menu trigger  menu trigger
Ponedeljak – Petak 08:00 h – 20:00 h Subota 08:00h - 12:00 h021 442 224066 442 224Bulevar cara Lazara 81Novi SadZakažite pregled
Cisticne-promene-dojke-Ordinacija-Limana-Novi-Sad-1-1.webp
21.01.2025 EndokrinologijaOčuvanje zdravlja

Cistične promene dojke

Cistične promene dojke predstavljaju ograničene šupljine u dojci ispunjene tečnošću. Nastaju usled nemogućnosti pražnjena tečnosti unutar žlezdanog tkiva dojke. Javljaju se najčešće kod žena mlađih od 50 godina, ali mogu nastati kod žena svih dobi. 

Prisustvo cističnih promena u dojci obično ne dovodi do simptoma. Ciste nešto većih dimenzija (makrociste) mogu dovesti do osećaja nelagode, bola u određenom području dojke pred menstrualni ciklus i/ili pojave “čvorića” u dojci.

Dijagnoza

Dijagnoza cističnih promena dojke postavlja se ultrazvučnim pregledom dojki. Ova metoda je neinvazivna, bez ikakvih štetnih efekata. Ne postoje kontraindikacije za ultrasonografski pregled dojke. Ukoliko napipate neravninu, otvrdlinu ili čvorić u dojci koji ne prolazi ni nakon jednog do dva ciklusa, ukoliko se čvorić uvećava, kao i ukoliko se jave promene na koži dojke, potrebno je javiti se svom lekaru. Vaš lekar može tada tražiti dodatne radiološke pretrage. Metoda izbora za karakterizaciju cističnih promena dojke je ultrazvučni pregled odjke.

Cistične promene dojke su promene benignog (dobroćudnog) karaktera

Cistične promene dojke - Ordinacija Limana Novi Sad

U odnosu na veličinu cista mogu biti mikrocistične i makrocistične promene što se verifikuje ultrazvučnim pregledom. U odnosu na sadržaj unutar ciste, razlikujemo proste ciste, koje su ispunjene bistrom tečnošću i kompleksne koje su ispunjene zamućenom ili delom hemoragičnom tečnošću, što se takođe utvrđuje ultrazvučnim pregledom.

Nakon ultrazvučnog pregleda dojki, ukoliko se utvrdi da se radi o benignim, citičnim promenama dojke, terapija u najvećem broju slučajeva nije potrebna. U slučaju postojanja cistične promene većih dimenzija, ukoliko osećate jaču nelagodnost ili bolnost dojki, može se primeniti terapija u vidu punkcije ciste dojke tankom iglom, te aspiracija sadržaja, što dovodi do pražnejnja ciste, te prestanka simptoma. U slučajevima pojave upalnih promena ciste, koja se manifestuje jačim bolom i regionalnim crvenilom kože, Vaš lekar Vam može prepisati terapiju u vidu određenih lekova za saniranje infekcije.


Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu. Uživo nas možete posetiti na ovoj lokaciji.

CONTINUE READING
Copy-of-BLOG-3-1200x675.png
20.04.2023 EndokrinologijaOčuvanje zdravlja

Kako prepoznati dijabetes?

Diabetes mellitus ili šećerna bolest je hronična, progresivna bolest koja nastaje zbog apsolutnog ili relativnog deficita sekrecije insulina (hormona koji se stvara u pankreasu) i rezistencije na dejstvo insulina. Dijabetes se karakteriše hroničnom hiperglikemijom odnosno trajno povišenim nivoom šećera u krvi.

Simptomi dijabetesa

Najčešći simptomi koji prate ovu bolest su:

  • pojačano žeđanje i suvoća usta,
  • učestalo mokrenje,
  • povećana potreba za hranom i čest osećaj gladi,
  • neobjašnjiv gubitak telesne mase,
  • slabost, malaksalost, umor,
  • svrab po koži, česte infekcije…

Dijabetes je bolest koja retko kada ide sama, obično je udružena sa drugim komorbiditetima poput gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, povišenih masnoća u krvi.

To je bolest savremenog doba koja pored zdravstvenog postaje sve više ekonomski i socijalni problem zbog velikog broja obolelih. Prema poslednjim podacima u Srbiji ima oko 770 000 obolelih. Vezuje se za moderan način života koji podrazumeva nepravilnu ishranu, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, stres.

Postavljanje dijagnoze dijabetesa

Često se dešava da pacijenti zbog nedostatka simptoma ili neprepoznavanja istih, duži niz godina imaju dijabetes, a da i ne znaju to. Sama dijagnoza dijabetesa je laka, ali je neophodno motivisati pacijente da bar jednom godišnje rade laboratorijske analize preventivno u okviru sistematskih pregleda. Pacijenti bi posebno trebalo da se kontrolišu ako su stariji od 40 godina ili imaju neki od poznatih faktora rizika poput povišenog krvnog pritiska, povišenih masnoća u krvi, gojaznosti, pušenja.

Dijagnoza diabetesa se postavlja merenjem nivoa šećera u krvi:
● ako kod osobe koje nema nikakve simptome u dva različita merenja izmerimo glikemiju našte koja je veća ili jednaka od 7 mmol/l,
● ukoliko kod osobe sa simptomima diabetesa izmerimo vrednost glikemije veću od 11mmol/l bilo kada tokom dana,
● kada je vrednost glikoziliranog HbA1c jednaka ili veća od 6,5%.
Posebnu kategoriju čine osobe koje imaju glikemiju sa vrednostima između
5,6-7,0 mmol/l. Kod njih se radi dalje dijagnostike primenjuje oralni glukoza tolerans test (OGTT sa 75g glukoze).

Od čega zavisi odabir terapije za dijabetes?

U postavljanju dijagnoze dijabetesa važno je prepoznati tip dijabetesa, jer je to izuzetno važno za dalje lečenje pacijenta. Kada se radi o diabetesu tip I odmah se uvodi insulinska terapija. Ukoliko se radi o diabetesu tip II u lečenju možemo koristiti različite terapijske modalitete.

Onog trenutka kada se postavi dijagnoza diabetesa važno je da pacijent prihvati i primenjuje zdrave stilove života i da dobije odgovarajuću terapiju. Lečenje diabetesa zahteva individualan pristup prema svakom pacijentu uz procenu njegovih ličnih faktora rizika i pridruženih komorbiditeta. Samo tako postiže se dobra kontrola bolesti i zadovoljavajuća glikoregulacija. Sve to ima za cilj da kod pacijenata spreči nastanak mikrovaskularnih i makrovaskularnih komplikacija i poboljša kvalitet života.

Kada se javiti na pregled kod lekara ?

Preporuka je da ukoliko nemate simptome jednom godišnje uradite kompletne laboratorijske analize i pregled kod lekara. Lekar će na osnovu uzete anamneze, fizikalnog pregleda, analize Vaših laboratorijskih nalaza i faktora rizika steći uvid u Vaše zdravstveno stanje i proceniti rizik za nastanak bolesti. Dobićete savet i preporuke za dalje lečenje ukoliko je neophodno.

Ako imate dijabetes i koristite terapiju preporuka je da se na pregled javljate svakih 3-6 meseci sa nalazima HbA1c i kompletne laboratorije. Ovo je potrebno kako bi se pratilo da li je Vaš diabetes dobro regulisan i kako bi se blagovremeno korigovala Vaša terapija.

Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu. Uživo nas možete posetiti na ovoj lokaciji.

CONTINUE READING
Copy-of-BLOG-2-1200x675.png
27.03.2023 BolestiKardiologijaO srcuOčuvanje zdravlja

Šta je Sindrom slomljenog srca ili Takocubo kardiomiopatija?

Takocubo kardiomiopatija poznata i kao Sindrom slomljenog srca predstavlja reverzibilnu, stresom uzrokovanu kardiomiopatiju (bolest srčanog mišića). Prvi put ovaj sindrom opisan je od strane Japanskih autora 1991. godine. nakon zemljotresa. Ime je dobila po zamci za hobotknice na koju podseća oblik leve komore srca sa dramatičnom apikalnom akinezijom po kojoj se ovaj sindrom karakteriše.

U literaturi ova kardiomiopatija se naziva još i sindrom apikalne balonizacije ili kateholaminima indukovna kardiomiopatija. Iako tačan uzrok ove kardiomiopatije još uvek nije poznat, pretpostavlja se da je posledica iznenada nastalih intenzivnih emotivnih reakcija. Dakle veliki strah, bol, panika mogu uzrokovati povećavanje koncentracije kateholamina u cirkulaciji, koji nakon nekoliko minuta ili sati uzrokuju neuobičajenu disfunkciju leve komore srca.

Mehanizam nastanka kardiomiopatije

Predloženo je nekoliko teorija koje su pokušale da razjasne mehanizam nastanka ove kardiomiopatije poput:

  • Spazma koronarnih arterija (arterija koje ishranjuju srčani mišić)
  • Narušene srčane mikrovaskularne funkcije(malih krvnih sudova I kapilara) 
  • Narušenog metabolizma masti u miokardu (srčanom mišiću)
  • Akutni koronarni sindrom sa reperfuzionim oštećenjem
  • Endogeni kateholaminima uzrokovan nastanak ošamućenog miokarda i mikroinfarkta
  • Koronarna endotelijalna disfunkcija

Koji su patofiziološki mehanizmi?

U normalnim okonostima srčani mišić koristi 90% energije iz metabolizma masnih kiselina, u miru i tokom aerobne aktivnosti. Tokom ishemije ovaj put je narušen i umesto metabolizma masnih kiselina koristi se glukoza što rezultira narušenom srčanom funkcijom.

Kod pacijenata sa Takocubo kardiomiopatiojom metabolizam je usmeran na korišćenje glukoze kao izvora energije iako u pozadini nema narušene miokardne perfuzije. Najčešće se kao mogući mehanizam nastanka ove kardiomiopatije pominje stresom uzrokovano oslobađanje kateholamina, koje deluje toksično sa posledičnim nastankom ošamućenog miokarda (srčanog mišića).

Vršene su biopsije miokarda kod pacijenata sa Sindromom slomljenog srca i nađena je reverzibilna fokalna miocitoliza, infiltracija mononuklearima i nekroza vlakana odgovornih za kontrakciju. Ostaje nerazjašnjeno šta je zapravo uzrok ove kardiomiopatije, da li spazam više koronarnih krvnih sudova, tromboza, okluzija epikardijalnih krvnih sudova ili direktno toksično dejstvo na miokard.

Karakteristično abnormalno apikalno baloniranje miokarda leve komore koje se viđa kod sindroma slomljenog srca, može se nađi i u drugim stanjima, viđa se kod ljudi koji imaju okluziju prednje descedentne arterije što onemogućava postavljanje dijagnoze Sindroma slomljenog srca samo na osnovu abnormanog kretanja leve komore.

Mogući Uzroci Takotsubo Kardiomiopatije: Uticaj Kokaina, Metafetamina i Kateholamina

Takođe se u literature pominju i upotreba kokaina, metafentamina kao mogući uzroci ove kardiomiopatije. Istrživanja su pokazala da pacijenti sa sindromom slomljnog srca imaju značajno veću koncentraciju serumskih kateholamina (norepinefrin, epinefrin, dopamine) u odnosu na pacijente sa akutnim infarktom.

Apikalni delovi miokarda leve komore imaju veću koncentraciju simpatičke inervacije u odnosu na ostale delove miokrda što može objasniti karakterističan poremćaj kinetike ove regije uzrokovan ekscesom kateholamina. Moguće je da izvesnu ulogu ima i endotelna disfunkcija u ovom sindromu pri čemu se abnormalna sklonost spazmu u koronarnom stablu (krvnim žilama srca) može manifestovati kao angina i kao takotsubo kardiomiopatija.

Koliko se često sreće Sindrom slomljenog srca i kako ga prepoznati?

U poređenju sa pacijentima sa akutnim koronarnim sindromom, pacijenti sa Takocubo kardiomiopatijim u 90% slučajeva su ženskog pola. Obično se javlja kod žena u postmenopauzi od 58. do 75. godine života, koje su izložene velikom emotivnom ili fizičkom stresu, mada postoje opisani slučajevi i kod muškaraca.

U gotovo 1/3 slučajeva uzrok je nerazjašnjen. Kod 2/3 pacijenata moguće je povezati Sindrom slomljenog srca sa velikim emocionalnim ili fizičkim stresom koji su prethodili događaju poput:

  • Vest o smrti bliske osobe
  • Loše finansiske vesti
  • Pravni problemi
  • Velike prirodne katastrofe
  • Sudar motornim vozilom
  • Pogoršanje hronične bolesti
  • Novo dijagnostikovano ozbiljno medicinkso stanje
  • Izlaganje hirurškom lečenju
  • Boravak u jedicini intenzivne nege
  • Upotreba ili odvikavanje od nedozvoljenih droge
  • Takocubo kardiomiopatija opisana je i kod osoba koje su bile izložene utapanju
  • Napadi takođe mogu biti uzrok

Ovaj sindrom imitira akutni koronarni sindrom (nestabilnu anginu pekrots ili akutni infarkt srca). Pacijent se prezentuje sa bolom u grudima, mogu se žaliti i na osećaj nedostatka vazduha, osećaj lupanja i preskakanja srca, mučninu, povraćanje i sinkopu ( kratkotrajan gubitak svesti) , a opisan je čak i kardiogeni šok.

Za razliku od akutnog koronarnog sindroma koji se obično javlja u jutarnjim satima, takocubo kardiomiopatija javlja se u popodnevnim satima, kada su stresori više prisutni.

Pacijenti sa Sindromom slomljenog srca imaju mnogo manju incidencu poznatih faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova poput hipertenzije; dijabetes melitusa-povišen šećer u krvi, hiperlipidemije – povišene masnoće u krvi, pušenja, pozitivne porodične anameze (da je neko od bliskih rođaka imao neko od kardiovaskularnih oboljenja poput infarkta miokarda, šloga…)

Uloga Kardiološke Evaluacije i Terapije

Objektivni pregled kod pacijenta sa Sindromom slomljenog srca je obično neupadljiv. Pacijent može imati klasične znake akutnog koronarnog sindroma, obično su uznemireni, preznojani, a može se prezentovati i sa znacima akutne srčane slabosti, pacijent se žali na osećaj nedostatka vazduha i gušenje, nemogućnost ležanja na ravnom a auskultatorno nad plućnim poljima mogu se čuti pukoti koji sugerišu plućnu kongestiju.

Snižen krvni pritsak (hipotenzija) može da se javi usled popuštanja miokarda leve komore. Pacijenti sa Takocubo kardiomiopatijom možda nemaju uobičajene faktore rizika za kardiovaskurarne bolesti, ali njihov bol treba shvatiti ozbiljno. Ovi pacijenti treba da budu tretirani kao pacijenti sa akutnim koronarnim sindromom, treba im obezbediti neophodnu terapiju i sledstveno kardiološko ispitivanje.

Opisane su i atipične forme Tacokcubo CMP sa različitim poremećajima pokretljivosti zidova uključujući desnu komoru, bazalnu i medijalnu akineziju leve komore, koja može da zavede lekara u postavljanju dijagnoze.

Diferencijalno-dijagnostički potrebno je misliti i na sledeća stanja:

  • Esofagealni spazam
  • Gastroezofagealni refluks
  • Infarkt miokarda
  • Miokardnu ishemiju
  • miokarditis
  • akutni perikarditis
  • Pneumotoraks
  • Kardiogeni plućni edem
  • Plućnu emboliju
  • Nestabilnu angina
  • Aortnu disekciju
  • Kardiomiopatiju uslovljenu upotrebom kokaina

Kako se postavlja dijagnoza Takocubo kardiomiopatije?

  • glasno hrkanje
  • prekidi disanja u toku spavanja ili čudno disanje „kao da se osoba bori da udahne“ (ovaj simptom obično uoče osobe iz najbliže okoline obolelog)
  • buđenje sa osećajem suvih usta
  • jutarnje glavobolje
  • san nije okrepljujući (osoba se budi umorna, kao da nije spavala ili čak i umornija nego pre spavanja)
  • smanjena koncentracija i mentalne teškoće u obavljanju uobičajenih zadataka
  • povećana razdražljivost
  • nagle promene raspoloženja
  • izražena dnevna pospanost (osoba lako zaspe dok gleda TV, čita novine, knjigu….)

Kao i kod svakog pacijenta kod koga se sumnja na akutni koronarni sindrom, EKG je inicijalni test koji je neophodno uraditi. Na incijalnom EKG-u najčešće promene su ST elevacija (u 67 do 75%) kao i inverzija T talasa (61%). U 95% slučajeva elevacija ST segmenta se vidi u prekordijalnim odvodima i maksilmalna je u V2 i V3.

U komparaciji sa akutnim infarktom miokarda sa ST elevacijom kao posledica okluzije prednje descedentne arterije kod pacijenata sa Stresom indukovane kardiomiopatije amplitude elevacije ST segmenta je značajno niža. Kod 15 % pacijenata sa Sindromom slomljenog srca moguć je i normalnan ili EKG sa nespecifičnim promenama. Nakon normalizacije ST segmenta obično sledi dfuzna inverzija T talasa koja se obično viđa u danima i nedeljama koje slede.

Sindrom slomljenog srca se ne može pouzdano razlikovati od akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijom na osnovu EKG zapisa. U retrospektivnoj studiji na 33 pacijenta sa Takocubo CMP autori su predložili EKG kriterijume za razlikovanje ove kardiomipatije od akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijiom koji su se javili unutar 6 h od pojave simptoma. Kombinacija odsustva Q zubca i odsustva recipročnih promena, nedostatak elevacije STsegmenta u V1 odvodu i prisustvo ST elevacije u aVR odvodu govori u prilog Takocubo CMP sa visokom sentzitivnošču i specifičnošću.

Kardiospecifični marker, naročito troponina su povišeni kod 90% slučajeva sa Sindromom slomljenog srca, ali diskretno manje nego što se viđa kod akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijom. BNP, moždani natriuretski peptid može takođe biti povišen i predstavlja marker popuštanja leve komore.

Transtorakalna ehokardiografija omogućava brz uvid u poremećaj segmentne pokretljivosti zidova leve komore koja se tipično viđa kod pacijenata sa Takocubo kardiomiopatijom. Veoma je karakteristična hipo do akinezija medijalnih i apiklanih segmenata leve komore. Ejekciona frakcija leve komore obično se procenjuje u tim situacijama između 20-49%. Važno je napomenuti da se ove abnormalnosti kretanja zida protežu van distribucije bilo koje pojedinačne koronarne arterije. Ehokardiografija se koristi i za praćenje rezolucije ove kardiomiopatije i poboljšanja ejekcione frakcije.

Dijagnoza stresom uzrokovane karduiomipatije potvrđuje se tipično u katatetrizacionoj laboratoriji. Uglavnom se nađe uredan luminogram epikardijalnih krvnih sudova, a kod manjeg broja nađu se hemodinamski neznačajna suženja. Prevalenca urednog luminograma kod paciejnata sa infarktom miokarda sa ST elevacijom (STEMI ) pacijenata je 1 do 12%. Za razliku od Takocubo kardiomiopatije ovaj fenomen se može objasniti tranzitornom okluzijom krvnog suda sa spontanom trombolizom, vazospazmom ili efektima leka.

Leva ventrikulografija je sigurno najpreciznija metoda sa kojom se demonstrira patognomično kretanje apikalnih segmenata miokarda leve komore i za preciznu procenu ejekcione frakcije.

Od ostalih imidžing tehnika može se uraditi RTG p/c kod pacijenata sa Sindromom slomljenog srca je najčešće normalan, ali može pokazivati znake plućnog edema.

Magnetna rezonanca srca se sve više koristi kao dijagnostički modalitet koji je jedinstveno pogodan za postavljanje dijagnoze Takotsubo kardiomiopatije preciznim vizualizacijom regionalnih abnormalnosti pokreta zida, kvantifikacijom ventrikularne funkcije i identifikacijom reverzibilnog edema i upale miokarda i odsustva nekroze i fibroza, čime se omogućava i diferencijana dijagnoza Takocubo kardiomiopatije od infarkta miokarda i miokarditisa.

Kako se leči Sindrom slomljenog srca?

S obzirom da Sindrom slomljenog srca imitira akutni koronarni sindrom na osnovu inicijalnog EKG, ne može se razlikovati od akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijom. Pristup pacijentu treba da prati protokol za zbrinjavanje i transport pacijenta sa bolom u grudima.

Pacijent sa Takocubo kardiomiopatijom zahteva prijem u odgovarajuće kardiološko odeljenje, kako bi pacijent bio zbrinut na pravilan način. Pacijenti Takocubo kardiomiopatijom treba da budu tretirani kao da imaju akutni koronarni sindrom, sve dok se ne dokaže drugačije. Potrebno je obezbediti disajni put, disanje i cirkulaciju, otvoriti venski put (plasirati iv. Liniju) omogućiti nadoknadu kiseonika -O2 i praćenje rada srca.

Pacijenti sa znacima akutnog popuštanja leve komore mogu zahtevati primenu diuretika, dok pacijenti koji se prezentuju sa kardiogenim šokom zahtevaju ozbiljan pristup sa intravenskom nadoknadom tečnosti i primenom inotropa. Ukoliko je dostupan EHO-ultrazvuk srca pored postelje pacijenta, treba da se uradi kako bi se uočili karakteristične abdnormalnosti u kretanju zidova miokarda leve komore.

Opisani su i slučajevi uspešne primene intraaortne balon pumpe zbog opstrukcije izlaznog trakta miokarda leve komore nastale zbog hiperkinetskih potkreta bazalnih segmenata i hipo do akinetičnim apikalnih segmenata. U takvim situacijama potrebna je nadoknada tečnosti i primena beta blokatora, a primena inotropa mogla bi pogoršati situaciju, te se inotropi moraju primenjivati sa posebnom pažnjom. Aritmije su česte u Sindromu slomljenog srca i presudne za ishod pacijenta.

Moguće Terapijske Intervencije kod Takocubo Kardiomiopatije

Pokazano je da kod pacijenata sa Takocubo kardiomiopatijom koji su se prezentovali sa bradiaritmijom može biti neophodna implantacija trajnog pejsmejkera, dok polimorfne ventrikularne aritmije zahtevaju privremenu upotrebu kardioverter defibrilatora ICD-a, dok se ne oporavi funkcija miokarda leve komore. U ordinaciji Limana rade ritmolozi (dr Filip Ađić i ritmolog dr sci. med. Vladimir Knezović) koji mogu ordinirati najsavremeniju ritmološku terapiju u skladu sa savremenom kliničkom praksom.

Poremećaji ritma, i ukoliko nastupi srčani zastoj, zbrinjavaju se po važećem protokolu. Uobičajena je praksa da se propisuju inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACEI) ili blokatori angiotenzinskih receptora (ARB), barem dok se funkcija leve komore (LV) ne obnovi. Takođe upotreba beta blokatora može dugoročno biti korisna, postoje dokazi da hronična upotreba beta blokatora može smanjiti ponovnu pojavu ovog sindroma.

Ostala standardna terapija za akutni infarkt miokarda sa ST elevacijom poput statina, aspirina, klopidogrela je sa nepoznatim benefitom u ovom sindromu.

Pacijenti sa poznatim prizidnim trombom u vrhu leve komore treba da imaju odgovarajuću antikoagulantnu terapoju sve dok se funkcija leve komore ne popravi a tromb ne nestane na ehokardiogarfskom pregledu. U internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana, kardiolozi sa velikim kliničkim iskustvom a na najsavtremenijim aparatima moguće je uraditi i kontrastni ultrazvuk srca -EHO srca, kojim se omogućava precizno prepoznavanje eventualnog tromba prisutnog u vrhu srca.

Kakva je prognoza?

Pacijenti sa Sindromom slomljenog srca generalno imaju dobru prognozu. Kod 96% pacijenata sa ovom bolešću očekuje se potpun oporavak a u većini slučajeva bolest se spontano povlači u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja obično 4 do 8 nedelja. Stopa mortaliteta u bolnici varira i kreće se između 1% i 2%.

Komplikacije se javljaju kod 20% slučajeva, obično u ranoj fazi poput:

  • Levostrane srčane slabosti sa ili bez edema pluća
  • Kardiogeni šok
  • Mitralna regurgitacija
  • Ventrikularne aritmije
  • Formiranje tromba u vrhu komore
  • Rupture slobodnog zida leve komore
  • Smrt

Terapija takođe mora biti usmerena na pružanje psihološke podrške te otkrivanje uzroka stresa koji je potencijalni okidač. Praćenje pacijenata, nakon bolničkog lečenja je potrebno od strane nadležnog kardiologa, uobičajeno serijskim ehokardiografskim pregledima-ultrazvukom srca, kako bi se potvrdila rezolucija Takocubo kardiomioopatije i oporavak leve komore i registrovano poboljšanje ejekcione frakcije.

U ordinaciji Limana radi veliki broj kardiologa sa velikim kliničkim iskustvom. Takođe je moguće uraditi ehokardiografski pregled -ultrazvuk srca -EHO na vrhunskim aparatima, najnovije generacije koji omogućavaju preciznu procenu i da li je došlo do oporavka snage kontrakcije srčanog mišića. Nakon toga se preporučuje praćenje na godinu dana, jer nisu poznati dugoročni efekat nitI prava priroda ove kardiomiopatieje.

Šta se preporučuje od higijensko-dijetetskih mera života i ponašanja kako bi smanjili verovatnoću da doživimo Sindrom slomljenog srca?

Nije razjašnjeno zašto stresni događaji izazivaju ovaj sindrom kod nekih ljudi. Takođe se ne zna zašto neki ljudi razvijaju simptome čak i u odsustvu stresnog događaja. Iz tog razloga ne postoje pouzdane strategije prevencije. Ipak, bolje upravljanje stresom, uključujući podršku voljenih, moglo bi pomoći nekim ljudima.

Predlažemo prdržavanje mera Mediteranske ishrane koja uključuje tradicionalne navike života ljudi iz predela Grčke, Italije, Španije i Francuske. Generalno, to je ishrana bazirana na velikoj količini povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova, pasulja, žitarica, ribe i maslinovog ulja. Obično uključuje nizak nivo mesa i mlečnih proizvoda. Mediteranska ishrana je povezana sa dobrim zdravljem, uključujući i zdravije srca.

Mediteranska ishrana jedina ishrana kojoj Svetska zdravstvena organizacija još uvek nije pronašla nijednu manu i koju preporučuje kao najzdraviju ishranu za čoveka. Preporučeno je imati 8-10 porcija voća i povrća na dan (ukupno do 400gr). Konzumirati pasulj, mahunarke, orašaste plodove i > 3 porcije (> 20gr ) žitarica od celog zrna na dan. Maslinovo ulje čini srž mediteranske ishrane, najzdravije je ako se konzumira kao preliv za salatu. Potrebno je konzumirati ribu bar 2 puta nedeljno (tuna, sardina, skuša, losos). Preporučen je unos manje od 200 grama pilećeg ili crvenog mesa nedeljno. Mlečni proizvodi se preporučuju sa niskim sadržajem masnoće i ne više od 2 puta dnevno.

Smanjiti unos soli, do 5gr na dan, a za bolji ukus hrane treba koristiti začinsko bilje a izbegavajte upotrebu nezdravih masti, šećera i veštačkih začina. Ograničite unos slatkiša i bazirati većinu unosa slatkog na voće. Hrana treba da bude što je više moguće sveža i neprerađena. Treba izbegavati prženje u dubokom ulju. Ključni deo mediteranske kuhinje je obedovanje s drugima i deljenje zdravih, hranjivih obroka. To je sjajan način za pristup ishrani uz podršku porodice ili bliskih osoba Ovi koraci, zajedno sa aktivnim životnim stilom, mogu dovesti do smanjenja štetnijih prehrambenih ekscesa.

Da li Voda i vino zaista mogu pomoći?

Voda je glavni napitak u mediteranskoj ishrani – ovo je potpuno očekivano s obzirom na to da je voda najzdravije piće za čoveka i da je 75% našeg organizama sačinjeno od vode. Treba izbegavati gazirana i zaslađena pića. Preporučeno je uz večeru dnevno popiti 1dl crnog vina. Najbolje bi bilo da odaberete kvalitetno vino, kako biste iz njega izvukli najbolje za svoje zdravlje.

Redovna fizička aktivnost svakako se preporučuje. Ranije smernice preporučivale su 30 minuta aerobne aktivnosti bar 5 dana nedeljno ( u smislu brzog žustrog hoda, vožnje biciklom, laganog džoginiga), međutim podlednjih godina ova vrednost povećana je na 1h bar 5 dana u nedelji.

Koliko je fizička aktivnost zaista bitna može ukazati i nedavno istraživanje koje je pokazalo da bi samo 5 do 10 minuta trčanja dnevno može povećati očekivan životni vek do tri godine. Trčanje je blagotvorno za srce, doprinosi boljoj regulaciji krvnog pritiska, doprinosi čvrstini kostiju i boljoj funkciji mozga.

Trčanje podiže raspoloženje, ubrzava metabolizam, pa čak olakšava i gubitak kilograma! Takođe preporučujemo dovoljno sna , bar 7 h dnevno kako bi se organizam dovoljno odmorio i regenerisao. Napominjemo da ukoliko neke životne situacije predstavljaju preveliki stres za naš organizam i ako jednostravno ne znamo kako da se nosimo sa njima nije loše potraživi pomoć psihologa ili pshijatra.

 

Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu, ili nas uživo posetite na ovoj lokaciji.

CONTINUE READING
BLOG-1200x675.png
24.03.2023 Očuvanje zdravljaPulmologija i alergologija

Koliko je spavanje važno za zdravlje?

Spavanje je prirodno stanje umanjene budnosti, koje karakteriše smanjeno reagovanje na spoljašne draži. To nije obično “isključivanje” iz budnog stanja. Tokom spavanja odigravaju se brojni procesi u našem organizmu koji su neophodni za oporavak organizma i očuvanje zdravlja.

Bez spavanja čovek ne može biti zdrav, a potpuno odsustvo spavanja tokom više dana može dovesti do smrti. Osim vremena koje čovek provede u spavanju važan je i kvalitet sna kao i vreme kada spava. Tokom života neophodna dužina  spavanja se skraćuje. Odraslom čoveku je potrebo 7-9 sati spavanja. Spavanje tokom dana nije istog kvaliteta kao spavanje preko noći.

Šta mogu učiniti za dobar san?

Postoje pravila zdravog spavanja koja se zajedničnim imenom nazivaju higijena spavanja. Ako poštujemo ova pravila imaćemo bolji i kvalitetniji san, a time i bolje zdravlje.

Pravila za dobar san:

  • uvek odlazite na spavanje u približno isto vreme
  • spavajte u udobnom krevetu sa čistom posteljinom u prostoriji koja je dobro provetrena, zamračena, čija je temperatura za par stepeni niža u odnosu na prostoriju u kojoj sprovodite dnevne aktivnosti
  • televizoru i kompjuteru nije mesto u spavaćoj sobi pola sata pre odlaska na spavanje prestanite da koristie tzv. izvore plavog svetla (kompjuter, tablet, mobilni telefon)
  • najmanje dva sata pre odlaska na spavanje ne konzumirajte hranu
  • alkohol i sedativi loše utiču na kavalitet spavanja zbog čega se savetuje da ih izbegavate

Poremećaji spavanja

Postoji veliki broj poremećaja spavanja. U ordinaciji Limana dr Darko Tasić sa našim timom pulmologa se bavi sa samo jednim od njih a to je Opstruktivna Sleep apnea ili prekidi disanja u toku spavanja. To je poremećaj spavanja u kome u toku sna dolazi do naglog prekida disanja što uslovljava pad nivoa kiseonika u krvi i „buđenje mozga ulsled gušenja“ zbog čega osoba odjednom počinje duboko da diše kako bi normalizovala nivo kiseonika u krvi. Ovo se ponavlja više puta tokom noći.

Posledica ovakvih promena je da se ne postiže dovoljno dubok i kvalitetan san sa jedne strane, a sa druge strane  ponavljano snižavanje nivoa kiseonika u krvi uvodi organizam u stanje hroničnog stresa zbog čega hormoni stresa postaju dominatni u organizmu. Ukoliko ovo dugo traje narušava se ravnoteža u organizmu i razvija bolest.

Postoje dve osnovne vrste sleep apnee: opstruktivna i centralna.

Opstruktivna sleep apnea nastaje na sledeći način. Tokom spavanja dolazi do opuštanja svih mišića pa i mišića vrata, nepca i ždrela koji gornje disajne puteve drže otvorenim. Usled genetskih faktora, gojaznosti i nekih bolesti sinusa i ždrela (grka)  može doći do potpunog zatvaranja gornjih disajnih puteva i prestanka disanja. U toj situaciji osoba hrče, davi se ili potuno prestaje da diše, što dovodi do smanjenja kvaliteta sna. 

Centralna sleep apnea nastaje kao posledica prestanka aktivnosti centra za disanje koji se nalazi u mozgu zbog čega mišići koji omogućavaju disanje ne dobijaju signal za aktivaciju i „prestaju da rade“ što za posedicu ima prestanak disanja. 

Faktori rizika za nastanak Sleep apnee

  • gojaznost
  • širok i kratak vrat
  • urođeno slab ili sužen gornji disajni put, uvećani krajnici
  • muški pol (muškarci 2-3 puta češće boluju od žena)
  • starije životno doba (sleep apnea se češće javlja kod osoba srednje i starije životne dobi, sa starnjem rizik od razvoja sleep apnee se povećava)
  • postojanje sleep apnee u bliskih rođaka
  • upotreba: alkohola, sedativa, miorelaksanata
  • pušenje
  • hronični otok sluznice nosa
  • neka oboljenja kao srčana slabost, šećerna bolest tip 2 (dijabetes melitus), prethodni šlog (infarkt mozga), bronhijalna astma.

Simptomi Sleep apnee

  • glasno hrkanje
  • prekidi disanja u toku spavanja ili čudno disanje „kao da se osoba bori da udahne“ (ovaj simptom obično uoče osobe iz najbliže okoline obolelog)
  • buđenje sa osećajem suvih usta
  • jutarnje glavobolje
  • san nije okrepljujući (osoba se budi umorna, kao da nije spavala ili čak i umornija nego pre spavanja)
  • smanjena koncentracija i mentalne teškoće u obavljanju uobičajenih zadataka
  • povećana razdražljivost
  • nagle promene raspoloženja
  • izražena dnevna pospanost (osoba lako zaspe dok gleda TV, čita novine, knjigu….)

Ne javljaju se svi simptomi kod jedne osobe. Oni mogu biti prisutni u različitim kombinacijama i različitog stepena izraženosti. 

Da li je hrkanje bolest?

Hrkanje samo po sebi je neprijatan zvučni fenomen koji se javlja tokom spavanja. Ne označava uvek bolest. Ukoliko se javlja povremeno, nije previše glasno i rpaćeno drugim simptomima sleep apnee najverovatnije se ne radi o bolesti već o fenomenu koji više smeta osobi koja spava sa hrkačem u odnosu na samo osobu koja hrče. Ukoliko imate i najmanju sumnju da je hrkanje kod vas pojava koja može biti patološka javite se stručnjaku koji će na pravi način proceniti da li je u vašem slučaju hrkanje bolest.

U slučaju dileme uvek se možete obratiti za savet stručnjacima, pulmolozima koji imaju velikio kliničko iskustvo (internista-pulmolog dr Darko Tasić,  plumolog-alergolog dr Violeta Kolarov, prim. dr Jadranka Trobok, pulmolog dr Zoran Marković) koji će u  ordinacije Limana  sprovesti potrebna ispitivanja kako bi se potvrdila ili osporila  dijagnoza sleep apnee.

Posledice nelečene Sleep apnee:

  • dnevna pospanost i smanjena koncentracija. Pospanost je nekada toliko izražena da osoba zaspe u toku razgovora ili pri obavljanju uobičajenih dnevnih aktivnosti. Osobe sa sleep apneeom imaju veći rizik da izazovu saobraćajnu nesreću ili dožive nezgodu na poslu (posebno ukoliko rade sa opasnim uređajima)
  • kardiovaskularna oboljenja (povišen krvni pritisak , infakrt srca, šlog, nepravilan srčani rad)
  • insulinska rezistencija i šećerna bolest tip 2
  • oštećenje funkcije jetre po tipu nealkoholne masne jetre
  • glasno grkanje, poremećaj raspoloženja i iritabilnost mogu negativno da utiču na socijalni život pacijenta

Kako se postavlja dijagnoza Sleep apnee?

Kada posumnjate na postojanje prekida disanja u toku spavanja važno je da se obratite stručjnaku koji ima dovoljno znanja iz ove oblasti. U ordinaciji Limana rade pulmolozi koji su svoje veliko kliničko iskustvo stekli radeći u Instuitutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici.  Razgovorom, pregledom i popunjavanjem različitih upitnika pulmolog dr Darko Tasić ili pulmolog-alergolog dr Violeta Kolarov ili pulmolog  dr Jadranka Trobok ili pulmolog dr Zoran Marković će u Internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana proceniti kolika je verovatnoća da imate sleep apneu.

Ukoliko lekar smatra da imate umeren ili visok rizik za postojanje sleep apnee savetovaće vam da uradite respiratornu poligrafiju. Kada se potvrdi dijagnoza savetuje se dalje lečenje. U slučaju da prilikom pregleda regisrruju ozbiljni proremećaji disanja tokom spavanja ili pacijent ima ozbiljne pridružene bolesti vaš lekar će vam savetovati da uradite polisomnografiju.

Respiratorna poligrafija

Je neinvazivna metoda ispitivanja spavanja kojom se tokom cele noći uz pomoć malog uređaja tokom spavanja kod ispitanika meri protok vazduha kroz disajne puteve, stepen zasićenosti krvi kiseonikom (saturacija), puls i pokreti grudnog koša. Sprovodi se ambulanto tj. tokom ispitivanja pacijent spava u svojoj kući, u svom krevetu sa uređajem koji meri gore navedene parametre. Ovaj pregled se može obaviti u ordiniaciji Limana.

Na dan pregleda pacijent kod koga postoji sumnja na sleep apneu dolazi u ordinaciju Limana gde mu se objašnjava procedura ispitivanja, pokazuje način aplikacije uređaja za ispitivanje. Nakon potpisivanja odgovarajućih formurara pacijent odlazi sa uređajem koji dobija na korišćenje u svoj dom. Pre spavanja potrebno je da se pacijent istušira, obavi ličnu higijenu i u laganoj i čistoj odeći (majica obavezna) postavi aparat kako mu je objašnjeno te ode na spavanje u vreme u koje obično i ide na spavanje.  Potrebo je da  muškarci  imaju obrijanu bradu a žene skinu lak sa noktiju. 

Veoma je važno, da pacijent na dan ispitivanja izbegava popodnevno spavanje, primenu lekove za spavanje i konzumiranje pića sa kofeinom i alkoholom. Ukoliko koristi neku terapiju kao redovnu trebalo bi da o tome obavestiti lekara koji će proceniti da li je potreban prekid terapije na dan ispitivanja.

Respiratorna polisomnografija

Je neinvazivna metoda ispitivanja sna se izvodi isključivo u bolničkim uslovima. Potrebno je da pacijent prespava bar jednu noć u odgovarajućem Centru za medicinu sna. Tokom cele noći pacijentu se meri puls, električna aktivnost srca (EKG), saturacija kiseonikom, pokreti grudnog koša, položaj tela, pokreti nogu, protok vazduha kroz disajne puteve i električna aktivnost mozga (EEG).

Lečenje opstruktivne Sleep apnee

Najefikasniji način lečenja opstruktivne sleep apnee za većinu pacijenta je primena CPAP uređaja tokom spavanja. Ovaj uređaj preko maske obezbedjuje stalan protok vazduha kroz disajne puteve i sprečava njihovo zatvaranje što obezbeđuje da osoba provede čitavo spavanje bez prekida disanja.

Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu, ili nas uživo posetite na ovoj lokaciji.

CONTINUE READING
blog-da-li-kod-kardiologa-nakon-covida.png
26.01.2021 BolestiKardiologijaO srcuOčuvanje zdravlja

Da li kod kardiologa nakon preležanog Covid-a?

Veliki broj ljudi je prinuđen da nastavi sa redovnim dnevnim aktivnostima odmah nakon preležanog Covid-a. Neki od njih su primorani zbog posla, a neki odmah nakon oporavka kreću sa iscrpljujućim vežbanjem da bi se što pre vratili u formu. Ukoliko te aktivnosti uključuju veće, a nekad čak i manje fizičke napore, može doći do nepoželjih ishoda po zdravlje. Nekada čak i do fatalnog ishoda.

  • Iako se Covid-19 najčešće povezuje sa respiratornim simptomima, u mnogo slučajeva je nepovoljno uticao i na kardiovaskularni sistem
  • Svetski eksperti iz oblasti medicine smatraju da ljudi koji su imali umereno tešku ili težu formu Covida-19 pre bilo kakvih fizičkih napora treba da urade kardiološki pregled i ultrazvuk srca -EHO
  • Kod profesionalnih sportista pored kardiološkog pregleda, analize srčanih biomarkera, ehokardiogarfskog pregleda, potrebno je uraditi i 24h Holter monitoring EKG-a i test opterećnjem, a ako postoji sumnja na miokarditis potrebna je i magnetna rezonanca srca
  • Za pacijente koji su imali blaže slučajeve nije obavezan pregled.

Postavljaju se mnoga pitanja uključujući i kako proveriti da li smo fizički sposobni da se vratimo u normalan život.

Dr sci. med. Miroslava Sladojević, internista – kardiolog, osnivač ordinacije Limana odgovara na najčešće postavljena pitanja od strane pacijenata. U nastavku deli svoje mišljenje o ovoj temi sa nama.

 

najcesta pitanja za kardiologa

Kakve posledice izaziva Covid-19 na kardiovaskularni sistem?

Naučna istraživanja su pokazala da čak četvrtina ljudi koji su bili hospitalizovani zbog Covida-19 završi sa oštećenjem srca. Kako se ovaj virus povezuje i sa nastankom miokarditisa, tj. inflamacije srčanog mišića, sportisti bi posebno trebali da obrate pažnju pre povratka fizičkoj aktivnosti. Ukoliko vežbamo sa miokarditisom, može nastati srčana slabost, srčane aritmije, a u nekim slučajevima može doći i do iznenadne smrti. Do srčanih aritmija mogu dovesti i virus, ali i lekovi koje smo uzimali. Moramo paziti i na to da Covid-19 ne utiče samo na srce već i na ceo kardiovaskularni sistem. Covid može izazvati i tromboembolijska oboljenja, začepljenja krvnih sudova krvnim ugrušcima. Prepoznata su i oštećenja nervnog sistema.

Koje preporuke imate za ljude koji su tek ozdravili?

Ljudi su nestrpljivi da se nakon preležanog Covid-19 vrate svojoj rutini, pa i rekreativnom sportu. Savetuje se da se tokom infekcije ovim korona virusom, čak iako je infekcija praćena blagim simptomima, obustavi bilo koja fizička aktivnost na 2 nedelje. Nakon prebolele infekcije Covid-19 potrebno je naredne 2 nedelje postepeno se vraćati u formu, uz naravno osluškivanje svog organizma. Osobama koje su imale teže forme bolesti, poput obostrane upale pluća, savetuje se da sa fizičkom aktivnošću sačekaju do potpune rezolucije promena na plućima. Savetuje im se šetnja i vožnja bicikla, ali bez većih naprezanja.

Najsigurnije je tražiti savet stručnjaka i pulmologa i kardiologa u ovom slučaju. Treba nastojati nastavku normalnog života i izbegavanje stresa. Takođe, preporučila bih zdravu ishranu, po mogućnosti mediteransku, jer je ona objektivno najbolja za srce i generalno zdravlje. Ponavljam još jednom, veoma je važno obaviti preglede kod lekara, kako bi se ustanovilo stanje nakon bolesti i dali najbolji saveti za što brži oporavak.

Ko bi se trebao javiti na kardiološki pregled nakon preležanog Covid-a?

Ukoliko ste preboleli lakšu formu Covid-19 infekcije nije neophodno dodatno ispitivanje pre povratka redovnom vežbanju. Međutim, svako ko je imao srednju ili tešku formu bolesti trebalo bi da se javi na kardiološki pregled. Srednji ili teži oblik podrazumeva obostranu upalu pluća bez obzira da li je zahtevala bolničko lečenje. Loše stanje u smislu brzog zamaranja i otežanog disanja i gušenja koje se održava i nakon mesec dana od infekcije. Treba obratiti pažnju i na pojavu bola u grudima, ako se javlja osećaj lupanja i preskakanja srca itd.

Takođe je jako važno podsetiti mnoge hronične bolesnike poput dijabetičara, hipertoničara i sl. da se jave na svoje redovne godišnje kontrole. (Uz poštovanje preporučenih mera, šansa da se zaraze je minimalna). Kako Covid-19 još uvek nije potpuno istražen, moguće je da na svaku individuu utiče drugačije. Naravno, ne smeju se zaboraviti profesionalni sportisti kao ni ljudi koji planiraju ili moraju da se bave težim naporima odmah nakon ozdravljenja.

 

Koje kardiološke preglede biste preporučili nakon oporavka?

kardiovaskularne bolesti

Dve nedelje nakon prestanka simptoma, a pre povratka fizičkoj aktivnosti, savetuje se kardiološki pregled sa elektrokardiogramom (EKG) praćen ehokardiografskim pregledom srca. Elektrokardiogram snima električnu aktivnost srca i omogućava nam otkrivanje aritmije i eventualno će nam ukazati na potrebu za 24h Holter monitoringom. Ehokardiografskim pregledom (EHO srca) ili kako se još naziva ultrazvukom srca, sagledava se stanje srčanog mišića, njegova kontraktilna rezerva, sistolna i dijastolna funkcija, funkcija desne komore i sistolni pritisak u desnoj komori, kao i stanje valvula srca. Ehokardiofarskim pregledom srca moguće je prepoznati i indirektne znake tromboembolije pluća. Takođe, može se identifikovati prisustvo tečnosti (izliva) u srčanoj kesi – perikardu, i u plućnim maramicama – pleurama.

U specijalističkoj ordinaciji Limana ehokardiografski pregled se radi na najsaveremenijim aparatima GE (Vivid E9 i S70). Ovi aparati pored 2D eho pregleda imaju i  ‘Strain’ i ‘Strain Rate’ – posebnu ‘Speckle tracking’ metodu. Time omogućavamo pravovremenu dijagnostiku segmentne disfunkcije miokarda leve komore, što ima terapijske i prognostičke implikacije (detaljna analiza i procena regionalne funkcije, sinhronizacije i deformacije srčanog mišića).

 

Ukoliko želite da zakažete kardiološki pregled i utvrdite eventualne posledice nakon preležanog Covid-19 na Vaš kardiovaskularni sistem, to možete uraditi ovde ili preko telefona ordinacije: 021-442-224 i 066-442-224.

 

 

 

CONTINUE READING
moždani_udar_blog.png
02.12.2020 BolestiKardiologijaOčuvanje zdravlja

Moždani udar

 

Moždani udar ili šlog nastaje kada se prekine dotok krvi u deo mozga. Najšeće je uzrok ateroskleroza i formiranje aterosklerotskih plakova koji postepeno sužavaju lumen krvnog suda dok ga u kranjem potpuno ne zapuše. Takođe neke srčane aritmije kao što je atrijalna fibrilacija dovode do stvaranja krvnog ugruška (tromba, embolusa) u levoj pretkomori srca koji se krvlju može preneti do krvnih sudova u mozgu i dovodi do njihovog zapušenja (tzv. kardioembolizacija). To je u osnovi ishemijskih moždanih udara. Retko uzroci šloga mogu bit i zapaljenske bolesti koje zahvataju zidove krvnih sudova mozga (vaskulitisi) ili tzv. rascepi (disekcije) zida krvnog suda. Oni mogu nastati zbog traume ili potpuno spontano kao zbog poremećaja koagulacije (zgrušavanja) krvi.

U 10% slučajeva uzrok šloga ili moždanog udara je krvarenje u mozgu, i takav šlog se naziva hemoragijski šlog. Postoje i kriptogeni moždani udari bez jasno definisanog uzroka, i oni se javljaju u 30-40%. Tokom života dokazano je da svaka 4. osoba doživi moždani urad (šlog). Moždani udar (šlog) može nastati kao prva manifestacija bolesti, bez prethodne medicinske istorije u smislu moždanih ili vaskularnih bolesti i bez posebnog upozorenja – dakle moždani udar se može dogoditi bilo kome i bilo gde. To je razlog zbog čega Svetska zdravstvena organizacija insistira i apostrofira važnost prevencije.

 

Jedan od slogana Svetske zdravstvene organizacije je: “Nemoj biti jedan od!”

 

Šlog ili moždani udar je vodeći uzrok nesposobnosti širom sveta, uzrokujući preko 5 miliona smrtnih ishoda godišnje. S obzirom na podatak da 80% ljudi može preživeti šlog, ali oni koji su preživeli šlog mogu imati zaostale smetnje u govoru i komunikaciji, nemogućnost samostalnog života i neophodnost tuđe nege i pomoći, poteškoće u obavljanju fizičke aktivnosti i još mnogo toga. Upravo zato je vrlo važno živeti zdravo i negovati zdrave životne navike, jer je pokazano da se na taj način može smanjtli rizik od šloga.

 

Neki od ključnih faktora rizika koji mogu povećati rizik za šlog su:pregled nefrologa novi sad

Pušenje, gojaznost, loša ishrana, naročito ishrana bogata solju i konzumiranje alkohola u velikim količinama. Srećom ovo su promenljivi faktori rizika na koje se može uticati. Najznačajnije bolesti koje dovode do ateroskleroze su povišen krvni pritisak (hipertenzija), povišene masnoće u krvi (hiperlipidemija), šećerna bolest (diabetes mellitus).

 

U cilju sprečavanja pojave šloga (moždanog udara) neophodne su redovne kontrole i zdravih osoba sa ciljem otkrivanja faktora rizika za pojavu šloga, a posebno pacijenata koji već imaju faktore rizika. U Internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana moguće je sprovesti dijagnostiku i lečenje svih bolesti koje dovode do moždanog udara. Takođe i snimanje krvnih sudova vrata i glave ultrazvukom (Dopler krvnih sudova vrata i transkranijalni Dopler, Dopler karotidnih i vertebralni arterija ) u cilju otkrivanja eventulanih suženja krvnih sudova koji dovode krv do mozga.

Ranom detekcijom suženja, prisustva plakova (masnih i kalcifikovanih naslaga ) na unutrašnjosti krvnih sudova koji vode krv u mozak omogućava da se na vreme preduzmu sve mere. To može biti promena stila života, stroga kontrola faktora rizika, uvođenje neohodnih lekova, kako bi se smanjilo dalje napredovanje suženja. Ako se snimanjem krvnih sudova vrata otkriju kritična suženja omogućeno je pravovremeno upućivanje pacijenta vaskularnom hirurgu radi operacije ili balon dilatacije i postavljanje stenta, koje će otkloniti postojeća suženja i sprečiti razvoj šloga.

 

Koje jednostavne promene životnog stila mogu uticati na smanjenje rizika za razvoj moždanog udara, kako ti i tvoji voljeni ne bi doživeli moždani udar?

 

Starija životna dob kao i pozitivna porodična anamneza za razvoj šloga su faktori rizika koji povećavaju šansu da i ti u budućnosti dobiješ šlog. Ne možemo vratiti protekle godine života niti možemo menjati naše roditelje i najbliže rođake. Ipak eksperti tvrde da 80% moždanih udara može biti prevenirano (sprečeno).

Dakle šta možeš učiniti za sebe, kako bi se stvari odvijale u tvoju korist?

 

Leči povišen krvni pritsak (Hipertenziju)

Povišen krvni pritsak (Hipertenzija) je vodeći uzrok šloga. Hipertenzija je uzrok polovine moždanih udara.

Normalna vrednost krvnog pritska je oko 120/80mmHg.  Ukoliko si u više navrata merio/la krvni pritsak preko 130/80mmHg moguće je da imaš hipertenziju, da boluješ od povišenog krvnog pritska.

hipertenzija

Ukoliko imaš hipertenziju i vrednosti krvnog pritska nisu dobro regulisane, pokazano je da imaš 4-6 puta veći rizik za pojavu šloga. To se dešava jer je pokazano da hipertenzija uzrokuje ubrzanu aterosklerozu i nagomilavanje lošeg holesterola i ostalih masnoća u u zidove krvnih sudova i formiranje aterosklerotskih plakova, koji sužavaju lumen krvnih sudova.

Pucanje aterosklerotskih plakova može potpuno obustaviti protok krvi do dela mozga sa posledičnim razvojem moždanog inzulta (šloga). Visok krvni pritsak takođe može oslabiti zidove krvnih sudova mozga i učiniti ih sklone pucanju, što dovodi do pojave hemoragisjkih  moždanih udara.

Ukoliko znate da bolujete od hipertenzije ili povišenog krvnog pritska potrebno je da se redovno kontrolišete kod svog kardiologa. U Internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana moguće je obaviti neophodne preglede (kardiološki pregled, ehokardiografsi pregled, 24h Holter monitoring krvnog pritiska, test opterećenjem).  Na ovaj način bi bili sigurni da su vrednosti krvnog pritiska dobro regulisane i da je uvedena terapija adekvatna.

Redovno uzimanje prepisane terapije za povišen krvni pritsak, promene životnog stila po preporukama nadležnog kardiologa, poput zdrave ishrane i redovne fizičke aktivnosti mogu u mnogome pomoći u prevenciji pojave moždanog udara..

 

Obavezan prestanak pušenja

Ukoliko si pušač udvosručuješ svoj rizik za šlog.

Poznato je da nikotin iz cigareta podiže krvni pritsak, ugljen-monoksid iz dima doprinosi smanjenom kapacitetu prenosa kiseonika krvlju. Takođe pasivno pušenje (udisanje dima cigareta osoba koje su u tvojoj okolini) doprinosi povećanju rizika za razvoj šloga.

Pušenje cigareta takođe doprinosi i:

  • Porastu nivoa masnoća u krvi (trigliceridi)
  • Snižavanje nivoa “dobrog” holesterola HDL holesterol
  • Sklonost krvi ka pravljenju ugruška
  • Ubrzava process ateroskleroze (taloženje masnih naslaga na zidove krvih sudova)

U internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana moguće je dobiti savete o mogućim načinima za prekid pušenja. Ukoliko ne uspeš iz prve nemoj se obeshrabriti i nemoj odustati, pokušaj ponovo da ova štetna navika ostane iza tebe.

 

Kontroliši svoje srce

kardiovaskularne bolesti

Neregularan srčani ritam, poput atrijalne fibrilacije, je u pozadini nekih moždanih udara nastalih zbog formiranja krvnih ugrušaka u srcu. Ugrušci potom krvnom strujom putuju do krvnih sudova mozga i mogu izazvati moždani udar. Atrijalna fibrilacija može se pojaviti ukoliko bolujete od povišenog krvog pritska, uznapredovale ateroskleroze, srčane slabosti i zbog mnogih drugih razloga.

U Ordinaciji Limana možete obaviti detaljnan kardiološki pregled i 24h Holter monitoring EKGa kojim se može otkriti poremećaj ritma. Tako se na vreme može uvesti adekvatna medikamenta terapija (lekovi za vraćanje srca u normalan sinusni ritam, ili održavanje normalne frekevnce srca, kao i prepisivanje lekova za razređenje krvi, oralna antikoagulanta terapija ). Ukoliko je potrebno razmorititi upućivanje pacijenta na invazivne hemodinamske procedure poput ablacije ili hirurško lečenje, a sve u cilju prevencije moždanog udara. Ukoliko Vam nije dijagnostikovana atrijalna fibrilacija a primetili ste ubrzan i nepravilan srčani rad, savetujemo da se javite na detaljan kardiološki pregled.

 

Smanjite unos alkoholnih pića

Veće količine alkohola povećavaju vrednost krvnog pritska i nivo triglicerida. Preporuka je da ne konzumirate više od dva alkoholna pića na dan ukoliko ste muškarac ili jedno alkoholno piće na dan ukoliko ste žena.

Konzumiranje veće količine alkohola može izazavati atrijalnu fibrilaciju naročito ukoliko popijete 4-5 alkoholnih pića u periodu od 2h.

 

Kontrolišite dijabetes

Naučnici su pokazali da visok nivo šećera u krvi može dovesti do 2-4 puta veći rizik od obolevanja od moždanog udara. Ukoliko dijabetes ne leči adekvatno, dijabetes će dovesti do ubrzanog taloženja masnoće u zidovima krvnih sudova i formiranja suženja krvnih sudova, pa i onih odgovornih za ishranu mozga.

Ukoliko bolujete od dijabetesa, redovno proveravajte nivo šećera u krvi i redovno uzimajte prepisanu medikamentnu terapiju. Na svakih nekoliko meseci javljajte se na pregled kod endokrinologa.

U internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana moguće je obaviti detaljan endokrinološki pregled, kako biste bili sigurni da su vrednosti šećera u krvi zadovoljavajuće regulisane. Na taj način biste povremeno bili opomenuti na važnost i neophodnost sprovođenja predloženih higijensko dijetetskih mera života i ponašanja. Sve to sa ciljem smanjenja rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, među kojima je svakako i šlog.

 

Fizička aktivnost

Voditi sedetarni način života uz konzumiranje “brze hrane” vodi gojaznosti, visokom nivou holesterola, dijabetesu, visokom krvnom pritsku-što je recept za moždani udar.

Dakle – pokrenite se!

Ne morate trčati maraton, dovoljno je 30 minuta, 5 dana u nedelji umerene fizičke aktivnosti.

Preporučuje se brzi hod ili vožnja bicikla ili plivanje, lagano trčanje.

Pre započinjanja rekreativnog bavljenja sportom, savetuje se detaljan kardiološki pregled.

 

 

Bolja ishrana

blog gojaznost

Zdrava ishrana može smanjiti rizik za moždani udar i pomoći Vam da izgubite višak telesne mase. Povećan unos voća i povrća (brokoli, zelena boranija, zeleno povrće, spanać su najbolji) svaki dan. Preporučuje se upotreba nemasnih proteina i hrane bogate vlaknima. Izbegavajte unos trans. I saturisanih masnoća, koje su izuzetno štetne za krvne sudove. Smanite unos masnoće i izbegavajte konzerviranu hranu. Ona je obično izrazito slana i samim tim pogoršaće kontrolu krvnog pritska. Konzervirana hrana bogata je i trans mastima.

U internistoičko-kardiološkoj ordinaciji Limana posavetujte se sa dr sci.med Radmilom Velicki, specijalistom higijene. Stručnjak Vam može kreirati plan ishrane i pomoći da se izborite sa gojaznošću na zdrav način.

 

Kontrolišite nivo holesterola u krvi

Visok nivo masnoće u krvi (holesterola, naročito LDL holesterola) poznat je faktor rizika za razvoj ateroskleroze i srčanog infarkta i moždanog udara. Držite vrednosti masnoće u krvi u referentnom opsegu kako bi smanjili rizik. Kada zdrava ishrana i fizička aktivnost nisu dovoljni za održavanje normalnih vrednosti masnoće u krvi, lekar može uvesti statine i fibrate. To su lekovi koji smanjuju nivo masnoće u krvi.

U Ordinaciji Limana možete se posavetovati sa internistom i sa endokrinologom kako bi doveli vrednosti masnoće u krvi u referentni opseg. Samim tim smanjujete rizik za infarct miokarda i rizik za moždani udar, koji sa sobom nose visoke vrednosti masnoće u krvi.

 

Nemojte ignorisati hrkanje

Glasno i konstantno hrkanje tokom sna mogu ukazivati na poremećaj koji se naziva sleep apnea, što može izazavati prekid disanja tokom noći čak i do 100 puta tokom noći. Dokazano je da sleep apnea povećava rizik od šloga, onemogućavati dovoljnu opskrbu kiseonika mozgu. Takođe je pokazano da sleep apnea izaziva skok krvnog pritska.

 

Redovno uzimajte prepisane medikamente

moždani udar

Ako ste već preboleli šlog, potrebno je da redovno uzimate prepisanu terapiju jer je pokazano da oni samnjuju pojavu još jednog infarkta mozaga, Istraživanja su pokazala da bar 25% osoba koje su prebolele moždani udar, prestaju da uzimaju jedan ili više svojih lekova unutar prva 3 meseca od prebolelog infarkta mozga. Ovo je naročito opasno jer je to upravo kritičan period kada se može javiti ponovo moždani udar.

 

Jedan Aspirin na dan?

 

Niska doza Aspirina može prevenirati pojavu srčanog i moždanog udara kod ljudi koji su u visokom riziku. Aspirin deluje antitrombocitno (smanjuje slepljivanje trombocita) i sprečava stvaranje krvnih ugrušaka u arterijama, delimično blokiranim holesterolom i plakom. Važno je naglasiti da Aspirin nije za svakoga pacijenta, zato nemojte početi sa uzimanjem aspirina bez prethodnog razgovora sa svojim lekarom.

 

Zakažite svoj pregled u ordinaciji Limana ovde ili nas pozovite na 066 442 224.

 

CONTINUE READING
pitanja-kardiologija.jpg
23.11.2020 KardiologijaOčuvanje zdravlja

Najčešća pitanja pacijenata tokom kardiološkog pregleda

Tokom svog kliničkog rada dr sci. med. Miroslava Sladojević, internista-kardiolog,  prepoznala je učestala pitanja koja joj postavljaju pacijenti tokom kardiološkog pregleda koje sprovodi u svojoj internističko-kardiološkoj ordinaciji LIMANA.  Doktorka dr sci. med. Miroslava Sladojević pripremila je odgovore na najčešća pitanja svojih pacijenata na osnovu dostupnih podataka iz literature i dasadašnjih objavljenih rezultata velikih studija, kako bi razrešila dileme svojih pacijenata.

 

1. Da li je čokolada dobra za srce?

Neki sastojci čokolade kao što su kakao i flavonidi povezuju se sa smanjenim rizikom za razvoj KVB. Studije koje su se bavile ovom temom nisu viksokog kvaliteta i nisu upotrebljavale komercijalnu čokoladu. Komercijalne čokolade bogate su masnoćom i šećeromi treba da se konzumiraju umereno.

 

2. Da li beli luk može pomoći mom srcu?

zdravlje srca beli luk

Pokazano je da beli luk može diskretno smanjiti nivo holesterola u krvi.

Beli luka nije dovoljno efikasan da smanji ukupni nivo holesterola u krvi.

Ipak odlična je zamena za so i dokazana su neka njegova antibakterijska dejstva.

 

3. Da li treba da uzimam suplemente koji sadrže ekstrakt crvenog kvasa?

Ekstrakt crvenog kvasa je suplement nastao kao produt kvasa uzgajanog na pirinču i sadrži susptance koje smanjuju sintezu holesterola.

Jedna od susptanci je monokolin K (lovastatin) koji inhibira HMG-CoA reduktazu, enzim koji učestvuje u proizvodnji holesterola u organizmu.

 

4. Da li treba da uzimam suplemente folne kiseline kako bi poboljšao svoj nivo homocisteina?

Visok nivo homocisteina pokazano je predstavlja nezavisan marker  za povišen kardiovaskularni rizik.

Pokazano je da folna kiselina nema benefit na smrtni ishod.

Pretpostavlja se da vitamin B12, vitamin B6 i riboflavin deluju na sniženje nivoa homocisteina.

Još uvek nije otkrivena kombinacija vitamina koja će imati najveći efekt na snižavanje nivoa homiciteina, ta kombinacija tek treba da bude otkrivena.

Savetuje se da pacijenti uzmu adekvatnu količinu vitamin kvalitetnom kardioprotektivnom dijetom.

 

5. Koliko jaja mogu pojesti nedeljno?

Jedno jaje na dan pripremljeno na zdrav način je neškodljivo.

 

 

6. Da li je kafa štetna za srce?

kafa i zdravlje

Tačan efekt kafe na kardiovaskularne bolesti je još uvek nerazjašnjen, naročito u odnosu na način pripreme kafe.

Preporučuje se konzumiranje filter kafe, jer se deo masnoće iz kafe zadržava na filter papiru tokom pripreme, te je samim tim smanjen negativan efekat na nivo holesterola.

Preterana konzumacija kafe (više od 4 kafe na dan) se svakako ne preporučuje.

 

7. Da li je zagrevanje ulja tokom kuvanja štetno?

Zagrevanje bilo kog nesaturisanog ulja na veoma visokim temeperaturama može izazavati narušavanje njegove strukture i nastajanje štetnih nusprodukata.

U kućnim uslovima ne treba da se plašimo termičke obrade ulja uz uslov da ulje koristimo samo jednom.

 

Zakažite pregled kod dr sci. med. Miroslave Sladojević, interniste kardiologa u Ordinaciji Limana, Bul. cara Lazara 81, Novi Sad putem telefona 021/442 224 ili 066 442 224 ili putem kontakt forme.

 

 

CONTINUE READING
fizicka-aktivnost-i-mrsavljenje.jpg
08.11.2020 Očuvanje zdravlja

Vežbanje i mršavljenje: Formula za uspeh

 

 

Zadovoljstvo koje nam pruža konzumiranje slatkiša (npr. čokoladice) traje nekoliko minuta. Sagorevanje kalorija koje smo uneli sa pojedenom čokoladicom zahteva oko 1h intenzivnog vežbanja. Dakle ovo sigurno nije jednostavan način gubitka viška kilograma.

nezdrava ishrana

 

Ukoliko planiraš da izgubiš oko 0,5 kg, potrebno je da sagororiš vežbanjem oko 3500 kCal. Taj proces može zahtevati dane umerenog vežbanja da bi ostvarili postavljeni cilj. Bolja strategija za gubitak kilograma uključuje 2  dugotrajnija pristupa.

 

Fizička aktivnost i smanjen unos kalorija

 

Važno je naglasiti da vežbanje, istina nimalo lak, niti brz način za sagorevanje unesenih kalorija, ima svoje značajne benefite na ceo organizam. Fizička aktivnost blago povećava stopu sagoveranja kalorija čak i u momentima kada ne vežbaš. Takođe povećan izntenzitet fizičke aktivnosti omogućava da se gubitak telesne težine odnosi na masnoću u telu, a ne na gubitak mišićne mase.

 

 

Proračun za jednostavan gubitak kilograma

proracun unosa kalorija i mrsavljenja

Ako startujemo sa jednostavnim brojem od 3500 – to je broj kCal koji je potrebno sagoreti da bi se izgubilo oko 0, 5 kg (tačnije 0,453 kg) telesne masti. Na osnovu ovog broja moguće je izračunati koliko kilograma telesne mase možemo izgubiti:

  • povećanjem fizičke aktivnosti,
  • smanjenim unosom kalorija ili
  • kombinacijom povećane fizičke aktivnosti i smanjenim unosom kalorija.

 

  1. Grubim proračunom moguće je brzom šetnjom ili džogingom sagoreti oko 100 kCal na svakih 1,6 pređenih kilometara. Precizni proračun koliko tačno kalorija ćete sagoreti tokom fizičke aktivnosti zavisi od mnogo faktora. To su: pol, godine života, koliko kilograma viška imate, koliko brzo hodate ili trčite. Dakle ukoliko ništa ne promenite u količini unosa kalorija, a samo povećate fizičku aktivnost možete očekivati gubitak telesne mase od 0,5 ( tačnije 0,453 ) kilograma, sa svakih pređenih dodatnih 35 milja (56 kilometara) brzog hoda.
  2. Žustrim hodom (prelazeći oko 4 milje odnosno 6,4 kilometra na sat) 30 minuta na dan, 5 dana u nedelji, prelazićete oko 10 milja (16 kilometara) nedeljno. To znači da je potrebno upražnjavati ovakvu fizičku aktivnost oko 3,5 nedelje kako bi izgubili 0,435km telesne mase. Naravno, ukoliko pri tome ništa ne izmenite u kaloriskom unosu.
  3. Ako intenzivirate svoju dijetu u smislu smanjenjem kaloriskog unaosa za 250kCAl na dan (što predstavlja ½ šolje sladoleda ili 2 zaslađena gazirana napitka). Možete izgubiti 0,5 (tačnije 0,453) kilograma tokom 2 nedelje.
  4. Ako unesete 250 kCal manje dnevno i žustro hodate 30 minuta tokom dana, biće vam potrebna samo 1 nedelja da smršate 0,5 kilograma. Naravno da će veće smanjenje kalorijskog unosa i dalje intenziviranje fizičke aktivnosti doprineti daljem ubrzanju gubitka kilograma.

 

Za bilo kakva pitanja i savete o ishrani i zdravom životu budite slobodni da nas nazovete na 066 442 224 ili zakažite konsultacije ovde.

 

 

CONTINUE READING
blog-fizicka-aktivnost.png
03.11.2020 Očuvanje zdravlja

Fizička aktivnost

Mi ne možemo da se borimo sa srčanim bolestima i šlogom bez Vas.

 

Aerobna fizička aktivnost je blagotvorna i sigurna za kardiovaskularni sistem. Preporučuje se 150 minuta aerobne fizičke aktivnosti nedeljno (30 minuta 5 dana u nedelji) ili 75 minuta aoerobne aktivnosti velikog intenziteta nedeljno. Ukoliko ne možete da sprovedete propisanu minutažu i manja aktivnost od preporučene ipak daje rezultate u smanjenju kardiovaskularnog rizika. Osoba koja je vodila sedetarni način života treba da počne sa laganim šetnjama i da postepeno povećava napor dok ne ostvari preporučeni nivo opterećenja.

 

Definicije i primeri različitih intenziteta fizičke aktivnosti

 

intenzitet fizičke aktivnosti

Metabolički ekvivalent (MET) je jedinica  koja se koristi za procenu metaboličke aktivnosti (potrošnje kiseonika) tokom telesne aktivnosti; 1 MET za potrebe metabolizma u mirovanju (osnovne životne funkcije ) su oko 3,5 mLO2/kg/min.

 

Uticaj fizičke aktivnosti na hipertenziju

uticaj fizičke aktivnosti na hipertenziju

 

Najčešća pitanja pacijenata:

 

U tekstu koji sledi saznaj koja je normalna i maksimalna srčana frekvenca u miru i naporu za tvoje godine i kako intenzitet vežbanja i drugi faktori utiču na tvoje srce.

 

Kako da dovedeš svoje srce do ciljne srčane frekvence?

U miru normalan broj otkucaja srce je između 60-90/minuti.

Dobro vreme da proverite svoju srčanu frekvencu (puls) u miru je ujutro, nakon dobro prespavane noći, pre ustajanja iz kreveta. Mnogi faktori poput: stresa, anksioznosti, hormona, lekova, fizičke kondicije… mogu uticati na puls.

Ako je osoba dobro utrenirana ili profesionalni sportista može imati puls manju od 40/min.

Što se tiče broja otkucaja srca u mirovanju, niže je bolje. Obično znači da vam je srčani mišić u odličnom stanju.

Maksimalna i ciljna srčana frekvenca

Tabela pokazuje ciljnu srčanu frekvencu u odnosu na godine života.

Maksimalna srčana frekvenca se grubo određuje kada se od 220 oduzmu godine života.

Makismalna srčana frekvenca osoba starosti 40 godina je 220-40=180

Ciljna srčana frekvenca tokom umerene fizičke aktivnosti treba da iznosi oko 50-70% maksimalne predviđene srčane frekvence, a tokom intenzivnog fizičkog napora oko 70-85% makismalne predviđene srčane frekvence.

godine starosti i fizička aktivnost

 

*SF je broj otkucaja srca u minuti

Mi ne možemo da se borimo sa srčanim bolestima i šlogom bez VAS.

Sada kada znaš ciljnu vrednost SF tokom vežbanja, možeš da pratiš puls i budeš siguran da se puls kreće u željenom opsegu (50-85% maksimalne predviđene srčane frekvence)

 

Kako se meri SF?

Postavite svoju ruku tako da je dlan okrenut na gore.

  1. Postavi svoj kažiprst i srednji prst suprotne šake na ručni zglob
  2. Pritiskom prstiju na dole osetićete puls
  3. Izbrojite otkucaje u 10 sekundi, a potom ih pomnožite sa brojem 6. Na taj način ćete dobiti broj otkucaja srca u minuti.

 

Primer:

fizička aktivnost, trčanje, zdravlje

Izbrojali ste 12 otkucaja u 10 sekundi, množenjem 12 * 6 = 72.

Srčana frekvenca ili broj otkucaja u minuti iznosi 72.

  • Ako vam je SF (puls) previsok znači da pretrujte, usporite!
  • Ako je puls suviše nizak, a intenzitet vežbanja doživljavate kao „lagan“ do „umeren“, potrebno je povećati intenzitet vežbanja naročito ukoliko želite da smršate.
  • Ukoliko ste upravo počeli da se bavite fizičkom aktivnošću razuman cilj je da tokom vežbanja dostignete 50% maksimalne predviđene srčane frekvence i da postepeno podišete intenzitet. Kada budeš u mogućnosti da vežbaš komforno ostvarujući 85% makismalne predviđene srčane frekvence u zavidnoj si formi, BRAVO!

 

ZANIMLJIVOST

Nedavno istraživanje pokazalo je da bi samo 5 do 10 minuta trčanja dnevno moglo povećati očekivan životni vek do tri godineTrčanje je blagotvorno za srce, doprinosi boljoj regulaciji krvnog pritiska, doprinosi čvrstini  kostiju i boljoj funkciji mozga.  Trčanje podiže raspoloženje, ubrzava metabolizam, pa čak olakšava i gubitak kilograma!

 

 

 

CONTINUE READING
blog-gojaznost.png
05.10.2020 Očuvanje zdravlja

Gojaznost

Gojaznost poprima epidemijske razmere u poslednje tri decenije.

 

Gojaznost je hronično oboljenje koje može uzrokovati bojne zdravstvene komplikacije sa posledičnim smanjenjem kvaliteta i dužine života. Dokazano je da se životni vek skraćuje za mesec dana za svakih pola kilograma preko idealne telesne težine.

Danas se gojaznost smatra jednim od najvećih zdravstvenih problema u svetu. Ona se ne razmatra samo kao estetski problem već pre svega kao zdravstveni problem koji je povezan sa povećanim oboljevanjem i umiranjem. Tokom poslednjih par dekada procenat stanovništva sa gojaznošću raste čak i u zemljama u razvoju, uključujući i našu zemlju. Poražavajuće je što se gojaznost sve češće javlja i u dečjem uzrastu.

 

 

Gojaznost nastaje kada unos energije putem hrane i pića prevaziđe dnevne potrebe.

 

Gojazni ljudi često podcenjuju svoj dnevni unos hrane. Centralna gojaznost (androidni tip gojaznosti) povezana je sa pojavom metaboličkih, kardiovaskularnih i malignih oboljenja.

Definicija povećanog obima struka ≥102 cm u muškaraca i ≥88 cm u žena.

nezdrava ishrana

Zdravstvene komplikacije koje gojaznost može uzrokovati su:

  • Povišen krvni pritisak (hipertenzija)
  • Oboljenja mozga, srca i krvnih sudova
  • Šečernu bolest (dijabetes mellitus)
  • Povišene masnoće u krvi (hiperlipidemija)
  • Oboljenje kičme i zglobova
  • Neke vrste raka
  • Oboljenje sistema za varenje (hijatus hernija, refluks, upala pankreasa, kamen u žučnoj kesi)
  • Pikvikov sindrom ili sleep apnea sindrom
  • Psihički poremećaji (depresija i dr.)

 

ČINJENICE:

  • Dijabetes mellitus (šećerna bolest) može nastati kao čak i kao posledica umerene gojaznosti jer masno tkivo povećava rezistenciju na inzulin.
  • Oko 1/3 osoba koje imaju povećanu telesnu težinu za oko 15 kg preko idealne telesne težine imaju hipertenzijuosobe sa telesnom težinom koja je za 10% veća od normalne imaju za 20% veći rizik da obole od bolesti srca i krvnih sudova. Naročito se tzv. androidni tip gojaznosti (stomak izgleda jabuke) povezuje sa kardiovaskularnim bolestima.
  • Gojazne osobe često imaju povišen holesterola u krvi. Pokazano je da oko 30% osoba može regulisati povišen holesterol pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću.
  • Gojaznost povećava rizik od nastanka karcinoma debelog creva i prostate kod muškarca, dok kod žena povećava rizika za karcinom dojke, materice i jajnika (rizik je veći za 3 do 7 puta).
  • Kod gojaznih osoba se mnogo češće dijagnostikuje holelitijaza ( kamen u žučnoj kesi) što se povezuje sa povišenim holesterolom (kod gojaznih žena je taj rizik veći za 6 puta).
  • Hiperventilacioni sindrom ili sleep apnea se češće javlja kod gojaznih i karakteriše se kratkim prekidima disanja u snu sa posledičnim nepravilnostima srčanog rada i mogućim srčanim infarktom, ali je prepoznata povezanost is a neregulisanom hipertenzijom.

 

Kako lečiti gojaznosti?

blog gojaznost

  • Neophodna je redukcija kalorijskog unosa
  • Savetovati povećanje fizičke aktivnosti
  • Promenom načina života
  • Nekada je neophodna i terapija lekovima
  • Postoji i hirurški način lečenja gojaznosti

 

Lečenje gojaznosti se mora sprovoditi pod stručnim nadzorom da bi se sprečile brojne komplikacije kao što su poremećaji tečnosti i elektrolita, ozbiljna oštećenja kardiovaskularnog sistema, nedostatak minerala i vitamina, pojave ili pogoršanje žučnih kamenaca, osteoporoze  i dr.

Internističkim pregledom je prvo utvrđuje stepen i eventualni uzrok gojaznosti (nekada to može biti oboljenje žlezda sa unutrašnjim lučenjem), a zatim se za svakog bolesnika uzimajući u obzir njegove zdravstvene i druge specifičnosti, zatim se pravi individualni plan lečenja.

  • Gojaznost se uvek leči pod nadzorom lekara
  • Primena neproverenih metoda lečenja nosi velike rizike po zdravlje pacijenta
  • Bezbedan gubitak u telesnoj težini je ½ do 1 kg nedeljno
  • Fizička aktivnost i promena načina života su obavezni sastavni delovi lečenja  gojaznost

 

Da li bolujem od gojaznosti?

BMI (index telesne mase ) omogućava procenu uhranjenosti osobe starijih od 20 godina.

BMI( kg/m2 )= telesna težina (kg) / (telesna visina, m)2

zdrava telesna tezina

gojaznost klase

 

ZANIMLJIVOSTI

Unošenjem dodatnih 100 kCal  svaki dan može doprimeti porastu telesne težine od 4,5kg u godinu dana (razlika može biti u konzumiranju cappuccino ili late kafe ili konzumiranje 100gr punomasnog sira svaki dan umesto polumasnog).

Deficit od 500-600kcal/dan rezultuje u gubitku 0,5-1kg svake nedelje. Ovaj deficit u kalorijskom unosu daće rezultate nezavisno od početne telesne težine i vrste dijete. Gubitak telesne težine biće rezultat smanjenog unosa hrane i povećanja fizičke aktivnosti. Naučna istraživanja pokazala su da osoba sa prekomorenom telesnom težinom ili gojazni mogu znatno poboljšati zdravlje samnjenjem svoje težine za samo 10%.

Klinički značajan gubitak telesne težine (više od 5% težine) kod osoba sa prekomernom telesnom težinom  ili gojaznih udružen je sa poboljšanjem kontrole krvnog pritiska, niva LDL holesterola, triglicerida i šećera u krvi.

CONTINUE READING

Older Posts

Ordinacija Limana 2024. Sva prava zadržana.