, naročito ukoliko nije dobro kontrolisana može izazvati slabljenje srčanog mišića, stanja kada srce koje karakteriše smanjena pumpna funkcija srca. Kod takvog oboljenja srce nema dovoljno snage da pumpa krv kroz organizam da se zadovolje sve potrebe.

Prevencijamediteranska ishrana je najzdravnija za čoveka

U sprečavanju pojave atrijalne fibrilacije vrlo je važno da se pridržavamo mera zdravog životnog stila koji uključuje:

  • Izbalansirana i zdrava ishrana
  • Povećanje fizičke aktivnosti
  • Izbegavanje pušenja
  • Održavanje normalne telesne težine
  • Ograničavanje ili izbegavanje konzumacije kofeina i alkohola
  • Smanjenje stresa, velik stres i bes mogu izazvati probleme sa srčanim ritmom
  • Oprezno koristiti lekove bez recepta, jer neki lekovi protiv prehlade i kašlja sadrže stimulanse koji mogu izazvati ubrzan rad srca

Dijagnoza

Da bi se postavila dijagnoza atrijalne fibrilacije doktor će uzeti detaljnu anamnezu o simptomima, ranijim bolestima i bolestima u porodici, izvršiće detaljan fizički pregled. Dalja dijagnostika podrazumeva:

  • Elektrokardiogram (EKG). EKG koristi male elektrode koje se postavljaju na grudini koš i ekstremitete i snima se električna aktivnost srca. Ovo je primarni dijagnostički metod za postavljanje dijagnoze atrijalne fibrilacije.
  • 24h Holter monitoring EKG-a. Portabilni  EKG uređaj koji omogućava snimanje električne aktivnosti srca tokom 24h u kontinuititu a po potrebi i duže, što omogućava lekarima da otkriju eventualne paroksime atrijalne fibrilacije ili uvid u srčanu frekvencu tokom aktivnosti i tokom sna.
  • Rekorder događaja. Ovaj portabilni EKG uređaj namenjen je da monitoriše rad srca više nedelja ili više meseci. U momentima kada pacijent ima simptome ili ubrzan srčani rad pritiskom na određeno dugme snimiće se nekoliko narednih minuta električne aktivnosti srca koje će kasnije lekar moći da analizira i potvrdi eventualno postojanje fibrilacije pretkomora.
  • Ehokardiografski pregled (EHO srca). Ultrazvučni aparati koristeći zvuče talase da kreiraju sliku srca u realnom vremenu i omogućavaju analizu morfoloških karakteristika srca kao i funkciju srčanog mišića. Nekada je potreban i transezofagealni ehokardiografski pregled kojim se ultrazvučnom sondom postavljenom u ezofagus posmatra aurikula leve pretkmore koja vrlo često ima u sebi formiran tromb, što u mnogome može da utiče na način lečenja.
  • Laboratorijske analize krvi. Omogućavaju isključivanje eventualno prisutne hiperfunkcije štitne žlezde ili drugih metaboličkih disbalansa koji mogu biti odgovori za pojavu atrijalne fibrilacije.
  • Ergometrija (test fizičkim opterećenjem). Analizira se električna aktivnost srca i vrednosti krvnog pritska tokom izlaganja naporu.
  • RTG pluća i srca. Omogućava analizu morfologije pluća.

Lečenje

Za određivanje najpovoljnijeg načina lečenja atrijalne fibrilacije vrlo je važno trajanje atrijalne fibrilacije, težina simptoma. Uopšteno glavni ciljevi tretmana atrijalne fibrilacije su:

  • Konverzija u sinusni ritam ili kontrola ritma srca
  • Prevencija pojave krvnih ugrušaka (trombova) čime se smanjuje rizik za pojavu moždanog udara (inzulta, šloga).

Strategija lečenja koju će Vaš lekar izabrati zavisi od mnogo faktora koji podrazumevaju: prisutnost drugih srčanih problema, mogućnost korišćenja određene terapije… U nekim situacijama predlaže se invazivan treman koji koristi katetere ili je potrebna operacija srca.

Kod nekih ljudi specifičan okidač, poput hiperfukcije štitne žlezde (hipertireoze, pojačanog rada štitne žlezde) ili neki drugi okidač mogu biti razlozi za nastanak atrijalne fibilacije. Lečenjem osnovne bolesti može se uticati  na srčani ritam.

holter pritiska novi sad

Konverzija u sinusni ritam

Idealno lečenje atrijalne fibrilacije podrzumvalo bi konverziju u normalna sinusni ritam, što u mnogome zavisi od skrivenih uzroka atrijalne fibrilacije i dužine trajanja. Kardioverzija može biti izvedena na dva načina:

  • Elektrokonverzija – Električnim šokom za kratko se zaustavi srčani rad a sa ciljem uspostavljanja normanog srčanog ritma. Pacijent tokom ove procedure bude u kratkotrajnoj anesteziji. Nekada se ordiniraju i određeni lekovi antiaritmici da bi se povećala uspešnost kardioverzije.
  • Medikamentizna karioverzija – Kod ove forme kardioverzije upotrebljavaju se određeni lekovi (antiaritmici) radi uspostavljanja normalnog sinusnog ritma. U zavisnosti od stanja srčanog mišića lekovi mogu biti ordinirani intravenozno ili oralno. Ova procedura obično se izvodiu u bolničkim uslovima uz kontinuiran EKG. Ukoliko se uspe uspostaviti sinusni ritam ipak će biti neophodno korišćenje antiaritmika u budućnosti kako bi se prevenirala  ponovno vraćanje u atrijalnu fibrilaciju.

Pre izvođenja kardioverzije obično se nekoliko nedelja upotrebljava lek za razređenje krvi (oralni antikoagulans, obično varfarin) kako bi se smanjio rizik za stvaranje krvnih ugrušaka (trombova) i rizik od razvoja šloga. Ukoliko epizoda atrijalne fibrilacije traje manje od 48h biće neophodno uzimanje oralnih antikoagulanasa bar mesec dana nakon pomenute procedure sa istim ciljem (smanjenjem pojave krvnih ugrušaka i pojave moždanog udara).

 

Održavanje sinusnog ritma

Nakon elektrokonverzije lekar obično prepisuje antiaritmike kako bi prevenirano recidiv atrijalne fibrilacije:

  • Flekainid
  • Propafen
  • Amiodaron
  • Sotalol

Iako ovi lekovi mogu pomoći u održanju u sinusnom ritmu, ove vrste lekova mogu izazvati i neželjene efekte:

  • mučnina
  • vrtoglavica
  • slabost

Retko, ovi lekovi mogu izazvati ventrikurarne aritmije – životno ugrožavajuće poremećaje ritma te se moraju upotrebljavati sa oprezom i uz nadzor nadležnog lekara. Čak i sa redovnom upotrebom antiaritmika moguće su ponovne episode atrijalne fibrilacije.

 

Kontrola srčanog ritma

U nekim sitaucijama prepisuju se lekovi koji deluju na kontrolu srčanog ritma:

  • Digoksin (Dilacor). Ovaj lek može delovati na broj otkucaja srca u miru ali i tokom aktivnosti. Mnogim pacijentima je neophodno dodati još neki od antiaritmika kao što su blokatori kalcijumskih kanala ili beta blokatori.
  • Beta blokatori. Ovi lekovi pomažu u smanjenju frekvnce srca u miru I tokom aktivnosti.  Mogu izazvati hipotenziju kao neželjeni efekat.
  • Blokatori kalcijumskih kanala. Ovi lekovi mogu kontrolisati srčani ritam, ali se moraju izbegavati kod srčane slabosti i hipotenzije.

Kateterske i hirurške procedurekardiolog novi sad

Kateterska ablacija izolacijom plućnih vena u lečenju atrijske fibrilacije

Ablacija AV čvora

Ponekad su medikamentna i elektrokonverzija neuspešni. U tim situacijama lekar može indikovati ablaciju (uništenje) dela srčanog tkiva koje je odgovorno za stvaranje nestabilnih elektirčnih signala čime će se srce konvertovati u normalan sinuni ritam. Postoji nekoliko različitih procedura:

  • Kateterska ablacija. Tokom ove intervencije lekar postavlja kateter, vođen krvnim sudovima, u srce. Koristeći radiofrekventnu energiju, ekstremnu hladnoću ili zagrevanje uništava se određeni deo srčanog tkiva koji je odgovoran za stvaranje brzog i neregularnog srčanog ritma. Potom se formira ožiljno tkivo. Lekar može predložiti ovu procedure u situacijama kada lekovi za atrijalnu fibrialciju nisu dovoljni da kupiraju pacijentove simptome ili kod pacijenata sa srčanom slabošću koji imaju ugrađenje određene uređaje koji limitiraju upotrebu određenih lekova ili ih ne podnose.
  • Maze procedura. Postoji nekoliko varijacija maze procedure. Doktor ili skalperom ili koristi radiofrekventnu energiju ili ekstremnu hladnoću (cryotherapy) radi formiranja ožiljka koji će onemogućiti provođenje i formiranje impulse u srcu ogovornih za nastanak fibrilacije pretkomora. Maze procedura ima veliki uspeh, ali postoji mogućnost ponovne pojave atrijalne fibrilacije. Ukoliko se to desi verovatno će biti indikovana ponovna kateterksa ablacija ili neki drugi kardiološki tretman. S obzirom da se u maze procedure koristi scalper i da se izvodi tokom operacije na otvorenom srcu, rezervisana je za ljude koji su svakako predviđeni za neku od kardiohirurških operacija kao što su bajpas hirurgija ili zamena ili korekcija srčanih valvula.
  • Ablacija atrioventricularnog (AV) čvora. Ukoliko lekovi niti druge forme kateterske ablacije ne postignu zadovoljavajući rezultat, ablacija AV čvora može biti rešenje. Kateterom se isporuči radiofrekventna energija kojom se uništi AV čvor i na taj način prekine put kojim se prenosi električni impuls od pretkomora ka komorama srca. U tim situacijama neophodna je ugradnja pacemakera kako bi se omogućila kontrakcija komora srca. Nakon ove procedure potrebna je upotreba oralnih antikoagulanasa kako bi se smanjila mogućnost nastanka šloga (moždanog udara).

 

Prevencija tromboze (formiranja krvnih ugrušaka)

Mnogi pacijenti sa atrijalnom fibrilacijom kao i oni koji se podvrgavaju određenim procedurama za atrijalnu fibrilaciju su pod veoma velikim rizikom da im se u pretkomorama formira krvni ugrušak (tromb) i da dobiju moždani udar (imodani insult, šlog). Rizik je čak i veći ukoliko su prisutna i pridružena srčana oboljenja.

Antikoagulansi

Lekar može predložiti da koritite neke od oralnih antikoagulanasa (lekova koji razređuju krv i time preveniraju formiranje krvnih ugrušaka u pretkomorama srca, koje bi potom krvnom strujom mogli da otputuju do mozga i zapuše određeni krvni sud sa posledičnim formiranjem infarkta mozga, šloga):

  • Varfarin. Varfarin može biti prepisan kao bi prevenirao formiranje krvnih ugrušaka. Ukoliko Vam je prepisan Varfarin morate se strogo pridržavati uputstava koje Vam je naležni lekar dao kako bi se sprečili potencijalni neželjeni efekti ovog leka, kao što su ozbiljna krvarenja. Tokom uzimanja Varfarina neophodne su periodučne laboratorijske analize kako bi se monitorisao efekat leka.
  • Noviji antikoagulansi. Nekoliko novijih oralnih antikoagulanasa je dostupno, kao što su dabigatran, rivaroksaban, apiksaban i edoksaban. Ovi lekovi imaju kraće dejstvo i ne zahtevaju česte laboratorijske analize kojim se monitorizuje njihov efekat. Ovi lekovi nisu odobreni za upotrebu kod ljudi koji imaju ugrađenu veštačku valvulu.

 

Zatvaranje apendiksa leve pretkomore

Tokom ove procedure lekar pomoću katetera plasiranog kroz venu na prepone krvnim sudom stiže do leve pretkomore i umeće mali okluder kojim se zatvara proširenje (apendiks) u levoj pretkmori gde se najčešće formiraju trombi. Ova procedura može kod nekih ljudi sa atrijalnom fibrilacijom smanjiti rizik od formiranja krvnih ugrušaka. Kandidati za ovu proceduru su ljudi koji nemaju problema sa srčanim valvulama, kod onih koji imaju visok rizik za krvarenje i visok rizik za formiranje tromba, kod onih koji nisu u mogućnosti da uzimaju oralne antikoagulante.

 

Životni stil i kućni podsetnici

proracun unosa kalorija i mrsavljenja

Neophodno je popraviti određene životne navike, kako bi se poboljšalo zdravlje uopšte pa tako i samog srca, učinilo ono što je do nas kako bi se sprečio nastanak ali i adekvatno lečio povišen krvni pritisak i druga srčana oboljenja, dijabetesa. Lekar može poredložiti promene životnog stila koje podrazumevaju:

  • Jesti hranu koja je zdrava za srce. Preporučuje se zdrava i izbalansirana ishrana, sa niskim sadržajem soli i zasićenih masnih kiselina, a bogata svežim voćem i povrćem i proizvodima od celog zrna.
  • Redovnu fizičku aktivnost. Svakodnevnu fizičku aktivnost i postepeno povećanje performansi.
  • Prestanak pušenja.
  • Održavanje zdrave telesne težine. Gojaznost povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja. Zdravim gubitkom telesne težine postiže se poboljšanje simptoma kod onih sa atrijalnom fibrilacijom, uz povećanje uspešnosti kateterske ablacije.
  • Održavanje vrednosti krvnog pritska i nivoa holesterola u krvi pod kontrolom. Uradite sve što možete na promeni životnog stila i uzimajete redovno prepisanu terapiju kako bi vrednosti krvnog pritska bile zadovoljavajuće regulisane.
  • Umereno konzumirajte alkoholna pića. Opijanje (koje podrazumeva 5 pića u 2 h za muškarce i 4 pića u 2h za žene) može povećati verovatnoću pojave atrijalne fibrilacije. Kod nekih ljudi čak i mala količina alkohola može biti okidač za pojavu fibrilacije pretkomora.
  • Idite na redovne kontrole kod nadležnog lekara. Potrebno je redovno uzimati prepisane lekove i odlaziti na redovne kardiološke kontrole. U slučaju da se simptomi pogoršavaju, neophodno je obavestiti svog lekara.

Priprema za pregled kod lekara

Ukoiko sumnjate da imate atrijalnu fibrilaciju, neophodno je što pre napraviti kontrolu kod nadležnog lekara, jer je važno da se otkrije što ranije s obzirom da je poznato da se tada lakše leči i da je lečenje uspešnije. Nekada možete biti upućeni na dalje lečenje kod kardiologa.

Pregled kod lekara može biti kratak a u ovim situacijama ima dosta stvari o kojima se treba prodiskutovati dobra ideja je da se pripremite pre odlaska kod lekara . Ovde su neke informacije koje će Vam pomoći da se pripremite za svoj pregled, kao i šta možete očekivati od svog lekara.

Šta možete učiniti?

  • Dobro se raspitajte da li postoje određena ograničenja pre planiranog pregleda, kao što je naprimer obustavljanje unosa hrane na određen perid ako doktor bude naložio analize krvi.
  • Zapišite simptome koje osećate, uključujući i one koji možda nisu u vezi sa fibrilacijom atrija.
  • Zapišite ključne lične anamnestičke podatke uključujući i bolesti u porodici (porodičnu anamnezu) o bolestima srca i krvnih sudova, šloga, dijabetesa i eventualno skorašnja stresna situacija ili veliku životnu promenu.
  • Napravite listu lekova koje uzimate uključujući i vitamine i suplemente koje konzumirate.
  • Preporučuje se da na pregled povedete člana familije ili prijatelja, ukoliko je moguće. Ponekad može biti komplikovano razumeti i setiti se svih informacija koje ste dobili tokom pregleda.
  • Napiši pitanja koja želiš da postaviš svom lekaru.

Vaše vreme sa lekarom je ograničeno pa zato unapred pripremljena lista pitanja može omogućiti da najbolje iskoristite svoje vreme. Lista pitanja treba tako da se sastavi od najvažnijeg ka najmanje bitnom, jer nekada vreme može da istekne i pre nego što ste uspeli da prodiskutujete sve sa vašim lekarom. Neka od osnovnih pitanja koja su treba postaviti lekaru uključuju:

  • Šta najviše uzrokuje moje simptome ili stanje?
  • Šta su ostali mogući uzroci za moje simptome?
  • Koje vrste ispitivanja će mi biti potrebne?
  • Koji je najprimereniji tretman u mom slučaju?
  • Koju vrstu hrane treba da konzumiram a koju da izbegavam?
  • Koji je primeren nivo fizičke aktivnosti kojoj treba da se izlažem?
  • Koliko često treba da se kontrolišem na pojavu srčane slabosti i idrugih komplikacija fibrilacije pretkomora?
  • Koje su alternative primarnom načinu lečenja koji mi je predložen?
  • Da li postoje neke restrikcije?
  • Da li treba da posetim specijalistu?
  • Da li postoje neke brošue ili štampani materijali koji su na raspolaganju za poneti kući? Da li ima neka webstranica koja se preporučuje?

Šta da očekujem od svog doktora

Vaš lekar postaviće Vam niz pitanja. Ako budete spremni da odgovorite na postavljena pitanja može sačuvati vreme tokom pregleda i omogućiti da deo pregleda imate lekara na raspolaganju da Vam odgovori  na Vaše dileme. Lekar Vas može pitati:

  • Kada ste prvi put osetili simptome?
  • Da li su Vaši simptomi traju u kontinuitetu ili se javljaju povremeno?
  • Koliko su ozbiljni Vaši simptomi?
  • Šta umanjuje Vaše simptome?
  • Šta Vam se čini da pogoršava Vaše simptome?

 

Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu, ili nas uživo posetite na lokaciji: https://g.page/OrdinacijaLimana

 

 


lupanje-srca.png

Da li treba da se zabrinem ako osećam preskakanje srca?

Da li ste ikada razmišljali o zvuku svog srca? Ritmičan rad srca, sa brojem otkucaja u minuti od 60 do 90 je normalan (fiziološki) nalaz.

Ponekad, ritam može da se promeni i možemo osetiti da je srce “preskočilo” što je normalno da se desi ponekad.

Kada srce pumpa brže nego obično, čovek može da oseća da srce lupa i taj osećaj se naziva tahikardija. Broj otkucaja u minuti je tada veći od 100. Ponekad pacijent može osećati nepravilan srčani rad, da srce “preskače” i nepravilno otkucava, što se naziva aritmija. U većini slučajeva srčane palpitacije su bezazlene i spontano prolaze.

U nekom situacijama lupanje i preskakanje srca i nepravilan srčani rad mogu biti uzrokovani nekim od medicinskih razloga.

Iako su česta pojava, srčane aritmije mogu izazvati osećaj anksioznosti i straha. Evo situacija kada ne treba da Vas zabrine nepravilan srčani rad kao i situacija kada je potrebno da se javite Vašem lekaru.

 

Kada osećaj lupanja i preskakanja srca nije razlog za brigu

najcesta pitanja za kardiologa

Veliki je broj situacija kada osećaj nepravilnog srčanog rada nije razlog za uzbunu. Srčani ritam i broj otkucaja u minuti se normalno menja u nekim emocionalnim situacijama ali i u zavisnosti od stepena fizičkog naprezanja.

Neki od razloga kada srce počene da lupa i preskače, a nisu razlog za brigu su:

  • neke emocije, kao što su anksioznost, stresne situacije iz svakodnevnog života, panika i strah
  • previše kofeina (uzimanje većih količina kafe i napitaka koji sadrže kofein, zeleni i drugi crni čajevi, koka kola, energetski napici…)
  • nikotin iz cigareta i upotreba elektronskih cigareta
  • upoteba psihostimulansa poput nelegalnih droga, kao što je kokain…
  • upotreba pilula za dijetu
  • preterana fizička aktivnost
  • povišena telesna temperatura (uobičajeno je da u situacijama kada merimo povišenu temperaturu imamo povišen broj otkucaja srca).

Važno je zapamtiti da iako neke od ovih situacija ne znače da imate probleme sa srcem, one i dalje mogu biti štetne za Vaše srce. Kao primer navodimo da konzumiranje cigareta i opojnih supstanci može izazvati povećan rizik od razvoja srčanog udara. Da bi održao svoje srce u dobrom stanju savetuje se izbegavanje i uzdržavanje od upotebe pomenutih supstanci.

 

Preskakanje srca: srčane aritmije

kardiovaskularne bolesti

Srce snabdeva krvlju ceo organizam i u direktnoj je vezi sa funkcijom celog organizma. Kao rezultat toga, neka stanja u organizmu mogu biti uzrok osećaja preskakanja srca, stanja kada srce otkucava nepravilno i naziva se aritmija. Sledeća stanja mogu izazvati aritmiju:

– bolest štitne žlezde
– nizak nivo šećera u krvi
– nizak nivo kalijuma u organizmu
– anemija (nizak hemoglobin)
– nizak krvni pritisak
– nizak nivo kiseonika u krvi

Neki lekovi takođe mogu izazvati srčane aritmije, kao što su lekovi za regulaciju povišenog krvnog pritska, lekovi koji se propisuju astmatičarima, ili neki drugi lekovi za lečenje srčanih problema.

Ako želite da budete sigurni da lupanje i preskakanje srca nije znak nekog ozbiljnog stanja konsultujte svog lekara u sledećim slučajevima:

  • ako osećate novonastale preskoke srca ili su drugačiji u odnosu na raniji period
  • ako su preskoci srca učestali (više od 6 udara u minuti ili u grupi od 3 vezana preskoka odjednom)
  • ako je Vaš broj otkucaja srca u minuti (puls) veći od 100 (bez drugih razloga kao što su povišena telesna temperatura ili izlaganje većoj fizičkoj aktivnosti)
  • ako imate povećan rizik za razvoj srčanih oboljenja, uključujući povišene masnoće u krvi (holesterol, trigliceride), povišen krvni pritsak (hipertenziju), ili dijabetes.

 

Kada moram da se obratim lekaru?

U većini slučajeva srčane palpitacije (osećaj preskakanja srca) ne treba da budu razlog za brigu.  Nekada je osećaj lupanja i preskakanja srca uzrokovan konzumiranjem jedne do dve kafe više nego obično, ili je razlog preterana fizička aktivnost. Nakon odmora osećaj lupanja i preskakanja srca trebao bi da prestane.

Naravno, ako iznenada osetite osećaj lupanja i preskakanje srca i ne možete ga povezati sa gore navdenim bezazlenim situacijama, taj osećaj može ukazivati i biti znak ozbiljnijeg problema kao što su:

  • srčane bolesti
  • bolesti srčanih zalistaka kao što su suženja koja onemogućavaju dovoljan protok krvi kroz valvulu ili propuštanja (insuficijencija ili regurgitacija) kada kroz zalistak prolazi krv u momentu kada ne bi trebalo
  • srčani udar ili infarkt miokarda
  • slabost srčanog mišića ( srčana slabost, dilatativna kardiomiopatija)
  • kardiomiopatije ( druge bolesti srčanog mišića koje uzrokuju slabljenje snage srčane kontrakcije, istanjenje zida srčanog mišića kao i proširenje srca)
  • Odmah pozovite 194 ako se uz osećaj lupanja i preskaknja srca javlja i osećaj:
  1. Nesvestice ili gubitak svesti
  2. Bol ili nelagoda u grudima
  3. Otežano disanje
  4. Ekstremno preznojavanje
  5. Vrtoglavica ili osećaj da ćete se onesvestiti
  6. Konfuzija

U zavisnosti od konkretne situacije Vaš lekar može predložiti dodatne dijagnostičke preglede kako bi se odredilo stanje Vašeg srca kao što su:

 

Pronađi svoj ritam: kako prevenirati pojavu osećaja lupanja i preskakanja srcakardiolog novi sad

Kako palpitacije srca obično nisu znak nekog ozbiljnog stanja potrebno je pokušati izbegavati situacije koje mogu izazavati osećaj lupanja i preskakanja srca. Postoje načini kako lupanje i preskakanje srca možemo smanjiti, izbegavajući poznate okidače kao što su alkohol i kofein.

Zapamtite, svi smo različiti i okidač koji Vama izaziva osećaj lupanja i preskakanja srce ne mora smetati nekome drugom ko takođe ima srčane aritmije. Ako se osećaj lupanja i preskakanja srca (osećaj nepravlnih otkucaja srca) javi nakon konzumacije kafe ili određenih vrsta fizičke aktivnosti,  pokušajte da izbegavate te okidače Vaše aritmije.

 

 

***

Ukoliko ste zabrinuti za svoj osećaj lupanja i preskaknja srca (osećaj nepravilnih srčanih otkucaja) savetujemo preventivni kardiološki pregled u Internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana gde radi dr Sci. Med. Miroslava Sladojević, intenista – kardiolog kao i veliki broj istaknutih eksperata iz oblasti kardiologije sa Instituta za Kardiovaskularne bolesti Vojvodine iz Sremske Kamenice.

U Limani možete dobiti detaljan i stručan kardiološki pregled, elektorokardiogarfski pregled (EKG), ehokardiogarfki pregled (EHO srca, odnosno ultrazvuk srca) kao i 24h Holter EKG-a. Važno je napomenuti da se svi pregledi rade na najsavremenijoj opremi, što svakako utiče na rano otkrivanje ili prevenciju ozbiljnijih bolesti. Ukoliko je nakon prvog pregleda potrebna i bilo koja druga dijagnostička metoda, nju takođe možete uraditi u Limani.

Vaš pregled možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu, ili nas uživo posetite na lokaciji: https://g.page/OrdinacijaLimana

 

 


11-feb-preoprativna-priprema-za-operaciju-srca.png

Operacija srca spada u red sigurnih operacija. U situacijama kada se operacija izvede na vreme i kod pacijenata sa pravom indikacijom za operaciju, uspeh je, gotovo, zagarantovan. Ono što je uticalo na dobar rezultat koji se postiže operacijom srca, pored tehnološke uznapredovalosti, svakako jeste dobra preoperativna priprema bolesnika. Kao što i sam naziv ukazuje, radi se o pripremi bolesnika pred operaciju u smislu da se bolesnik podvrgava dodatnim testovima, analizama i pregledima, kako bi hirurg bio do detalja upoznat sa zdravstvenim stanjem bolesnika kog operiše. Jedino se na ovaj način uspeh operacija podiže na najviši mogući nivo. Preoperativnu pripremu možemo da uporedimo sa detaljnim pregledima kod pilota ili vrhunskih sportista.

Pre svake operacije srca potrebna je kvalitetna i detaljna preoperativna priprema

Cilj detaljne preoperativne pripreme je smanjenje rizika od nastanka eventualnih komplikacija i bezbedno i efikasno obavljanje planirane operacije.

Razgovor sa hirurgom omogućava da pacijent i njegova porodica  dobiju odgovor na sva pitanja i nedoumice pred operaciju.

  • Da li je operacija neophoda?
  • Kako se operacija izvodi?
  • Koliko operacija traje?
  • Kako izgleda period oporavka?
  • Kako izgled postoperativni oporavak i rehabilitacija?
  • Kada je moguće vratiti se svojim redovnim aktivnostima?
  • Kada je moguće vratiti se na redovan posao? …..i mnoga druga pitanja.

 

U našoj ordinaciji moguće je obaviti pregled kod kardiohirurga Prof. dr Lazar Velicki, koji je stalno zaposlen na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju u Intitutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

 

Priprema pacijenta pred operaciju podrazumeva:

Razgovor sa pacijentom i psihičku pripremu za operaciju.
Pregled pacijenta i obavljanje svih potrebnih dijagnostičkih procedura.

  • Potrebno je imati sledeće laboratorijske analize:
  • KKS (kompletna krvna slika) i SE (sedinemntacija) – (ne starije od 15 dana)
  • Biohemijska analiza krvi (ŠUK, AST, ALT, GGT, LDH, bilirubini, urea , kreatinin, mokraćna kiselina, Na+, K­+, ukupni protein, CRP) – (ne starije od 15 dana)
  • Koagulacioni status ( D-dimer, INR, vreme krvarenja, i fibrinogen) – (ne starije od 15 dana)
  • Biohemijska analiza urina – (ne starije od 15 dana)
  • T3, T4, TSH (validnost 3 meseca)
  • Krvna grupa
  • Transmisivne bolesti (HIV, HBV, HCV, sifilis) – (ne stariji od 6 meseci)

Ovim laboratorijskim analizama stiče se uvid o stanju organizma, funkciji jetre, funkciji bubrega, elektrolita u serumu, prisustvo zapaljenja u organizmu (otkriva se eventualno prisustv infekcije mokračnih puteva….)

  • Potvrda stomatologa o urednom stanju u usnoj duplji (zdravi zubi, uklonjene sve moguće fokaloze) (validnost mesec dana)
  • RTG pluća i srca (CD ili opis snimka)
  • Spirometrija (u našoj ordinaciji moguće je uraditi spirometriju)
  • Mišljenje pulmologa o operaciji u ekstrakorporalnoj cirkulaciji (validnost mesec dana)
  • UZ abdomena – omogućava uvid u stanje na parenhimatoznim organima poput jetre, bubrega, žučne kese, mokraćne bešike, eventualno postojanje aneurizme abdominalne aorte… (validnost 3 meseca)
  • Dopler karotidnih arterijaomogućava otkrivanje postojanja suženja na krvnim sudovima koji ishranjuju mozak, otkriva prisustvo eventualnih hemodinamski značajnih suženja…. (validnost 6 meseci)
  • Ako pacijent boluje od neke od propratnih bolesti potrebno je dostaviti medicinsku dokumentaciju o toj bolesti
  • Nalaz i mišljenje nadležnog lekara specijaliste (endokrinolog, gastroenterolog, nefrolog, neurolog i sl. u zavisnosti od koje se bolesti pacijent leči) o postojanju eventualnih kontraindikacija za planirani operativni zahvat.

 

Neposredno pre operacije planira se i pregled od strane anesteziologa koji nakon detaljnog razgovora sa pacijentom o tegobama, sadašnjoj bolesti, pridruženim oboljenjima, lekove koje redovno koristite u terapiji, alergijama na  lekove i hranu i eventualnim prethodnim neželjenim reakcijama na  anesteziju. Anesteziolog tokom pregleda pacijenta može tražiti i neke dodatne specijalističke preglede, dijagnostičke ili laboratorijske pretrage i analize, takođe upoznaje pacijenta o lekovima koje će koristiti za anesteziju i njihovim dozama.

Pacijent će neposredno pre operacije dobiti da potpiše pristanak na operativno lečenje koji znači da  je od svog lekara dobio sve potrebne informacije o operaciji i da razume  i prihvata potencijalni rizik od komplikacija koje mogu nastati u toku  ili nakon operacije.

Priprema u bolnici podrazumeva:

  • Tačno će se definisati vreme poslednjeg obroka pre operacije i do kada je dozvoljeno uzimati tečnost, kao i koje tačno lekove treba uzeti sa gutljajem vode.
  • Zabranjeno je pušiti cigarete bar 2 sata pre intervencije.
  • Biće potrebno da uklonite kontaktna sočiva, naočare, zubnu protezu i nakit.
  • Ukoliko uzimate aspirin (Midol, Aspirin protect, Andol….) ili druge lekove koji  sprečavaju zgrušavanje krvi (Sintrom, Acenokumarol, Farin, Xarelto, Eliquis, Pradaxa) tačno će Vam biti definisano uz konsultaciju sa lekarom koliko dana ranije je potrebno da obustavite uzimanje tih lekova.

 

Ukoliko želite da zakažete kardiološki pregled to možete uraditi ovde ili preko telefona ordinacije: 021-442-224 i 066-442-224.

 

 


blog-da-li-kod-kardiologa-nakon-covida.png

Veliki broj ljudi je prinuđen da nastavi sa redovnim dnevnim aktivnostima odmah nakon oporavka od covida-19. Neki od njih su primorani zbog posla, a neki odmah nakon oporavka kreću sa iscrpljujućim vežbanjem da bi se što pre vratili u formu. Ukoliko te aktivnosti uključuju veće, a nekad čak i manje fizičke napore, može doći do nepoželjih ishoda po zdravlje, a nekad čak i do fatalnog ishoda.

  • Iako se Covid-19 najčešće povezuje sa respiratornim simptomima, u mnogo slučajeva je nepovoljno uticao i na kardiovaskularni sistem
  • Svetski eksperti iz oblasti medicine smatraju da ljudi koji su imali umereno tešku ili težu formu Covida-19 pre bilo kakvih fizičkih napora treba da urade kardiološki pregled i ultrazvuk srca -EHO
  • Kod profesionalnih sportista pored kardiološkog pregleda, analize srčanih biomarkera, ehokardiogarfskog pregleda, potrebno je uraditi i 24h Holter monitoring EKG-a i test opterećnjem, a ako postoji sumnja na miokarditis potrebna je i magnetna rezonanca srca
  • Za pacijente koji su imali blaže slučajeve nije obavezan pregled.

Postavljaju se mnoga pitanja uključujući i kako proveriti da li smo fizički sposobni da se vratimo u normalan život.

Dr sci. med. Miroslava Sladojević, internista – kardiolog, osnivač internističko-kardiološke ordinacije Limana odgovara na najčešće postavljena pitanja od strane pacijenata i u nastavku deli svoje mišljenje o ovoj temi sa nama.

 

najcesta pitanja za kardiologa

Kakve posledice izaziva Covid-19 na kardiovaskularni sistem?

Naučna istraživanja su pokazala da čak četvrtina ljudi koji su bili hospitalizovani zbog Covida-19 završi sa oštećenjem srca. Kako se ovaj virus povezuje i sa nastankom miokarditisa, tj. inflamacije srčanog mišića, sportisti bi posebno trebali da obrate pažnju pre povratka fizičkoj aktivnosti. Ukoliko vežbamo sa miokarditisom, može nastati srčana slabost, možemo izazvati pojavu srčanih aritmija, a u nekim slučajevima može doći i do iznenadne smrti. Do srčanih aritmija mogu dovesti i virus, ali i lekovi koje smo uzimali. Moramo paziti i na to da Covid-19 ne utiče samo na srce već i na ceo kardiovaskularni sistem. Covid može izazvati i tromboembolijska oboljenja, začepljenja krvnih sudova krvnim ugrušcima. Prepoznata su i oštećenja nervnog sistema.

Koje preporuke imate za ljude koji su tek ozdravili?

Ljudi su nestrpljivi da se nakon preležanog Covid-19 vrate svojoj rutini, pa i rekreativnom sportu. Savetuje se da se tokom infekcije ovim korona virusom, čak iako je infekcija praćena blagim simptomima, obustavi bilo koja fizička aktivnost na 2 nedelje. Nakon prebolele infekcije Covid-19 potrebno je naredne 2 nedelje postepeno se vraćati u formu, uz naravno osluškivanje svog organizma. Osobama koje su imale teže forme bolesti, poput obostrane upale pluća, savetuje se da sa fizičkom aktivnošću sačekaju do potpune rezolucije promena na plućima. Savetuje ima se šetnja i vožnja bicikla, ali bez većih naprezanja.  Najsigurnije je tražiti savet stručnjaka i pulmologa i kardiologa u ovom slučaju. Treba nastojati nastavku normalnog života i izbegavanje stresa. Takođe, preporučila bih zdravu ishranu, po mogućnosti mediteransku, jer je ona objektivno najbolja za srce i generalno zdravlje. Ponavljam još jednom, veoma je važno obaviti preglede kod lekara, kako bi se ustanovilo stanje nakon bolesti i dali najbolji saveti za što brži oporavak.

Ko bi se trebao javiti na kardiološki pregled nakon Covid-19?

Ukoliko ste preboleli lakšu formu Covid-19 infekcije nije neophodno dodatno ispitivanje pre povratka redovnom vežbanju, dok svako ko je imao srednju ili tešku formu bolesti trebalo bi da se javi na kardiološki pregled. Srednji ili teži oblik podrazumeva obostranu upalu pluća bez obzira da li je zahtevala bolničko lečenje, loše stanje u smislu brzog zamaranja i otežanog disanja i gušenja koje se održava i nakon mesec dana od infekcije, pojava bola u grudima, ako se javlja osećaj lupanja i preskakanja srca itd. Takođe je jako važno podsetiti mnoge hronične bolesnike poput dijabetičara, hipertoničara i sl. da se jave na svoje redovne godišnje kontrole (uz poštovanje preporučenih mera, šansa da se zaraze je minimalna). Kako Covid-19 još uvek nije potpuno istražen, moguće je da na svaku individuu utiče drugačije. Naravno, ne smeju se zaboraviti profesionalni sportisti kao ni ljudi koji planiraju ili moraju da se bave težim naporima odmah nakon ozdravljenja.

 

Koje kardiološke preglede biste preporučili nakon oporavka?

kardiovaskularne bolesti

Dve nedelje nakon prestanka simptoma, a pre povratka fizičkoj aktivnosti, savetuje se kardiološki pregled sa elektrokardiogramom (EKG) praćen ehokardiografskim pregledom srca. Elektrokardiogram snima električnu aktivnost srca i omogućava nam otkrivanje aritmije i eventualno će nam ukazati na potrebu za 24h Holter monitoringom. Ehokardiografskim pregledom (EHO srca) ili kako se još naziva ultrazvukom srca, sagledava se stanje srčanog mišića, njegova kontraktilna rezerva, sistolna i dijastolna funkcija, funkcija desne komore i sistolni pritisak u desnoj komori, kao i stanje valvula srca. Ehokardiofarskim pregledom srca moguće je prepoznati i indirektne znake tromboembolije pluća, kao i prisistvo tečnosti (izliva) u srčanoj kesi – perikardu, i u plućnim maramicama – pleurama.

U specijalističkoj ordinaciji Limana ehokardiografski pregled se radi na najsaveremenijim aparatima GE (Vivid E9 i S70), koji pored 2D eho pregleda imaju i  ‘Strain’ i ‘Strain Rate’ – posebnu ‘Speckle tracking’ metodu, koja omogućava pravovremenu dijagnostiku segmentne disfunkcije miokarda leve komore, što ima terapijske i prognostičke implikacije (detaljna analiza i procena regionalne funkcije, sinhronizacije i deformacije srčanog mišića.

 

Ukoliko želite da zakažete kardiološki pregled i utvrdite eventualne posledice Covid-19 na Vaš kardiovaskularni sistem, to možete uraditi ovde ili preko telefona ordinacije: 021-442-224 i 066-442-224.

 

 

 

 

 

 


moždani_udar_blog.png

 

Moždani udar ili šlog nastaje kada se prekine dotok krvi u deo mozga. Najšeće je uzrok ateroskleroza i formiranje aterosklerotskih plakova koji postepeno sužavaju lumen krvnog suda dok ga u kranjem potpuno ne zapuše. Takođe neke srčane aritmije kao što je atrijalna fibrilacija dovode do stvaranja krvnog ugruška (tromba, embolusa) u levoj pretkomori srca koji se krvlju može preneti do krvnih sudova u mozgu i dovodi do njihovog zapušenja (tzv. kardioembolizacija). To je u osnovi ishemijskih moždanih udara. Retko uzroci šloga mogu bit i zapaljenske bolesti koje zahvataju zidove krvnih sudova mozga (vaskulitisi) ili tzv. rascepi (disekcije) zida krvnog suda koji mogu nastati zbog traume ili potpuno spontano kao zbog poremećaja koagulacije (zgrušavanja) krvi.

U 10% slučajeva uzrok šloga ili moždanog udara je krvarenje u mozgu, i takav šlog se naziva hemoragijski šlog. Postoje i kriptogeni moždani udari bez jasno definisanog uzroka, i oni se javljaju u 30-40%. Tokom života dokazano je da svaka 4. osoba doživi moždani urad (šlog). Moždani udar (šlog) može nastati kao prva manifestacija bolesti, bez prethodne medicinske istorije u smislu moždanih ili vaskularnih bolesti i bez posebnog upozorenja – dakle moždani udar se može dogoditi bilo kome i bilo gde. To je razlog zbog čega Svetska zdravstvena organizacija insistira i apostrofira važnost prevencije.

 

Jedan od slogana Svetske zdravstvene organizacije je: “Nemoj biti jedan od!”

 

Šlog ili moždani udar je vodeći uzrok nesposobnosti širom sveta, uzrokujući preko 5 miliona smrtnih ishoda godišnje. S obzirom na podatak da 80% ljudi može preživeti šlog, ali oni koji su preživeli šlog mogu imati zaostale smetnje u govoru i komunikaciji, nemogućnost samostalnog života i neophodnost tuđe nege i pomoći, poteškoće u obavljanju fizičke aktivnosti i još mnogo toga. Upravo zato je vrlo važno živeti zdravo i negovati zdrave životne navike, jer je pokazano da se na taj način može smanjtli rizik od šloga.

 

Neki od ključnih faktora rizika koji mogu povećati rizik za šlog su:pregled nefrologa novi sad

Pušenje, gojaznost, loša ishrana, naročito ishrana bogata solju i konzumiranje alkohola u velikim količinama. Srećom ovo su promenljivi faktori rizika na koje se može uticati. Najznačajnije bolesti koje dovode do ateroskleroze su povišen krvni pritisak (hipertenzija), povišene masnoće u krvi (hiperlipidemija), šećerna bolest (diabetes mellitus).

 

U cilju sprečavanja pojave šloga (moždanog udara) neophodne su redovne kontrole i zdravih osoba sa ciljem otkrivanja faktora rizika za pojavu šloga, a posebno pacijenata koji već imaju faktore rizika. U Internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana moguće je sprovesti dijagnostiku i lečenje svih bolesti koje dovode do moždanog udara a takođe i snimanje krvnih sudova vrata i glave ultrazvukom (Dopler krvnih sudova vrata i transkranijalni Dopler, Dopler karotidnih i vertebralni arterija ) u cilju otkrivanja eventulanih suženja krvnih sudova koji dovode krv do mozga. Ranom detekcijom suženja, prisustva plakova (masnih i kalcifikovanih naslaga ) na unutrašnjosti krvnih sudova koji vode krv u mozak omogućava da se na vreme preduzmu sve mere (promena stila života, stroga kontrola faktora rizika, uvođenje neohodnih lekova) kako bi se smanjilo dalje napredovanje suženja. Ako se snimanjem krvnih sudova vrata otkriju kritična suženja omogućeno je pravovremeno upućivanje pacijenta vaskularnom hirurgu radi operacije ili balon dilatacije i postavljanje stenta, koje će otkloniti postojeća suženja i sprečiti razvoj šloga.

 

Koje jednostavne promene životnog stila mogu uticati na smanjenje rizika za razvoj moždanog udara, kako ti i tvoji voljeni ne bi doživeli moždani udar?

 

Starija životna dob kao i pozitivna porodična anamneza za razvoj šloga su faktori rizika koji povećavaju šansu da i ti u budućnosti dobiješ šlog. Ne možemo vratiti protekle godine života niti možemo menjati naše roditelje i najbliže rođake. Ipak eksperti tvrde da 80% moždanih udara može biti prevenirano (sprečeno).

Dakle šta možeš učiniti za sebe, kako bi se stvari odvijale u tvoju korist?

 

Leči povišen krvni pritsak (Hipertenziju)

Povišen krvni pritsak (Hipertenzija) je vodeći uzrok šloga. Hipertenzija je uzrok polovine moždanih udara.

Normalna vrednost krvnog pritska je oko 120/80mmHg.  Ukoliko si u više navrata merio/la krvni pritsak preko 130/80mmHg moguće je da imaš hipertenziju, da boluješ od povišenog krvnog pritska.

hipertenzija

Ukoliko imaš hipertenziju i vrednosti krvnog pritska nisu dobro regulisane, pokazano je da imaš 4-6 puta veći rizik za pojavu šloga. To se dešava jer jer je pokazano da hipertenzija uzrokuje ubrzanu aterosklerozu i nagomilavanje lošeg holesterola i ostalih masnoća u u zidove krvnih sudova i formiranje aterosklerotskih plakova, koji sužavaju lumen krvnih sudova.

Pucanje aterosklerotskih plakova može potpuno obustaviti protok krvi do dela mozga sa posledičnim razvojem moždanog inzulta (šloga). Visok krvni pritsak takođe može oslabiti zidove krvnih sudova mozga i učiniti ih sklone pucanju, što dovodi do pojave hemoragisjkih  moždanih udara.

Ukoliko znate da bolujete od hipertenzije ili povišenog krvnog pritska potrebno je da se redovno kontrolišete kod svog kardiologa. U Internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana moguće je obaviti neophodne preglede (kardiološki pregled, ehokardiografsi pregled, 24h Holter monitoring krvnog pritiska, test opterećenjem) kako bi bili sigurni da su vrednosti krvnog pritska dobro regulisane i da je uvedena terapija adekvatna.

Redovno uzimanje prepisane terapije za povišen krvni pritsak, promene životnog stila po preporukama nadležnog kardiologa, poput zdrave ishrane i redovne fizičke aktivnosti mogu u mnogome pomoći u prevenciji pojave moždanog udara..

 

Obavezan prestanak pušenja

Ukoliko si pušač udvosručuješ svoj rizik za šlog.

Poznato je da nikotin iz cigareta podiže krvni pritsak, ugljen-monoksid iz dima doprinosi smanjenom kapacitetu prenosa kiseonika krvlju. Takođe pasivno pušenje (udisanje dima cigareta osoba koje su u tvojoj okolini) doprinosi povećanju rizika za razvoj šloga.

Pušenje cigareta takođe doprinosi i:

  • Porastu nivoa masnoća u krvi (trigliceridi)
  • Snižavanje nivoa “dobrog” holesterola HDL holesterol
  • Sklonost krvi ka pravljenju ugruška
  • Ubrzava process ateroskleroze (taloženje masnih naslaga na zidove krvih sudova)

U internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana moguće je dobiti savete o mogućim načinima za prekid pušenja. Ukoliko ne uspeš iz prve nemoj se obeshrabriti i nemoj odustati, pokušaj ponovo da ova štetna navika ostane iza tebe.

 

Kontroliši svoje srce

kardiovaskularne bolesti

Neregularan srčani ritam, poput atrijalne fibrilacije, je u pozadini nekih možanih udara nastalih zbog formiranja krvnih ugrušaka u srcu, koji potom krvnom strujom putuju do krvnih sudova mozga i mogu izazvati moždani udar. Atrijalna fibrilacija može se pojaviti ukoliko bolujete od povišenog krvog pritska, uznapredovale ateroskleroze, srčane slabosti i zbog mnogih drugih razloga.

U Ordinaciji Limana možete obaviti detaljnan kardiološki pregled i 24h Holter monitoring EKGa kojim se može otkriti poremećaj ritma i na vreme uvesti adekvatna medikamenta terapija (lekovi za vraćanje srca u normalan sinusni ritam, ili održavanje normalne frekevnce srca, kao i prepisivanje lekova za razređenje krvi, oralna antikoagulanta terapija ) ili ako je potrebno razmorititi upućivanje pacijenta na invazivne hemodinamske procedure poput ablacije ili hirurško lečenje, a sve u cilju prevencije moždanog udara. Ukoliko Vam nije dijagnostikovana atrijalna fibrilacija a primetili ste ubrzan i nepravilan srčani rad, savetujemo da se javite na detaljan kardiološki pregled.

 

Smanjite unos alkoholnih pića

Veće količine alkohola povećavaju vrednost krvnog pritska i nivo triglicerida. Preporuka je da ne konzumirate više od dva alkoholna pića na dan ukoliko ste muškarac ili jedno alkoholno piće na dan ukoliko ste žena.

Konzumiranje veće količine alkohola može izazavati atrijalnu fibrilaciju naročito ukoliko popijete 4-5 alkoholnih pića u periodu od 2h.

 

Kontrolišite dijabetes

Naučnici su pokazali da visok nivo šećera u krvi može dovesti do 2-4 puta veći rizik od obolevanja od moždanog udara. Ukoliko dijabetes ne leči adekvatno, dijabetes će dovesti do ubrzanog taloženja masnoće u zidovima krvnih sudova i formiranja suženja krvnih sudova, pa i onih odgovorinih za ishranu mozga.

Ukoliko bolujete od dijabetesa, redovno proveravajte nivo šećera u krvi, redovno uzimajte prepisnu medikamnetu terapiju, i svakih nekoliko meseci javljajte se na pregled kod endokrinologa.

U internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana moguće je obaviti detaljan endokrinološki pregled, kako biste bili sigurni da su vrednosti šećera u krvi zadovoljavajuće regulisane i kako biste povremeno bili opomenuti na važnost i neophodnost sprovođenja predloženih higijensko dijetetskih mera života i ponašanja, a sve sa ciljem smanjenja rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, među kojima je svakako i šlog.

 

Fizička aktivnost

Voditi sedetarni način života uz konzumiranje “brze hrane” vodi gojaznosti, visokom nivou holesterola, dijabetesu, visokom krvnom pritsku-što je recept za moždani udar.

Dakle – pokrenite se!

Ne morate trčati maraton, dovoljno je 30 minuta, 5 dana u nedelji umerene fizičke aktivnosti.

Preporučuje se brzi hod ili vožnja bicikla ili plivanje, lagano trčanje.

Pre započinjanja rekreativnog bavljenja sportom, savetuje se detaljan kardiološki pregled.

 

 

Bolja ishrana

blog gojaznost

Zdrava ishrana može smanjiti rizik za moždani udar i pomoći Vam da izgubite višak telesne mase. Povećan unos voća i povrća (brokoli, zelena boranija, zeleno povrće, spanać su najbolji) svaki dan. Preporučuje se upotreba nemasnih proteina i hrane bogate vlaknima. Izbegavajte unos trans. I saturisanih masnoća, koje su izuzetno štetne za krvne sudove. Smanite unos masnoće i izbegavajte konzerviranu hranu, jer je ona obično izrazito slana i samim tim pogoršaće kontrolu krvnog pritska. Konzervirana hrana bogata je i trans mastima.

U internistoičko-kardiološkoj ordinaciji Limana posavetujte se dr sci.med Radmilom Velicki, specijalista higijene koja Vam može kreirati plan ishrane i pomoći da se izborite sa gojaznošću na zdrav način.

 

Kontrolišite nivo holesterola u krvi

Visok nivo masnoće u krvi (holesterola, naročito LDL holesterola) poznat je faktor rizika za razvoj ateroskleroze i srčanog infarkta i moždanog udara. Držite vrednosti masnoće u krvi u referentnom opsegu kako bi smanjili rizik. Kada zdrava ishrana i fizička aktivnost nisu dovoljni za održavanje normalnih vrednosti masnoće u krvi, lekar može uvesti statine i fibrate, lekove koji smanjuju nivo masnoće u krvi.

U Ordinaciji Limana možete se posavetovati sa internistom i sa endokrinologom kako bi doveli vrednosti masnoće u krvi u referentni opseg i samim tim smanjili rizik za infarct miokarda i rizika za moždani udar, koji sa sobom nose visoke vrednosti masnoće u krvi.

 

Nemojte ignorisati hrkanje

Glasno i konstantno hrkanje tokom sna mogu ukazivati na poremećaj koji se naziva sleep apnea, što može izazavati prekid disanja tokom noći čak i do 100 puta tokom noći. Dokazano je da sleep apnea povećava rizik od šloga, onemogućavati dovoljnu opskrbu kiseonika mozgu, a takođe je pokazano da sleep apnea izaziva skok krvnog pritska.

 

Redovno uzimajte prepisane medikamente

moždani udar

Ako ste već preboleli šlog, potrebno je da redovno uzimate prepisanu terapiju jer je pokazano da oni samnjuju pojavu još jednog infarkta mozaga, Istraživanja su pokazala da bar 25% osoba koje su prebolele moždani udar, prestaju da uzimaju jedan ili više svojih lekova unutar prva 3 meseca od prebolelog infarkta mozga. Ovo je naročito opasno jer je to upravo kritičan period kada se može javiti ponovo moždani udar.

 

Jedan Aspirin na dan?

 

Niska doza Aspirina može prevenirati pojavu srčanog i moždanog udara kod ljudi koji su u visokom riziku. Aspirin deluje antitrombocitno (smanjuje slepljivanje trombocita) i sprečava stvaranje krvnih ugrušaka u arterijama, delimično blokiranim holesterolom i plakom. Važno je naglasiti da Aspirin nije za svakoga pacijenta, zato nemojte početi sa uzimanjem aspirina bez prethodnog razgovora sa svojim lekarom.

 

Zakažite svoj pregled u ordinaciji Limana ovde ili nas pozovite na 066 442 224

 


pitanja-kardiologija.jpg

Tokom svog kliničkog rada dr sci. med. Miroslava Sladojević, internista-kardiolog,  prepoznala je učestala pitanja koja joj postavljaju pacijenti tokom kardiološkog pregleda koje sprovodi u svojoj internističko-kardiološkoj ordinaciji LIMANA.  Doktorka dr sci. med. Miroslava Sladojević pripremila je odgovore na najčešća pitanja svojih pacijenata na osnovu dostupnih podataka iz literature i dasadašnjih objavljenih rezultata velikih studija, kako bi razrešila dileme svojih pacijenata.

 

1. Da li je čokolada dobra za srce?

Neki sastojci čokolade kao što su kakao i flavonidi povezuju se sa smanjenim rizikom za razvoj KVB. Studije koje su se bavile ovom temom nisu viksokog kvaliteta i nisu upotrebljavale komercijalnu čokoladu. Komercijalne čokolade bogate su masnoćom i šećeromi treba da se konzumiraju umereno.

 

2. Da li beli luk može pomoći mom srcu?

zdravlje srca beli luk

Pokazano je da beli luk može diskretno smanjiti nivo holesterola u krvi.

Beli luka nije dovoljno efikasan da smanji ukupni nivo holesterola u krvi.

Ipak odlična je zamena za so i dokazana su neka njegova antibakterijska dejstva.

 

3. Da li treba da uzimam suplemente koji sadrže ekstrakt crvenog kvasa?

Ekstrakt crvenog kvasa je suplement nastao kao produt kvasa uzgajanog na pirinču i sadrži susptance koje smanjuju sintezu holesterola.

Jedna od susptanci je monokolin K (lovastatin) koji inhibira HMG-CoA reduktazu, enzim koji učestvuje u proizvodnji holesterola u organizmu.

 

4. Da li treba da uzimam suplemente folne kiseline kako bi poboljšao svoj nivo homocisteina?

Visok nivo homocisteina pokazano je predstavlja nezavisan marker  za povišen kardiovaskularni rizik.

Pokazano je da folna kiselina nema benefit na smrtni ishod.

Pretpostavlja se da vitamin B12, vitamin B6 i riboflavin deluju na sniženje nivoa homocisteina.

Još uvek nije otkrivena kombinacija vitamina koja će imati najveći efekt na snižavanje nivoa homiciteina, ta kombinacija tek treba da bude otkrivena.

Savetuje se da pacijenti uzmu adekvatnu količinu vitamin kvalitetnom kardioprotektivnom dijetom.

 

5. Koliko jaja mogu pojesti nedeljno?

Jedno jaje na dan pripremljeno na zdrav način je neškodljivo.

 

 

6. Da li je kafa štetna za srce?

kafa i zdravlje

Tačan efekt kafe na kardiovaskularne bolesti je još uvek nerazjašnjen, naročito u odnosu na način pripreme kafe.

Preporučuje se konzumiranje filter kafe, jer se deo masnoće iz kafe zadržava na filter papiru tokom pripreme, te je samim tim smanjen negativan efekat na nivo holesterola.

Preterana konzumacija kafe (više od 4 kafe na dan) se svakako ne preporučuje.

 

7. Da li je zagrevanje ulja tokom kuvanja štetno?

Zagrevanje bilo kog nesaturisanog ulja na veoma visokim temeperaturama može izazavati narušavanje njegove strukture i nastajanje štetnih nusprodukata.

U kućnim uslovima ne treba da se plašimo termičke obrade ulja uz uslov da ulje koristimo samo jednom.

 

Zakažite pregled kod dr sci. med. Miroslave Sladojević, interniste kardiologa u Ordinaciji Limana, Bul. cara Lazara 81, Novi Sad putem telefona 021/442 224 ili 066 442 224 ili putem kontakt forme.

 

 


blog-kvb-i-faktori-rizika.jpg

Kardiovaskularne bolesti i faktori rizika

 

Kardiovaskularne bolesti (KVB) bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok smrti u svetu.

Svake godine od KVB umre preko 17 miliona stanovnika, 85% od ovih smrtnih ishoda je usled akutnog infarkta miokarda ili šloga.

 

Kardiovaskularne bolesti čine:

  • Koronarna bolest – bolest arterija koje ishranjuju srčani mišić
  • Cerebrovaskularne bolesti – bolest krvnih sudova koje snabdevaju mozak krvlju
  • Periferna arterijska bolest – bolest krvnih sudova koja snabdeva krvlju gornje i donje ekstremitete (ruke i noge)
  • Reumatska srčana bolest – oštećenje srčanog mišića i srčanih zalistaka usled reumatske groznice uzrokovane bakterijom (Streptococcal bacteria)
  • Urođene srčane bolesti – malformacije na srcu prisutne na rođenju
  • Duboka venska tromboza i plućna tromboembolija – krvni ugrušci u venama donjih ekstremiteta koji se dislociraju i krvnom strujom dospeju do srca i pluća

 

Infarkt srca ili infarkt mozga (šlog) najčešće  nastaju zbog potpunog zapušenja krvnog suda odgovornog za snabdevanje dela srčanog mišića ili dela mozga. Šlog može biti uzrokovan i pucanjem krvnog suda te sledstvenim  krvarenjem u mozgu ili usled zapušenja krvnog suda krvnim ugruškom.

 

Koji su najčešći simptomi KVB?

Često srčani udar i šlog mogu biti prva manifestacija KVB, bez prethodno prisutnih simptoma.

Najčešći simptomi srčanog udara su:

kardiovaskularne bolesti

  • bol ili nelagodnost u sredogruđu
  • bol ili trnjenje leve ruke, levog ramena, lakta
  • trnjenje donje vilice, ili
  • bol u leđima (između plećki)

Takođe osoba sa akutnim infarkom miokarda može imati osećaj nedostatka vazduha i gušenje, mučninu, povraćanje, nesvesticu, preznojavanje i bledilo.

 

Najčešći znaci šloga su iznenadna slabost lica, ruke, noge (jedne polovine tela).

Ostali simptomi uključuju iznenadnu pojavu:

  • paralize lica, ruke ili noge i to na jednoj polovini tela
  • konfuznost, smetnje sa govorom
  • smetnje sa vidom, kao jednim okom, tako is a oba
  • smetnje sa hodom, vrtoglavica, nestabilnost u hodu i gubitak ravnoteže
  • ozbiljna glavobolja nepoznatog uzroka
  • nesvestica ili gubitak svesti

Potrebno je što hitnije potražiti pomoć lekara ukoliko osoba ima navedene simptome.

 

Koji su faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti?

kardiovaskularne bolesti

Najvažniji faktori rizika za srčana oboljenja i šlog su:

  • nezdrava ishrana,
  • fizička neaktivnost
  • pušenje i
  • štetna upotreba alkohola

Kod pojedinaca pomenuti faktori rizika mogu se prezentovati kao:

  • povišen krvni pritisak (hipertenzija)
  • povišene vrednosti šećera u krvi (lat. diabetes mellitus)
  • povišene vrednosti masnoće u krvi (hiperlipidemija) i
  • gojaznost (lat. obesitas)

Prisutnost ovih faktora rizika kod osobe povećava rizik za razvoj infarkta srca, šloga, srčane slabosti i drugih komplikacija.

Prepoznat je i “uzrok uzroka” kardiovaskularnih bolesti kao što su globalizacija i urbanizacija i starenje populacije sa svojim uticajem na socijalne promene, ekonomske promene i kulturne promene.

Neizostavno je pomenuti i uticaj siromaštva, stresa i naravno naslednog faktora.

 

Kako smanjiti pojavu kardiovaskularnih bolesti?

 

Prevencija je najbolji lek:

 

  • Većina kardiovaskularnih bolesti može biti sprečena  delovanjem na faktore rizika kao što su pušenje cigareta,  nezdrava ishrana i gojaznost, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola
  • Oboleli od kardiovaskularnih bolesti, kao i oni koji su pod visokim kardiovaskularnim rizikom (kao  što su oboleli od hipertenzije, dijabetesa, hiperlipidemije) zahtevaju što ranije otkrivanje bolesti i delovanje na postojeće faktore rizika kao i upotrebu adekvatne terapije.

 

Zakažite svoj pregled u ordinaciji Limana već danas!


blood-pressure-monitor-1749577_1920-1200x800.jpg

29.05.2019 Kardiologija

Hipertenzija – Povišen krvni pritisak

  • Visok krvni pritisak (hipertenzija) je veliki javni zdravstveni problem
  • 30-45% Evropljana ima povišen krvni pritsak i smatra se da je slična situacija u svim razvijenim društvima
  • Dokazana je povezanost povišenog krvnog pritiska i rizika za kardiovaskularne bolesti
  • Uticaj na rizik je modifikovan i drugim prisutnim faktorima rizika i prisutnošću oštećenja ciljnih organa, zato je potrebno ustanoviti totalni rizik
  • Ambulatorno 24 h merenje krvnog pritiska po Holteru je dragoceno za postavljanje dijagnoze, stratifikaciju rizika i određivanje efektivnosti tretmana
  • Efektivan tretman kroz promene načina života i odgovarajuću medikamentnu terapiju  nesumnjivo smanjuju rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti i smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja
  • Efektivna kontrola krvnog pritiska je mnogo važnija nego vrsta leka koji je izabran
  • Obično je potrebna kombinacija više lekova
  • Stariji pacijenti su skloniji razvoju neželjenih efekata poput posturalne hipotenzije
  • Hipertenzija (povišen krvni pritsak) je jedan od najvažnijih faktora rizika za koronarnu bolest (bolest koronarnih arterija-arterija koje ishranjuju srčani mišić). Pacijenti koji su hipertoničari imaju dvostruko veći rizik za razvoj koronarne bolesti u odnosu na one koji imaju normalne vrednosti krvnog pritiska
  • Ukoliko imate visok krvni pritisak (hipertenziju), važno je pokušati identifikovati ili isključiti reverzibilne (sekundarne) uzroke

Postavljanje dijagnoze

Merenje krvnog pritiska u ordinaciji je preporučeno za “screening”  i postavljanje dijagnoze.

  • Postavljanje dijagnoze hipertenzije vrši se na osnovu bar dva merenja po poseti lekaru u bar dve različite posete.
  • 24h ambulatorno merenje krvnog pritiska i merenje krvnog pritiska kod kuće treba razmotriti radi potvrde dijagnoze hipertenzije, radi identifikovanja tipa hipertenzije i detekcije hipotenzivnih epizoda.
  • Neophodno je uvek informisati lekara ukoliko su Vam prepisani neki lekovi za određena druga oboljenja, jer neki od tih lekova mogu uticati na vrednosti krvnog pritiska kao što su:

-oralni kontraceptivni lekovi

-liquorice (sladić)

-kapi za nos koji u sebi imaju vazokonstriktore,

-gluko- i mineralokortikosteroidi

-nesteroidni antiinflamatorni lekovi

-eritropoetin

-ciklosporin

Takođe upotreba kokaina ili amfetamina može izazvati povišen krvni pritisak.

Kategorija hipertenzije se određuje najvišim nivoom krvnog pritiska, bez obzira da li je sistolni ili dijastolni, izolovana sistolna hipertenzija bi trebalo da se gradira na osnovu vrednosti sistolnog krvnog pritiska u I, II ili III stepen.

 

pregled kardiologa u novom sadu

 

Definicija i klasifikacija nivoa krvnog pritiska (mmHg)

Kategorija Sistolni Dijastolni
Optimalan <120 i <80
Normalan 120-129 i/ili 80-84
Visoko normalan 130-139 i/ili 85-89
Hipertenzija I stepen 140-159 i/ili 90-99
Hipertenzija II stepen 160-179 i/ili 100-109
Hipertenzija III stepen ≥180 i/ili ≥110

Izolovana sistolna hipertenzija

≥140 i <90

 

Koje dijagnostičke procedure se obično primenjuju kod pacijenata sa novootkrivenom hipertenzijom?

  • Preko 91% odrasle populacije sa hipertenzijom nema jasan (razjašnjen) uzrok hipertenzije i zato se ona tada naziva esencijalna ili primarna hipertenzija. Često je ona deo metaboličkog “sindroma X”. Kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom ona se razvija u kombinaciji sa dijabetes melitusom (tip 2), hiperlipidemijom i centralnom gojaznošću.  
  • Sekundarna hipertenzija se obično javlja pre 30. godine života, ili posle 55 godina starosti, a bubrežna bolest je najčeći uzrok. U slučaju da se otkrije visok krvni pritisak koji ne reaguje na lekove – viši (sistolni) krvni pritisak iznad 180 mmHg ili niži (srčani, dijastolni) krvni pritisak preko 120 mmHg treba posumnjati na sekundarni uzrok hipertenzije.
  • Najčešća stanja koja mogu uzrokovati sekundarnu hipertenziju su:

Dijabetes melitus – obično dovodi do oštećenja bubrega što potom uzrokuje porast krvnog pritiska

Policistične bolesti bubrega

Glomerularne bolesti

Renovaskularna hipertenzija – uzrok je suženje koje postoji na arterijama koje ishranjuju bubrege

Tumor nadbubrežne žlezde  – mogu dovesti do stalnog ili povremenog visokog krvnog pritiska

Problemi sa štitnom žlezdom – hiper ili hiotireozakada, kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno ili proizvodi previše hormona

Hiperparatireoidizam – ako paratiroidna žlezda proizvodi previše paratireoidnog hormona

Suženje (koarktacija) aorte 

Trudnoća – može pogoršati postojeći ili biti uzrok pojave visokog krvnog pritiska

  • Primarna ili esencijalna hipertenzija je učestalija i ima mnogobrojne faktore rizika, uključujući gojaznost i pozitivnu porodičnu anamnezu (pojava hipertenzije u familiji).

Fizički pregled pacijenta podrazumeva:

  • Auskultatorni pregled karotidnih arterija, srca i renalnih arterija
  • Merenje visine, telesne težine, obima struka u stojećem položaju i određivanje BMI
  • Srčana frekveca u miru treba da se izmeri svim pacijentima

Laboratorijsko ispitivanje koje je potrebno sprovesti:

    • Hemoglobin
    • Šećer u krvi našte
    • Lipidni status: Ukupni holesterol, LDL holesterol, HDL holesterol, Trigliceridi
    • Natrijum i Kalijum u serumu
    • Kreatinin, urea, acidum uricum (mokraćna kiselina)
    • Analiza urina: mikroskopska analiza, test na prisustvo proteina u urinu (pomoću tzv. test-traka može se dokazati prisustvo proteina, glukoze i krvi u urinu) i test na mikroalbuminuriju.
    • Elektrokardiogram 

ekg novi sad


Prošireno ispitivanje (uglavnom je u domenu specijaliste)

  • Traganje za oštećenjem ciljnih organa: mozga, srca, bubrega, vaskularno oštećenje, neophodno je uvek sprovesti kod rezistentne i komplikovane hipertenzije
  • Traganje za sekundarnom hipertenzijom kada prethodno ispitivanje ukazuje na njeno moguće prisustvo i otkrivanje konkomitantnih oboljenja.
  • Neophodno je ustanoviti kadiovaskularni rizik.  Preporučena je upotreba SCORE modela za ustanovljenje totalnog kardiovaskularnog rizika.

Decenijama unazad vodiči za lečenje hipertenzije stratifikuju kardiovaskularni rizik u različitim kategorijama na osnovu vrednosti krvnog pritska, prisustva kardiovaskularnih faktora rizika, asimptomatkog oštećenja ciljnih organa  i na osnovu prisustva dijabetesa, simptomatične kardiovaskularne bolesti ili hronične bolesti bubrega.

 

Lečenje hipertenzije

Ordiniranje lekova za hipertenziju je korisno jer:

  • Smanjuje rizik za razvoj velikog kardiovaskularnog događaja (infarkt mozga-šlog, infarkt srca, …)
  • Dovodi do regresije oštećenja na organima do čijeg oštećenja je dovela neregulisana hipertenzija

Inicijalni tretman

Promene životnog stila


Usvajanje zdravih životnih navika je vrlo važno za prevenciju visokog krvnog pritiska, neophodan je, i sastavni deo lečenja onih sa hipertenzijom. Smanjenje telesne težine kod onih pojedinaca koji su gojazni je glavna modifikacija načina života koja, kako je pokazano, snižava krvni pritsak i podrazumeva usvajanje dijete bogate u kalijumu i kalcijumu, smanjenje unosa soli, povećanje fizičke aktivnosti i umerenost u konzumaciji alkohola.
Postoje dokazi da smanjenje krvnog pritiska za 5-6mmHg može smanjiti rizik za razvoj:

  • šloga oko 40%
  • 15-20% rizik za razvoj koronarne bolesti
  • smanjenje pojavu demencije
  • srčane slabosti
  • smrtnost uzrokovane vaskularnim bolestima

 

Ukoliko se vrednosti Vašeg krvnog pritiska uklapaju u prehipertenziju (120-139/80-89mmHg) Vaš lekar će Vam preporučiti promene životnog stila, što podrazumeva:

  • Smanjenje telesne težine, ukoliko ste gojazni  
  • Redovno vežbanje (najmanje 30 minuta umerene fizičke aktivnosti 5-7 puta nedeljno)
  • Umerenost u kozumiranju alkohola ( 2 pića dnevno, <20-30g  etanola po danu, za muškarce i 1 piće dnevno, <10-20 gr etanola po danu  za žene)
  • Smanjenje unosa soli, ograničenje na 5-6 g/dan
  • Povećanje unosa povrća i voća i mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem mlečne masti
  • Prestanak pušenja
  • Ishranu po smernicama DASH dijete

  • DASH dijeta podrazumeva nizak unos masnoće i nizak unos zasićenih masti, a preporučena je ishrana zasnovana unosu povrća i voća, proizvoda od celog zrna, i mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti.

 

Tretman hipertenzije sa lekovima

Lekovi za hipertenziju (antihipertenzivi) se preporučuju kod osoba kojima promene životnih navika (dijeta, povećenje fizičke aktivnosti) same po sebi nisu bile dovoljne.   Uglavnom antihipertenzivi omogućavaju dilataciju (relaksaciju) krvnih sudova – što omogućava lakši protok krvi kroz krvne sudove ili aktivacijom bubrega na proizvodnju veće količine urina. Neki od najpoznatijih lekova za visok krvni pritsak su diuretici, ACE inhibitori (inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima), blokatori angiotenzinskih receptora (AT-2 blokatori), blokatori kalcijumskih kanala. Neki od ovih lekova se mogu prepisivati i osobama sa srčanom slabošću ili za aritmiju.

Koji antihipertenziv je prikladan za Vas?

Lekar uzima u obzir mnoge stvari pri odluci koji antihipertenziv će prvo prepisati. Pored razmatranja efektivnosti leka i njegovih potencijalnih neželjenih efekata, u obzir se uzimaju i pacijentovo opšte zdravstveno stanje, pol, godine života, rasa, stepen hipertenzije, bilo koje drugo oboljenje koje kontraindikuje upotrebu nekih lekova.

Određeni antihipertenzivi se naročito preporučuju u tretmanu nekih medicinskih stanja, čak iako osoba nema visok krvni pritisak. Mada u mnogim slučajevima, osoba sa nekim od ovih oboljenja ima i povišen krvni pritisak, kao na primer:

 

  • ACE inhibitori su preporučeni za osobe sa dijabetesom,koji imaju povišen nivo proteina u urinu (proteinuriju), osobama sa srčanom slabošću ili osobama sa prebolelim infarktom srca.
  • Beta blokatori su preporučeni za ljude sa srčanom slabošću i ranije prebolelim infarktom
  • Beta blokatori i blokatori kalcijumskih kanala su preporučeni u lečenju osoba sa anginom pektoris, kod kojih se bol u grudima javlja zbog nedovoljne količine kiseonika koji je dopremljen srčanom mišću usled prisutne koronarne bolesti.

Takođe postoje određeni antihipertenzivni lekovi koji nisu preporučeni kod određenih stanja. Evo nekih primera:

  • ACE inhibitori i blokatori AT 2 receptra su kontraindikovani u trudnoći
  • Beta blokatori nisu preporučljivi kod ljudi sa astmom ili hroničnom obstruktivnom bolešću pluća, ili kao primarna terapija za lečenje hipertenzije, naročito u starijih od 60 godina.

Na kraju određena udružena bolest može biti pogoršana upotrebom antihipertenziva. Kao primer diuretici mogu pogoršati giht.

Zato je vrlo važno lekaru pomenu sva trenutne i ranije zdravstvene probleme, kako bi odabrao najbolji antihipertenziv za Vas.

Najbolji antihipertenziv je onaj koji je efektivan!

Najbolji antihipertenziv za Vas je onaj koji je najefektivniji u snižavanju krvnog pritiska, bez ispoljavanja neželjenih dejstava. Postoje mnogobrojna istraživanja koja su izučavala benefit i potencijalne štetnosti svakog od pomenutih grupa antihipertenziva, ali brojni su dokazi koji ukazju na činjenicu da je visok krvni pritisak smrtonosan i da snižavanje krvnog pritiska spašava živote. Na kraju to i jeste pravi cilj.

kardioloski pregled novi sad

PRAĆENJE PACIJENATA SA HIPERTENZIJOM

Pacijenti sa visoko normalnim krvnim pritskom ili hipertenzijom “belih mantila” treba da se kontrolišu najmanje jednom godišnje radi:

  • merenja krvnog pritiska u ordinaciji i van nje (merenje i beleženje vrednosti krvnog pritiska u kućnim uslovima –vođenje dnevnika krvnog pritiska ili 24h ambulatornim merenjem krvnog pritiska po Holteru,
  • ponovnog analizairanja kardiovaskularnog rizika
  • ponovnog podsećanja na neophodnost promena životnih navika

Praćenje pacijenata sa hipertenzijom

Kod pacijenata kod kojih je tek uvedena antihipertenzivna terapija, pacijent treba da ima redovne kontrole u intervalu od 2-4 nedelje kako bi se evaluirala efektivnost lekova i ustanovili mogući neželjeni efekti.

Kada je dostignuta kontrola krvnog pritiska posete lekaru na nekoliko meseci su razumne (3-6 meseci)

Barem jednom u dve godine treba kod pacijenta ponovo evaluirati prisustvo:

  • faktora rizika
  • asimptomatsko oštećenje organa

bol-u-grudima-1200x801.jpeg

Bol u grudima predstavlja jedan od simptoma koji najčešće izazivaju veliki strah kod pacijenata jer ih asociraju na infarkt. Međutim, taj strah je opravdan. Bol u grudima može da bude trivijalan, ali može da bude i životno ugrožavajući! Kada su ovakve situacije u pitanju, ranija i aktuelna istorija bolesti je od velikog značaja.

Mnogi pacijenti se obično kasno jave lekaru jer smatraju da je zabrinjavajući samo bol u grudima koji je žestok i praćen opštom slabošću. Međutim, jačina bola u grudima često ne određuje težinu i ozbiljnost neke bolesti.

Nekada i blag osećaj neprijatnosti u grudima, ili čak ne u grudima, već i u gornjem delu stomaka predstavlja moguć znak nekih bolesti kao što su nestabilna angina, akutni infarkt i druge.

U ovakvim situacijama, razmatranje specifičnih srčanih faktora rizika mogu pomoći u postavljanju dijagnoze, dok rutinski testovi često mogu promašiti dijagnozu.

 

Podela anginoznog bola u grudima po klasifikaciji koju je dalo kanadsko Udruženje kardiologa (Canadian Cardiovascular Society, CCS):

Klasa I uobičajena fizička aktivnost ne izaziva bol (šetnja, penjanje uz stepenice)

Klasa II mala fizička aktivnost dovodi do bola (šetnja po ravnom, penjanje uz stepenice)

Klasa III lako ograničenje uobičajene aktivnosti dovodi do bola (šetnja ili penjanje uz stepenice, hod uzbrdo, bol posle obroka, na hladnoću, vetar, zbog emocionalnih stresova)

Klasa IV nemogućnost da se izvrši bilo koja fizička aktivnost bez bola (bolovi mogu biti prisutni i u miru)

Zato bi bol u grudima trebalo definisati kao bilo kakav bol ili osećaj nelagodnosti u grudima, pa i u gornjem delu stomka, pa čak i bol među lopaticama.

Ekvivalenti bolu u grudima:

  • Bol u ramenima, i/ili nadlakticama, laktu, podlakticama, vratu, donjoj vilici.
  • Osećaj gušenja,
  • Nedostatak vazduha,
  • Kao da im hladan vazduh prolazi kroz pluća.

 

Srce je bogato receptorima za bol – nervi se nalaze oko kardiomiocita, u intersticijumu, oko aorte, plućne arterije, arterija, arteriola, kapilara, venula i vena. U predelu grudnog koša, postoje brojni receptori za bol u koži, manje u dubljim tkivima, a još manje u visceralnim organima.

Slaba mogućnost lokalizacije visceralnog bola objašnjava se vrlo malim brojem nervnih vlakana u visceralnim strukturama. Osim toga, visceralni bol se može preneti na susedni segment kičmene moždine, dok somatski bolni stimulus ide samo na jedan nivo kičmene moždine.

gkardiolog novi sad

Kutani bol je bolje lokalizovan i retko ima preneseni bol, obično je praćen lokalnom osetljivošću i reaguje na različite provokacije. Somatski visceralni bol je slabo lokalizovan, a preneseni bol je često prisutan. Tipičan primer visceralnog bola su bol kod miokardnog infarkta, plućne embolje, disekcije aorte i medijastinalne bolesti.

 

Kada se pacijent žali na bol u grudima, bitno je brzo prepoznati da li je u pitanju jedno od sledećih 4 stanja:

  1. Akutni koronarni sindrom,
  2. Aortna disekcija,
  3. Plućna embolija,
  4. Akutni pneumotoraks.

Ti bolesnici treba što pre da budu upućeni kolima službe hitne medicinske pomoći najbržim putem do sekundarne ili tercijarne zdravstevene ustanove koje imaju urgentna odeljenja specijalizovana za savremeno lečenje ovih bolesnika.

Olakšavanje bola nakon upotrebe nitroglicerina, govori u prilog kardijalne etiologije bola u grudima.

 

Različiti uzroci bola u grudima

Kardijalni ishemijski bol u grudima

Najverovatnije se radi o akutniom koronarnom sindromu (AKS koji čine nestabilna angina, akutni infarkt miokarda sa i bez ST elevacije) ili u manje varijabilnoj i dramatičnoj formi i kod stabilne angine.

Bol u grudima je obično iza grudne kosti, pacijenti pokazuju celom šakom a ne jednim prstom, širi se u oba ramena. Jedno istraživanje ukazalo je da su oni kod kojih se bol širio u desno rame, češće imali akutni infarkt, nego oni kod kojih se širio u levo rame (19,20).

Kod žena sa akutnim infarktom miokarda bol se češće širio u vrat, vilicu i među lopatice nego što je bio slučaj kod muškaraca.

 

Kardijalni neishemijski bol u grudima

Kod zapaljenja srčane kese (perikarditisa), miokarditisa, prolapsa mitralne valvule, plućne hipertenzije ili kardiomiopatija.

Karakter pleuralnog bola se menja sa repiratornim ciklusom i promenom položaja tela. Pažljivo uzeta anamneza, detaljan fizički pregled i EKG, ehokardiogram i laboratorijske analize olakšavaju diferencijalnu dijagnozu.

Često se preskakanje srca (ekstrasistole), češće ventrikularne, osete kao kratak bol u grudima.

 

Bol u grudima kod disekcije aorte

Bol u grudima se u ovom slučaju karakteriše iznenadanim oštrim, cepajućim, razdirućim bolom, obično se širi u leđa ili trbuh, već prema putu disekcije.

Ako je zahvaćena ascendentna aorta, bol može da se širi u vratu, a ako je disekcijom zahvaćeno ušće koronarne arterije, češće desne, može da postoji i bol od disekcije i bol kardijalnog ishemijskog porekla. Oko petina bolesnika sa disekcijom može da ima sinkopu (kratkotrajan gubitak svesti). Bol kod akutnog infarkta miokarda obično počinje postupnije, i tup je po karakteru.  

 

Bol u grudima pulmonalnog porekla

Bol u grudima koji je pulmonalnog porekla, je najopasniji ako se javlja zbog plućne embolije, obično je praćen otežanim disanjem.

Kod pneumotoraksa bol u grudima je obično iznanadan, oštar, obično posle kašlja, praćen dispnojom.

Karakter pleuralnog bola se menja sa repisratornim ciklusom i promenom položaja tela. Bolesnik obično leži na strani gde se javlja bol, da bi imobilisao taj hemitoraks, ali nisu retki izuzeci da bolesnici tvrde da ne mogu da legnu na stranu koja ih boli. Pleurodinija je bol pleuralnog porekla, nejasne etiologije.

kardiolog novi sad

Muskuloskeletni bol u grudima

Bolesnici sa ovim bolom obično imaju prethodnu istoriju sličnog bola – često vratnu spondilozu. Bol je kutanog tipa, može se lokalizovati, osetljiv je na dodir, ublažava se masažom. Javlja se u sklopu Herpes zoster infekcije. Kostohondralne promene, takođe, mogu biti uzrok bola u grudima.

 

Gastrointestinalni bol

Poremećaji jednjaka (motilitet, upala sluznice jednjaka – ezofagitis), upala sluznice želuca – gastritis, čir na želucu i duodenuma, hiatus hernija sa refluksnim ezofagitom mogu nekada dati bol u gornjem delu stomaka koji se širi po grudima.

Bolovi takvog tipa mogu se javiti i kod miokardnog infarkta donjeg zida, te je tu diferencijalna dijagnostika veoma značajna.

Nekada, bol porekla žučne kesice, jetre ili pankreasa može da imitira bol u grudima. Ovo je naročito važno zato što se kod nekih bolesnika u momentu bola u grudima jave i promene u T talasu, što još više može da zavara u smislu kardijalne ishemijske etiologije.

 

Psihijatrijski poremećaji koji uzrokuju bol u grudima

Bol u grudima kod psihijatrijskih poremećaja, obično se javlja u epizodama paničnih napada, ali može se javiti i kod depresivnih ili anksioznih stanja. Uobičajeno postoji pozitivna istorija za psihijatrijsko oboljenje.

 


bolest-mitralnog-zaliska.png

Mitralni zalistak nalazi se između leve pretkomore i leve komore. Ima dva listića i omogućava protok krvi iz pretkomore u komoru u fazi punjenja komora odnosno dijastole. U fazi sistole, tj. istiskivanja krvi iz leve komore u aortu, mitralni zalistak se zatvori tako da sva krv ide direktno u aortu, odnosno tkiva i organe. Na taj način mitralni zalistak funkcioniše kao jednosmerna valvula koja omogućava punjenje krvi iz leve pretkomore u levu komoru, a sprečava povratak krvi iz leve komore u levu pretkomoru u fazi sistole.

Šta su simptomi bolesti mitralnog zaliska?

Mnogi pacijenti sa prisutnom bolešću mitralnog zaliska nemaju tegobe, iako je insuficijencija značajna. Kada se simptomi razviju oni uključuju nedostatak vazduha, slabost, malaksalost, gubitak energije, oticanje potkolenica  i palpitacije.

Kako se mitralna insuficijencija dijagnostikuje?

Prvi korak je slušanje stetoskopom. Upotrebom stetoskopa lekar će čuti šum, koji predstavlja turbulentan tok krvi kroz abnormalnu valvulu. Dijagnoza se potvrđuje ehokardigarfskim pregledom.

Disfunkcija papilarnog mišića (papilarni mišići ne radi adekvatno) može nastati zbog srčanog udara ili kardiomiopatije i srčane slabosti. Ovo može uzrokovati insuficijenciju zaliska. Ruptura papilarnog mišića (obično nakon infarkta miokarda) može uzrokovati akutnu regurgitaciju krvi, koja dovodi do opterećenja pluća tečnošću, izazivajući otežano disanje i kongestivnu srčanu slabost.

Šta je prolaps mitralne valvule?

Prolaps mitralne valvule je često stanje kod koga su listići mitralne valvule voluminozniji i nepotpuno se zatvaraju.

 

Bolest aortnog zaliska javlja se kada aortni zalistak ne radi adekvatno. Ovo može nastati zbog:

  • Stenoze aortnog zaliska: kruti, spojeni, nepokretni listići vode do suženja aotrne valvule, koja limitira ili blokira protok krvi. Stenoza aortne valvule pojavljuje se kada depoziti kalcijuma nataloženi na listiće valvule ometaju njihovu pokretljivost. Stenoza se može pojaviti na normalnoj trolisnoj aortnoj valvuli (3 listića) ili na bikuspidnoj (2 listića).
  • Regurgitacija aortne valvule (takođe nazvana valvularna insuficijencija): listići valvule se ne zatvaraju adekvatno. Regurgitacija limitira anterogradni protok krvi kroz aortnu valvulu. Regurgitacija može biti uzrokovana polapsom, infekcijom valvule (endokarditisom), dilatacijom aorte (aneurizmom), reumatskom bolešću valvule.

Bolest aortne valvule može biti  urođena (kongenitalna bolest aortne valvule ) ili stečena nastala tokom vremena. Kod stečene bolesti aortne valvule, promene se dešavaju na nivou strukture valvule.  Stečene bolesti aortne valvule uključuju:

  • Infektivni endokarditis bakterijska infekcija valvule, uzrokovana ulaskom bakterije u krvotok sa udaljenog mesta infekcije, napadajući površinu vašeg srca. Čak i mala infekcija, kao što je absces zuba može uzrokovati ozbiljan bakterijski endokarditis aortne valvule.
  • Reumatska groznica je obično uzrokovana bakterijskom upalom grla, kao što je Streptokokna infekcija grla. Sama valvula nije zaražena tokom reumatske groznice, ali antitela koja se stvore u telu da bi se borila sa infekcijom reaguju sa valvulama srca, uzrokujući  rigidnost i fuziju listića aortne valvule.
  • Degeneracija aortne valvule je sledeći uzrok stečene bolesti aortne valvule. Kod mnogih pacijenata listići aortne valvule se degenerativno menjaju i postaju kalcifikovani tokom vremena. To je najčešći uzrok stenoze aortne valvule, kod osoba starijih od 65 godina. 
  • Ostali uzroci bolesti aortne valvule uključuju: infarkt miokarda, sifilis, hipertenziju, aneurizmu aorte, bolest vezivnog tkiva, i manje učestalo tumori, neke vrste lekova i radijacija.

I stenoza i insuficijencija mogu izazvati ozbiljne srčane posledice, uzrokujući nastanak sledećih simptoma:

  • Nedostatak vazduha (dispnea)
  • Slabost
  • Smanjen kapacitet fizičke aktivnosti
  • Nesvesticu i gubitak svesti (sinkopa)
  • Srčanu slabost
  • Plućnu hipertenziju
  • Plućni/sistemski edem
  • Bol u grudima (angina)
  • Aritmije
  • Krvne ugruške (tromboembolizam) koji mogu uzrokovati šlog.

Valvularni problemi mogu biti uzrokovani infekcijom, srčanom bolešću, traumom ili kongenitalnom valvularnom manom i može biti zahvaćena izolovano jedna valvula ili više valvula. Bolest valvula desne strane (trikuspidna, plućna) je mnogo ređa u odnosu na učestalost valvularne bolesti leve strane (aortna, mitralna). Grubo 90% valvularnih bolesti je hronično, razvijajući se postepeno tokom mnogo godina. Komplikacije preboljene reumatske groznice, urođene srčane mane i starost uzrokuju većinu hroničnih valvularnih bolesti. Preostalih 10% valvularnih bolesti koje nastaju akutno (tokom par dana ili par nedelja) su obično komplikacija skorašnjeg infarkta miokarda ili infekcije.

Bolest koronarnih arterija udružena sa problemima srčanih valvula

Ukoliko Vam je postavljena dijagnoza značajne koronarne bolesti udružene sa valvularnom patologijom benefit od hirurgije će biti značajniji. Naravno to svakako podiže rizik od operacije, naročito ukoliko su prisutna ozbiljnija oštećenja vašeg srca.

Za razliku od hirurške revaskularizacije bajpas (engl. bypass) graftovima (engl. Coronary artery bypass grafting -CABG), valvularna hirurgija obuhvata mnogo različitih operacija. Kako postoji četiri srčane valvule, njihova disfunkcija može da se ispolji na više različitih načina. Valvule mogu biti rekonstruisane ili zamenjene velikim brojem tehnika. Ponekad više valvula u kombinaciji sa hirurškom revaskularizacijom miokarda treba da bude rekonstruisano ili zamenjeno.

Kako se kod bolesnika sa prisutnom značajnom koronarnom bolešću i udruženom valvularnom patologijom razmatra veliki broj različitih procedura, nije lako dati definitivni odgovor. Sa druge strane nova valvula, zamena aortne valvule, ili rekonstrukcija mitralnog zaliska donosi značajno poboljšanje kvaliteta života pacijenata, zbog čega bi bilo vredno rizikovati.

Naročito je važno imati iskusan hirurški tim koji će voditi brigu o Vama! Sve konsultacije u vezi kardiohirurškog tretmana možete obaviti kod kardiologa u ordinaciji Limana, pregled možete zakazati na ovom linku.


Ordinacija Limana 2019. Sva prava zadržana.

Call Now Button
WordPress Appliance - Powered by TurnKey Linux