lupanje-srca.png

Da li treba da se zabrinem ako osećam preskakanje srca?

Da li ste ikada razmišljali o zvuku svog srca? Ritmičan rad srca, sa brojem otkucaja u minuti od 60 do 90 je normalan (fiziološki) nalaz.

Ponekad, ritam može da se promeni i možemo osetiti da je srce “preskočilo” što je normalno da se desi ponekad.

Kada srce pumpa brže nego obično, čovek može da oseća da srce lupa i taj osećaj se naziva tahikardija. Broj otkucaja u minuti je tada veći od 100. Ponekad pacijent može osećati nepravilan srčani rad, da srce “preskače” i nepravilno otkucava, što se naziva aritmija. U većini slučajeva srčane palpitacije su bezazlene i spontano prolaze.

U nekom situacijama lupanje i preskakanje srca i nepravilan srčani rad mogu biti uzrokovani nekim od medicinskih razloga.

Iako su česta pojava, srčane aritmije mogu izazvati osećaj anksioznosti i straha. Evo situacija kada ne treba da Vas zabrine nepravilan srčani rad kao i situacija kada je potrebno da se javite Vašem lekaru.

 

Kada osećaj lupanja i preskakanja srca nije razlog za brigu

najcesta pitanja za kardiologa

Veliki je broj situacija kada osećaj nepravilnog srčanog rada nije razlog za uzbunu. Srčani ritam i broj otkucaja u minuti se normalno menja u nekim emocionalnim situacijama ali i u zavisnosti od stepena fizičkog naprezanja.

Neki od razloga kada srce počene da lupa i preskače, a nisu razlog za brigu su:

  • neke emocije, kao što su anksioznost, stresne situacije iz svakodnevnog života, panika i strah
  • previše kofeina (uzimanje većih količina kafe i napitaka koji sadrže kofein, zeleni i drugi crni čajevi, koka kola, energetski napici…)
  • nikotin iz cigareta i upotreba elektronskih cigareta
  • upoteba psihostimulansa poput nelegalnih droga, kao što je kokain…
  • upotreba pilula za dijetu
  • preterana fizička aktivnost
  • povišena telesna temperatura (uobičajeno je da u situacijama kada merimo povišenu temperaturu imamo povišen broj otkucaja srca).

Važno je zapamtiti da iako neke od ovih situacija ne znače da imate probleme sa srcem, one i dalje mogu biti štetne za Vaše srce. Kao primer navodimo da konzumiranje cigareta i opojnih supstanci može izazvati povećan rizik od razvoja srčanog udara. Da bi održao svoje srce u dobrom stanju savetuje se izbegavanje i uzdržavanje od upotebe pomenutih supstanci.

 

Preskakanje srca: srčane aritmije

kardiovaskularne bolesti

Srce snabdeva krvlju ceo organizam i u direktnoj je vezi sa funkcijom celog organizma. Kao rezultat toga, neka stanja u organizmu mogu biti uzrok osećaja preskakanja srca, stanja kada srce otkucava nepravilno i naziva se aritmija. Sledeća stanja mogu izazvati aritmiju:

– bolest štitne žlezde
– nizak nivo šećera u krvi
– nizak nivo kalijuma u organizmu
– anemija (nizak hemoglobin)
– nizak krvni pritisak
– nizak nivo kiseonika u krvi

Neki lekovi takođe mogu izazvati srčane aritmije, kao što su lekovi za regulaciju povišenog krvnog pritska, lekovi koji se propisuju astmatičarima, ili neki drugi lekovi za lečenje srčanih problema.

Ako želite da budete sigurni da lupanje i preskakanje srca nije znak nekog ozbiljnog stanja konsultujte svog lekara u sledećim slučajevima:

  • ako osećate novonastale preskoke srca ili su drugačiji u odnosu na raniji period
  • ako su preskoci srca učestali (više od 6 udara u minuti ili u grupi od 3 vezana preskoka odjednom)
  • ako je Vaš broj otkucaja srca u minuti (puls) veći od 100 (bez drugih razloga kao što su povišena telesna temperatura ili izlaganje većoj fizičkoj aktivnosti)
  • ako imate povećan rizik za razvoj srčanih oboljenja, uključujući povišene masnoće u krvi (holesterol, trigliceride), povišen krvni pritsak (hipertenziju), ili dijabetes.

 

Kada moram da se obratim lekaru?

U većini slučajeva srčane palpitacije (osećaj preskakanja srca) ne treba da budu razlog za brigu.  Nekada je osećaj lupanja i preskakanja srca uzrokovan konzumiranjem jedne do dve kafe više nego obično, ili je razlog preterana fizička aktivnost. Nakon odmora osećaj lupanja i preskakanja srca trebao bi da prestane.

Naravno, ako iznenada osetite osećaj lupanja i preskakanje srca i ne možete ga povezati sa gore navdenim bezazlenim situacijama, taj osećaj može ukazivati i biti znak ozbiljnijeg problema kao što su:

  • srčane bolesti
  • bolesti srčanih zalistaka kao što su suženja koja onemogućavaju dovoljan protok krvi kroz valvulu ili propuštanja (insuficijencija ili regurgitacija) kada kroz zalistak prolazi krv u momentu kada ne bi trebalo
  • srčani udar ili infarkt miokarda
  • slabost srčanog mišića ( srčana slabost, dilatativna kardiomiopatija)
  • kardiomiopatije ( druge bolesti srčanog mišića koje uzrokuju slabljenje snage srčane kontrakcije, istanjenje zida srčanog mišića kao i proširenje srca)
  • Odmah pozovite 194 ako se uz osećaj lupanja i preskaknja srca javlja i osećaj:
  1. Nesvestice ili gubitak svesti
  2. Bol ili nelagoda u grudima
  3. Otežano disanje
  4. Ekstremno preznojavanje
  5. Vrtoglavica ili osećaj da ćete se onesvestiti
  6. Konfuzija

U zavisnosti od konkretne situacije Vaš lekar može predložiti dodatne dijagnostičke preglede kako bi se odredilo stanje Vašeg srca kao što su:

 

Pronađi svoj ritam: kako prevenirati pojavu osećaja lupanja i preskakanja srcakardiolog novi sad

Kako palpitacije srca obično nisu znak nekog ozbiljnog stanja potrebno je pokušati izbegavati situacije koje mogu izazavati osećaj lupanja i preskakanja srca. Postoje načini kako lupanje i preskakanje srca možemo smanjiti, izbegavajući poznate okidače kao što su alkohol i kofein.

Zapamtite, svi smo različiti i okidač koji Vama izaziva osećaj lupanja i preskakanja srce ne mora smetati nekome drugom ko takođe ima srčane aritmije. Ako se osećaj lupanja i preskakanja srca (osećaj nepravlnih otkucaja srca) javi nakon konzumacije kafe ili određenih vrsta fizičke aktivnosti,  pokušajte da izbegavate te okidače Vaše aritmije.

 

 

***

Ukoliko ste zabrinuti za svoj osećaj lupanja i preskaknja srca (osećaj nepravilnih srčanih otkucaja) savetujemo preventivni kardiološki pregled u Internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana gde radi dr Sci. Med. Miroslava Sladojević, intenista – kardiolog kao i veliki broj istaknutih eksperata iz oblasti kardiologije sa Instituta za Kardiovaskularne bolesti Vojvodine iz Sremske Kamenice.

U Limani možete dobiti detaljan i stručan kardiološki pregled, elektorokardiogarfski pregled (EKG), ehokardiogarfki pregled (EHO srca, odnosno ultrazvuk srca) kao i 24h Holter EKG-a. Važno je napomenuti da se svi pregledi rade na najsavremenijoj opremi, što svakako utiče na rano otkrivanje ili prevenciju ozbiljnijih bolesti. Ukoliko je nakon prvog pregleda potrebna i bilo koja druga dijagnostička metoda, nju takođe možete uraditi u Limani.

Vaš pregled možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu, ili nas uživo posetite na lokaciji: https://g.page/OrdinacijaLimana

 

 


11-feb-preoprativna-priprema-za-operaciju-srca.png

Operacija srca spada u red sigurnih operacija. U situacijama kada se operacija izvede na vreme i kod pacijenata sa pravom indikacijom za operaciju, uspeh je, gotovo, zagarantovan. Ono što je uticalo na dobar rezultat koji se postiže operacijom srca, pored tehnološke uznapredovalosti, svakako jeste dobra preoperativna priprema bolesnika. Kao što i sam naziv ukazuje, radi se o pripremi bolesnika pred operaciju u smislu da se bolesnik podvrgava dodatnim testovima, analizama i pregledima, kako bi hirurg bio do detalja upoznat sa zdravstvenim stanjem bolesnika kog operiše. Jedino se na ovaj način uspeh operacija podiže na najviši mogući nivo. Preoperativnu pripremu možemo da uporedimo sa detaljnim pregledima kod pilota ili vrhunskih sportista.

Pre svake operacije srca potrebna je kvalitetna i detaljna preoperativna priprema

Cilj detaljne preoperativne pripreme je smanjenje rizika od nastanka eventualnih komplikacija i bezbedno i efikasno obavljanje planirane operacije.

Razgovor sa hirurgom omogućava da pacijent i njegova porodica  dobiju odgovor na sva pitanja i nedoumice pred operaciju.

  • Da li je operacija neophoda?
  • Kako se operacija izvodi?
  • Koliko operacija traje?
  • Kako izgleda period oporavka?
  • Kako izgled postoperativni oporavak i rehabilitacija?
  • Kada je moguće vratiti se svojim redovnim aktivnostima?
  • Kada je moguće vratiti se na redovan posao? …..i mnoga druga pitanja.

 

U našoj ordinaciji moguće je obaviti pregled kod kardiohirurga Prof. dr Lazar Velicki, koji je stalno zaposlen na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju u Intitutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

 

Priprema pacijenta pred operaciju podrazumeva:

Razgovor sa pacijentom i psihičku pripremu za operaciju.
Pregled pacijenta i obavljanje svih potrebnih dijagnostičkih procedura.

  • Potrebno je imati sledeće laboratorijske analize:
  • KKS (kompletna krvna slika) i SE (sedinemntacija) – (ne starije od 15 dana)
  • Biohemijska analiza krvi (ŠUK, AST, ALT, GGT, LDH, bilirubini, urea , kreatinin, mokraćna kiselina, Na+, K­+, ukupni protein, CRP) – (ne starije od 15 dana)
  • Koagulacioni status ( D-dimer, INR, vreme krvarenja, i fibrinogen) – (ne starije od 15 dana)
  • Biohemijska analiza urina – (ne starije od 15 dana)
  • T3, T4, TSH (validnost 3 meseca)
  • Krvna grupa
  • Transmisivne bolesti (HIV, HBV, HCV, sifilis) – (ne stariji od 6 meseci)

Ovim laboratorijskim analizama stiče se uvid o stanju organizma, funkciji jetre, funkciji bubrega, elektrolita u serumu, prisustvo zapaljenja u organizmu (otkriva se eventualno prisustv infekcije mokračnih puteva….)

  • Potvrda stomatologa o urednom stanju u usnoj duplji (zdravi zubi, uklonjene sve moguće fokaloze) (validnost mesec dana)
  • RTG pluća i srca (CD ili opis snimka)
  • Spirometrija (u našoj ordinaciji moguće je uraditi spirometriju)
  • Mišljenje pulmologa o operaciji u ekstrakorporalnoj cirkulaciji (validnost mesec dana)
  • UZ abdomena – omogućava uvid u stanje na parenhimatoznim organima poput jetre, bubrega, žučne kese, mokraćne bešike, eventualno postojanje aneurizme abdominalne aorte… (validnost 3 meseca)
  • Dopler karotidnih arterijaomogućava otkrivanje postojanja suženja na krvnim sudovima koji ishranjuju mozak, otkriva prisustvo eventualnih hemodinamski značajnih suženja…. (validnost 6 meseci)
  • Ako pacijent boluje od neke od propratnih bolesti potrebno je dostaviti medicinsku dokumentaciju o toj bolesti
  • Nalaz i mišljenje nadležnog lekara specijaliste (endokrinolog, gastroenterolog, nefrolog, neurolog i sl. u zavisnosti od koje se bolesti pacijent leči) o postojanju eventualnih kontraindikacija za planirani operativni zahvat.

 

Neposredno pre operacije planira se i pregled od strane anesteziologa koji nakon detaljnog razgovora sa pacijentom o tegobama, sadašnjoj bolesti, pridruženim oboljenjima, lekove koje redovno koristite u terapiji, alergijama na  lekove i hranu i eventualnim prethodnim neželjenim reakcijama na  anesteziju. Anesteziolog tokom pregleda pacijenta može tražiti i neke dodatne specijalističke preglede, dijagnostičke ili laboratorijske pretrage i analize, takođe upoznaje pacijenta o lekovima koje će koristiti za anesteziju i njihovim dozama.

Pacijent će neposredno pre operacije dobiti da potpiše pristanak na operativno lečenje koji znači da  je od svog lekara dobio sve potrebne informacije o operaciji i da razume  i prihvata potencijalni rizik od komplikacija koje mogu nastati u toku  ili nakon operacije.

Priprema u bolnici podrazumeva:

  • Tačno će se definisati vreme poslednjeg obroka pre operacije i do kada je dozvoljeno uzimati tečnost, kao i koje tačno lekove treba uzeti sa gutljajem vode.
  • Zabranjeno je pušiti cigarete bar 2 sata pre intervencije.
  • Biće potrebno da uklonite kontaktna sočiva, naočare, zubnu protezu i nakit.
  • Ukoliko uzimate aspirin (Midol, Aspirin protect, Andol….) ili druge lekove koji  sprečavaju zgrušavanje krvi (Sintrom, Acenokumarol, Farin, Xarelto, Eliquis, Pradaxa) tačno će Vam biti definisano uz konsultaciju sa lekarom koliko dana ranije je potrebno da obustavite uzimanje tih lekova.

 

Ukoliko želite da zakažete kardiološki pregled to možete uraditi ovde ili preko telefona ordinacije: 021-442-224 i 066-442-224.

 

 


blog-da-li-kod-kardiologa-nakon-covida.png

Veliki broj ljudi je prinuđen da nastavi sa redovnim dnevnim aktivnostima odmah nakon oporavka od covida-19. Neki od njih su primorani zbog posla, a neki odmah nakon oporavka kreću sa iscrpljujućim vežbanjem da bi se što pre vratili u formu. Ukoliko te aktivnosti uključuju veće, a nekad čak i manje fizičke napore, može doći do nepoželjih ishoda po zdravlje, a nekad čak i do fatalnog ishoda.

  • Iako se Covid-19 najčešće povezuje sa respiratornim simptomima, u mnogo slučajeva je nepovoljno uticao i na kardiovaskularni sistem
  • Svetski eksperti iz oblasti medicine smatraju da ljudi koji su imali umereno tešku ili težu formu Covida-19 pre bilo kakvih fizičkih napora treba da urade kardiološki pregled i ultrazvuk srca -EHO
  • Kod profesionalnih sportista pored kardiološkog pregleda, analize srčanih biomarkera, ehokardiogarfskog pregleda, potrebno je uraditi i 24h Holter monitoring EKG-a i test opterećnjem, a ako postoji sumnja na miokarditis potrebna je i magnetna rezonanca srca
  • Za pacijente koji su imali blaže slučajeve nije obavezan pregled.

Postavljaju se mnoga pitanja uključujući i kako proveriti da li smo fizički sposobni da se vratimo u normalan život.

Dr sci. med. Miroslava Sladojević, internista – kardiolog, osnivač internističko-kardiološke ordinacije Limana odgovara na najčešće postavljena pitanja od strane pacijenata i u nastavku deli svoje mišljenje o ovoj temi sa nama.

 

najcesta pitanja za kardiologa

Kakve posledice izaziva Covid-19 na kardiovaskularni sistem?

Naučna istraživanja su pokazala da čak četvrtina ljudi koji su bili hospitalizovani zbog Covida-19 završi sa oštećenjem srca. Kako se ovaj virus povezuje i sa nastankom miokarditisa, tj. inflamacije srčanog mišića, sportisti bi posebno trebali da obrate pažnju pre povratka fizičkoj aktivnosti. Ukoliko vežbamo sa miokarditisom, može nastati srčana slabost, možemo izazvati pojavu srčanih aritmija, a u nekim slučajevima može doći i do iznenadne smrti. Do srčanih aritmija mogu dovesti i virus, ali i lekovi koje smo uzimali. Moramo paziti i na to da Covid-19 ne utiče samo na srce već i na ceo kardiovaskularni sistem. Covid može izazvati i tromboembolijska oboljenja, začepljenja krvnih sudova krvnim ugrušcima. Prepoznata su i oštećenja nervnog sistema.

Koje preporuke imate za ljude koji su tek ozdravili?

Ljudi su nestrpljivi da se nakon preležanog Covid-19 vrate svojoj rutini, pa i rekreativnom sportu. Savetuje se da se tokom infekcije ovim korona virusom, čak iako je infekcija praćena blagim simptomima, obustavi bilo koja fizička aktivnost na 2 nedelje. Nakon prebolele infekcije Covid-19 potrebno je naredne 2 nedelje postepeno se vraćati u formu, uz naravno osluškivanje svog organizma. Osobama koje su imale teže forme bolesti, poput obostrane upale pluća, savetuje se da sa fizičkom aktivnošću sačekaju do potpune rezolucije promena na plućima. Savetuje ima se šetnja i vožnja bicikla, ali bez većih naprezanja.  Najsigurnije je tražiti savet stručnjaka i pulmologa i kardiologa u ovom slučaju. Treba nastojati nastavku normalnog života i izbegavanje stresa. Takođe, preporučila bih zdravu ishranu, po mogućnosti mediteransku, jer je ona objektivno najbolja za srce i generalno zdravlje. Ponavljam još jednom, veoma je važno obaviti preglede kod lekara, kako bi se ustanovilo stanje nakon bolesti i dali najbolji saveti za što brži oporavak.

Ko bi se trebao javiti na kardiološki pregled nakon Covid-19?

Ukoliko ste preboleli lakšu formu Covid-19 infekcije nije neophodno dodatno ispitivanje pre povratka redovnom vežbanju, dok svako ko je imao srednju ili tešku formu bolesti trebalo bi da se javi na kardiološki pregled. Srednji ili teži oblik podrazumeva obostranu upalu pluća bez obzira da li je zahtevala bolničko lečenje, loše stanje u smislu brzog zamaranja i otežanog disanja i gušenja koje se održava i nakon mesec dana od infekcije, pojava bola u grudima, ako se javlja osećaj lupanja i preskakanja srca itd. Takođe je jako važno podsetiti mnoge hronične bolesnike poput dijabetičara, hipertoničara i sl. da se jave na svoje redovne godišnje kontrole (uz poštovanje preporučenih mera, šansa da se zaraze je minimalna). Kako Covid-19 još uvek nije potpuno istražen, moguće je da na svaku individuu utiče drugačije. Naravno, ne smeju se zaboraviti profesionalni sportisti kao ni ljudi koji planiraju ili moraju da se bave težim naporima odmah nakon ozdravljenja.

 

Koje kardiološke preglede biste preporučili nakon oporavka?

kardiovaskularne bolesti

Dve nedelje nakon prestanka simptoma, a pre povratka fizičkoj aktivnosti, savetuje se kardiološki pregled sa elektrokardiogramom (EKG) praćen ehokardiografskim pregledom srca. Elektrokardiogram snima električnu aktivnost srca i omogućava nam otkrivanje aritmije i eventualno će nam ukazati na potrebu za 24h Holter monitoringom. Ehokardiografskim pregledom (EHO srca) ili kako se još naziva ultrazvukom srca, sagledava se stanje srčanog mišića, njegova kontraktilna rezerva, sistolna i dijastolna funkcija, funkcija desne komore i sistolni pritisak u desnoj komori, kao i stanje valvula srca. Ehokardiofarskim pregledom srca moguće je prepoznati i indirektne znake tromboembolije pluća, kao i prisistvo tečnosti (izliva) u srčanoj kesi – perikardu, i u plućnim maramicama – pleurama.

U specijalističkoj ordinaciji Limana ehokardiografski pregled se radi na najsaveremenijim aparatima GE (Vivid E9 i S70), koji pored 2D eho pregleda imaju i  ‘Strain’ i ‘Strain Rate’ – posebnu ‘Speckle tracking’ metodu, koja omogućava pravovremenu dijagnostiku segmentne disfunkcije miokarda leve komore, što ima terapijske i prognostičke implikacije (detaljna analiza i procena regionalne funkcije, sinhronizacije i deformacije srčanog mišića.

 

Ukoliko želite da zakažete kardiološki pregled i utvrdite eventualne posledice Covid-19 na Vaš kardiovaskularni sistem, to možete uraditi ovde ili preko telefona ordinacije: 021-442-224 i 066-442-224.

 

 

 

 

 

 



Prolaps mitralne valvule (takođe poznat kao “sindrom mezosistolnog klika” i “Barlow’s sindrom”) je najčešća abnormalnost srčanih valvula, prisutna kod 5-10% svetske populacije.

Tvoja mitralna valvula je lokalizovana između leve pretkomore i leve komore srca I ima dva listića i još neke dodatke kojima je povezana sa levom komorom. Kada se komore kontrahuju listići mitralne valvule se čvrsto zatvore i preveniraju povratak krvi iz leve komore u levu pretkomoru. Tokom dijastole, mitralna valvula je otvorena da omogući priliv oksigenisane krvi iz
pluća u levu komoru.

 

Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule, mitralna valvula počinje da “propušta-curi”. Kada se leva komora
kontrahuje nastaje prolaps listića mitralne valvule (propadaju unazad) u levu pretkomoru. Ovo obično omogućava
propuštanje krvi unazad kroz otvor valvule (mitralna regurgitacija):

 

Animaciju mitralne regurgitacije, pogledaje na sledećoj adresi https://www.youtube.com/watch?v=vL0s_nEkC8Q

 

Teška mitralna regurgitacija može voditi ka srčanoj slabosti, novonastalim palpitacijama i aritmijama.  Većina pacijenata je potpuno bez simptoma, drugi mogu doživeti brojne simptome o kojima ću diskutovati ispod.  

Mnogi pacijenti sa prolapsom mitralne valvule su visoki, tanki, sa dugim ekstremitetima i prstima. Prolaps mitralne valvule se uobičajeno viđa kod žena starosti od 20 do 40 godina, ali se takođe viđa i kod muškaraca.

 

Simptomi i znaci prolapsa mitralne valvule

Većina ljudi sa prolapsom mitralne valvule su bez simptoma, a ukoliko su simptomi prisutni, obično su to slabost, palpitacije, bol u grudima, anksioznost i migrene.

Oštar bol u grudima je prisutan kod nekih ljudi koji imaju prolaps mitralne valvule. Za razliku od angine, bol u grudima kod prolapsa mitralne valvule retko se pojavljuje tokom ili nakon vežbanja, i ne reaguje na Nitroglicerin.

Anksioznost, napadi panike, i depresija mogu biti povezani sa prolapsom mitralne valvule. Kao i slabost, ovi simptomi se povezuju sa neravnotežom autonomnog nervnog sistema. Migrene su verovatno povezane sa abnormanom kontrolom tenzije krvnih sudova u mozgu od strane nervnog sistema..

Prolaps mitralne valvule može retko biti udružen sa šlogom kod mladih pacijenata. Za ove pacijente se čini da imaju povišenu sklonost ka zgrušavanju krvi zbog abnormalno “lepljivih”  krvnih elemenata, zvanih trombociti.

 

Dijagnoza prolapsa mitralne valvule

Ispitivanje pacijenta otkriva karakteristike pacijenta svojstvene prolapsu mitralne valvule. “Upotrebom stetoskopa, moguće je čuti mitralni „klik“. Ovaj „klik“ oslikava abnormalni tetering listića mitralne valvule zbog opterećenja pritiskom leve komore. Ukoliko je sa abnormalnim otvaranjem valvule udružena i regurgitacija krvi, moguće  je čuti šum neposredno posle zvuka „klika“.

Ehokardiogarfski pregled je najkorisniji test za prolaps mitralne valvule.

Ehokardiogarfskim pregledom moguće je ustanoviti ozbiljnost prolapse i I stepen mitralne regurgitacije.
Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule mogu se pojaviti palpitacije (abnormalan brz ili neregularan srčani
ritam). Elektrokardiogram ili 24h monitoring EKG-a po Holteru se upotrebljavaju kod daljeg ispitivanja palpitacija.”

Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule mogu se pojaviti palpitacije (abnormalan brz ili neregularan srčani ritam). Elektrokardiogram ili 24h Holter monitoring EKG-a po Holteru se upotrebljavaju kod daljeg ispitivanja palpitacija.

 

Tretman prolapsa mitralne valvule

Najveći broj pacijenata sa prolapsom mitralne valvule ne zahteva tretman. Rutinski kontrolni pregled uključujući i ehokardiogarfiju, svakih nekoliko godina je dovoljno za utvrđivanje da li je stepen mitralne regurgitacije pogoršan. Ukoliko se pogoršao, mitralna regurgitacija može voditi srčanoj slabosti, uvećanju srca, i artimijama. Zbog navedenog pacijenti sa prolapsom mitralne vavule se obično prate godišnje. Obzirom da je infekcija prolapsa mitralne valvule retka ali potencijalno ozbiljna komplikacija, ovi pacijenti obično zahtevaju antibiotike pre procedura kojima je moguće uneti bakterije u krv.

Pacijenti sa ozbiljnim prolapsom, aritmijama, bolovima u grudima i atacima anksioznosti mogu zahtevati tretman.

“Beta-blokatori su lekovi izbora. Blokatori kalcijumskih kanala su korisni kod pacijenata koji ne tolerišu beta-blokatore.

Šta je indikacija za hiruršku korekciju regurgitacije mitralne valvule ?

Hirurgija treba da se razmotri kada je regurgitacija ozbiljna. Kada pacijent sa mitralnom regurgitacijom razvije simptome, smanji srčanu funkciju ili dođe do uvećanja srčanih šupljina, hirurgija se preporučuje.

Koje su šanse da se mitralna regurgitacija koriguje ?

Gotovo 100%. Najčešći razlog mitralne regurgitacije je degenerativna bolest mitralne valvule. Ovo se takođe naziva i prolaps mitralne valvule, miksomatozna bolest mitralne valvule, “floppy” mitralna valvula. Ovakve valvule načešće mogu da budu korigovane (radije nego zamenjene) u više od 95% pacijenata.

Koji je rizik od hirurgije mitralne valvule?

Kod asimptomatičnih pacijenata kojima se planira korekcija mitralne valvule operativni rizik je oko 1 na 1000. Rizik kod simptomatičnih pacijenata ostaje iznad  1%. Prisustvo koronarne bolesti ili stanja koja zahtevaju hirurški tretman će uticati na individualni rizik.

Kolika je trajnost korekcije mitralne valvule?

Nakon korekcije mitralne valvule, 95% pacijenata ne zahteva reoperaciju duže od deset godina, i statistika je slična i za 20 godina. Tako da je reoperacija neuobičajena nakon uspešno izvedene korekcije mitralne valvule. Ehokardiogarfski
pregled se preporučuje jednom godišnje kako bi se pratila funkcija valvule. Pacijenti koji su imali hirurgiju mitralne
valvule moraju se pridržavati preporučenih mera za prevenciju infekcije i smanjenje rizika za razvoj endokarditisa.

Zašto je važno obaviti operaciju mitralne valvule u centru sa velikim iskustvom?

Korekcija mitralne valvule je najbolja opcija kod većine pacijenata ukoliko je izvodljiva. U poređenju sa zamenom mitralne valvule, korekcija mitralne valvule omogućava bolje dugoročno preživljavanje, bolje očuvanje srčane funkcije, manji rizik od komplikacija, i obično ne zahteva dugoročno uzimanje oralnih antikoagulanasa. “

Prednosti korekcije mitralne valvule

  • Poboljšan način života
  • Bolje očuvanje srčane funkcije
  • Niži rizik od šloga i infekcije (endokarditisa)
  • Nema potrebe za antikoagulansima

Korekcija mitralne valvule je zahtevnija od zamene mitralne valvule.

Iako najveći broj pacijenata sa prolapsom mitralne valvule ne zahteva tretman, niti upotrebu medikamenata, u veoma retkim situacijama potrebna je hirurgija (korekcija mitralne valvule). Pacijenti koji zahtevaju hirurgiju uobičajeno imaju ozbiljnu mitralnu regurgitaciju koja uzrokuje pogoršanje srčane slabosti i progresiju uvećanja srčanih šupljina.

U nekim specijalizovanim hirurškim centrima, sada se izvodi rutinski robotska hirurgija prolapsa mitralne valvule “. Nije svaki pacijent kandidat za operaciju niti je svaki hirurg ekspert, dakle dobro se raspitajte! Prednost su uspešan i brz i lak oporavak.



Električna osovina srca je pravac kojim teče struja tokom depolarizacije srca. QRS kompleks koji predstavlja depolarizaciju komora se koristi za određivanje električne osovine srca. Uobičajeno je da vektor koji predstavlja srčanu osovinu potiče iz AV čvora, gde se inicira aktivacija ventrikula (komora), i širi dalje duž leve komore (jer leva komora dominira u svojoj masi i procesu depolarizacije komora).

Mnogi faktori utiču na električnu osovinu srca kao što su:

  • Anatomski faktori:
    • Abnormalni anatomiski položaj srca u grudnoj duplji (dekstrokardija)
    • Abnormalna anatomija grudnog koša
    • Abnormala pozicija dijafragme (kao kod gojaznih, u trudnoći, ukoliko je prisutan ascites)
  • Kardiopulmonarna patologija:
    • Raniji infarct miokarda
    • Skorašnja ishemija
    • Plućna tromboembolija
    • Obstruktivna bolest pluća
    • Hipertrofija miokarda
    • Dilatativna kardiomiopatija
    • Smetnje provođenja
    • Drugi faktori

Normalna električna osovina srca postavljena je između -30 do +90 stepeni u odnosu na horizontalnu ravan.

ekg novi sad

DEVIJACIJA ELEKTRIČNE OSE U DESNO (90 do 180 stepeni u odnosu na horizontalnu ravan).

  • Normalan nalaz kod dece i visokih mršavih odraslih
  • Hronična bolest pluća
  • Plućna hipertenzija
  • Hipertrofija desne komore
  • Plućna embolija
  • WPW sindrom
  • Levi zadnji hemiblok
  • ASD
  • VSD
  • Anterolateralni infarkt miokarda

ekg novi sad

DEVIJACIJA ELEKTRIČNE OSE U LEVO

  • hipertofija miokarda leve komre
  • gojaznost
  • Q zubac od inferiornog infarkta miokarda
  • Emfizem
  • Hiperkalijemija
  • WPW sindrom
  • trikuspidna atrezija
  • ostium primum ASD

perikard-1200x800.jpg

Perikard

Perikard se sastoji od dvoslojne kese koja okružuje srce i velike krvne sudove koji ulaze i izlaze iz srca. Perikard drži i štiti srce u grudnoj duplji. Perikard sadrži manju količinu tečnosti koja okružuje srce i ponaša se kao lubrikant.

 

Perikardni izliv (effusio pericardii)

Perikardni izliv je naziv za veću količinu tečnosti koja se nakuplja u perikardu. Kada se taj process odvija duži period, perikard se postepeno isteže, ali ako se tečnost u perikardu nakuplja naglo, kao nakon povrede, nastaje kompresija srca tečnošću (onemogućen je povratak krvi u srce). Što manje krvi ulazi, to manje i izlazi iz srca, uzrokujući u krajnjem lošu pumpnu funkciju srca i pad krvnog pritiska. Ukoliko se hitno ne interveniše može nastupiti smrtni ishod. Ovo stanje se naziva tamponada srca i životno je ugrožavajuće stanje ukoliko se odmah ne reaguje.

Simptomi perikardnog izliva

  • Nedostatak daha (dispneja)
  • Nedostatak daha pri ležećem položaju (ortopneja)
  • Bol u grudima, uobičajeno iza sternum ili sa leve strane grudnog koša
  • Kašalj
  • Bolno disanje, naročito pri udahu ili u ležećem položaju
  • Vrtoglavica
  • Subfebrilnost
  • Ubrzana srčana frekvenca
  • Slabost i malaksalost

Moguće je nakupljanje veće količine perikardne tečnosti, a da nisu prisutni simptomi i znakovi bolesti, naročito ukoliko se tečnost nakupljala postepeno. Ovo se najčešće dešava ukoliko je uzrok nakuplljanja perikardne tečnosti kancer ili hronični inflamatorni proces, kao što je reumatoidni artritis.

Perikarditis

Perikarditis je zapaljenje perikarda. Perikard se sastoji od unutrašnje i spoljašnje ovojnice između kojih se nalazi manja količina tečnosti koja se ponaša kao lubrikant. Kada dođe do zapaljenja perikarda, dolazi do povećanja količine tečnosti između dva perikardna lista. Ova tečnost pritiska srce i onemogućava normalnu srčanu akciju.

Uzroci perikarditisa

Perikarditis može nastati zbog:

  • a virusne, bakterijske i gljivične infekcije
  • srčanog udara
  • širenjem kancera iz pluća, dojke ili krvi
  • tokom zračne terapije
  • povreda tokom hirurškog lečenja

Ponekad se javlja u sklopu drugih oboljenja kao što je reumatoidni artritis, lupus i bubrežna slabost.

Simptomi perikarditisa

Bol u grudima je čest, naročito iza grudne kosti. Ponekad se ovaj bol širi u vrat i levo rame. Bol uzrokovan perikarditisom je oštar, probadajući. Bol se može pogoršavati pri dubokom udahu. Ređe je bol tup. Povišena telesna temperature je takođe često prisutna. Pacijenti sa perikarditisom se osećaju bolesno za razliku od onih koji imaju anginozne tegobe.

Tretman perikarditisa

Lekovi protiv bolova i antiinflamatorni lekovi se daju da smanje tegobe. Antibiotici se propisuju u slučaju bakterijske infekcije. Ukoliko perikardna tečnost ozbiljno ometa srčanu akciju neophodna je perikardiocenteza (evakuacija perikarnde tečnosti iglom, retko je neophodna hirurška drenaža perikarda).

Akutni inflamatorni perikarditis uobičajeno traje jednu do tri nedelje i ne izaziva dalje veći problem. Oko 20% pacijenata sa perikarditisom imaju relaps bolest (vraćanje) unutar prvih mesec dana ili retko unutar više godina.
Ponekad hronična forma perikarditisa može da pređe u “konstriktivni perikarditis”. Perikard postaje zadebljao i krut i značajno ometa srčanu pumpnu funkciju. Kako je narušeno vraćanje krvi u srce, srčana funkcija postaje vremenom slabija sa razvojem simtoma srčane slabosti:
• Edem,
• Nedostatak daha
• Bol
Kada se to stanje ispolji, jedini tretman je “perikardiektomija”, hirurško uklanjanje dela ili većine perikarda sa površine srca.


EKG.jpg

Srčani nervi

Provodljivost srčanih nerva

Srčani električni sistem omogućava srcu da pumpa krv kroz telo. Za svaki srčani otkucaj, kontrakcija srčanog mišića je inicirana električnim signalom.

Svakom srčanom otkucaju prethodi električni signal koji ga inicira. Srce ima specijalizovano tkivo koje produkuje i šalje električne impulse srčanom mišiću. Ovi impulsi pokreću srce da se kontrahuje. Svakom srčanom otkucaju prethodio je električni signal da pobudi srčani mišić da se kontrahuje. Električni signal srca može biti meren EKG-om.

SRČANI RITAM

Problemi sa sprovodnim sistemom srca, mogu izazvati problem koji se naziva aritmija i mogu narušiti pumpnu funkciju srca. Nedovoljan protok krvi uzrokovan aritmijama može oštetiti mozak, srce i druge organe. Tokom aritmije srce može raditi prebrzo ili previše sporo ili neregularnim ritmom.

Većina aritmija su štetne, a neke mogu biti ozbiljne i čak životno ugrožavajuće. Ako je srčani ritam suviše brz, reč je o tahikardiji, a ako su srčani otkucaji spori to stanje se naziva bradikardija.  

Srčana frekvenca i ritam se obično analiziraju pomoću EKG-a (elektrokardiograma).

EKG zapis je mrežast papir na kome se vreme meri duž horizontalne ose.

  • Mali kvadratić je dug 1mm i predstavlja 0.04 sekundi.
  • Veći kvadrati dugi 5 mm predstavljaju 0.2 sekundi.

Voltaža se meri duž vertikalne ose:

  • 10mm je jednako 1 mV
  • Dijagram ispod ilustruje konfiguraciju EKG zapisa I kako da analizirati”

ekg novi sad

Srčana frekvenca se može lako izračunati na osnovu EKG trake:

  • Kada je ritam regularan, srčana frekvenca se računa tako što se 300 podeli sa brojem velikih kvadrata sadržanih između dva QRS kompleksa. Na primer, ukoliko ima 4 velika kvadrata između regularna dva QRS kompleksa, srčana frekvenca je 75 (300/4=75).
  • Drugi metod može da se upotrebi kada treba izračunati srčanu frekvencu a ritam je neregularan. Tada je potrebno da izbrojite koliko ima R talasa u 6 sekundi trake i pomnožite sa 10. Na primer, ukoliko ima 7 R talasa u 6 sekundi trake, srčana freknenca je 70 (7×10=70).

Aritmije mogu biti uzrokovane različitim faktorima uključujući:

  • Bolest koronarnih arterija
  • Neravnoteža elektrolita u tvojoj krvi (kao što su Natrijum i Kalijum).
  • Promene u srčanom mišiću
  • Ožiljak nakon srčanog infarkta
  • Proces zarastanja nakon kardiohirurške operacije
  • Neregularan srčani ritam takođe može da se javi i kod “normalnog, zdravog” srca.

 

SRČANI PULS (SRČANA FREKVENCA)

Korisno je ukoliko znate kako da izmerite svoju srčanu frekvencu ili puls, jer možete proceniti stepen svoje utreniranosti, takođe na vreme možete da detektujete postojanje eventualnog zdravstvenog problema.

Srčana frekvenca je broj srčanih otkucaja u minuti. Možete izmeriti broj svojih srčanih otkucaja mereći svoj puls – ritmičnu ekspanziju i kontrakciju, neke od arterija, koja nastaje protokom krvi kroz nju usled regularnih kontrakcija srca. Puls zapravo predstavlja meru koliko snažno radi naše srce.

Možemo meriti puls na mestima gde su arterije postavljene blizu kože, na ručnom ili lakatnom zglobu, vratu, preponama, ili vrhu stopala. Najčešće ljudi mere svoj puls na ručnom zglobu, a takav puls se zove radijalni puls.

Srčani puls

Izračunavanje sopstvenog pulsa je jednostavno i ne zahteva specijalnu opremu, dakle sat na drugoj ruci ili digitalni brojač sekundi – tajmer.  

Postavite svoju ruku tako da je dlan okrenut na gore.

  1. Postavi svoj kažiprst i srednji prst suprotne šake na ručni zglob
  2. Pritiskom prstiju na dole osetićete puls
  3. Izbrojite otkucaje u 10 sekundi, a potom ih pomnožite sa brojem 6. Na taj način ćete dobiti broj otkucaja srca u minuti.

Primer:

Izbrojali ste 12 otkucaja u 10 sekundi, množenjem 12 * 6 = 72.

Srčana frekvenca ili broj otkucaja u minuti iznosi 72.

Drugi posebno popularan način merenja pulsa je na vratu (karotidni puls). Posebno je pogodan za merenje tokom vežbanja. Formula je identična kao gore pomenuta.

Normaln broj srčanih otkucaja

Normaln broj srčanih otkucaja kreće se u rasponu od 60-100/min. Srčana frekvenca može da raste i opada tokom dana u zavisnosti od stepena aktivnosti i nivoa stresa.

Ukoliko je Vaš puls duže vreme preko 90/min. trebalo bi da se konsultujete sa svojim lekarom. Takvo stanje se naziva tahikardija (povećan broj srčanih otkucaja).

Mnogi sportisti imaju puls koji se kreće u rasponu od 40 – 60, u zavisnosti koliko su utrenirani. Generalno niži puls je dobar. Povremeno srčana frekvenca može biti previše niska. To stanje se naziva bradikardija i može biti opasna, naročito kada je i krvni pritisak niži. Simptomi uključuju slabost, malaksalost, gubitak snage i energije. Ukoliko ova situacija potraje, neophodno je odmah potražiti lekarsku pomoć.

Ukoliko duže osećate neregularnost srčanog ritma potrebno je konsultovati se sa svojim lekarom. Najbolje je da zakažete pregled i lekar će obaviti sve potrebne preglede.

Mnogi faktori utiču na srčanu frekvencu. Oni uključuju emocije, telesnu temperaturu, položaj tela (sedenje, ležanje…), telesna masu (gojaznost uzrokuje jači srčani rad kako bi obezbedila dovoljno energije celom telu).

Smanjenje srčane frekvence

Smanjenje srčane frekvence u miru je jedan od benefita povećanja forme tokom treniranja. Pre započinjanja bilo kakvog režima treniranja, konsultujte se sa svojim lekarom.

Srce je mišić i reagovaće slično kao i bilo koji skeletni mišić, treniranjem postajaće jače. Kako srčani mišić postaje jači, tako će padati srčana frekvenca. Drugim rečima Vaše srce će uložiti manje napora da bi pumpalo istu količinu krvi.  

Ciljana srčana frkvenca

Kada započinjete neki program vežbanja, važno je da imate cilj i da dostignete ciljni raspon tokom svakog treninga. Da bi bio koristan trening ne treba da bude pretežak niti previše lak za izvođenje. Postoji jednostavna formula kojom se računa maksimalna predviđena srčana frekvenca:

Od 220 oduzmite svoje godine

Ova formula će dati predviđenu maksimalnu srčanu frekvencu.

Na primer, ukoliko imate 42 godine, (220 – 42 = 178). Ovo znači da je Vaša maksimalna fiziološka srčana frekvenca 178, odnosno 178 otkucaja u minuti.

Mnogi programi za vežbanje predlažu dostizanje 60-70% maksimalne predviđene srčane frekvence tokom započinjanja vežbanja. To znači da početnik iz prethodnog primera ne bi trebao da prelazi 60% of 178 = 107 otkucaja u minuti. Kako budete napredovali u utreniranosti tako će se povećavati i procenat dostizanja maksimalne srčane frekvence tokom treninga. Izračunavanje ciljanog opsega srčane frekvence je često poželjna. Radi se na sledeći način:

  1. Počnite sa izračunavanjem svoje maksimalne predviđene srčane frekvece
  2. Pomnožite maksimalnu srčanu frekvencu sa 0.8 da biste odredili gornju ciljanu granicu srčane frekvence (podelite ovaj broj sa 6 da biste dobili broj otkucaja u 10 sekundi merenja).
  3. Pomnožite svoju maksimalnu srčanu frekvencu sa 0.6 da biste odredili donju granicu ciljanog opsega srčane frekvence tokom treninga (podelite ovaj broj sa 6 da bi dobio srčanu frekvencu u 10 sekundi merenja).

Primer:

Osoba starosti 42 godine:

220 – 42 = 178 Maksimalna srčana frekvenca

178 X 0.8 = 142 Gornja granica ciljanog opsega srčane frekvence tokom treninga (142/6 = 24, u 10 sekundi merenja)

178 X 0.6 = 107 Donja granica ciljanog opsega srčane frekvence tokom treninga  (107/6 = 18, u 10 sekundi merenja)

Zapamtite: Vaša maksimalna srčana frekvenca je najviša koju Vaše srce treba da dostigne nakon napornog treninga.

Broj otkucaja treba meriti tokom zagrevanja, na polovini vežbanja, na kraju treninga i nakon vežbi istezanja. Ukoliko ste tokom treninga prešli maksimalnu predviđenu srčanu frekvencu, potrebno je smanjiti intenzitet treninga, i obrnuto ukoliko je tokom vežbanja Vaša srčana frekvenca znatno niža od predviđene potrebno je vežbati intenzivnije naredni put.  

Srčana frekvenca u oporavku nakon vežbanja

Jedan način za otkrivanje napredovanja tokom programa vežbanja je izračunavanje srčane frekvence u oporavku. To je mera koliko brzo se srčana frekvenca vrati nakon vežbanja na srčanu frekvencu u miru. Izračunavanje srčane frekvence u oporavku:

  1. Izmerite svoj puls u 10 sekundi odmah nakon što ste završili sa vežbanjem. Zapišite taj broj.
  2. Nakon jednog minuta ponovo izmerite puls i upišite ga.
  3. Oduzmite drugo merenje pulsa od prvog. Taj broj iznosi Vašu srčanu frekvencu u oporavku. Što je broj veći to ste u boljoj formi.

Ukoliko osećate bilo kakve probleme sa srčanim ritmom, najbolje je da se što pre obratite lekaru. Preglede kod kardiologa u ordinaciji Limana možete zakazati na broj telefona 021 442 224 ili 066 442 224. Takođe, možete nas i kontaktirati putem kontakt forme.  Kardiologe koji rade u našoj ordinaciji možete sagledati na ovom linku, dok sve preglede iz oblasti kardiologije možete pogledati ovde.


Ordinacija Limana 2019. Sva prava zadržana.

Call Now Button
WordPress Appliance - Powered by TurnKey Linux