moždani_udar_blog.png

 

Moždani udar ili šlog nastaje kada se prekine dotok krvi u deo mozga. Najšeće je uzrok ateroskleroza i formiranje aterosklerotskih plakova koji postepeno sužavaju lumen krvnog suda dok ga u kranjem potpuno ne zapuše. Takođe neke srčane aritmije kao što je atrijalna fibrilacija dovode do stvaranja krvnog ugruška (tromba, embolusa) u levoj pretkomori srca koji se krvlju može preneti do krvnih sudova u mozgu i dovodi do njihovog zapušenja (tzv. kardioembolizacija). To je u osnovi ishemijskih moždanih udara. Retko uzroci šloga mogu bit i zapaljenske bolesti koje zahvataju zidove krvnih sudova mozga (vaskulitisi) ili tzv. rascepi (disekcije) zida krvnog suda koji mogu nastati zbog traume ili potpuno spontano kao zbog poremećaja koagulacije (zgrušavanja) krvi.

U 10% slučajeva uzrok šloga ili moždanog udara je krvarenje u mozgu, i takav šlog se naziva hemoragijski šlog. Postoje i kriptogeni moždani udari bez jasno definisanog uzroka, i oni se javljaju u 30-40%. Tokom života dokazano je da svaka 4. osoba doživi moždani urad (šlog). Moždani udar (šlog) može nastati kao prva manifestacija bolesti, bez prethodne medicinske istorije u smislu moždanih ili vaskularnih bolesti i bez posebnog upozorenja – dakle moždani udar se može dogoditi bilo kome i bilo gde. To je razlog zbog čega Svetska zdravstvena organizacija insistira i apostrofira važnost prevencije.

 

Jedan od slogana Svetske zdravstvene organizacije je: “Nemoj biti jedan od!”

 

Šlog ili moždani udar je vodeći uzrok nesposobnosti širom sveta, uzrokujući preko 5 miliona smrtnih ishoda godišnje. S obzirom na podatak da 80% ljudi može preživeti šlog, ali oni koji su preživeli šlog mogu imati zaostale smetnje u govoru i komunikaciji, nemogućnost samostalnog života i neophodnost tuđe nege i pomoći, poteškoće u obavljanju fizičke aktivnosti i još mnogo toga. Upravo zato je vrlo važno živeti zdravo i negovati zdrave životne navike, jer je pokazano da se na taj način može smanjtli rizik od šloga.

 

Neki od ključnih faktora rizika koji mogu povećati rizik za šlog su:pregled nefrologa novi sad

Pušenje, gojaznost, loša ishrana, naročito ishrana bogata solju i konzumiranje alkohola u velikim količinama. Srećom ovo su promenljivi faktori rizika na koje se može uticati. Najznačajnije bolesti koje dovode do ateroskleroze su povišen krvni pritisak (hipertenzija), povišene masnoće u krvi (hiperlipidemija), šećerna bolest (diabetes mellitus).

 

U cilju sprečavanja pojave šloga (moždanog udara) neophodne su redovne kontrole i zdravih osoba sa ciljem otkrivanja faktora rizika za pojavu šloga, a posebno pacijenata koji već imaju faktore rizika. U Internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana moguće je sprovesti dijagnostiku i lečenje svih bolesti koje dovode do moždanog udara a takođe i snimanje krvnih sudova vrata i glave ultrazvukom (Dopler krvnih sudova vrata i transkranijalni Dopler, Dopler karotidnih i vertebralni arterija ) u cilju otkrivanja eventulanih suženja krvnih sudova koji dovode krv do mozga. Ranom detekcijom suženja, prisustva plakova (masnih i kalcifikovanih naslaga ) na unutrašnjosti krvnih sudova koji vode krv u mozak omogućava da se na vreme preduzmu sve mere (promena stila života, stroga kontrola faktora rizika, uvođenje neohodnih lekova) kako bi se smanjilo dalje napredovanje suženja. Ako se snimanjem krvnih sudova vrata otkriju kritična suženja omogućeno je pravovremeno upućivanje pacijenta vaskularnom hirurgu radi operacije ili balon dilatacije i postavljanje stenta, koje će otkloniti postojeća suženja i sprečiti razvoj šloga.

 

Koje jednostavne promene životnog stila mogu uticati na smanjenje rizika za razvoj moždanog udara, kako ti i tvoji voljeni ne bi doživeli moždani udar?

 

Starija životna dob kao i pozitivna porodična anamneza za razvoj šloga su faktori rizika koji povećavaju šansu da i ti u budućnosti dobiješ šlog. Ne možemo vratiti protekle godine života niti možemo menjati naše roditelje i najbliže rođake. Ipak eksperti tvrde da 80% moždanih udara može biti prevenirano (sprečeno).

Dakle šta možeš učiniti za sebe, kako bi se stvari odvijale u tvoju korist?

 

Leči povišen krvni pritsak (Hipertenziju)

Povišen krvni pritsak (Hipertenzija) je vodeći uzrok šloga. Hipertenzija je uzrok polovine moždanih udara.

Normalna vrednost krvnog pritska je oko 120/80mmHg.  Ukoliko si u više navrata merio/la krvni pritsak preko 130/80mmHg moguće je da imaš hipertenziju, da boluješ od povišenog krvnog pritska.

hipertenzija

Ukoliko imaš hipertenziju i vrednosti krvnog pritska nisu dobro regulisane, pokazano je da imaš 4-6 puta veći rizik za pojavu šloga. To se dešava jer jer je pokazano da hipertenzija uzrokuje ubrzanu aterosklerozu i nagomilavanje lošeg holesterola i ostalih masnoća u u zidove krvnih sudova i formiranje aterosklerotskih plakova, koji sužavaju lumen krvnih sudova.

Pucanje aterosklerotskih plakova može potpuno obustaviti protok krvi do dela mozga sa posledičnim razvojem moždanog inzulta (šloga). Visok krvni pritsak takođe može oslabiti zidove krvnih sudova mozga i učiniti ih sklone pucanju, što dovodi do pojave hemoragisjkih  moždanih udara.

Ukoliko znate da bolujete od hipertenzije ili povišenog krvnog pritska potrebno je da se redovno kontrolišete kod svog kardiologa. U Internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana moguće je obaviti neophodne preglede (kardiološki pregled, ehokardiografsi pregled, 24h Holter monitoring krvnog pritiska, test opterećenjem) kako bi bili sigurni da su vrednosti krvnog pritska dobro regulisane i da je uvedena terapija adekvatna.

Redovno uzimanje prepisane terapije za povišen krvni pritsak, promene životnog stila po preporukama nadležnog kardiologa, poput zdrave ishrane i redovne fizičke aktivnosti mogu u mnogome pomoći u prevenciji pojave moždanog udara..

 

Obavezan prestanak pušenja

Ukoliko si pušač udvosručuješ svoj rizik za šlog.

Poznato je da nikotin iz cigareta podiže krvni pritsak, ugljen-monoksid iz dima doprinosi smanjenom kapacitetu prenosa kiseonika krvlju. Takođe pasivno pušenje (udisanje dima cigareta osoba koje su u tvojoj okolini) doprinosi povećanju rizika za razvoj šloga.

Pušenje cigareta takođe doprinosi i:

  • Porastu nivoa masnoća u krvi (trigliceridi)
  • Snižavanje nivoa “dobrog” holesterola HDL holesterol
  • Sklonost krvi ka pravljenju ugruška
  • Ubrzava process ateroskleroze (taloženje masnih naslaga na zidove krvih sudova)

U internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana moguće je dobiti savete o mogućim načinima za prekid pušenja. Ukoliko ne uspeš iz prve nemoj se obeshrabriti i nemoj odustati, pokušaj ponovo da ova štetna navika ostane iza tebe.

 

Kontroliši svoje srce

kardiovaskularne bolesti

Neregularan srčani ritam, poput atrijalne fibrilacije, je u pozadini nekih možanih udara nastalih zbog formiranja krvnih ugrušaka u srcu, koji potom krvnom strujom putuju do krvnih sudova mozga i mogu izazvati moždani udar. Atrijalna fibrilacija može se pojaviti ukoliko bolujete od povišenog krvog pritska, uznapredovale ateroskleroze, srčane slabosti i zbog mnogih drugih razloga.

U Ordinaciji Limana možete obaviti detaljnan kardiološki pregled i 24h Holter monitoring EKGa kojim se može otkriti poremećaj ritma i na vreme uvesti adekvatna medikamenta terapija (lekovi za vraćanje srca u normalan sinusni ritam, ili održavanje normalne frekevnce srca, kao i prepisivanje lekova za razređenje krvi, oralna antikoagulanta terapija ) ili ako je potrebno razmorititi upućivanje pacijenta na invazivne hemodinamske procedure poput ablacije ili hirurško lečenje, a sve u cilju prevencije moždanog udara. Ukoliko Vam nije dijagnostikovana atrijalna fibrilacija a primetili ste ubrzan i nepravilan srčani rad, savetujemo da se javite na detaljan kardiološki pregled.

 

Smanjite unos alkoholnih pića

Veće količine alkohola povećavaju vrednost krvnog pritska i nivo triglicerida. Preporuka je da ne konzumirate više od dva alkoholna pića na dan ukoliko ste muškarac ili jedno alkoholno piće na dan ukoliko ste žena.

Konzumiranje veće količine alkohola može izazavati atrijalnu fibrilaciju naročito ukoliko popijete 4-5 alkoholnih pića u periodu od 2h.

 

Kontrolišite dijabetes

Naučnici su pokazali da visok nivo šećera u krvi može dovesti do 2-4 puta veći rizik od obolevanja od moždanog udara. Ukoliko dijabetes ne leči adekvatno, dijabetes će dovesti do ubrzanog taloženja masnoće u zidovima krvnih sudova i formiranja suženja krvnih sudova, pa i onih odgovorinih za ishranu mozga.

Ukoliko bolujete od dijabetesa, redovno proveravajte nivo šećera u krvi, redovno uzimajte prepisnu medikamnetu terapiju, i svakih nekoliko meseci javljajte se na pregled kod endokrinologa.

U internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana moguće je obaviti detaljan endokrinološki pregled, kako biste bili sigurni da su vrednosti šećera u krvi zadovoljavajuće regulisane i kako biste povremeno bili opomenuti na važnost i neophodnost sprovođenja predloženih higijensko dijetetskih mera života i ponašanja, a sve sa ciljem smanjenja rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, među kojima je svakako i šlog.

 

Fizička aktivnost

Voditi sedetarni način života uz konzumiranje “brze hrane” vodi gojaznosti, visokom nivou holesterola, dijabetesu, visokom krvnom pritsku-što je recept za moždani udar.

Dakle – pokrenite se!

Ne morate trčati maraton, dovoljno je 30 minuta, 5 dana u nedelji umerene fizičke aktivnosti.

Preporučuje se brzi hod ili vožnja bicikla ili plivanje, lagano trčanje.

Pre započinjanja rekreativnog bavljenja sportom, savetuje se detaljan kardiološki pregled.

 

 

Bolja ishrana

blog gojaznost

Zdrava ishrana može smanjiti rizik za moždani udar i pomoći Vam da izgubite višak telesne mase. Povećan unos voća i povrća (brokoli, zelena boranija, zeleno povrće, spanać su najbolji) svaki dan. Preporučuje se upotreba nemasnih proteina i hrane bogate vlaknima. Izbegavajte unos trans. I saturisanih masnoća, koje su izuzetno štetne za krvne sudove. Smanite unos masnoće i izbegavajte konzerviranu hranu, jer je ona obično izrazito slana i samim tim pogoršaće kontrolu krvnog pritska. Konzervirana hrana bogata je i trans mastima.

U internistoičko-kardiološkoj ordinaciji Limana posavetujte se dr sci.med Radmilom Velicki, specijalista higijene koja Vam može kreirati plan ishrane i pomoći da se izborite sa gojaznošću na zdrav način.

 

Kontrolišite nivo holesterola u krvi

Visok nivo masnoće u krvi (holesterola, naročito LDL holesterola) poznat je faktor rizika za razvoj ateroskleroze i srčanog infarkta i moždanog udara. Držite vrednosti masnoće u krvi u referentnom opsegu kako bi smanjili rizik. Kada zdrava ishrana i fizička aktivnost nisu dovoljni za održavanje normalnih vrednosti masnoće u krvi, lekar može uvesti statine i fibrate, lekove koji smanjuju nivo masnoće u krvi.

U Ordinaciji Limana možete se posavetovati sa internistom i sa endokrinologom kako bi doveli vrednosti masnoće u krvi u referentni opseg i samim tim smanjili rizik za infarct miokarda i rizika za moždani udar, koji sa sobom nose visoke vrednosti masnoće u krvi.

 

Nemojte ignorisati hrkanje

Glasno i konstantno hrkanje tokom sna mogu ukazivati na poremećaj koji se naziva sleep apnea, što može izazavati prekid disanja tokom noći čak i do 100 puta tokom noći. Dokazano je da sleep apnea povećava rizik od šloga, onemogućavati dovoljnu opskrbu kiseonika mozgu, a takođe je pokazano da sleep apnea izaziva skok krvnog pritska.

 

Redovno uzimajte prepisane medikamente

moždani udar

Ako ste već preboleli šlog, potrebno je da redovno uzimate prepisanu terapiju jer je pokazano da oni samnjuju pojavu još jednog infarkta mozaga, Istraživanja su pokazala da bar 25% osoba koje su prebolele moždani udar, prestaju da uzimaju jedan ili više svojih lekova unutar prva 3 meseca od prebolelog infarkta mozga. Ovo je naročito opasno jer je to upravo kritičan period kada se može javiti ponovo moždani udar.

 

Jedan Aspirin na dan?

 

Niska doza Aspirina može prevenirati pojavu srčanog i moždanog udara kod ljudi koji su u visokom riziku. Aspirin deluje antitrombocitno (smanjuje slepljivanje trombocita) i sprečava stvaranje krvnih ugrušaka u arterijama, delimično blokiranim holesterolom i plakom. Važno je naglasiti da Aspirin nije za svakoga pacijenta, zato nemojte početi sa uzimanjem aspirina bez prethodnog razgovora sa svojim lekarom.

 

Zakažite svoj pregled u ordinaciji Limana ovde ili nas pozovite na 066 442 224

 

Ordinacija Limana 2019. Sva prava zadržana.

Želiš da dobijaš savete o zdravlju i informacije od nas?


Prijavi se na naš Newsletter!

Call Now Button
WordPress Appliance - Powered by TurnKey Linux