blog-kvb-i-faktori-rizika.jpg

Kardiovaskularne bolesti i faktori rizika

 

Kardiovaskularne bolesti (KVB) bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok smrti u svetu.

Svake godine od KVB umre preko 17 miliona stanovnika, 85% od ovih smrtnih ishoda je usled akutnog infarkta miokarda ili šloga.

 

Kardiovaskularne bolesti čine:

  • Koronarna bolest – bolest arterija koje ishranjuju srčani mišić
  • Cerebrovaskularne bolesti – bolest krvnih sudova koje snabdevaju mozak krvlju
  • Periferna arterijska bolest – bolest krvnih sudova koja snabdeva krvlju gornje i donje ekstremitete (ruke i noge)
  • Reumatska srčana bolest – oštećenje srčanog mišića i srčanih zalistaka usled reumatske groznice uzrokovane bakterijom (Streptococcal bacteria)
  • Urođene srčane bolesti – malformacije na srcu prisutne na rođenju
  • Duboka venska tromboza i plućna tromboembolija – krvni ugrušci u venama donjih ekstremiteta koji se dislociraju i krvnom strujom dospeju do srca i pluća

 

Infarkt srca ili infarkt mozga (šlog) najčešće  nastaju zbog potpunog zapušenja krvnog suda odgovornog za snabdevanje dela srčanog mišića ili dela mozga. Šlog može biti uzrokovan i pucanjem krvnog suda te sledstvenim  krvarenjem u mozgu ili usled zapušenja krvnog suda krvnim ugruškom.

 

Koji su najčešći simptomi KVB?

Često srčani udar i šlog mogu biti prva manifestacija KVB, bez prethodno prisutnih simptoma.

Najčešći simptomi srčanog udara su:

kardiovaskularne bolesti

  • bol ili nelagodnost u sredogruđu
  • bol ili trnjenje leve ruke, levog ramena, lakta
  • trnjenje donje vilice, ili
  • bol u leđima (između plećki)

Takođe osoba sa akutnim infarkom miokarda može imati osećaj nedostatka vazduha i gušenje, mučninu, povraćanje, nesvesticu, preznojavanje i bledilo.

 

Najčešći znaci šloga su iznenadna slabost lica, ruke, noge (jedne polovine tela).

Ostali simptomi uključuju iznenadnu pojavu:

  • paralize lica, ruke ili noge i to na jednoj polovini tela
  • konfuznost, smetnje sa govorom
  • smetnje sa vidom, kao jednim okom, tako is a oba
  • smetnje sa hodom, vrtoglavica, nestabilnost u hodu i gubitak ravnoteže
  • ozbiljna glavobolja nepoznatog uzroka
  • nesvestica ili gubitak svesti

Potrebno je što hitnije potražiti pomoć lekara ukoliko osoba ima navedene simptome.

 

Koji su faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti?

kardiovaskularne bolesti

Najvažniji faktori rizika za srčana oboljenja i šlog su:

  • nezdrava ishrana,
  • fizička neaktivnost
  • pušenje i
  • štetna upotreba alkohola

Kod pojedinaca pomenuti faktori rizika mogu se prezentovati kao:

  • povišen krvni pritisak (hipertenzija)
  • povišene vrednosti šećera u krvi (lat. diabetes mellitus)
  • povišene vrednosti masnoće u krvi (hiperlipidemija) i
  • gojaznost (lat. obesitas)

Prisutnost ovih faktora rizika kod osobe povećava rizik za razvoj infarkta srca, šloga, srčane slabosti i drugih komplikacija.

Prepoznat je i “uzrok uzroka” kardiovaskularnih bolesti kao što su globalizacija i urbanizacija i starenje populacije sa svojim uticajem na socijalne promene, ekonomske promene i kulturne promene.

Neizostavno je pomenuti i uticaj siromaštva, stresa i naravno naslednog faktora.

 

Kako smanjiti pojavu kardiovaskularnih bolesti?

 

Prevencija je najbolji lek:

 

  • Većina kardiovaskularnih bolesti može biti sprečena  delovanjem na faktore rizika kao što su pušenje cigareta,  nezdrava ishrana i gojaznost, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola
  • Oboleli od kardiovaskularnih bolesti, kao i oni koji su pod visokim kardiovaskularnim rizikom (kao  što su oboleli od hipertenzije, dijabetesa, hiperlipidemije) zahtevaju što ranije otkrivanje bolesti i delovanje na postojeće faktore rizika kao i upotrebu adekvatne terapije.

 

Zakažite svoj pregled u ordinaciji Limana već danas!


bol-u-grudima-1200x801.jpeg

Bol u grudima predstavlja jedan od simptoma koji najčešće izazivaju veliki strah kod pacijenata jer ih asociraju na infarkt. Međutim, taj strah je opravdan. Bol u grudima može da bude trivijalan, ali može da bude i životno ugrožavajući! Kada su ovakve situacije u pitanju, ranija i aktuelna istorija bolesti je od velikog značaja.

Mnogi pacijenti se obično kasno jave lekaru jer smatraju da je zabrinjavajući samo bol u grudima koji je žestok i praćen opštom slabošću. Međutim, jačina bola u grudima često ne određuje težinu i ozbiljnost neke bolesti.

Nekada i blag osećaj neprijatnosti u grudima, ili čak ne u grudima, već i u gornjem delu stomaka predstavlja moguć znak nekih bolesti kao što su nestabilna angina, akutni infarkt i druge.

U ovakvim situacijama, razmatranje specifičnih srčanih faktora rizika mogu pomoći u postavljanju dijagnoze, dok rutinski testovi često mogu promašiti dijagnozu.

 

Podela anginoznog bola u grudima po klasifikaciji koju je dalo kanadsko Udruženje kardiologa (Canadian Cardiovascular Society, CCS):

Klasa I uobičajena fizička aktivnost ne izaziva bol (šetnja, penjanje uz stepenice)

Klasa II mala fizička aktivnost dovodi do bola (šetnja po ravnom, penjanje uz stepenice)

Klasa III lako ograničenje uobičajene aktivnosti dovodi do bola (šetnja ili penjanje uz stepenice, hod uzbrdo, bol posle obroka, na hladnoću, vetar, zbog emocionalnih stresova)

Klasa IV nemogućnost da se izvrši bilo koja fizička aktivnost bez bola (bolovi mogu biti prisutni i u miru)

Zato bi bol u grudima trebalo definisati kao bilo kakav bol ili osećaj nelagodnosti u grudima, pa i u gornjem delu stomka, pa čak i bol među lopaticama.

Ekvivalenti bolu u grudima:

  • Bol u ramenima, i/ili nadlakticama, laktu, podlakticama, vratu, donjoj vilici.
  • Osećaj gušenja,
  • Nedostatak vazduha,
  • Kao da im hladan vazduh prolazi kroz pluća.

 

Srce je bogato receptorima za bol – nervi se nalaze oko kardiomiocita, u intersticijumu, oko aorte, plućne arterije, arterija, arteriola, kapilara, venula i vena. U predelu grudnog koša, postoje brojni receptori za bol u koži, manje u dubljim tkivima, a još manje u visceralnim organima.

Slaba mogućnost lokalizacije visceralnog bola objašnjava se vrlo malim brojem nervnih vlakana u visceralnim strukturama. Osim toga, visceralni bol se može preneti na susedni segment kičmene moždine, dok somatski bolni stimulus ide samo na jedan nivo kičmene moždine.

gkardiolog novi sad

Kutani bol je bolje lokalizovan i retko ima preneseni bol, obično je praćen lokalnom osetljivošću i reaguje na različite provokacije. Somatski visceralni bol je slabo lokalizovan, a preneseni bol je često prisutan. Tipičan primer visceralnog bola su bol kod miokardnog infarkta, plućne embolje, disekcije aorte i medijastinalne bolesti.

 

Kada se pacijent žali na bol u grudima, bitno je brzo prepoznati da li je u pitanju jedno od sledećih 4 stanja:

  1. Akutni koronarni sindrom,
  2. Aortna disekcija,
  3. Plućna embolija,
  4. Akutni pneumotoraks.

Ti bolesnici treba što pre da budu upućeni kolima službe hitne medicinske pomoći najbržim putem do sekundarne ili tercijarne zdravstevene ustanove koje imaju urgentna odeljenja specijalizovana za savremeno lečenje ovih bolesnika.

Olakšavanje bola nakon upotrebe nitroglicerina, govori u prilog kardijalne etiologije bola u grudima.

 

Različiti uzroci bola u grudima

Kardijalni ishemijski bol u grudima

Najverovatnije se radi o akutniom koronarnom sindromu (AKS koji čine nestabilna angina, akutni infarkt miokarda sa i bez ST elevacije) ili u manje varijabilnoj i dramatičnoj formi i kod stabilne angine.

Bol u grudima je obično iza grudne kosti, pacijenti pokazuju celom šakom a ne jednim prstom, širi se u oba ramena. Jedno istraživanje ukazalo je da su oni kod kojih se bol širio u desno rame, češće imali akutni infarkt, nego oni kod kojih se širio u levo rame (19,20).

Kod žena sa akutnim infarktom miokarda bol se češće širio u vrat, vilicu i među lopatice nego što je bio slučaj kod muškaraca.

 

Kardijalni neishemijski bol u grudima

Kod zapaljenja srčane kese (perikarditisa), miokarditisa, prolapsa mitralne valvule, plućne hipertenzije ili kardiomiopatija.

Karakter pleuralnog bola se menja sa repiratornim ciklusom i promenom položaja tela. Pažljivo uzeta anamneza, detaljan fizički pregled i EKG, ehokardiogram i laboratorijske analize olakšavaju diferencijalnu dijagnozu.

Često se preskakanje srca (ekstrasistole), češće ventrikularne, osete kao kratak bol u grudima.

 

Bol u grudima kod disekcije aorte

Bol u grudima se u ovom slučaju karakteriše iznenadanim oštrim, cepajućim, razdirućim bolom, obično se širi u leđa ili trbuh, već prema putu disekcije.

Ako je zahvaćena ascendentna aorta, bol može da se širi u vratu, a ako je disekcijom zahvaćeno ušće koronarne arterije, češće desne, može da postoji i bol od disekcije i bol kardijalnog ishemijskog porekla. Oko petina bolesnika sa disekcijom može da ima sinkopu (kratkotrajan gubitak svesti). Bol kod akutnog infarkta miokarda obično počinje postupnije, i tup je po karakteru.  

 

Bol u grudima pulmonalnog porekla

Bol u grudima koji je pulmonalnog porekla, je najopasniji ako se javlja zbog plućne embolije, obično je praćen otežanim disanjem.

Kod pneumotoraksa bol u grudima je obično iznanadan, oštar, obično posle kašlja, praćen dispnojom.

Karakter pleuralnog bola se menja sa repisratornim ciklusom i promenom položaja tela. Bolesnik obično leži na strani gde se javlja bol, da bi imobilisao taj hemitoraks, ali nisu retki izuzeci da bolesnici tvrde da ne mogu da legnu na stranu koja ih boli. Pleurodinija je bol pleuralnog porekla, nejasne etiologije.

kardiolog novi sad

Muskuloskeletni bol u grudima

Bolesnici sa ovim bolom obično imaju prethodnu istoriju sličnog bola – često vratnu spondilozu. Bol je kutanog tipa, može se lokalizovati, osetljiv je na dodir, ublažava se masažom. Javlja se u sklopu Herpes zoster infekcije. Kostohondralne promene, takođe, mogu biti uzrok bola u grudima.

 

Gastrointestinalni bol

Poremećaji jednjaka (motilitet, upala sluznice jednjaka – ezofagitis), upala sluznice želuca – gastritis, čir na želucu i duodenuma, hiatus hernija sa refluksnim ezofagitom mogu nekada dati bol u gornjem delu stomaka koji se širi po grudima.

Bolovi takvog tipa mogu se javiti i kod miokardnog infarkta donjeg zida, te je tu diferencijalna dijagnostika veoma značajna.

Nekada, bol porekla žučne kesice, jetre ili pankreasa može da imitira bol u grudima. Ovo je naročito važno zato što se kod nekih bolesnika u momentu bola u grudima jave i promene u T talasu, što još više može da zavara u smislu kardijalne ishemijske etiologije.

 

Psihijatrijski poremećaji koji uzrokuju bol u grudima

Bol u grudima kod psihijatrijskih poremećaja, obično se javlja u epizodama paničnih napada, ali može se javiti i kod depresivnih ili anksioznih stanja. Uobičajeno postoji pozitivna istorija za psihijatrijsko oboljenje.

 


bolest-mitralnog-zaliska.png

Mitralni zalistak nalazi se između leve pretkomore i leve komore. Ima dva listića i omogućava protok krvi iz pretkomore u komoru u fazi punjenja komora odnosno dijastole. U fazi sistole, tj. istiskivanja krvi iz leve komore u aortu, mitralni zalistak se zatvori tako da sva krv ide direktno u aortu, odnosno tkiva i organe. Na taj način mitralni zalistak funkcioniše kao jednosmerna valvula koja omogućava punjenje krvi iz leve pretkomore u levu komoru, a sprečava povratak krvi iz leve komore u levu pretkomoru u fazi sistole.

Šta su simptomi bolesti mitralnog zaliska?

Mnogi pacijenti sa prisutnom bolešću mitralnog zaliska nemaju tegobe, iako je insuficijencija značajna. Kada se simptomi razviju oni uključuju nedostatak vazduha, slabost, malaksalost, gubitak energije, oticanje potkolenica  i palpitacije.

Kako se mitralna insuficijencija dijagnostikuje?

Prvi korak je slušanje stetoskopom. Upotrebom stetoskopa lekar će čuti šum, koji predstavlja turbulentan tok krvi kroz abnormalnu valvulu. Dijagnoza se potvrđuje ehokardigarfskim pregledom.

Disfunkcija papilarnog mišića (papilarni mišići ne radi adekvatno) može nastati zbog srčanog udara ili kardiomiopatije i srčane slabosti. Ovo može uzrokovati insuficijenciju zaliska. Ruptura papilarnog mišića (obično nakon infarkta miokarda) može uzrokovati akutnu regurgitaciju krvi, koja dovodi do opterećenja pluća tečnošću, izazivajući otežano disanje i kongestivnu srčanu slabost.

Šta je prolaps mitralne valvule?

Prolaps mitralne valvule je često stanje kod koga su listići mitralne valvule voluminozniji i nepotpuno se zatvaraju.

 

Bolest aortnog zaliska javlja se kada aortni zalistak ne radi adekvatno. Ovo može nastati zbog:

  • Stenoze aortnog zaliska: kruti, spojeni, nepokretni listići vode do suženja aotrne valvule, koja limitira ili blokira protok krvi. Stenoza aortne valvule pojavljuje se kada depoziti kalcijuma nataloženi na listiće valvule ometaju njihovu pokretljivost. Stenoza se može pojaviti na normalnoj trolisnoj aortnoj valvuli (3 listića) ili na bikuspidnoj (2 listića).
  • Regurgitacija aortne valvule (takođe nazvana valvularna insuficijencija): listići valvule se ne zatvaraju adekvatno. Regurgitacija limitira anterogradni protok krvi kroz aortnu valvulu. Regurgitacija može biti uzrokovana polapsom, infekcijom valvule (endokarditisom), dilatacijom aorte (aneurizmom), reumatskom bolešću valvule.

Bolest aortne valvule može biti  urođena (kongenitalna bolest aortne valvule ) ili stečena nastala tokom vremena. Kod stečene bolesti aortne valvule, promene se dešavaju na nivou strukture valvule.  Stečene bolesti aortne valvule uključuju:

  • Infektivni endokarditis bakterijska infekcija valvule, uzrokovana ulaskom bakterije u krvotok sa udaljenog mesta infekcije, napadajući površinu vašeg srca. Čak i mala infekcija, kao što je absces zuba može uzrokovati ozbiljan bakterijski endokarditis aortne valvule.
  • Reumatska groznica je obično uzrokovana bakterijskom upalom grla, kao što je Streptokokna infekcija grla. Sama valvula nije zaražena tokom reumatske groznice, ali antitela koja se stvore u telu da bi se borila sa infekcijom reaguju sa valvulama srca, uzrokujući  rigidnost i fuziju listića aortne valvule.
  • Degeneracija aortne valvule je sledeći uzrok stečene bolesti aortne valvule. Kod mnogih pacijenata listići aortne valvule se degenerativno menjaju i postaju kalcifikovani tokom vremena. To je najčešći uzrok stenoze aortne valvule, kod osoba starijih od 65 godina. 
  • Ostali uzroci bolesti aortne valvule uključuju: infarkt miokarda, sifilis, hipertenziju, aneurizmu aorte, bolest vezivnog tkiva, i manje učestalo tumori, neke vrste lekova i radijacija.

I stenoza i insuficijencija mogu izazvati ozbiljne srčane posledice, uzrokujući nastanak sledećih simptoma:

  • Nedostatak vazduha (dispnea)
  • Slabost
  • Smanjen kapacitet fizičke aktivnosti
  • Nesvesticu i gubitak svesti (sinkopa)
  • Srčanu slabost
  • Plućnu hipertenziju
  • Plućni/sistemski edem
  • Bol u grudima (angina)
  • Aritmije
  • Krvne ugruške (tromboembolizam) koji mogu uzrokovati šlog.

Valvularni problemi mogu biti uzrokovani infekcijom, srčanom bolešću, traumom ili kongenitalnom valvularnom manom i može biti zahvaćena izolovano jedna valvula ili više valvula. Bolest valvula desne strane (trikuspidna, plućna) je mnogo ređa u odnosu na učestalost valvularne bolesti leve strane (aortna, mitralna). Grubo 90% valvularnih bolesti je hronično, razvijajući se postepeno tokom mnogo godina. Komplikacije preboljene reumatske groznice, urođene srčane mane i starost uzrokuju većinu hroničnih valvularnih bolesti. Preostalih 10% valvularnih bolesti koje nastaju akutno (tokom par dana ili par nedelja) su obično komplikacija skorašnjeg infarkta miokarda ili infekcije.

Bolest koronarnih arterija udružena sa problemima srčanih valvula

Ukoliko Vam je postavljena dijagnoza značajne koronarne bolesti udružene sa valvularnom patologijom benefit od hirurgije će biti značajniji. Naravno to svakako podiže rizik od operacije, naročito ukoliko su prisutna ozbiljnija oštećenja vašeg srca.

Za razliku od hirurške revaskularizacije bajpas (engl. bypass) graftovima (engl. Coronary artery bypass grafting -CABG), valvularna hirurgija obuhvata mnogo različitih operacija. Kako postoji četiri srčane valvule, njihova disfunkcija može da se ispolji na više različitih načina. Valvule mogu biti rekonstruisane ili zamenjene velikim brojem tehnika. Ponekad više valvula u kombinaciji sa hirurškom revaskularizacijom miokarda treba da bude rekonstruisano ili zamenjeno.

Kako se kod bolesnika sa prisutnom značajnom koronarnom bolešću i udruženom valvularnom patologijom razmatra veliki broj različitih procedura, nije lako dati definitivni odgovor. Sa druge strane nova valvula, zamena aortne valvule, ili rekonstrukcija mitralnog zaliska donosi značajno poboljšanje kvaliteta života pacijenata, zbog čega bi bilo vredno rizikovati.

Naročito je važno imati iskusan hirurški tim koji će voditi brigu o Vama! Sve konsultacije u vezi kardiohirurškog tretmana možete obaviti kod kardiologa u ordinaciji Limana, pregled možete zakazati na ovom linku.



Prolaps mitralne valvule (takođe poznat kao “sindrom mezosistolnog klika” i “Barlow’s sindrom”) je najčešća abnormalnost srčanih valvula, prisutna kod 5-10% svetske populacije.

Tvoja mitralna valvula je lokalizovana između leve pretkomore i leve komore srca I ima dva listića i još neke dodatke kojima je povezana sa levom komorom. Kada se komore kontrahuju listići mitralne valvule se čvrsto zatvore i preveniraju povratak krvi iz leve komore u levu pretkomoru. Tokom dijastole, mitralna valvula je otvorena da omogući priliv oksigenisane krvi iz
pluća u levu komoru.

 

Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule, mitralna valvula počinje da “propušta-curi”. Kada se leva komora
kontrahuje nastaje prolaps listića mitralne valvule (propadaju unazad) u levu pretkomoru. Ovo obično omogućava
propuštanje krvi unazad kroz otvor valvule (mitralna regurgitacija):

 

Animaciju mitralne regurgitacije, pogledaje na sledećoj adresi https://www.youtube.com/watch?v=vL0s_nEkC8Q

 

Teška mitralna regurgitacija može voditi ka srčanoj slabosti, novonastalim palpitacijama i aritmijama.  Većina pacijenata je potpuno bez simptoma, drugi mogu doživeti brojne simptome o kojima ću diskutovati ispod.  

Mnogi pacijenti sa prolapsom mitralne valvule su visoki, tanki, sa dugim ekstremitetima i prstima. Prolaps mitralne valvule se uobičajeno viđa kod žena starosti od 20 do 40 godina, ali se takođe viđa i kod muškaraca.

 

Simptomi i znaci prolapsa mitralne valvule

Većina ljudi sa prolapsom mitralne valvule su bez simptoma, a ukoliko su simptomi prisutni, obično su to slabost, palpitacije, bol u grudima, anksioznost i migrene.

Oštar bol u grudima je prisutan kod nekih ljudi koji imaju prolaps mitralne valvule. Za razliku od angine, bol u grudima kod prolapsa mitralne valvule retko se pojavljuje tokom ili nakon vežbanja, i ne reaguje na Nitroglicerin.

Anksioznost, napadi panike, i depresija mogu biti povezani sa prolapsom mitralne valvule. Kao i slabost, ovi simptomi se povezuju sa neravnotežom autonomnog nervnog sistema. Migrene su verovatno povezane sa abnormanom kontrolom tenzije krvnih sudova u mozgu od strane nervnog sistema..

Prolaps mitralne valvule može retko biti udružen sa šlogom kod mladih pacijenata. Za ove pacijente se čini da imaju povišenu sklonost ka zgrušavanju krvi zbog abnormalno “lepljivih”  krvnih elemenata, zvanih trombociti.

 

Dijagnoza prolapsa mitralne valvule

Ispitivanje pacijenta otkriva karakteristike pacijenta svojstvene prolapsu mitralne valvule. “Upotrebom stetoskopa, moguće je čuti mitralni „klik“. Ovaj „klik“ oslikava abnormalni tetering listića mitralne valvule zbog opterećenja pritiskom leve komore. Ukoliko je sa abnormalnim otvaranjem valvule udružena i regurgitacija krvi, moguće  je čuti šum neposredno posle zvuka „klika“.

Ehokardiogarfski pregled je najkorisniji test za prolaps mitralne valvule.

Ehokardiogarfskim pregledom moguće je ustanoviti ozbiljnost prolapse i I stepen mitralne regurgitacije.
Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule mogu se pojaviti palpitacije (abnormalan brz ili neregularan srčani
ritam). Elektrokardiogram ili 24h monitoring EKG-a po Holteru se upotrebljavaju kod daljeg ispitivanja palpitacija.”

Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule mogu se pojaviti palpitacije (abnormalan brz ili neregularan srčani ritam). Elektrokardiogram ili 24h Holter monitoring EKG-a po Holteru se upotrebljavaju kod daljeg ispitivanja palpitacija.

 

Tretman prolapsa mitralne valvule

Najveći broj pacijenata sa prolapsom mitralne valvule ne zahteva tretman. Rutinski kontrolni pregled uključujući i ehokardiogarfiju, svakih nekoliko godina je dovoljno za utvrđivanje da li je stepen mitralne regurgitacije pogoršan. Ukoliko se pogoršao, mitralna regurgitacija može voditi srčanoj slabosti, uvećanju srca, i artimijama. Zbog navedenog pacijenti sa prolapsom mitralne vavule se obično prate godišnje. Obzirom da je infekcija prolapsa mitralne valvule retka ali potencijalno ozbiljna komplikacija, ovi pacijenti obično zahtevaju antibiotike pre procedura kojima je moguće uneti bakterije u krv.

Pacijenti sa ozbiljnim prolapsom, aritmijama, bolovima u grudima i atacima anksioznosti mogu zahtevati tretman.

“Beta-blokatori su lekovi izbora. Blokatori kalcijumskih kanala su korisni kod pacijenata koji ne tolerišu beta-blokatore.

Šta je indikacija za hiruršku korekciju regurgitacije mitralne valvule ?

Hirurgija treba da se razmotri kada je regurgitacija ozbiljna. Kada pacijent sa mitralnom regurgitacijom razvije simptome, smanji srčanu funkciju ili dođe do uvećanja srčanih šupljina, hirurgija se preporučuje.

Koje su šanse da se mitralna regurgitacija koriguje ?

Gotovo 100%. Najčešći razlog mitralne regurgitacije je degenerativna bolest mitralne valvule. Ovo se takođe naziva i prolaps mitralne valvule, miksomatozna bolest mitralne valvule, “floppy” mitralna valvula. Ovakve valvule načešće mogu da budu korigovane (radije nego zamenjene) u više od 95% pacijenata.

Koji je rizik od hirurgije mitralne valvule?

Kod asimptomatičnih pacijenata kojima se planira korekcija mitralne valvule operativni rizik je oko 1 na 1000. Rizik kod simptomatičnih pacijenata ostaje iznad  1%. Prisustvo koronarne bolesti ili stanja koja zahtevaju hirurški tretman će uticati na individualni rizik.

Kolika je trajnost korekcije mitralne valvule?

Nakon korekcije mitralne valvule, 95% pacijenata ne zahteva reoperaciju duže od deset godina, i statistika je slična i za 20 godina. Tako da je reoperacija neuobičajena nakon uspešno izvedene korekcije mitralne valvule. Ehokardiogarfski
pregled se preporučuje jednom godišnje kako bi se pratila funkcija valvule. Pacijenti koji su imali hirurgiju mitralne
valvule moraju se pridržavati preporučenih mera za prevenciju infekcije i smanjenje rizika za razvoj endokarditisa.

Zašto je važno obaviti operaciju mitralne valvule u centru sa velikim iskustvom?

Korekcija mitralne valvule je najbolja opcija kod većine pacijenata ukoliko je izvodljiva. U poređenju sa zamenom mitralne valvule, korekcija mitralne valvule omogućava bolje dugoročno preživljavanje, bolje očuvanje srčane funkcije, manji rizik od komplikacija, i obično ne zahteva dugoročno uzimanje oralnih antikoagulanasa. “

Prednosti korekcije mitralne valvule

  • Poboljšan način života
  • Bolje očuvanje srčane funkcije
  • Niži rizik od šloga i infekcije (endokarditisa)
  • Nema potrebe za antikoagulansima

Korekcija mitralne valvule je zahtevnija od zamene mitralne valvule.

Iako najveći broj pacijenata sa prolapsom mitralne valvule ne zahteva tretman, niti upotrebu medikamenata, u veoma retkim situacijama potrebna je hirurgija (korekcija mitralne valvule). Pacijenti koji zahtevaju hirurgiju uobičajeno imaju ozbiljnu mitralnu regurgitaciju koja uzrokuje pogoršanje srčane slabosti i progresiju uvećanja srčanih šupljina.

U nekim specijalizovanim hirurškim centrima, sada se izvodi rutinski robotska hirurgija prolapsa mitralne valvule “. Nije svaki pacijent kandidat za operaciju niti je svaki hirurg ekspert, dakle dobro se raspitajte! Prednost su uspešan i brz i lak oporavak.


Ordinacija Limana 2019. Sva prava zadržana.

WordPress Appliance - Powered by TurnKey Linux