menu trigger  menu trigger
Ponedeljak – Petak 08:00 h – 20:00 h Subota 08:00h - 12:00 h021 442 224066 442 224Bulevar cara Lazara 81Novi SadZakažite pregled
Copy-of-BLOG-2-1200x675.png
27.03.2023 BolestiKardiologijaO srcuOčuvanje zdravlja

Šta je Sindrom slomljenog srca ili Takocubo kardiomiopatija?

Takocubo kardiomiopatija poznata i kao Sindrom slomljenog srca predstavlja reverzibilnu, stresom uzrokovanu kardiomiopatiju (bolest srčanog mišića). Prvi put ovaj sindrom opisan je od strane Japanskih autora 1991. godine. nakon zemljotresa. Ime je dobila po zamci za hobotknice na koju podseća oblik leve komore srca sa dramatičnom apikalnom akinezijom po kojoj se ovaj sindrom karakteriše.

U literaturi ova kardiomiopatija se naziva još i sindrom apikalne balonizacije ili kateholaminima indukovna kardiomiopatija. Iako tačan uzrok ove kardiomiopatije još uvek nije poznat, pretpostavlja se da je posledica iznenada nastalih intenzivnih emotivnih reakcija. Dakle veliki strah, bol, panika mogu uzrokovati povećavanje koncentracije kateholamina u cirkulaciji, koji nakon nekoliko minuta ili sati uzrokuju neuobičajenu disfunkciju leve komore srca.

Mehanizam nastanka kardiomiopatije

Predloženo je nekoliko teorija koje su pokušale da razjasne mehanizam nastanka ove kardiomiopatije poput:

  • Spazma koronarnih arterija (arterija koje ishranjuju srčani mišić)
  • Narušene srčane mikrovaskularne funkcije(malih krvnih sudova I kapilara) 
  • Narušenog metabolizma masti u miokardu (srčanom mišiću)
  • Akutni koronarni sindrom sa reperfuzionim oštećenjem
  • Endogeni kateholaminima uzrokovan nastanak ošamućenog miokarda i mikroinfarkta
  • Koronarna endotelijalna disfunkcija

Koji su patofiziološki mehanizmi?

U normalnim okonostima srčani mišić koristi 90% energije iz metabolizma masnih kiselina, u miru i tokom aerobne aktivnosti. Tokom ishemije ovaj put je narušen i umesto metabolizma masnih kiselina koristi se glukoza što rezultira narušenom srčanom funkcijom.

Kod pacijenata sa Takocubo kardiomiopatiojom metabolizam je usmeran na korišćenje glukoze kao izvora energije iako u pozadini nema narušene miokardne perfuzije. Najčešće se kao mogući mehanizam nastanka ove kardiomiopatije pominje stresom uzrokovano oslobađanje kateholamina, koje deluje toksično sa posledičnim nastankom ošamućenog miokarda (srčanog mišića).

Vršene su biopsije miokarda kod pacijenata sa Sindromom slomljenog srca i nađena je reverzibilna fokalna miocitoliza, infiltracija mononuklearima i nekroza vlakana odgovornih za kontrakciju. Ostaje nerazjašnjeno šta je zapravo uzrok ove kardiomiopatije, da li spazam više koronarnih krvnih sudova, tromboza, okluzija epikardijalnih krvnih sudova ili direktno toksično dejstvo na miokard.

Karakteristično abnormalno apikalno baloniranje miokarda leve komore koje se viđa kod sindroma slomljenog srca, može se nađi i u drugim stanjima, viđa se kod ljudi koji imaju okluziju prednje descedentne arterije što onemogućava postavljanje dijagnoze Sindroma slomljenog srca samo na osnovu abnormanog kretanja leve komore.

Mogući Uzroci Takotsubo Kardiomiopatije: Uticaj Kokaina, Metafetamina i Kateholamina

Takođe se u literature pominju i upotreba kokaina, metafentamina kao mogući uzroci ove kardiomiopatije. Istrživanja su pokazala da pacijenti sa sindromom slomljnog srca imaju značajno veću koncentraciju serumskih kateholamina (norepinefrin, epinefrin, dopamine) u odnosu na pacijente sa akutnim infarktom.

Apikalni delovi miokarda leve komore imaju veću koncentraciju simpatičke inervacije u odnosu na ostale delove miokrda što može objasniti karakterističan poremćaj kinetike ove regije uzrokovan ekscesom kateholamina. Moguće je da izvesnu ulogu ima i endotelna disfunkcija u ovom sindromu pri čemu se abnormalna sklonost spazmu u koronarnom stablu (krvnim žilama srca) može manifestovati kao angina i kao takotsubo kardiomiopatija.

Koliko se često sreće Sindrom slomljenog srca i kako ga prepoznati?

U poređenju sa pacijentima sa akutnim koronarnim sindromom, pacijenti sa Takocubo kardiomiopatijim u 90% slučajeva su ženskog pola. Obično se javlja kod žena u postmenopauzi od 58. do 75. godine života, koje su izložene velikom emotivnom ili fizičkom stresu, mada postoje opisani slučajevi i kod muškaraca.

U gotovo 1/3 slučajeva uzrok je nerazjašnjen. Kod 2/3 pacijenata moguće je povezati Sindrom slomljenog srca sa velikim emocionalnim ili fizičkim stresom koji su prethodili događaju poput:

  • Vest o smrti bliske osobe
  • Loše finansiske vesti
  • Pravni problemi
  • Velike prirodne katastrofe
  • Sudar motornim vozilom
  • Pogoršanje hronične bolesti
  • Novo dijagnostikovano ozbiljno medicinkso stanje
  • Izlaganje hirurškom lečenju
  • Boravak u jedicini intenzivne nege
  • Upotreba ili odvikavanje od nedozvoljenih droge
  • Takocubo kardiomiopatija opisana je i kod osoba koje su bile izložene utapanju
  • Napadi takođe mogu biti uzrok

Ovaj sindrom imitira akutni koronarni sindrom (nestabilnu anginu pekrots ili akutni infarkt srca). Pacijent se prezentuje sa bolom u grudima, mogu se žaliti i na osećaj nedostatka vazduha, osećaj lupanja i preskakanja srca, mučninu, povraćanje i sinkopu ( kratkotrajan gubitak svesti) , a opisan je čak i kardiogeni šok.

Za razliku od akutnog koronarnog sindroma koji se obično javlja u jutarnjim satima, takocubo kardiomiopatija javlja se u popodnevnim satima, kada su stresori više prisutni.

Pacijenti sa Sindromom slomljenog srca imaju mnogo manju incidencu poznatih faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova poput hipertenzije; dijabetes melitusa-povišen šećer u krvi, hiperlipidemije – povišene masnoće u krvi, pušenja, pozitivne porodične anameze (da je neko od bliskih rođaka imao neko od kardiovaskularnih oboljenja poput infarkta miokarda, šloga…)

Uloga Kardiološke Evaluacije i Terapije

Objektivni pregled kod pacijenta sa Sindromom slomljenog srca je obično neupadljiv. Pacijent može imati klasične znake akutnog koronarnog sindroma, obično su uznemireni, preznojani, a može se prezentovati i sa znacima akutne srčane slabosti, pacijent se žali na osećaj nedostatka vazduha i gušenje, nemogućnost ležanja na ravnom a auskultatorno nad plućnim poljima mogu se čuti pukoti koji sugerišu plućnu kongestiju.

Snižen krvni pritsak (hipotenzija) može da se javi usled popuštanja miokarda leve komore. Pacijenti sa Takocubo kardiomiopatijom možda nemaju uobičajene faktore rizika za kardiovaskurarne bolesti, ali njihov bol treba shvatiti ozbiljno. Ovi pacijenti treba da budu tretirani kao pacijenti sa akutnim koronarnim sindromom, treba im obezbediti neophodnu terapiju i sledstveno kardiološko ispitivanje.

Opisane su i atipične forme Tacokcubo CMP sa različitim poremećajima pokretljivosti zidova uključujući desnu komoru, bazalnu i medijalnu akineziju leve komore, koja može da zavede lekara u postavljanju dijagnoze.

Diferencijalno-dijagnostički potrebno je misliti i na sledeća stanja:

  • Esofagealni spazam
  • Gastroezofagealni refluks
  • Infarkt miokarda
  • Miokardnu ishemiju
  • miokarditis
  • akutni perikarditis
  • Pneumotoraks
  • Kardiogeni plućni edem
  • Plućnu emboliju
  • Nestabilnu angina
  • Aortnu disekciju
  • Kardiomiopatiju uslovljenu upotrebom kokaina

Kako se postavlja dijagnoza Takocubo kardiomiopatije?

  • glasno hrkanje
  • prekidi disanja u toku spavanja ili čudno disanje „kao da se osoba bori da udahne“ (ovaj simptom obično uoče osobe iz najbliže okoline obolelog)
  • buđenje sa osećajem suvih usta
  • jutarnje glavobolje
  • san nije okrepljujući (osoba se budi umorna, kao da nije spavala ili čak i umornija nego pre spavanja)
  • smanjena koncentracija i mentalne teškoće u obavljanju uobičajenih zadataka
  • povećana razdražljivost
  • nagle promene raspoloženja
  • izražena dnevna pospanost (osoba lako zaspe dok gleda TV, čita novine, knjigu….)

Kao i kod svakog pacijenta kod koga se sumnja na akutni koronarni sindrom, EKG je inicijalni test koji je neophodno uraditi. Na incijalnom EKG-u najčešće promene su ST elevacija (u 67 do 75%) kao i inverzija T talasa (61%). U 95% slučajeva elevacija ST segmenta se vidi u prekordijalnim odvodima i maksilmalna je u V2 i V3.

U komparaciji sa akutnim infarktom miokarda sa ST elevacijom kao posledica okluzije prednje descedentne arterije kod pacijenata sa Stresom indukovane kardiomiopatije amplitude elevacije ST segmenta je značajno niža. Kod 15 % pacijenata sa Sindromom slomljenog srca moguć je i normalnan ili EKG sa nespecifičnim promenama. Nakon normalizacije ST segmenta obično sledi dfuzna inverzija T talasa koja se obično viđa u danima i nedeljama koje slede.

Sindrom slomljenog srca se ne može pouzdano razlikovati od akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijom na osnovu EKG zapisa. U retrospektivnoj studiji na 33 pacijenta sa Takocubo CMP autori su predložili EKG kriterijume za razlikovanje ove kardiomipatije od akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijiom koji su se javili unutar 6 h od pojave simptoma. Kombinacija odsustva Q zubca i odsustva recipročnih promena, nedostatak elevacije STsegmenta u V1 odvodu i prisustvo ST elevacije u aVR odvodu govori u prilog Takocubo CMP sa visokom sentzitivnošču i specifičnošću.

Kardiospecifični marker, naročito troponina su povišeni kod 90% slučajeva sa Sindromom slomljenog srca, ali diskretno manje nego što se viđa kod akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijom. BNP, moždani natriuretski peptid može takođe biti povišen i predstavlja marker popuštanja leve komore.

Transtorakalna ehokardiografija omogućava brz uvid u poremećaj segmentne pokretljivosti zidova leve komore koja se tipično viđa kod pacijenata sa Takocubo kardiomiopatijom. Veoma je karakteristična hipo do akinezija medijalnih i apiklanih segmenata leve komore. Ejekciona frakcija leve komore obično se procenjuje u tim situacijama između 20-49%. Važno je napomenuti da se ove abnormalnosti kretanja zida protežu van distribucije bilo koje pojedinačne koronarne arterije. Ehokardiografija se koristi i za praćenje rezolucije ove kardiomiopatije i poboljšanja ejekcione frakcije.

Dijagnoza stresom uzrokovane karduiomipatije potvrđuje se tipično u katatetrizacionoj laboratoriji. Uglavnom se nađe uredan luminogram epikardijalnih krvnih sudova, a kod manjeg broja nađu se hemodinamski neznačajna suženja. Prevalenca urednog luminograma kod paciejnata sa infarktom miokarda sa ST elevacijom (STEMI ) pacijenata je 1 do 12%. Za razliku od Takocubo kardiomiopatije ovaj fenomen se može objasniti tranzitornom okluzijom krvnog suda sa spontanom trombolizom, vazospazmom ili efektima leka.

Leva ventrikulografija je sigurno najpreciznija metoda sa kojom se demonstrira patognomično kretanje apikalnih segmenata miokarda leve komore i za preciznu procenu ejekcione frakcije.

Od ostalih imidžing tehnika može se uraditi RTG p/c kod pacijenata sa Sindromom slomljenog srca je najčešće normalan, ali može pokazivati znake plućnog edema.

Magnetna rezonanca srca se sve više koristi kao dijagnostički modalitet koji je jedinstveno pogodan za postavljanje dijagnoze Takotsubo kardiomiopatije preciznim vizualizacijom regionalnih abnormalnosti pokreta zida, kvantifikacijom ventrikularne funkcije i identifikacijom reverzibilnog edema i upale miokarda i odsustva nekroze i fibroza, čime se omogućava i diferencijana dijagnoza Takocubo kardiomiopatije od infarkta miokarda i miokarditisa.

Kako se leči Sindrom slomljenog srca?

S obzirom da Sindrom slomljenog srca imitira akutni koronarni sindrom na osnovu inicijalnog EKG, ne može se razlikovati od akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijom. Pristup pacijentu treba da prati protokol za zbrinjavanje i transport pacijenta sa bolom u grudima.

Pacijent sa Takocubo kardiomiopatijom zahteva prijem u odgovarajuće kardiološko odeljenje, kako bi pacijent bio zbrinut na pravilan način. Pacijenti Takocubo kardiomiopatijom treba da budu tretirani kao da imaju akutni koronarni sindrom, sve dok se ne dokaže drugačije. Potrebno je obezbediti disajni put, disanje i cirkulaciju, otvoriti venski put (plasirati iv. Liniju) omogućiti nadoknadu kiseonika -O2 i praćenje rada srca.

Pacijenti sa znacima akutnog popuštanja leve komore mogu zahtevati primenu diuretika, dok pacijenti koji se prezentuju sa kardiogenim šokom zahtevaju ozbiljan pristup sa intravenskom nadoknadom tečnosti i primenom inotropa. Ukoliko je dostupan EHO-ultrazvuk srca pored postelje pacijenta, treba da se uradi kako bi se uočili karakteristične abdnormalnosti u kretanju zidova miokarda leve komore.

Opisani su i slučajevi uspešne primene intraaortne balon pumpe zbog opstrukcije izlaznog trakta miokarda leve komore nastale zbog hiperkinetskih potkreta bazalnih segmenata i hipo do akinetičnim apikalnih segmenata. U takvim situacijama potrebna je nadoknada tečnosti i primena beta blokatora, a primena inotropa mogla bi pogoršati situaciju, te se inotropi moraju primenjivati sa posebnom pažnjom. Aritmije su česte u Sindromu slomljenog srca i presudne za ishod pacijenta.

Moguće Terapijske Intervencije kod Takocubo Kardiomiopatije

Pokazano je da kod pacijenata sa Takocubo kardiomiopatijom koji su se prezentovali sa bradiaritmijom može biti neophodna implantacija trajnog pejsmejkera, dok polimorfne ventrikularne aritmije zahtevaju privremenu upotrebu kardioverter defibrilatora ICD-a, dok se ne oporavi funkcija miokarda leve komore. U ordinaciji Limana rade ritmolozi (dr Filip Ađić i ritmolog dr sci. med. Vladimir Knezović) koji mogu ordinirati najsavremeniju ritmološku terapiju u skladu sa savremenom kliničkom praksom.

Poremećaji ritma, i ukoliko nastupi srčani zastoj, zbrinjavaju se po važećem protokolu. Uobičajena je praksa da se propisuju inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACEI) ili blokatori angiotenzinskih receptora (ARB), barem dok se funkcija leve komore (LV) ne obnovi. Takođe upotreba beta blokatora može dugoročno biti korisna, postoje dokazi da hronična upotreba beta blokatora može smanjiti ponovnu pojavu ovog sindroma.

Ostala standardna terapija za akutni infarkt miokarda sa ST elevacijom poput statina, aspirina, klopidogrela je sa nepoznatim benefitom u ovom sindromu.

Pacijenti sa poznatim prizidnim trombom u vrhu leve komore treba da imaju odgovarajuću antikoagulantnu terapoju sve dok se funkcija leve komore ne popravi a tromb ne nestane na ehokardiogarfskom pregledu. U internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana, kardiolozi sa velikim kliničkim iskustvom a na najsavtremenijim aparatima moguće je uraditi i kontrastni ultrazvuk srca -EHO srca, kojim se omogućava precizno prepoznavanje eventualnog tromba prisutnog u vrhu srca.

Kakva je prognoza?

Pacijenti sa Sindromom slomljenog srca generalno imaju dobru prognozu. Kod 96% pacijenata sa ovom bolešću očekuje se potpun oporavak a u većini slučajeva bolest se spontano povlači u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja obično 4 do 8 nedelja. Stopa mortaliteta u bolnici varira i kreće se između 1% i 2%.

Komplikacije se javljaju kod 20% slučajeva, obično u ranoj fazi poput:

  • Levostrane srčane slabosti sa ili bez edema pluća
  • Kardiogeni šok
  • Mitralna regurgitacija
  • Ventrikularne aritmije
  • Formiranje tromba u vrhu komore
  • Rupture slobodnog zida leve komore
  • Smrt

Terapija takođe mora biti usmerena na pružanje psihološke podrške te otkrivanje uzroka stresa koji je potencijalni okidač. Praćenje pacijenata, nakon bolničkog lečenja je potrebno od strane nadležnog kardiologa, uobičajeno serijskim ehokardiografskim pregledima-ultrazvukom srca, kako bi se potvrdila rezolucija Takocubo kardiomioopatije i oporavak leve komore i registrovano poboljšanje ejekcione frakcije.

U ordinaciji Limana radi veliki broj kardiologa sa velikim kliničkim iskustvom. Takođe je moguće uraditi ehokardiografski pregled -ultrazvuk srca -EHO na vrhunskim aparatima, najnovije generacije koji omogućavaju preciznu procenu i da li je došlo do oporavka snage kontrakcije srčanog mišića. Nakon toga se preporučuje praćenje na godinu dana, jer nisu poznati dugoročni efekat nitI prava priroda ove kardiomiopatieje.

Šta se preporučuje od higijensko-dijetetskih mera života i ponašanja kako bi smanjili verovatnoću da doživimo Sindrom slomljenog srca?

Nije razjašnjeno zašto stresni događaji izazivaju ovaj sindrom kod nekih ljudi. Takođe se ne zna zašto neki ljudi razvijaju simptome čak i u odsustvu stresnog događaja. Iz tog razloga ne postoje pouzdane strategije prevencije. Ipak, bolje upravljanje stresom, uključujući podršku voljenih, moglo bi pomoći nekim ljudima.

Predlažemo prdržavanje mera Mediteranske ishrane koja uključuje tradicionalne navike života ljudi iz predela Grčke, Italije, Španije i Francuske. Generalno, to je ishrana bazirana na velikoj količini povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova, pasulja, žitarica, ribe i maslinovog ulja. Obično uključuje nizak nivo mesa i mlečnih proizvoda. Mediteranska ishrana je povezana sa dobrim zdravljem, uključujući i zdravije srca.

Mediteranska ishrana jedina ishrana kojoj Svetska zdravstvena organizacija još uvek nije pronašla nijednu manu i koju preporučuje kao najzdraviju ishranu za čoveka. Preporučeno je imati 8-10 porcija voća i povrća na dan (ukupno do 400gr). Konzumirati pasulj, mahunarke, orašaste plodove i > 3 porcije (> 20gr ) žitarica od celog zrna na dan. Maslinovo ulje čini srž mediteranske ishrane, najzdravije je ako se konzumira kao preliv za salatu. Potrebno je konzumirati ribu bar 2 puta nedeljno (tuna, sardina, skuša, losos). Preporučen je unos manje od 200 grama pilećeg ili crvenog mesa nedeljno. Mlečni proizvodi se preporučuju sa niskim sadržajem masnoće i ne više od 2 puta dnevno.

Smanjiti unos soli, do 5gr na dan, a za bolji ukus hrane treba koristiti začinsko bilje a izbegavajte upotrebu nezdravih masti, šećera i veštačkih začina. Ograničite unos slatkiša i bazirati većinu unosa slatkog na voće. Hrana treba da bude što je više moguće sveža i neprerađena. Treba izbegavati prženje u dubokom ulju. Ključni deo mediteranske kuhinje je obedovanje s drugima i deljenje zdravih, hranjivih obroka. To je sjajan način za pristup ishrani uz podršku porodice ili bliskih osoba Ovi koraci, zajedno sa aktivnim životnim stilom, mogu dovesti do smanjenja štetnijih prehrambenih ekscesa.

Da li Voda i vino zaista mogu pomoći?

Voda je glavni napitak u mediteranskoj ishrani – ovo je potpuno očekivano s obzirom na to da je voda najzdravije piće za čoveka i da je 75% našeg organizama sačinjeno od vode. Treba izbegavati gazirana i zaslađena pića. Preporučeno je uz večeru dnevno popiti 1dl crnog vina. Najbolje bi bilo da odaberete kvalitetno vino, kako biste iz njega izvukli najbolje za svoje zdravlje.

Redovna fizička aktivnost svakako se preporučuje. Ranije smernice preporučivale su 30 minuta aerobne aktivnosti bar 5 dana nedeljno ( u smislu brzog žustrog hoda, vožnje biciklom, laganog džoginiga), međutim podlednjih godina ova vrednost povećana je na 1h bar 5 dana u nedelji.

Koliko je fizička aktivnost zaista bitna može ukazati i nedavno istraživanje koje je pokazalo da bi samo 5 do 10 minuta trčanja dnevno može povećati očekivan životni vek do tri godine. Trčanje je blagotvorno za srce, doprinosi boljoj regulaciji krvnog pritiska, doprinosi čvrstini kostiju i boljoj funkciji mozga.

Trčanje podiže raspoloženje, ubrzava metabolizam, pa čak olakšava i gubitak kilograma! Takođe preporučujemo dovoljno sna , bar 7 h dnevno kako bi se organizam dovoljno odmorio i regenerisao. Napominjemo da ukoliko neke životne situacije predstavljaju preveliki stres za naš organizam i ako jednostravno ne znamo kako da se nosimo sa njima nije loše potraživi pomoć psihologa ili pshijatra.

 

Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu, ili nas uživo posetite na ovoj lokaciji.

CONTINUE READING
atrijalna-fibrilacija.png
06.09.2021 BolestiKardiologijaO srcu

Atrijalna fibrilacija

Fibrilacija pretkomora sa apsolutnom aritmijom komora je nepravilan i često brz srčani ritam koji može povećati rizik od razvoja šloga, srčane slabosti i drugih srčanih komplikacija. Tokom atrijalne fibrilacije ili lepršanja pretkomora, srčane pretkomore rade haotično i nepravilno, bez kordinacije sa komorama srca. Simptomi atrijalne fibrilacije obično podrazumevaju osećaj lupanja srca, nedostatak daha i slabost. Epizode atrijalne fibrilacije mogu biti povremene, ili atrijalna fibrilacija može biti permanentna. Iako fibrilacija pretkomora nije životno ugrožavajuće oboljenje, ipak je ozbiljno zdravstveno stanje koje nekada može zahtevati hitan tretman. Ono što zabrinjava u vezi atrijalne fibrilacije je mogućnost formiranja tromba u pretkomorama, koji potom mogu cirkulacijom dospeti do raznih organa u telu i dovesti do blokiranja daljeg protoka krvi u tim organima što će izazvati ishemiju, najčešće moždani udar (šlog). Treatman atrijalne fibrilacije može podrazumevati upotrebu lekova i primenu određenih intervencija.

 

Simptomi

kardiovaskularne bolesti

Neki ljudi sa atrijalnom fibriacijom nemaju simptome, i nisu svesni svog stanja dok ne otkriju fibrilaciju pretkomora sa apsolutnom aritmijom komora na nekom rutinskom pregledu. Oni koji imaju simptome obično se žale na:

  • palpitacije, osećaj lupanja i nepravilnog srčanog rada
  • slabost
  • smanjena sposobnost vežbanja
  • nesvesticu i vrtoglavicu
  • ošamućenost
  • kratak dah
  • bol u grudima

Atrialna fibrilacija može biti:

  • Povremena – Ova vrsta atrijalne fibrilacije se naziva paroxismalna. Iznenada započinje i spontano prestaje, obično traje po par minuta do par sati. Simptomi mogu prestati spontano ili je nakada potrebnan tretman.
  • Perzistentna – Kod ovog tipa atrijalne fibrilacije srce je sve vreme u iregularnom ritmu i ne može spontano da se vrati u normalan, sinusni ritam. Kod perzistentne atrijalne fibrilacije nekada je potrebno primeniti električni šok ili određene medikamente da bi se uspostavio normalan sinusni ritam srca.
  • Dugotrajna perzistentna – Ovaj tip atrijalne fibrilacije traje u kontinuitetu duže od 12 meseci.
  • Permanentna – Kod ovog tipa atrijalne fibrilacije nije moguće uspostaviti normalan sinusni ritam. Atrijalna fibrilacije je permanenta i obično je potrebna primena lekova koji kontrolišu broj otkucaja srca u minuti i preventiraju formiranje krvnih ugrušaka.

Kada je potrebno posetiti kardiologa

Ukoliko imate neke od simptoma atrijalne fibrilacije, zakažite posetu kod nadležnog lekara. Nakon urađenog elektrokardiograma (EKG-a) lekar će odrediti da li su Vaše tegobe uzrokovane  atrijalnom fibrilacijom ili nekim drugim poremećajem srčanog ritma (aritmijom). Ukoliko imate bol u grudima, potražite hitnu medicinsku pomoć. Bol u grudima može biti znak akutnog infarkta miokarda.

 

Uzroci

Normalan srčani ritam u odnosu na fibrilaciju pretkomora

Atrialna fibrilatcija je neregularan i često ubrzan srčani ritam koji se javlja kada pretkomore (dve gornje šupljine srca) primaju haotične električne signale. Ovo rezultira brzim i neregularnim srčanim ritmom. Broj otkucaja srca u minuti kod atrijalne fibrilacije kreće se u rasponu od 100 do 175 otkucaja u minuti. Normalan broj otkucaja u minuti je od 60-100.

Srce čine 4 šupljjine. Dve gornje se nazivaju pretkomore a dve donje se nazivaju komore. U sklopu desne pretkomore nalazi se grupa ćelija koja se naziva sinusni čvor. On predstavlja prirodni pejsmejker. U sinusnom čvoru nastaje signal iz koga započinje svaki normalan srčani otkucaj. Uobičajeno je da signal putuje kroz pretkomore, a potom kroz sprovodni put između pretkomora i komora koji se naziva atrioventrikularni (AV) čvor. Sprovedeni signal kroz srčani mišić izaziva srčanu kontrakciju koja pumpa krv kroz srce šaljući je u udaljene organe i tkiva organizma.

U atrijalnoj fibrilaciji signali stvoreni u pretkomorama su haotični, i neregularni i bombarduju sprovodni AV čvor, pokušavajući da ih provede ka komorama srca. Komore srca se takođe ubrzano kontrahuju ali ne toliko brzo kao pretkomore, s obzirom da se ne sprovedu baš svi impulse kroz AV čvor.

Mogući uzroci atrijalne fibrilacije

Strukturne abnormalnosti i oštećenja srca su najčešći uzrok fibrilacije pretkomora. Mogući uzroci uključuju:

  • Hipertenzija (povišen krvni pritisak)
  • Infarkt miokarda
  • Koronarna bolest (bolest arterija koje ishranjuju srčani ritam)
  • Bolest srčanih valvula
  • Urođene srčane mane (kongenitalne srčane mane)
  • Hiperfunkcija štitaste žlezde ili ostali metabolički poremećaji
  • Izlaganje stimulansima poput lekova, kofeina, nikotina ili alkohola
  • “Sick sinus syndrome” — bolest sinusnog čvora
  • Bolesti pluća
  • Ranija kardiovaskularna operacija (hirurgija na srcu)
  • Virusna infekcija
  • Stress tokom hirurške intervencije, upale pluća ili drugih oboljenja
  • Sleep apnea

Međutim, neki ljudi koji imaju fibrilaciju pretkomora nemaju uopšte srčano oboljenje, stanje koje se naziva “lone atrial fibrillation”. U takvim situacijama uzrok ne može da se otkrije a ozbiljnije komplikacije su vrlo retke.

 

ordinacija u novom sadu

Atrialni flater

Atrialni flater je sličan fibrilaciji pretkmora ali je ritam u pretkmorama više organizovan i manje haotičan. Nekada možete imati atrijalni flater koji se pretvara u fibrilaciju pretkomora ili obrnuto.

Faktori rizika, simptomi i uzroci atrijalnog flatera su slični onima kod atrijalne fibrilacije. Moždani udar može nastati i kao posledica atrijalnog flatera. Atrijalni flater nije životno ugrožavajuće oboljenje, kao što to nije ni atrijalna fibrilacija, ako se pravilno leči.

 

Faktori rizika

Određeni faktori mogu povećati rizik od razvoja fibrilcije pretkomora:

  • Starija životna dob – Sa starijom životnom dobi povećava se rizik za razvoj atrijalne fibrilacije.
  • Bolesti srca – Svi sa bolestima srca, poput problema sa srčanim valvulama, urođenim (kongenitalnim) srčanim manama, koronarnom bolešću (bolest arterija koje ishranjuju srčani mišič), ili istorijom infarkta miokarda ili operacijom srca imaju povišen rizik od razvoja fibrilacije pretkomora.
  • Povišen krvni pritsak (hipertenzija) – Osobe koje boluju od povišenog krvnog pritska (hiperrtenzije) naročito ako nije dobro regulisan promenama životnog stila ili lekovima može povećati rizik
  • Ostala hronična stanja – Ljudi sa ozbiljnim hroničnim oboljenjima kao što su problem sa štitastom žlezdom, sleep apnea, metaboličkim sindromom, dijabetesom, hroničnom bubrežnom slabošću ili plućnim problemimaimaju povećan rizik za pojavu fibrilacije pretkomora.
  • Konzumiranje alkohola – Kod nekih ljudi alkohol može da bude okidač epizode fibrilacije pretkmora sa apsolutnom aritmijom. Osobe koje se opijaju pod još većim rizikom su za pojavu fibrilacije pretkomora.
  • Gojaznost – Gojazni ljudi su pod većim rizikom da razviju fibrilaciju pretkomora.
  • Pozitivna porodična anamneza.


Komplikacije

Ponekada atrijalna fibrilacija može voditi ozbiljnim komplikacijama poput:

Moždani udar (šlog). Haotičan ritam u pretkomorama (lepršanje pretkomora) koji je karakterističan za atrijalnu fibrilaciju pogodan je za formiranje krvnih ugrušaka (trombova) u pretkomorama koji potom krvnom strujom mogu dospeti do mozga i blokirati ishranu određenog dela mozga sa posledičnim razvojem moždanog udara (šloga). Rizik od pojave šloga u atrijalnoj fibrilaciji zavisi od godina starosti (veći je rizik sa sa starijom životnom dobi), kod hipertoničara (ljudi koji boluju od povišenog krvnog pritska), dijabetičara, oni koji boluju od srčane slabosti, osobe koje su prebolele infarkt mozga… Lekovi poput oralnih antikoagulanasa (lekovi koji razređuju krv) mogu značajno smanjiti rizik za pojavu šloga kod atrijalne fibrilacije.

Srčana slabost. Atrijalna fibrilacija, naročito ukoliko nije dobro kontrolisana može izazvati slabljenje srčanog mišića, stanja kada srce koje karakteriše smanjena pumpna funkcija srca. Kod takvog oboljenja srce nema dovoljno snage da pumpa krv kroz organizam da se zadovolje sve potrebe.

Prevencijamediteranska ishrana je najzdravnija za čoveka

U sprečavanju pojave atrijalne fibrilacije vrlo je važno da se pridržavamo mera zdravog životnog stila koji uključuje:

  • Izbalansirana i zdrava ishrana
  • Povećanje fizičke aktivnosti
  • Izbegavanje pušenja
  • Održavanje normalne telesne težine
  • Ograničavanje ili izbegavanje konzumacije kofeina i alkohola
  • Smanjenje stresa, velik stres i bes mogu izazvati probleme sa srčanim ritmom
  • Oprezno koristiti lekove bez recepta, jer neki lekovi protiv prehlade i kašlja sadrže stimulanse koji mogu izazvati ubrzan rad srca

Dijagnoza

Da bi se postavila dijagnoza atrijalne fibrilacije doktor će uzeti detaljnu anamnezu o simptomima, ranijim bolestima i bolestima u porodici, izvršiće detaljan fizički pregled. Dalja dijagnostika podrazumeva:

  • Elektrokardiogram (EKG). EKG koristi male elektrode koje se postavljaju na grudini koš i ekstremitete i snima se električna aktivnost srca. Ovo je primarni dijagnostički metod za postavljanje dijagnoze atrijalne fibrilacije.
  • 24h Holter monitoring EKG-a. Portabilni  EKG uređaj koji omogućava snimanje električne aktivnosti srca tokom 24h u kontinuititu a po potrebi i duže, što omogućava lekarima da otkriju eventualne paroksime atrijalne fibrilacije ili uvid u srčanu frekvencu tokom aktivnosti i tokom sna.
  • Rekorder događaja. Ovaj portabilni EKG uređaj namenjen je da monitoriše rad srca više nedelja ili više meseci. U momentima kada pacijent ima simptome ili ubrzan srčani rad pritiskom na određeno dugme snimiće se nekoliko narednih minuta električne aktivnosti srca koje će kasnije lekar moći da analizira i potvrdi eventualno postojanje fibrilacije pretkomora.
  • Ehokardiografski pregled (EHO srca). Ultrazvučni aparati koristeći zvuče talase da kreiraju sliku srca u realnom vremenu i omogućavaju analizu morfoloških karakteristika srca kao i funkciju srčanog mišića. Nekada je potreban i transezofagealni ehokardiografski pregled kojim se ultrazvučnom sondom postavljenom u ezofagus posmatra aurikula leve pretkmore koja vrlo često ima u sebi formiran tromb, što u mnogome može da utiče na način lečenja.
  • Laboratorijske analize krvi. Omogućavaju isključivanje eventualno prisutne hiperfunkcije štitne žlezde ili drugih metaboličkih disbalansa koji mogu biti odgovori za pojavu atrijalne fibrilacije.
  • Ergometrija (test fizičkim opterećenjem). Analizira se električna aktivnost srca i vrednosti krvnog pritska tokom izlaganja naporu.
  • RTG pluća i srca. Omogućava analizu morfologije pluća.

Lečenje

Za određivanje najpovoljnijeg načina lečenja atrijalne fibrilacije vrlo je važno trajanje atrijalne fibrilacije, težina simptoma. Uopšteno glavni ciljevi tretmana atrijalne fibrilacije su:

  • Konverzija u sinusni ritam ili kontrola ritma srca
  • Prevencija pojave krvnih ugrušaka (trombova) čime se smanjuje rizik za pojavu moždanog udara (inzulta, šloga).

Strategija lečenja koju će Vaš lekar izabrati zavisi od mnogo faktora koji podrazumevaju: prisutnost drugih srčanih problema, mogućnost korišćenja određene terapije… U nekim situacijama predlaže se invazivan treman koji koristi katetere ili je potrebna operacija srca.

Kod nekih ljudi specifičan okidač, poput hiperfukcije štitne žlezde (hipertireoze, pojačanog rada štitne žlezde) ili neki drugi okidač mogu biti razlozi za nastanak atrijalne fibilacije. Lečenjem osnovne bolesti može se uticati  na srčani ritam.

holter pritiska novi sad

Konverzija u sinusni ritam

Idealno lečenje atrijalne fibrilacije podrzumvalo bi konverziju u normalna sinusni ritam, što u mnogome zavisi od skrivenih uzroka atrijalne fibrilacije i dužine trajanja. Kardioverzija može biti izvedena na dva načina:

  • Elektrokonverzija – Električnim šokom za kratko se zaustavi srčani rad a sa ciljem uspostavljanja normanog srčanog ritma. Pacijent tokom ove procedure bude u kratkotrajnoj anesteziji. Nekada se ordiniraju i određeni lekovi antiaritmici da bi se povećala uspešnost kardioverzije.
  • Medikamentizna karioverzija – Kod ove forme kardioverzije upotrebljavaju se određeni lekovi (antiaritmici) radi uspostavljanja normalnog sinusnog ritma. U zavisnosti od stanja srčanog mišića lekovi mogu biti ordinirani intravenozno ili oralno. Ova procedura obično se izvodiu u bolničkim uslovima uz kontinuiran EKG. Ukoliko se uspe uspostaviti sinusni ritam ipak će biti neophodno korišćenje antiaritmika u budućnosti kako bi se prevenirala  ponovno vraćanje u atrijalnu fibrilaciju.

Pre izvođenja kardioverzije obično se nekoliko nedelja upotrebljava lek za razređenje krvi (oralni antikoagulans, obično varfarin) kako bi se smanjio rizik za stvaranje krvnih ugrušaka (trombova) i rizik od razvoja šloga. Ukoliko epizoda atrijalne fibrilacije traje manje od 48h biće neophodno uzimanje oralnih antikoagulanasa bar mesec dana nakon pomenute procedure sa istim ciljem (smanjenjem pojave krvnih ugrušaka i pojave moždanog udara).

 

Održavanje sinusnog ritma

Nakon elektrokonverzije lekar obično prepisuje antiaritmike kako bi prevenirano recidiv atrijalne fibrilacije:

  • Flekainid
  • Propafen
  • Amiodaron
  • Sotalol

Iako ovi lekovi mogu pomoći u održanju u sinusnom ritmu, ove vrste lekova mogu izazvati i neželjene efekte:

  • mučnina
  • vrtoglavica
  • slabost

Retko, ovi lekovi mogu izazvati ventrikurarne aritmije – životno ugrožavajuće poremećaje ritma te se moraju upotrebljavati sa oprezom i uz nadzor nadležnog lekara. Čak i sa redovnom upotrebom antiaritmika moguće su ponovne episode atrijalne fibrilacije.

 

Kontrola srčanog ritma

U nekim sitaucijama prepisuju se lekovi koji deluju na kontrolu srčanog ritma:

  • Digoksin (Dilacor). Ovaj lek može delovati na broj otkucaja srca u miru ali i tokom aktivnosti. Mnogim pacijentima je neophodno dodati još neki od antiaritmika kao što su blokatori kalcijumskih kanala ili beta blokatori.
  • Beta blokatori. Ovi lekovi pomažu u smanjenju frekvnce srca u miru I tokom aktivnosti.  Mogu izazvati hipotenziju kao neželjeni efekat.
  • Blokatori kalcijumskih kanala. Ovi lekovi mogu kontrolisati srčani ritam, ali se moraju izbegavati kod srčane slabosti i hipotenzije.

Kateterske i hirurške procedurekardiolog novi sad

Kateterska ablacija izolacijom plućnih vena u lečenju atrijske fibrilacije

Ablacija AV čvora

Ponekad su medikamentna i elektrokonverzija neuspešni. U tim situacijama lekar može indikovati ablaciju (uništenje) dela srčanog tkiva koje je odgovorno za stvaranje nestabilnih elektirčnih signala čime će se srce konvertovati u normalan sinuni ritam. Postoji nekoliko različitih procedura:

  • Kateterska ablacija. Tokom ove intervencije lekar postavlja kateter, vođen krvnim sudovima, u srce. Koristeći radiofrekventnu energiju, ekstremnu hladnoću ili zagrevanje uništava se određeni deo srčanog tkiva koji je odgovoran za stvaranje brzog i neregularnog srčanog ritma. Potom se formira ožiljno tkivo. Lekar može predložiti ovu procedure u situacijama kada lekovi za atrijalnu fibrialciju nisu dovoljni da kupiraju pacijentove simptome ili kod pacijenata sa srčanom slabošću koji imaju ugrađenje određene uređaje koji limitiraju upotrebu određenih lekova ili ih ne podnose.
  • Maze procedura. Postoji nekoliko varijacija maze procedure. Doktor ili skalperom ili koristi radiofrekventnu energiju ili ekstremnu hladnoću (cryotherapy) radi formiranja ožiljka koji će onemogućiti provođenje i formiranje impulse u srcu ogovornih za nastanak fibrilacije pretkomora. Maze procedura ima veliki uspeh, ali postoji mogućnost ponovne pojave atrijalne fibrilacije. Ukoliko se to desi verovatno će biti indikovana ponovna kateterksa ablacija ili neki drugi kardiološki tretman. S obzirom da se u maze procedure koristi scalper i da se izvodi tokom operacije na otvorenom srcu, rezervisana je za ljude koji su svakako predviđeni za neku od kardiohirurških operacija kao što su bajpas hirurgija ili zamena ili korekcija srčanih valvula.
  • Ablacija atrioventricularnog (AV) čvora. Ukoliko lekovi niti druge forme kateterske ablacije ne postignu zadovoljavajući rezultat, ablacija AV čvora može biti rešenje. Kateterom se isporuči radiofrekventna energija kojom se uništi AV čvor i na taj način prekine put kojim se prenosi električni impuls od pretkomora ka komorama srca. U tim situacijama neophodna je ugradnja pacemakera kako bi se omogućila kontrakcija komora srca. Nakon ove procedure potrebna je upotreba oralnih antikoagulanasa kako bi se smanjila mogućnost nastanka šloga (moždanog udara).

 

Prevencija tromboze (formiranja krvnih ugrušaka)

Mnogi pacijenti sa atrijalnom fibrilacijom kao i oni koji se podvrgavaju određenim procedurama za atrijalnu fibrilaciju su pod veoma velikim rizikom da im se u pretkomorama formira krvni ugrušak (tromb) i da dobiju moždani udar (imodani insult, šlog). Rizik je čak i veći ukoliko su prisutna i pridružena srčana oboljenja.

Antikoagulansi

Lekar može predložiti da koritite neke od oralnih antikoagulanasa (lekova koji razređuju krv i time preveniraju formiranje krvnih ugrušaka u pretkomorama srca, koje bi potom krvnom strujom mogli da otputuju do mozga i zapuše određeni krvni sud sa posledičnim formiranjem infarkta mozga, šloga):

  • Varfarin. Varfarin može biti prepisan kao bi prevenirao formiranje krvnih ugrušaka. Ukoliko Vam je prepisan Varfarin morate se strogo pridržavati uputstava koje Vam je naležni lekar dao kako bi se sprečili potencijalni neželjeni efekti ovog leka, kao što su ozbiljna krvarenja. Tokom uzimanja Varfarina neophodne su periodučne laboratorijske analize kako bi se monitorisao efekat leka.
  • Noviji antikoagulansi. Nekoliko novijih oralnih antikoagulanasa je dostupno, kao što su dabigatran, rivaroksaban, apiksaban i edoksaban. Ovi lekovi imaju kraće dejstvo i ne zahtevaju česte laboratorijske analize kojim se monitorizuje njihov efekat. Ovi lekovi nisu odobreni za upotrebu kod ljudi koji imaju ugrađenu veštačku valvulu.

 

Zatvaranje apendiksa leve pretkomore

Tokom ove procedure lekar pomoću katetera plasiranog kroz venu na prepone krvnim sudom stiže do leve pretkomore i umeće mali okluder kojim se zatvara proširenje (apendiks) u levoj pretkmori gde se najčešće formiraju trombi. Ova procedura može kod nekih ljudi sa atrijalnom fibrilacijom smanjiti rizik od formiranja krvnih ugrušaka. Kandidati za ovu proceduru su ljudi koji nemaju problema sa srčanim valvulama, kod onih koji imaju visok rizik za krvarenje i visok rizik za formiranje tromba, kod onih koji nisu u mogućnosti da uzimaju oralne antikoagulante.

 

Životni stil i kućni podsetnici

proracun unosa kalorija i mrsavljenja

Neophodno je popraviti određene životne navike, kako bi se poboljšalo zdravlje uopšte pa tako i samog srca, učinilo ono što je do nas kako bi se sprečio nastanak ali i adekvatno lečio povišen krvni pritisak i druga srčana oboljenja, dijabetesa. Lekar može poredložiti promene životnog stila koje podrazumevaju:

  • Jesti hranu koja je zdrava za srce. Preporučuje se zdrava i izbalansirana ishrana, sa niskim sadržajem soli i zasićenih masnih kiselina, a bogata svežim voćem i povrćem i proizvodima od celog zrna.
  • Redovnu fizičku aktivnost. Svakodnevnu fizičku aktivnost i postepeno povećanje performansi.
  • Prestanak pušenja.
  • Održavanje zdrave telesne težine. Gojaznost povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja. Zdravim gubitkom telesne težine postiže se poboljšanje simptoma kod onih sa atrijalnom fibrilacijom, uz povećanje uspešnosti kateterske ablacije.
  • Održavanje vrednosti krvnog pritska i nivoa holesterola u krvi pod kontrolom. Uradite sve što možete na promeni životnog stila i uzimajete redovno prepisanu terapiju kako bi vrednosti krvnog pritska bile zadovoljavajuće regulisane.
  • Umereno konzumirajte alkoholna pića. Opijanje (koje podrazumeva 5 pića u 2 h za muškarce i 4 pića u 2h za žene) može povećati verovatnoću pojave atrijalne fibrilacije. Kod nekih ljudi čak i mala količina alkohola može biti okidač za pojavu fibrilacije pretkomora.
  • Idite na redovne kontrole kod nadležnog lekara. Potrebno je redovno uzimati prepisane lekove i odlaziti na redovne kardiološke kontrole. U slučaju da se simptomi pogoršavaju, neophodno je obavestiti svog lekara.

Priprema za pregled kod lekara

Ukoiko sumnjate da imate atrijalnu fibrilaciju, neophodno je što pre napraviti kontrolu kod nadležnog lekara, jer je važno da se otkrije što ranije s obzirom da je poznato da se tada lakše leči i da je lečenje uspešnije. Nekada možete biti upućeni na dalje lečenje kod kardiologa.

Pregled kod lekara može biti kratak a u ovim situacijama ima dosta stvari o kojima se treba prodiskutovati dobra ideja je da se pripremite pre odlaska kod lekara . Ovde su neke informacije koje će Vam pomoći da se pripremite za svoj pregled, kao i šta možete očekivati od svog lekara.

Šta možete učiniti?

  • Dobro se raspitajte da li postoje određena ograničenja pre planiranog pregleda, kao što je naprimer obustavljanje unosa hrane na određen perid ako doktor bude naložio analize krvi.
  • Zapišite simptome koje osećate, uključujući i one koji možda nisu u vezi sa fibrilacijom atrija.
  • Zapišite ključne lične anamnestičke podatke uključujući i bolesti u porodici (porodičnu anamnezu) o bolestima srca i krvnih sudova, šloga, dijabetesa i eventualno skorašnja stresna situacija ili veliku životnu promenu.
  • Napravite listu lekova koje uzimate uključujući i vitamine i suplemente koje konzumirate.
  • Preporučuje se da na pregled povedete člana familije ili prijatelja, ukoliko je moguće. Ponekad može biti komplikovano razumeti i setiti se svih informacija koje ste dobili tokom pregleda.
  • Napiši pitanja koja želiš da postaviš svom lekaru.

Vaše vreme sa lekarom je ograničeno pa zato unapred pripremljena lista pitanja može omogućiti da najbolje iskoristite svoje vreme. Lista pitanja treba tako da se sastavi od najvažnijeg ka najmanje bitnom, jer nekada vreme može da istekne i pre nego što ste uspeli da prodiskutujete sve sa vašim lekarom. Neka od osnovnih pitanja koja su treba postaviti lekaru uključuju:

  • Šta najviše uzrokuje moje simptome ili stanje?
  • Šta su ostali mogući uzroci za moje simptome?
  • Koje vrste ispitivanja će mi biti potrebne?
  • Koji je najprimereniji tretman u mom slučaju?
  • Koju vrstu hrane treba da konzumiram a koju da izbegavam?
  • Koji je primeren nivo fizičke aktivnosti kojoj treba da se izlažem?
  • Koliko često treba da se kontrolišem na pojavu srčane slabosti i idrugih komplikacija fibrilacije pretkomora?
  • Koje su alternative primarnom načinu lečenja koji mi je predložen?
  • Da li postoje neke restrikcije?
  • Da li treba da posetim specijalistu?
  • Da li postoje neke brošue ili štampani materijali koji su na raspolaganju za poneti kući? Da li ima neka webstranica koja se preporučuje?

Šta da očekujem od svog doktora

Vaš lekar postaviće Vam niz pitanja. Ako budete spremni da odgovorite na postavljena pitanja može sačuvati vreme tokom pregleda i omogućiti da deo pregleda imate lekara na raspolaganju da Vam odgovori  na Vaše dileme. Lekar Vas može pitati:

  • Kada ste prvi put osetili simptome?
  • Da li su Vaši simptomi traju u kontinuitetu ili se javljaju povremeno?
  • Koliko su ozbiljni Vaši simptomi?
  • Šta umanjuje Vaše simptome?
  • Šta Vam se čini da pogoršava Vaše simptome?

 

Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu, ili nas uživo posetite na ovoj lokaciji.

 

 

CONTINUE READING
lupanje-srca.png
02.06.2021 KardiologijaO srcu

Lupanje srca

Da li treba da se zabrinem ako osećam preskakanje srca?

Da li ste ikada razmišljali o zvuku svog srca? Ritmičan rad srca, sa brojem otkucaja u minuti od 60 do 90 je normalan (fiziološki) nalaz.

Ponekad, ritam može da se promeni i možemo osetiti da je srce “preskočilo” što je normalno da se desi ponekad.

Kada srce pumpa brže nego obično, čovek može da oseća da srce lupa i taj osećaj se naziva tahikardija. Broj otkucaja u minuti je tada veći od 100. Ponekad pacijent može osećati nepravilan srčani rad, da srce “preskače” i nepravilno otkucava, što se naziva aritmija. U većini slučajeva srčane palpitacije su bezazlene i spontano prolaze.

U nekom situacijama lupanje i preskakanje srca i nepravilan srčani rad mogu biti uzrokovani nekim od medicinskih razloga.

Iako su česta pojava, srčane aritmije mogu izazvati osećaj anksioznosti i straha. Evo situacija kada ne treba da Vas zabrine nepravilan srčani rad kao i situacija kada je potrebno da se javite Vašem lekaru.

 

Kada osećaj lupanja i preskakanja srca nije razlog za brigu

najcesta pitanja za kardiologa

Veliki je broj situacija kada osećaj nepravilnog srčanog rada nije razlog za uzbunu. Srčani ritam i broj otkucaja u minuti se normalno menja u nekim emocionalnim situacijama ali i u zavisnosti od stepena fizičkog naprezanja.

Neki od razloga kada srce počene da lupa i preskače, a nisu razlog za brigu su:

  • neke emocije, kao što su anksioznost, stresne situacije iz svakodnevnog života, panika i strah
  • previše kofeina (uzimanje većih količina kafe i napitaka koji sadrže kofein, zeleni i drugi crni čajevi, koka kola, energetski napici…)
  • nikotin iz cigareta i upotreba elektronskih cigareta
  • upoteba psihostimulansa poput nelegalnih droga, kao što je kokain…
  • upotreba pilula za dijetu
  • preterana fizička aktivnost
  • povišena telesna temperatura (uobičajeno je da u situacijama kada merimo povišenu temperaturu imamo povišen broj otkucaja srca).

Važno je zapamtiti da iako neke od ovih situacija ne znače da imate probleme sa srcem, one i dalje mogu biti štetne za Vaše srce. Kao primer navodimo da konzumiranje cigareta i opojnih supstanci može izazvati povećan rizik od razvoja srčanog udara. Da bi održao svoje srce u dobrom stanju savetuje se izbegavanje i uzdržavanje od upotebe pomenutih supstanci.

 

Preskakanje srca: srčane aritmije

kardiovaskularne bolesti

Srce snabdeva krvlju ceo organizam i u direktnoj je vezi sa funkcijom celog organizma. Kao rezultat toga, neka stanja u organizmu mogu biti uzrok osećaja preskakanja srca, stanja kada srce otkucava nepravilno i naziva se aritmija. Sledeća stanja mogu izazvati aritmiju:

– bolest štitne žlezde
– nizak nivo šećera u krvi
– nizak nivo kalijuma u organizmu
– anemija (nizak hemoglobin)
– nizak krvni pritisak
– nizak nivo kiseonika u krvi

Neki lekovi takođe mogu izazvati srčane aritmije, kao što su lekovi za regulaciju povišenog krvnog pritska, lekovi koji se propisuju astmatičarima, ili neki drugi lekovi za lečenje srčanih problema.

Ako želite da budete sigurni da lupanje i preskakanje srca nije znak nekog ozbiljnog stanja konsultujte svog lekara u sledećim slučajevima:

  • ako osećate novonastale preskoke srca ili su drugačiji u odnosu na raniji period
  • ako su preskoci srca učestali (više od 6 udara u minuti ili u grupi od 3 vezana preskoka odjednom)
  • ako je Vaš broj otkucaja srca u minuti (puls) veći od 100 (bez drugih razloga kao što su povišena telesna temperatura ili izlaganje većoj fizičkoj aktivnosti)
  • ako imate povećan rizik za razvoj srčanih oboljenja, uključujući povišene masnoće u krvi (holesterol, trigliceride), povišen krvni pritsak (hipertenziju), ili dijabetes.

 

Kada moram da se obratim lekaru?

U većini slučajeva srčane palpitacije (osećaj preskakanja srca) ne treba da budu razlog za brigu.  Nekada je osećaj lupanja i preskakanja srca uzrokovan konzumiranjem jedne do dve kafe više nego obično, ili je razlog preterana fizička aktivnost. Nakon odmora osećaj lupanja i preskakanja srca trebao bi da prestane.

Naravno, ako iznenada osetite osećaj lupanja i preskakanje srca i ne možete ga povezati sa gore navdenim bezazlenim situacijama, taj osećaj može ukazivati i biti znak ozbiljnijeg problema kao što su:

  • srčane bolesti
  • bolesti srčanih zalistaka kao što su suženja koja onemogućavaju dovoljan protok krvi kroz valvulu ili propuštanja (insuficijencija ili regurgitacija) kada kroz zalistak prolazi krv u momentu kada ne bi trebalo
  • srčani udar ili infarkt miokarda
  • slabost srčanog mišića ( srčana slabost, dilatativna kardiomiopatija)
  • kardiomiopatije ( druge bolesti srčanog mišića koje uzrokuju slabljenje snage srčane kontrakcije, istanjenje zida srčanog mišića kao i proširenje srca)
  • Odmah pozovite 194 ako se uz osećaj lupanja i preskaknja srca javlja i osećaj:
  1. Nesvestice ili gubitak svesti
  2. Bol ili nelagoda u grudima
  3. Otežano disanje
  4. Ekstremno preznojavanje
  5. Vrtoglavica ili osećaj da ćete se onesvestiti
  6. Konfuzija

U zavisnosti od konkretne situacije Vaš lekar može predložiti dodatne dijagnostičke preglede kako bi se odredilo stanje Vašeg srca kao što su:

 

Pronađi svoj ritam: kako prevenirati pojavu osećaja lupanja i preskakanja srcakardiolog novi sad

Kako palpitacije srca obično nisu znak nekog ozbiljnog stanja potrebno je pokušati izbegavati situacije koje mogu izazavati osećaj lupanja i preskakanja srca. Postoje načini kako lupanje i preskakanje srca možemo smanjiti, izbegavajući poznate okidače kao što su alkohol i kofein.

Zapamtite, svi smo različiti i okidač koji Vama izaziva osećaj lupanja i preskakanja srce ne mora smetati nekome drugom ko takođe ima srčane aritmije. Ako se osećaj lupanja i preskakanja srca (osećaj nepravlnih otkucaja srca) javi nakon konzumacije kafe ili određenih vrsta fizičke aktivnosti,  pokušajte da izbegavate te okidače Vaše aritmije.

 

 

***

Ukoliko ste zabrinuti za svoj osećaj lupanja i preskaknja srca (osećaj nepravilnih srčanih otkucaja) savetujemo preventivni kardiološki pregled u Internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana gde radi dr Sci. Med. Miroslava Sladojević, intenista – kardiolog kao i veliki broj istaknutih eksperata iz oblasti kardiologije sa Instituta za Kardiovaskularne bolesti Vojvodine iz Sremske Kamenice.

U Limani možete dobiti detaljan i stručan kardiološki pregled, elektorokardiogarfski pregled (EKG), ehokardiogarfki pregled (EHO srca, odnosno ultrazvuk srca) kao i 24h Holter EKG-a. Važno je napomenuti da se svi pregledi rade na najsavremenijoj opremi, što svakako utiče na rano otkrivanje ili prevenciju ozbiljnijih bolesti. Ukoliko je nakon prvog pregleda potrebna i bilo koja druga dijagnostička metoda, nju takođe možete uraditi u Limani.

Vaš pregled možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu, ili nas uživo posetite na ovoj lokaciji.

 

 

CONTINUE READING
11-feb-preoprativna-priprema-za-operaciju-srca.png
10.02.2021 KardiologijaO srcu

Preoperativna priprema za operaciju srca

Operacija srca spada u red sigurnih operacija. U situacijama kada se operacija izvede na vreme i kod pacijenata sa pravom indikacijom za operaciju, uspeh je, gotovo, zagarantovan. Ono što je uticalo na dobar rezultat koji se postiže operacijom srca, pored tehnološke uznapredovalosti, svakako jeste dobra preoperativna priprema bolesnika. Kao što i sam naziv ukazuje, radi se o pripremi bolesnika pred operaciju u smislu da se bolesnik podvrgava dodatnim testovima, analizama i pregledima, kako bi hirurg bio do detalja upoznat sa zdravstvenim stanjem bolesnika kog operiše. Jedino se na ovaj način uspeh operacija podiže na najviši mogući nivo. Preoperativnu pripremu možemo da uporedimo sa detaljnim pregledima kod pilota ili vrhunskih sportista.

Pre svake operacije srca potrebna je kvalitetna i detaljna preoperativna priprema

Cilj detaljne preoperativne pripreme je smanjenje rizika od nastanka eventualnih komplikacija i bezbedno i efikasno obavljanje planirane operacije.

Razgovor sa hirurgom omogućava da pacijent i njegova porodica  dobiju odgovor na sva pitanja i nedoumice pred operaciju.

  • Da li je operacija neophoda?
  • Kako se operacija izvodi?
  • Koliko operacija traje?
  • Kako izgleda period oporavka?
  • Kako izgled postoperativni oporavak i rehabilitacija?
  • Kada je moguće vratiti se svojim redovnim aktivnostima?
  • Kada je moguće vratiti se na redovan posao? …..i mnoga druga pitanja.

 

U našoj ordinaciji moguće je obaviti pregled kod kardiohirurga Prof. dr Lazar Velicki, koji je stalno zaposlen na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju u Intitutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

 

Priprema pacijenta pred operaciju podrazumeva:

Razgovor sa pacijentom i psihičku pripremu za operaciju.
Pregled pacijenta i obavljanje svih potrebnih dijagnostičkih procedura.

  • Potrebno je imati sledeće laboratorijske analize:
  • KKS (kompletna krvna slika) i SE (sedinemntacija) – (ne starije od 15 dana)
  • Biohemijska analiza krvi (ŠUK, AST, ALT, GGT, LDH, bilirubini, urea , kreatinin, mokraćna kiselina, Na+, K­+, ukupni protein, CRP) – (ne starije od 15 dana)
  • Koagulacioni status ( D-dimer, INR, vreme krvarenja, i fibrinogen) – (ne starije od 15 dana)
  • Biohemijska analiza urina – (ne starije od 15 dana)
  • T3, T4, TSH (validnost 3 meseca)
  • Krvna grupa
  • Transmisivne bolesti (HIV, HBV, HCV, sifilis) – (ne stariji od 6 meseci)

Ovim laboratorijskim analizama stiče se uvid o stanju organizma, funkciji jetre, funkciji bubrega, elektrolita u serumu, prisustvo zapaljenja u organizmu (otkriva se eventualno prisustv infekcije mokračnih puteva….)

  • Potvrda stomatologa o urednom stanju u usnoj duplji (zdravi zubi, uklonjene sve moguće fokaloze) (validnost mesec dana)
  • RTG pluća i srca (CD ili opis snimka)
  • Spirometrija (u našoj ordinaciji moguće je uraditi spirometriju)
  • Mišljenje pulmologa o operaciji u ekstrakorporalnoj cirkulaciji (validnost mesec dana)
  • UZ abdomena – omogućava uvid u stanje na parenhimatoznim organima poput jetre, bubrega, žučne kese, mokraćne bešike, eventualno postojanje aneurizme abdominalne aorte… (validnost 3 meseca)
  • Dopler karotidnih arterija – omogućava otkrivanje postojanja suženja na krvnim sudovima koji ishranjuju mozak, otkriva prisustvo eventualnih hemodinamski značajnih suženja…. (validnost 6 meseci)
  • Ako pacijent boluje od neke od propratnih bolesti potrebno je dostaviti medicinsku dokumentaciju o toj bolesti
  • Nalaz i mišljenje nadležnog lekara specijaliste (endokrinolog, gastroenterolog, nefrolog, neurolog i sl. u zavisnosti od koje se bolesti pacijent leči) o postojanju eventualnih kontraindikacija za planirani operativni zahvat.

 

Pregled anesteziologa:

Neposredno pre operacije planira se i pregled od strane anesteziologa koji nakon detaljnog razgovora sa pacijentom o tegobama, sadašnjoj bolesti, pridruženim oboljenjima, lekove koje redovno koristite u terapiji, alergijama na  lekove i hranu i eventualnim prethodnim neželjenim reakcijama na  anesteziju. Anesteziolog tokom pregleda pacijenta može tražiti i neke dodatne specijalističke preglede, dijagnostičke ili laboratorijske pretrage i analize, takođe upoznaje pacijenta o lekovima koje će koristiti za anesteziju i njihovim dozama.

Pacijent će neposredno pre operacije dobiti da potpiše pristanak na operativno lečenje koji znači da  je od svog lekara dobio sve potrebne informacije o operaciji i da razume  i prihvata potencijalni rizik od komplikacija koje mogu nastati u toku  ili nakon operacije.

Priprema u bolnici podrazumeva:

  • Tačno će se definisati vreme poslednjeg obroka pre operacije i do kada je dozvoljeno uzimati tečnost, kao i koje tačno lekove treba uzeti sa gutljajem vode.
  • Zabranjeno je pušiti cigarete bar 2 sata pre intervencije.
  • Biće potrebno da uklonite kontaktna sočiva, naočare, zubnu protezu i nakit.
  • Ukoliko uzimate aspirin (Midol, Aspirin protect, Andol….) ili druge lekove koji  sprečavaju zgrušavanje krvi (Sintrom, Acenokumarol, Farin, Xarelto, Eliquis, Pradaxa) tačno će Vam biti definisano uz konsultaciju sa lekarom koliko dana ranije je potrebno da obustavite uzimanje tih lekova.

 

Ukoliko želite da zakažete kardiološki pregled to možete uraditi ovde ili preko telefona ordinacije: 021-442-224 i 066-442-224.

 

 

CONTINUE READING
blog-da-li-kod-kardiologa-nakon-covida.png
26.01.2021 BolestiKardiologijaO srcuOčuvanje zdravlja

Da li kod kardiologa nakon preležanog Covid-a?

Veliki broj ljudi je prinuđen da nastavi sa redovnim dnevnim aktivnostima odmah nakon preležanog Covid-a. Neki od njih su primorani zbog posla, a neki odmah nakon oporavka kreću sa iscrpljujućim vežbanjem da bi se što pre vratili u formu. Ukoliko te aktivnosti uključuju veće, a nekad čak i manje fizičke napore, može doći do nepoželjih ishoda po zdravlje. Nekada čak i do fatalnog ishoda.

  • Iako se Covid-19 najčešće povezuje sa respiratornim simptomima, u mnogo slučajeva je nepovoljno uticao i na kardiovaskularni sistem
  • Svetski eksperti iz oblasti medicine smatraju da ljudi koji su imali umereno tešku ili težu formu Covida-19 pre bilo kakvih fizičkih napora treba da urade kardiološki pregled i ultrazvuk srca -EHO
  • Kod profesionalnih sportista pored kardiološkog pregleda, analize srčanih biomarkera, ehokardiogarfskog pregleda, potrebno je uraditi i 24h Holter monitoring EKG-a i test opterećnjem, a ako postoji sumnja na miokarditis potrebna je i magnetna rezonanca srca
  • Za pacijente koji su imali blaže slučajeve nije obavezan pregled.

Postavljaju se mnoga pitanja uključujući i kako proveriti da li smo fizički sposobni da se vratimo u normalan život.

Dr sci. med. Miroslava Sladojević, internista – kardiolog, osnivač ordinacije Limana odgovara na najčešće postavljena pitanja od strane pacijenata. U nastavku deli svoje mišljenje o ovoj temi sa nama.

 

najcesta pitanja za kardiologa

Kakve posledice izaziva Covid-19 na kardiovaskularni sistem?

Naučna istraživanja su pokazala da čak četvrtina ljudi koji su bili hospitalizovani zbog Covida-19 završi sa oštećenjem srca. Kako se ovaj virus povezuje i sa nastankom miokarditisa, tj. inflamacije srčanog mišića, sportisti bi posebno trebali da obrate pažnju pre povratka fizičkoj aktivnosti. Ukoliko vežbamo sa miokarditisom, može nastati srčana slabost, srčane aritmije, a u nekim slučajevima može doći i do iznenadne smrti. Do srčanih aritmija mogu dovesti i virus, ali i lekovi koje smo uzimali. Moramo paziti i na to da Covid-19 ne utiče samo na srce već i na ceo kardiovaskularni sistem. Covid može izazvati i tromboembolijska oboljenja, začepljenja krvnih sudova krvnim ugrušcima. Prepoznata su i oštećenja nervnog sistema.

Koje preporuke imate za ljude koji su tek ozdravili?

Ljudi su nestrpljivi da se nakon preležanog Covid-19 vrate svojoj rutini, pa i rekreativnom sportu. Savetuje se da se tokom infekcije ovim korona virusom, čak iako je infekcija praćena blagim simptomima, obustavi bilo koja fizička aktivnost na 2 nedelje. Nakon prebolele infekcije Covid-19 potrebno je naredne 2 nedelje postepeno se vraćati u formu, uz naravno osluškivanje svog organizma. Osobama koje su imale teže forme bolesti, poput obostrane upale pluća, savetuje se da sa fizičkom aktivnošću sačekaju do potpune rezolucije promena na plućima. Savetuje im se šetnja i vožnja bicikla, ali bez većih naprezanja.

Najsigurnije je tražiti savet stručnjaka i pulmologa i kardiologa u ovom slučaju. Treba nastojati nastavku normalnog života i izbegavanje stresa. Takođe, preporučila bih zdravu ishranu, po mogućnosti mediteransku, jer je ona objektivno najbolja za srce i generalno zdravlje. Ponavljam još jednom, veoma je važno obaviti preglede kod lekara, kako bi se ustanovilo stanje nakon bolesti i dali najbolji saveti za što brži oporavak.

Ko bi se trebao javiti na kardiološki pregled nakon preležanog Covid-a?

Ukoliko ste preboleli lakšu formu Covid-19 infekcije nije neophodno dodatno ispitivanje pre povratka redovnom vežbanju. Međutim, svako ko je imao srednju ili tešku formu bolesti trebalo bi da se javi na kardiološki pregled. Srednji ili teži oblik podrazumeva obostranu upalu pluća bez obzira da li je zahtevala bolničko lečenje. Loše stanje u smislu brzog zamaranja i otežanog disanja i gušenja koje se održava i nakon mesec dana od infekcije. Treba obratiti pažnju i na pojavu bola u grudima, ako se javlja osećaj lupanja i preskakanja srca itd.

Takođe je jako važno podsetiti mnoge hronične bolesnike poput dijabetičara, hipertoničara i sl. da se jave na svoje redovne godišnje kontrole. (Uz poštovanje preporučenih mera, šansa da se zaraze je minimalna). Kako Covid-19 još uvek nije potpuno istražen, moguće je da na svaku individuu utiče drugačije. Naravno, ne smeju se zaboraviti profesionalni sportisti kao ni ljudi koji planiraju ili moraju da se bave težim naporima odmah nakon ozdravljenja.

 

Koje kardiološke preglede biste preporučili nakon oporavka?

kardiovaskularne bolesti

Dve nedelje nakon prestanka simptoma, a pre povratka fizičkoj aktivnosti, savetuje se kardiološki pregled sa elektrokardiogramom (EKG) praćen ehokardiografskim pregledom srca. Elektrokardiogram snima električnu aktivnost srca i omogućava nam otkrivanje aritmije i eventualno će nam ukazati na potrebu za 24h Holter monitoringom. Ehokardiografskim pregledom (EHO srca) ili kako se još naziva ultrazvukom srca, sagledava se stanje srčanog mišića, njegova kontraktilna rezerva, sistolna i dijastolna funkcija, funkcija desne komore i sistolni pritisak u desnoj komori, kao i stanje valvula srca. Ehokardiofarskim pregledom srca moguće je prepoznati i indirektne znake tromboembolije pluća. Takođe, može se identifikovati prisustvo tečnosti (izliva) u srčanoj kesi – perikardu, i u plućnim maramicama – pleurama.

U specijalističkoj ordinaciji Limana ehokardiografski pregled se radi na najsaveremenijim aparatima GE (Vivid E9 i S70). Ovi aparati pored 2D eho pregleda imaju i  ‘Strain’ i ‘Strain Rate’ – posebnu ‘Speckle tracking’ metodu. Time omogućavamo pravovremenu dijagnostiku segmentne disfunkcije miokarda leve komore, što ima terapijske i prognostičke implikacije (detaljna analiza i procena regionalne funkcije, sinhronizacije i deformacije srčanog mišića).

 

Ukoliko želite da zakažete kardiološki pregled i utvrdite eventualne posledice nakon preležanog Covid-19 na Vaš kardiovaskularni sistem, to možete uraditi ovde ili preko telefona ordinacije: 021-442-224 i 066-442-224.

 

 

 

CONTINUE READING
perikard-1200x800.jpg
12.03.2019 BolestiKardiologijaO srcu

Prolaps mitralne valvule

Prolaps mitralne valvule (takođe poznat kao “sindrom mezosistolnog klika” i “Barlow’s sindrom”) je najčešća abnormalnost srčanih valvula, prisutna kod 5-10% svetske populacije.

Tvoja mitralna valvula je lokalizovana između leve pretkomore i leve komore srca I ima dva listića i još neke dodatke kojima je povezana sa levom komorom. Kada se komore kontrahuju listići mitralne valvule se čvrsto zatvore i preveniraju povratak krvi iz leve komore u levu pretkomoru. Tokom dijastole, mitralna valvula je otvorena da omogući priliv oksigenisane krvi iz
pluća u levu komoru.

 

Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule, mitralna valvula počinje da “propušta-curi”. Kada se leva komora
kontrahuje nastaje prolaps listića mitralne valvule (propadaju unazad) u levu pretkomoru. Ovo obično omogućava
propuštanje krvi unazad kroz otvor valvule (mitralna regurgitacija):

 

Animaciju mitralne regurgitacije, pogledaje na sledećoj adresi https://www.youtube.com/watch?v=vL0s_nEkC8Q

 

Teška mitralna regurgitacija može voditi ka srčanoj slabosti, novonastalim palpitacijama i aritmijama.  Većina pacijenata je potpuno bez simptoma, drugi mogu doživeti brojne simptome o kojima ću diskutovati ispod.  

Mnogi pacijenti sa prolapsom mitralne valvule su visoki, tanki, sa dugim ekstremitetima i prstima. Prolaps mitralne valvule se uobičajeno viđa kod žena starosti od 20 do 40 godina, ali se takođe viđa i kod muškaraca.

 

Simptomi i znaci prolapsa mitralne valvule

Većina ljudi sa prolapsom mitralne valvule su bez simptoma, a ukoliko su simptomi prisutni, obično su to slabost, palpitacije, bol u grudima, anksioznost i migrene.

Oštar bol u grudima je prisutan kod nekih ljudi koji imaju prolaps mitralne valvule. Za razliku od angine, bol u grudima kod prolapsa mitralne valvule retko se pojavljuje tokom ili nakon vežbanja, i ne reaguje na Nitroglicerin.

Anksioznost, napadi panike, i depresija mogu biti povezani sa prolapsom mitralne valvule. Kao i slabost, ovi simptomi se povezuju sa neravnotežom autonomnog nervnog sistema. Migrene su verovatno povezane sa abnormanom kontrolom tenzije krvnih sudova u mozgu od strane nervnog sistema..

Prolaps mitralne valvule može retko biti udružen sa šlogom kod mladih pacijenata. Za ove pacijente se čini da imaju povišenu sklonost ka zgrušavanju krvi zbog abnormalno “lepljivih”  krvnih elemenata, zvanih trombociti.

 

Dijagnoza

Ispitivanje pacijenta otkriva karakteristike pacijenta svojstvene prolapsu mitralne valvule. “Upotrebom stetoskopa, moguće je čuti mitralni „klik“. Ovaj „klik“ oslikava abnormalni tetering listića mitralne valvule zbog opterećenja pritiskom leve komore. Ukoliko je sa abnormalnim otvaranjem valvule udružena i regurgitacija krvi, moguće  je čuti šum neposredno posle zvuka „klika“.

Ehokardiogarfski pregled je najkorisniji test za prolaps mitralne valvule.

Ehokardiogarfskim pregledom moguće je ustanoviti ozbiljnost prolapse i I stepen mitralne regurgitacije.
Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule mogu se pojaviti palpitacije (abnormalan brz ili neregularan srčani
ritam). Elektrokardiogram ili 24h monitoring EKG-a po Holteru se upotrebljavaju kod daljeg ispitivanja palpitacija.”

Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule mogu se pojaviti palpitacije (abnormalan brz ili neregularan srčani ritam). Elektrokardiogram ili 24h Holter monitoring EKG-a po Holteru se upotrebljavaju kod daljeg ispitivanja palpitacija.

 

Tretman prolapsa mitralne valvule

Najveći broj pacijenata sa prolapsom mitralne valvule ne zahteva tretman. Rutinski kontrolni pregled uključujući i ehokardiogarfiju, svakih nekoliko godina je dovoljno za utvrđivanje da li je stepen mitralne regurgitacije pogoršan. Ukoliko se pogoršao, mitralna regurgitacija može voditi srčanoj slabosti, uvećanju srca, i artimijama. Zbog navedenog pacijenti sa prolapsom mitralne vavule se obično prate godišnje. Obzirom da je infekcija prolapsa mitralne valvule retka ali potencijalno ozbiljna komplikacija, ovi pacijenti obično zahtevaju antibiotike pre procedura kojima je moguće uneti bakterije u krv.

Pacijenti sa ozbiljnim prolapsom, aritmijama, bolovima u grudima i atacima anksioznosti mogu zahtevati tretman.

“Beta-blokatori su lekovi izbora. Blokatori kalcijumskih kanala su korisni kod pacijenata koji ne tolerišu beta-blokatore.

Šta je indikacija za hiruršku korekciju regurgitacije mitralne valvule ?

Hirurgija treba da se razmotri kada je regurgitacija ozbiljna. Kada pacijent sa mitralnom regurgitacijom razvije simptome, smanji srčanu funkciju ili dođe do uvećanja srčanih šupljina, hirurgija se preporučuje.

Koje su šanse da se mitralna regurgitacija koriguje ?

Gotovo 100%. Najčešći razlog mitralne regurgitacije je degenerativna bolest mitralne valvule. Ovo se takođe naziva i prolaps mitralne valvule, miksomatozna bolest mitralne valvule, “floppy” mitralna valvula. Ovakve valvule načešće mogu da budu korigovane (radije nego zamenjene) u više od 95% pacijenata.

Koji je rizik od hirurgije mitralne valvule?

Kod asimptomatičnih pacijenata kojima se planira korekcija mitralne valvule operativni rizik je oko 1 na 1000. Rizik kod simptomatičnih pacijenata ostaje iznad  1%. Prisustvo koronarne bolesti ili stanja koja zahtevaju hirurški tretman će uticati na individualni rizik.

Kolika je trajnost korekcije mitralne valvule?

Nakon korekcije mitralne valvule, 95% pacijenata ne zahteva reoperaciju duže od deset godina, i statistika je slična i za 20 godina. Tako da je reoperacija neuobičajena nakon uspešno izvedene korekcije mitralne valvule. Ehokardiogarfski
pregled se preporučuje jednom godišnje kako bi se pratila funkcija valvule. Pacijenti koji su imali hirurgiju mitralne
valvule moraju se pridržavati preporučenih mera za prevenciju infekcije i smanjenje rizika za razvoj endokarditisa.

Zašto je važno obaviti operaciju mitralne valvule u centru sa velikim iskustvom?

Korekcija mitralne valvule je najbolja opcija kod većine pacijenata ukoliko je izvodljiva. U poređenju sa zamenom mitralne valvule, korekcija mitralne valvule omogućava bolje dugoročno preživljavanje, bolje očuvanje srčane funkcije, manji rizik od komplikacija, i obično ne zahteva dugoročno uzimanje oralnih antikoagulanasa. “

Prednosti korekcije mitralne valvule

  • Poboljšan način života
  • Bolje očuvanje srčane funkcije
  • Niži rizik od šloga i infekcije (endokarditisa)
  • Nema potrebe za antikoagulansima

Korekcija mitralne valvule je zahtevnija od zamene mitralne valvule.

Iako najveći broj pacijenata sa prolapsom mitralne valvule ne zahteva tretman, niti upotrebu medikamenata, u veoma retkim situacijama potrebna je hirurgija (korekcija mitralne valvule). Pacijenti koji zahtevaju hirurgiju uobičajeno imaju ozbiljnu mitralnu regurgitaciju koja uzrokuje pogoršanje srčane slabosti i progresiju uvećanja srčanih šupljina.

U nekim specijalizovanim hirurškim centrima, sada se izvodi rutinski robotska hirurgija prolapsa mitralne valvule “. Nije svaki pacijent kandidat za operaciju niti je svaki hirurg ekspert, dakle dobro se raspitajte! Prednost su uspešan i brz i lak oporavak.

CONTINUE READING
bright-cardiac-cardiology-433267-1200x1078.jpg
09.03.2019 KardiologijaO srcu

Srčana osovina

Električna osovina srca (srčana osovina)  je pravac kojim teče struja tokom depolarizacije srca. QRS kompleks koji predstavlja depolarizaciju komora se koristi za određivanje električne osovine srca. Uobičajeno je da vektor koji predstavlja srčanu osovinu potiče iz AV čvora, gde se inicira aktivacija ventrikula (komora), i širi dalje duž leve komore (jer leva komora dominira u svojoj masi i procesu depolarizacije komora).

Mnogi faktori utiču na električnu osovinu srca kao što su:

  • Anatomski faktori:
    • Abnormalni anatomiski položaj srca u grudnoj duplji (dekstrokardija)
    • Abnormalna anatomija grudnog koša
    • Abnormala pozicija dijafragme (kao kod gojaznih, u trudnoći, ukoliko je prisutan ascites)
  • Kardiopulmonarna patologija:
    • Raniji infarct miokarda
    • Skorašnja ishemija
    • Plućna tromboembolija
    • Obstruktivna bolest pluća
    • Hipertrofija miokarda
    • Dilatativna kardiomiopatija
    • Smetnje provođenja
    • Drugi faktori

Normalna električna osovina srca postavljena je između -30 do +90 stepeni u odnosu na horizontalnu ravan.

ekg novi sad

DEVIJACIJA ELEKTRIČNE OSE U DESNO (90 do 180 stepeni u odnosu na horizontalnu ravan).

  • Normalan nalaz kod dece i visokih mršavih odraslih
  • Hronična bolest pluća
  • Plućna hipertenzija
  • Hipertrofija desne komore
  • Plućna embolija
  • WPW sindrom
  • Levi zadnji hemiblok
  • ASD
  • VSD
  • Anterolateralni infarkt miokarda

 

 

ekg novi sad

DEVIJACIJA ELEKTRIČNE OSE U LEVO

  • hipertofija miokarda leve komre
  • gojaznost
  • Q zubac od inferiornog infarkta miokarda
  • Emfizem
  • Hiperkalijemija
  • WPW sindrom
  • trikuspidna atrezija
  • ostium primum ASD

 

Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu, ili nas uživo posetite na ovoj lokaciji.

CONTINUE READING
perikard-1200x800.jpg
08.03.2019 KardiologijaO srcu

Perikard

Perikard

Perikard se sastoji od dvoslojne kese koja okružuje srce i velike krvne sudove koji ulaze i izlaze iz srca. Perikard drži i štiti srce u grudnoj duplji. Perikard sadrži manju količinu tečnosti koja okružuje srce i ponaša se kao lubrikant.

 

Perikardni izliv (effusio pericardii)

Perikardni izliv je naziv za veću količinu tečnosti koja se nakuplja u perikardu. Kada se taj process odvija duži period, perikard se postepeno isteže, ali ako se tečnost u perikardu nakuplja naglo, kao nakon povrede, nastaje kompresija srca tečnošću (onemogućen je povratak krvi u srce). Što manje krvi ulazi, to manje i izlazi iz srca, uzrokujući u krajnjem lošu pumpnu funkciju srca i pad krvnog pritiska. Ukoliko se hitno ne interveniše može nastupiti smrtni ishod. Ovo stanje se naziva tamponada srca i životno je ugrožavajuće stanje ukoliko se odmah ne reaguje.

Simptomi perikardnog izliva

  • Nedostatak daha (dispneja)
  • Nedostatak daha pri ležećem položaju (ortopneja)
  • Bol u grudima, uobičajeno iza sternum ili sa leve strane grudnog koša
  • Kašalj
  • Bolno disanje, naročito pri udahu ili u ležećem položaju
  • Vrtoglavica
  • Subfebrilnost
  • Ubrzana srčana frekvenca
  • Slabost i malaksalost

Moguće je nakupljanje veće količine perikardne tečnosti, a da nisu prisutni simptomi i znakovi bolesti, naročito ukoliko se tečnost nakupljala postepeno. Ovo se najčešće dešava ukoliko je uzrok nakuplljanja perikardne tečnosti kancer ili hronični inflamatorni proces, kao što je reumatoidni artritis.

Perikarditis

Perikarditis je zapaljenje perikarda. Perikard se sastoji od unutrašnje i spoljašnje ovojnice između kojih se nalazi manja količina tečnosti koja se ponaša kao lubrikant. Kada dođe do zapaljenja perikarda, dolazi do povećanja količine tečnosti između dva perikardna lista. Ova tečnost pritiska srce i onemogućava normalnu srčanu akciju.

Uzroci perikarditisa

Perikarditis može nastati zbog:

  • a virusne, bakterijske i gljivične infekcije
  • srčanog udara
  • širenjem kancera iz pluća, dojke ili krvi
  • tokom zračne terapije
  • povreda tokom hirurškog lečenja

Ponekad se javlja u sklopu drugih oboljenja kao što je reumatoidni artritis, lupus i bubrežna slabost.

Simptomi perikarditisa

Bol u grudima je čest, naročito iza grudne kosti. Ponekad se ovaj bol širi u vrat i levo rame. Bol uzrokovan perikarditisom je oštar, probadajući. Bol se može pogoršavati pri dubokom udahu. Ređe je bol tup. Povišena telesna temperature je takođe često prisutna. Pacijenti sa perikarditisom se osećaju bolesno za razliku od onih koji imaju anginozne tegobe.

Tretman perikarditisa

Lekovi protiv bolova i antiinflamatorni lekovi se daju da smanje tegobe. Antibiotici se propisuju u slučaju bakterijske infekcije. Ukoliko perikardna tečnost ozbiljno ometa srčanu akciju neophodna je perikardiocenteza (evakuacija perikarnde tečnosti iglom, retko je neophodna hirurška drenaža perikarda).

Akutni inflamatorni perikarditis uobičajeno traje jednu do tri nedelje i ne izaziva dalje veći problem. Oko 20% pacijenata sa perikarditisom imaju relaps bolest (vraćanje) unutar prvih mesec dana ili retko unutar više godina.
Ponekad hronična forma perikarditisa može da pređe u “konstriktivni perikarditis”. Perikard postaje zadebljao i krut i značajno ometa srčanu pumpnu funkciju. Kako je narušeno vraćanje krvi u srce, srčana funkcija postaje vremenom slabija sa razvojem simtoma srčane slabosti:
• Edem,
• Nedostatak daha
• Bol
Kada se to stanje ispolji, jedini tretman je “perikardiektomija”, hirurško uklanjanje dela ili većine perikarda sa površine srca.

CONTINUE READING
EKG.jpg
06.03.2019 KardiologijaO srcu

Srčani ritam

Srčani nervi

Provodljivost srčanih nerva

Srčani električni sistem omogućava srcu da pumpa krv kroz telo. Za svaki srčani otkucaj, kontrakcija srčanog mišića je inicirana električnim signalom.

Svakom srčanom otkucaju prethodi električni signal koji ga inicira. Srce ima specijalizovano tkivo koje produkuje i šalje električne impulse srčanom mišiću. Ovi impulsi pokreću srce da se kontrahuje. Svakom srčanom otkucaju prethodio je električni signal da pobudi srčani mišić da se kontrahuje. Električni signal srca može biti meren EKG-om.

SRČANI RITAM

Problemi sa sprovodnim sistemom srca, mogu izazvati problem koji se naziva aritmija i mogu narušiti pumpnu funkciju srca. Nedovoljan protok krvi uzrokovan aritmijama može oštetiti mozak, srce i druge organe. Tokom aritmije srce može raditi prebrzo ili previše sporo ili neregularnim ritmom.

Većina aritmija su štetne, a neke mogu biti ozbiljne i čak životno ugrožavajuće. Ako je srčani ritam suviše brz, reč je o tahikardiji, a ako su srčani otkucaji spori to stanje se naziva bradikardija.  

Srčana frekvenca i ritam se obično analiziraju pomoću EKG-a (elektrokardiograma).

EKG zapis je mrežast papir na kome se vreme meri duž horizontalne ose.

  • Mali kvadratić je dug 1mm i predstavlja 0.04 sekundi.
  • Veći kvadrati dugi 5 mm predstavljaju 0.2 sekundi.

Voltaža se meri duž vertikalne ose:

  • 10mm je jednako 1 mV
  • Dijagram ispod ilustruje konfiguraciju EKG zapisa I kako da analizirati”

ekg novi sad

Srčana frekvenca se može lako izračunati na osnovu EKG trake:

  • Kada je ritam regularan, srčana frekvenca se računa tako što se 300 podeli sa brojem velikih kvadrata sadržanih između dva QRS kompleksa. Na primer, ukoliko ima 4 velika kvadrata između regularna dva QRS kompleksa, srčana frekvenca je 75 (300/4=75).
  • Drugi metod može da se upotrebi kada treba izračunati srčanu frekvencu a ritam je neregularan. Tada je potrebno da izbrojite koliko ima R talasa u 6 sekundi trake i pomnožite sa 10. Na primer, ukoliko ima 7 R talasa u 6 sekundi trake, srčana freknenca je 70 (7×10=70).

Aritmije mogu biti uzrokovane različitim faktorima uključujući:

  • Bolest koronarnih arterija
  • Neravnoteža elektrolita u tvojoj krvi (kao što su Natrijum i Kalijum).
  • Promene u srčanom mišiću
  • Ožiljak nakon srčanog infarkta
  • Proces zarastanja nakon kardiohirurške operacije
  • Neregularan srčani ritam takođe može da se javi i kod “normalnog, zdravog” srca.

 

SRČANI PULS (SRČANA FREKVENCA)

Korisno je ukoliko znate kako da izmerite svoju srčanu frekvencu ili puls, jer možete proceniti stepen svoje utreniranosti, takođe na vreme možete da detektujete postojanje eventualnog zdravstvenog problema.

Srčana frekvenca je broj srčanih otkucaja u minuti. Možete izmeriti broj svojih srčanih otkucaja mereći svoj puls – ritmičnu ekspanziju i kontrakciju, neke od arterija, koja nastaje protokom krvi kroz nju usled regularnih kontrakcija srca. Puls zapravo predstavlja meru koliko snažno radi naše srce.

Možemo meriti puls na mestima gde su arterije postavljene blizu kože, na ručnom ili lakatnom zglobu, vratu, preponama, ili vrhu stopala. Najčešće ljudi mere svoj puls na ručnom zglobu, a takav puls se zove radijalni puls.

Srčani puls

Izračunavanje sopstvenog pulsa je jednostavno i ne zahteva specijalnu opremu, dakle sat na drugoj ruci ili digitalni brojač sekundi – tajmer.  

Postavite svoju ruku tako da je dlan okrenut na gore.

  1. Postavi svoj kažiprst i srednji prst suprotne šake na ručni zglob
  2. Pritiskom prstiju na dole osetićete puls
  3. Izbrojite otkucaje u 10 sekundi, a potom ih pomnožite sa brojem 6. Na taj način ćete dobiti broj otkucaja srca u minuti.

Primer:

Izbrojali ste 12 otkucaja u 10 sekundi, množenjem 12 * 6 = 72.

Srčana frekvenca ili broj otkucaja u minuti iznosi 72.

Drugi posebno popularan način merenja pulsa je na vratu (karotidni puls). Posebno je pogodan za merenje tokom vežbanja. Formula je identična kao gore pomenuta.

Normaln broj srčanih otkucaja

Normaln broj srčanih otkucaja kreće se u rasponu od 60-100/min. Srčana frekvenca može da raste i opada tokom dana u zavisnosti od stepena aktivnosti i nivoa stresa.

Ukoliko je Vaš puls duže vreme preko 90/min. trebalo bi da se konsultujete sa svojim lekarom. Takvo stanje se naziva tahikardija (povećan broj srčanih otkucaja).

Mnogi sportisti imaju puls koji se kreće u rasponu od 40 – 60, u zavisnosti koliko su utrenirani. Generalno niži puls je dobar. Povremeno srčana frekvenca može biti previše niska. To stanje se naziva bradikardija i može biti opasna, naročito kada je i krvni pritisak niži. Simptomi uključuju slabost, malaksalost, gubitak snage i energije. Ukoliko ova situacija potraje, neophodno je odmah potražiti lekarsku pomoć.

Ukoliko duže osećate neregularnost srčanog ritma potrebno je konsultovati se sa svojim lekarom. Najbolje je da zakažete pregled i lekar će obaviti sve potrebne preglede.

Mnogi faktori utiču na srčanu frekvencu. Oni uključuju emocije, telesnu temperaturu, položaj tela (sedenje, ležanje…), telesna masu (gojaznost uzrokuje jači srčani rad kako bi obezbedila dovoljno energije celom telu).

Smanjenje srčane frekvence

Smanjenje srčane frekvence u miru je jedan od benefita povećanja forme tokom treniranja. Pre započinjanja bilo kakvog režima treniranja, konsultujte se sa svojim lekarom.

Srce je mišić i reagovaće slično kao i bilo koji skeletni mišić, treniranjem postajaće jače. Kako srčani mišić postaje jači, tako će padati srčana frekvenca. Drugim rečima Vaše srce će uložiti manje napora da bi pumpalo istu količinu krvi.  

Ciljana srčana frkvenca

Kada započinjete neki program vežbanja, važno je da imate cilj i da dostignete ciljni raspon tokom svakog treninga. Da bi bio koristan trening ne treba da bude pretežak niti previše lak za izvođenje. Postoji jednostavna formula kojom se računa maksimalna predviđena srčana frekvenca:

Od 220 oduzmite svoje godine

Ova formula će dati predviđenu maksimalnu srčanu frekvencu.

Na primer, ukoliko imate 42 godine, (220 – 42 = 178). Ovo znači da je Vaša maksimalna fiziološka srčana frekvenca 178, odnosno 178 otkucaja u minuti.

Mnogi programi za vežbanje predlažu dostizanje 60-70% maksimalne predviđene srčane frekvence tokom započinjanja vežbanja. To znači da početnik iz prethodnog primera ne bi trebao da prelazi 60% of 178 = 107 otkucaja u minuti. Kako budete napredovali u utreniranosti tako će se povećavati i procenat dostizanja maksimalne srčane frekvence tokom treninga. Izračunavanje ciljanog opsega srčane frekvence je često poželjna. Radi se na sledeći način:

  1. Počnite sa izračunavanjem svoje maksimalne predviđene srčane frekvece
  2. Pomnožite maksimalnu srčanu frekvencu sa 0.8 da biste odredili gornju ciljanu granicu srčane frekvence (podelite ovaj broj sa 6 da biste dobili broj otkucaja u 10 sekundi merenja).
  3. Pomnožite svoju maksimalnu srčanu frekvencu sa 0.6 da biste odredili donju granicu ciljanog opsega srčane frekvence tokom treninga (podelite ovaj broj sa 6 da bi dobio srčanu frekvencu u 10 sekundi merenja).

Primer:

Osoba starosti 42 godine:

220 – 42 = 178 Maksimalna srčana frekvenca

178 X 0.8 = 142 Gornja granica ciljanog opsega srčane frekvence tokom treninga (142/6 = 24, u 10 sekundi merenja)

178 X 0.6 = 107 Donja granica ciljanog opsega srčane frekvence tokom treninga  (107/6 = 18, u 10 sekundi merenja)

Zapamtite: Vaša maksimalna srčana frekvenca je najviša koju Vaše srce treba da dostigne nakon napornog treninga.

Broj otkucaja treba meriti tokom zagrevanja, na polovini vežbanja, na kraju treninga i nakon vežbi istezanja. Ukoliko ste tokom treninga prešli maksimalnu predviđenu srčanu frekvencu, potrebno je smanjiti intenzitet treninga, i obrnuto ukoliko je tokom vežbanja Vaša srčana frekvenca znatno niža od predviđene potrebno je vežbati intenzivnije naredni put.  

Srčana frekvenca u oporavku nakon vežbanja

Jedan način za otkrivanje napredovanja tokom programa vežbanja je izračunavanje srčane frekvence u oporavku. To je mera koliko brzo se srčana frekvenca vrati nakon vežbanja na srčanu frekvencu u miru. Izračunavanje srčane frekvence u oporavku:

  1. Izmerite svoj puls u 10 sekundi odmah nakon što ste završili sa vežbanjem. Zapišite taj broj.
  2. Nakon jednog minuta ponovo izmerite puls i upišite ga.
  3. Oduzmite drugo merenje pulsa od prvog. Taj broj iznosi Vašu srčanu frekvencu u oporavku. Što je broj veći to ste u boljoj formi.

Ukoliko osećate bilo kakve probleme sa srčanim ritmom, najbolje je da se što pre obratite lekaru. Preglede kod kardiologa u ordinaciji Limana možete zakazati na broj telefona 021 442 224 ili 066 442 224. Takođe, možete nas i kontaktirati putem kontakt forme.  Kardiologe koji rade u našoj ordinaciji možete sagledati na ovom linku, dok sve preglede iz oblasti kardiologije možete pogledati ovde.

CONTINUE READING

Ordinacija Limana 2024. Sva prava zadržana.