blog-da-li-kod-kardiologa-nakon-covida.png

Veliki broj ljudi je prinuđen da nastavi sa redovnim dnevnim aktivnostima odmah nakon oporavka od covida-19. Neki od njih su primorani zbog posla, a neki odmah nakon oporavka kreću sa iscrpljujućim vežbanjem da bi se što pre vratili u formu. Ukoliko te aktivnosti uključuju veće, a nekad čak i manje fizičke napore, može doći do nepoželjih ishoda po zdravlje, a nekad čak i do fatalnog ishoda.

  • Iako se Covid-19 najčešće povezuje sa respiratornim simptomima, u mnogo slučajeva je nepovoljno uticao i na kardiovaskularni sistem
  • Svetski eksperti iz oblasti medicine smatraju da ljudi koji su imali umereno tešku ili težu formu Covida-19 pre bilo kakvih fizičkih napora treba da urade kardiološki pregled i ultrazvuk srca -EHO
  • Kod profesionalnih sportista pored kardiološkog pregleda, analize srčanih biomarkera, ehokardiogarfskog pregleda, potrebno je uraditi i 24h Holter monitoring EKG-a i test opterećnjem, a ako postoji sumnja na miokarditis potrebna je i magnetna rezonanca srca
  • Za pacijente koji su imali blaže slučajeve nije obavezan pregled.

Postavljaju se mnoga pitanja uključujući i kako proveriti da li smo fizički sposobni da se vratimo u normalan život.

Dr sci. med. Miroslava Sladojević, internista – kardiolog, osnivač internističko-kardiološke ordinacije Limana odgovara na najčešće postavljena pitanja od strane pacijenata i u nastavku deli svoje mišljenje o ovoj temi sa nama.

 

najcesta pitanja za kardiologa

Kakve posledice izaziva Covid-19 na kardiovaskularni sistem?

Naučna istraživanja su pokazala da čak četvrtina ljudi koji su bili hospitalizovani zbog Covida-19 završi sa oštećenjem srca. Kako se ovaj virus povezuje i sa nastankom miokarditisa, tj. inflamacije srčanog mišića, sportisti bi posebno trebali da obrate pažnju pre povratka fizičkoj aktivnosti. Ukoliko vežbamo sa miokarditisom, može nastati srčana slabost, možemo izazvati pojavu srčanih aritmija, a u nekim slučajevima može doći i do iznenadne smrti. Do srčanih aritmija mogu dovesti i virus, ali i lekovi koje smo uzimali. Moramo paziti i na to da Covid-19 ne utiče samo na srce već i na ceo kardiovaskularni sistem. Covid može izazvati i tromboembolijska oboljenja, začepljenja krvnih sudova krvnim ugrušcima. Prepoznata su i oštećenja nervnog sistema.

Koje preporuke imate za ljude koji su tek ozdravili?

Ljudi su nestrpljivi da se nakon preležanog Covid-19 vrate svojoj rutini, pa i rekreativnom sportu. Savetuje se da se tokom infekcije ovim korona virusom, čak iako je infekcija praćena blagim simptomima, obustavi bilo koja fizička aktivnost na 2 nedelje. Nakon prebolele infekcije Covid-19 potrebno je naredne 2 nedelje postepeno se vraćati u formu, uz naravno osluškivanje svog organizma. Osobama koje su imale teže forme bolesti, poput obostrane upale pluća, savetuje se da sa fizičkom aktivnošću sačekaju do potpune rezolucije promena na plućima. Savetuje ima se šetnja i vožnja bicikla, ali bez većih naprezanja.  Najsigurnije je tražiti savet stručnjaka i pulmologa i kardiologa u ovom slučaju. Treba nastojati nastavku normalnog života i izbegavanje stresa. Takođe, preporučila bih zdravu ishranu, po mogućnosti mediteransku, jer je ona objektivno najbolja za srce i generalno zdravlje. Ponavljam još jednom, veoma je važno obaviti preglede kod lekara, kako bi se ustanovilo stanje nakon bolesti i dali najbolji saveti za što brži oporavak.

Ko bi se trebao javiti na kardiološki pregled nakon Covid-19?

Ukoliko ste preboleli lakšu formu Covid-19 infekcije nije neophodno dodatno ispitivanje pre povratka redovnom vežbanju, dok svako ko je imao srednju ili tešku formu bolesti trebalo bi da se javi na kardiološki pregled. Srednji ili teži oblik podrazumeva obostranu upalu pluća bez obzira da li je zahtevala bolničko lečenje, loše stanje u smislu brzog zamaranja i otežanog disanja i gušenja koje se održava i nakon mesec dana od infekcije, pojava bola u grudima, ako se javlja osećaj lupanja i preskakanja srca itd. Takođe je jako važno podsetiti mnoge hronične bolesnike poput dijabetičara, hipertoničara i sl. da se jave na svoje redovne godišnje kontrole (uz poštovanje preporučenih mera, šansa da se zaraze je minimalna). Kako Covid-19 još uvek nije potpuno istražen, moguće je da na svaku individuu utiče drugačije. Naravno, ne smeju se zaboraviti profesionalni sportisti kao ni ljudi koji planiraju ili moraju da se bave težim naporima odmah nakon ozdravljenja.

 

Koje kardiološke preglede biste preporučili nakon oporavka?

kardiovaskularne bolesti

Dve nedelje nakon prestanka simptoma, a pre povratka fizičkoj aktivnosti, savetuje se kardiološki pregled sa elektrokardiogramom (EKG) praćen ehokardiografskim pregledom srca. Elektrokardiogram snima električnu aktivnost srca i omogućava nam otkrivanje aritmije i eventualno će nam ukazati na potrebu za 24h Holter monitoringom. Ehokardiografskim pregledom (EHO srca) ili kako se još naziva ultrazvukom srca, sagledava se stanje srčanog mišića, njegova kontraktilna rezerva, sistolna i dijastolna funkcija, funkcija desne komore i sistolni pritisak u desnoj komori, kao i stanje valvula srca. Ehokardiofarskim pregledom srca moguće je prepoznati i indirektne znake tromboembolije pluća, kao i prisistvo tečnosti (izliva) u srčanoj kesi – perikardu, i u plućnim maramicama – pleurama.

U specijalističkoj ordinaciji Limana ehokardiografski pregled se radi na najsaveremenijim aparatima GE (Vivid E9 i S70), koji pored 2D eho pregleda imaju i  ‘Strain’ i ‘Strain Rate’ – posebnu ‘Speckle tracking’ metodu, koja omogućava pravovremenu dijagnostiku segmentne disfunkcije miokarda leve komore, što ima terapijske i prognostičke implikacije (detaljna analiza i procena regionalne funkcije, sinhronizacije i deformacije srčanog mišića.

 

Ukoliko želite da zakažete kardiološki pregled i utvrdite eventualne posledice Covid-19 na Vaš kardiovaskularni sistem, to možete uraditi ovde ili preko telefona ordinacije: 021-442-224 i 066-442-224.

 

 

 

 

 

 


moždani_udar_blog.png

 

Moždani udar ili šlog nastaje kada se prekine dotok krvi u deo mozga. Najšeće je uzrok ateroskleroza i formiranje aterosklerotskih plakova koji postepeno sužavaju lumen krvnog suda dok ga u kranjem potpuno ne zapuše. Takođe neke srčane aritmije kao što je atrijalna fibrilacija dovode do stvaranja krvnog ugruška (tromba, embolusa) u levoj pretkomori srca koji se krvlju može preneti do krvnih sudova u mozgu i dovodi do njihovog zapušenja (tzv. kardioembolizacija). To je u osnovi ishemijskih moždanih udara. Retko uzroci šloga mogu bit i zapaljenske bolesti koje zahvataju zidove krvnih sudova mozga (vaskulitisi) ili tzv. rascepi (disekcije) zida krvnog suda koji mogu nastati zbog traume ili potpuno spontano kao zbog poremećaja koagulacije (zgrušavanja) krvi.

U 10% slučajeva uzrok šloga ili moždanog udara je krvarenje u mozgu, i takav šlog se naziva hemoragijski šlog. Postoje i kriptogeni moždani udari bez jasno definisanog uzroka, i oni se javljaju u 30-40%. Tokom života dokazano je da svaka 4. osoba doživi moždani urad (šlog). Moždani udar (šlog) može nastati kao prva manifestacija bolesti, bez prethodne medicinske istorije u smislu moždanih ili vaskularnih bolesti i bez posebnog upozorenja – dakle moždani udar se može dogoditi bilo kome i bilo gde. To je razlog zbog čega Svetska zdravstvena organizacija insistira i apostrofira važnost prevencije.

 

Jedan od slogana Svetske zdravstvene organizacije je: “Nemoj biti jedan od!”

 

Šlog ili moždani udar je vodeći uzrok nesposobnosti širom sveta, uzrokujući preko 5 miliona smrtnih ishoda godišnje. S obzirom na podatak da 80% ljudi može preživeti šlog, ali oni koji su preživeli šlog mogu imati zaostale smetnje u govoru i komunikaciji, nemogućnost samostalnog života i neophodnost tuđe nege i pomoći, poteškoće u obavljanju fizičke aktivnosti i još mnogo toga. Upravo zato je vrlo važno živeti zdravo i negovati zdrave životne navike, jer je pokazano da se na taj način može smanjtli rizik od šloga.

 

Neki od ključnih faktora rizika koji mogu povećati rizik za šlog su:pregled nefrologa novi sad

Pušenje, gojaznost, loša ishrana, naročito ishrana bogata solju i konzumiranje alkohola u velikim količinama. Srećom ovo su promenljivi faktori rizika na koje se može uticati. Najznačajnije bolesti koje dovode do ateroskleroze su povišen krvni pritisak (hipertenzija), povišene masnoće u krvi (hiperlipidemija), šećerna bolest (diabetes mellitus).

 

U cilju sprečavanja pojave šloga (moždanog udara) neophodne su redovne kontrole i zdravih osoba sa ciljem otkrivanja faktora rizika za pojavu šloga, a posebno pacijenata koji već imaju faktore rizika. U Internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana moguće je sprovesti dijagnostiku i lečenje svih bolesti koje dovode do moždanog udara a takođe i snimanje krvnih sudova vrata i glave ultrazvukom (Dopler krvnih sudova vrata i transkranijalni Dopler, Dopler karotidnih i vertebralni arterija ) u cilju otkrivanja eventulanih suženja krvnih sudova koji dovode krv do mozga. Ranom detekcijom suženja, prisustva plakova (masnih i kalcifikovanih naslaga ) na unutrašnjosti krvnih sudova koji vode krv u mozak omogućava da se na vreme preduzmu sve mere (promena stila života, stroga kontrola faktora rizika, uvođenje neohodnih lekova) kako bi se smanjilo dalje napredovanje suženja. Ako se snimanjem krvnih sudova vrata otkriju kritična suženja omogućeno je pravovremeno upućivanje pacijenta vaskularnom hirurgu radi operacije ili balon dilatacije i postavljanje stenta, koje će otkloniti postojeća suženja i sprečiti razvoj šloga.

 

Koje jednostavne promene životnog stila mogu uticati na smanjenje rizika za razvoj moždanog udara, kako ti i tvoji voljeni ne bi doživeli moždani udar?

 

Starija životna dob kao i pozitivna porodična anamneza za razvoj šloga su faktori rizika koji povećavaju šansu da i ti u budućnosti dobiješ šlog. Ne možemo vratiti protekle godine života niti možemo menjati naše roditelje i najbliže rođake. Ipak eksperti tvrde da 80% moždanih udara može biti prevenirano (sprečeno).

Dakle šta možeš učiniti za sebe, kako bi se stvari odvijale u tvoju korist?

 

Leči povišen krvni pritsak (Hipertenziju)

Povišen krvni pritsak (Hipertenzija) je vodeći uzrok šloga. Hipertenzija je uzrok polovine moždanih udara.

Normalna vrednost krvnog pritska je oko 120/80mmHg.  Ukoliko si u više navrata merio/la krvni pritsak preko 130/80mmHg moguće je da imaš hipertenziju, da boluješ od povišenog krvnog pritska.

hipertenzija

Ukoliko imaš hipertenziju i vrednosti krvnog pritska nisu dobro regulisane, pokazano je da imaš 4-6 puta veći rizik za pojavu šloga. To se dešava jer jer je pokazano da hipertenzija uzrokuje ubrzanu aterosklerozu i nagomilavanje lošeg holesterola i ostalih masnoća u u zidove krvnih sudova i formiranje aterosklerotskih plakova, koji sužavaju lumen krvnih sudova.

Pucanje aterosklerotskih plakova može potpuno obustaviti protok krvi do dela mozga sa posledičnim razvojem moždanog inzulta (šloga). Visok krvni pritsak takođe može oslabiti zidove krvnih sudova mozga i učiniti ih sklone pucanju, što dovodi do pojave hemoragisjkih  moždanih udara.

Ukoliko znate da bolujete od hipertenzije ili povišenog krvnog pritska potrebno je da se redovno kontrolišete kod svog kardiologa. U Internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana moguće je obaviti neophodne preglede (kardiološki pregled, ehokardiografsi pregled, 24h Holter monitoring krvnog pritiska, test opterećenjem) kako bi bili sigurni da su vrednosti krvnog pritska dobro regulisane i da je uvedena terapija adekvatna.

Redovno uzimanje prepisane terapije za povišen krvni pritsak, promene životnog stila po preporukama nadležnog kardiologa, poput zdrave ishrane i redovne fizičke aktivnosti mogu u mnogome pomoći u prevenciji pojave moždanog udara..

 

Obavezan prestanak pušenja

Ukoliko si pušač udvosručuješ svoj rizik za šlog.

Poznato je da nikotin iz cigareta podiže krvni pritsak, ugljen-monoksid iz dima doprinosi smanjenom kapacitetu prenosa kiseonika krvlju. Takođe pasivno pušenje (udisanje dima cigareta osoba koje su u tvojoj okolini) doprinosi povećanju rizika za razvoj šloga.

Pušenje cigareta takođe doprinosi i:

  • Porastu nivoa masnoća u krvi (trigliceridi)
  • Snižavanje nivoa “dobrog” holesterola HDL holesterol
  • Sklonost krvi ka pravljenju ugruška
  • Ubrzava process ateroskleroze (taloženje masnih naslaga na zidove krvih sudova)

U internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana moguće je dobiti savete o mogućim načinima za prekid pušenja. Ukoliko ne uspeš iz prve nemoj se obeshrabriti i nemoj odustati, pokušaj ponovo da ova štetna navika ostane iza tebe.

 

Kontroliši svoje srce

kardiovaskularne bolesti

Neregularan srčani ritam, poput atrijalne fibrilacije, je u pozadini nekih možanih udara nastalih zbog formiranja krvnih ugrušaka u srcu, koji potom krvnom strujom putuju do krvnih sudova mozga i mogu izazvati moždani udar. Atrijalna fibrilacija može se pojaviti ukoliko bolujete od povišenog krvog pritska, uznapredovale ateroskleroze, srčane slabosti i zbog mnogih drugih razloga.

U Ordinaciji Limana možete obaviti detaljnan kardiološki pregled i 24h Holter monitoring EKGa kojim se može otkriti poremećaj ritma i na vreme uvesti adekvatna medikamenta terapija (lekovi za vraćanje srca u normalan sinusni ritam, ili održavanje normalne frekevnce srca, kao i prepisivanje lekova za razređenje krvi, oralna antikoagulanta terapija ) ili ako je potrebno razmorititi upućivanje pacijenta na invazivne hemodinamske procedure poput ablacije ili hirurško lečenje, a sve u cilju prevencije moždanog udara. Ukoliko Vam nije dijagnostikovana atrijalna fibrilacija a primetili ste ubrzan i nepravilan srčani rad, savetujemo da se javite na detaljan kardiološki pregled.

 

Smanjite unos alkoholnih pića

Veće količine alkohola povećavaju vrednost krvnog pritska i nivo triglicerida. Preporuka je da ne konzumirate više od dva alkoholna pića na dan ukoliko ste muškarac ili jedno alkoholno piće na dan ukoliko ste žena.

Konzumiranje veće količine alkohola može izazavati atrijalnu fibrilaciju naročito ukoliko popijete 4-5 alkoholnih pića u periodu od 2h.

 

Kontrolišite dijabetes

Naučnici su pokazali da visok nivo šećera u krvi može dovesti do 2-4 puta veći rizik od obolevanja od moždanog udara. Ukoliko dijabetes ne leči adekvatno, dijabetes će dovesti do ubrzanog taloženja masnoće u zidovima krvnih sudova i formiranja suženja krvnih sudova, pa i onih odgovorinih za ishranu mozga.

Ukoliko bolujete od dijabetesa, redovno proveravajte nivo šećera u krvi, redovno uzimajte prepisnu medikamnetu terapiju, i svakih nekoliko meseci javljajte se na pregled kod endokrinologa.

U internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana moguće je obaviti detaljan endokrinološki pregled, kako biste bili sigurni da su vrednosti šećera u krvi zadovoljavajuće regulisane i kako biste povremeno bili opomenuti na važnost i neophodnost sprovođenja predloženih higijensko dijetetskih mera života i ponašanja, a sve sa ciljem smanjenja rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, među kojima je svakako i šlog.

 

Fizička aktivnost

Voditi sedetarni način života uz konzumiranje “brze hrane” vodi gojaznosti, visokom nivou holesterola, dijabetesu, visokom krvnom pritsku-što je recept za moždani udar.

Dakle – pokrenite se!

Ne morate trčati maraton, dovoljno je 30 minuta, 5 dana u nedelji umerene fizičke aktivnosti.

Preporučuje se brzi hod ili vožnja bicikla ili plivanje, lagano trčanje.

Pre započinjanja rekreativnog bavljenja sportom, savetuje se detaljan kardiološki pregled.

 

 

Bolja ishrana

blog gojaznost

Zdrava ishrana može smanjiti rizik za moždani udar i pomoći Vam da izgubite višak telesne mase. Povećan unos voća i povrća (brokoli, zelena boranija, zeleno povrće, spanać su najbolji) svaki dan. Preporučuje se upotreba nemasnih proteina i hrane bogate vlaknima. Izbegavajte unos trans. I saturisanih masnoća, koje su izuzetno štetne za krvne sudove. Smanite unos masnoće i izbegavajte konzerviranu hranu, jer je ona obično izrazito slana i samim tim pogoršaće kontrolu krvnog pritska. Konzervirana hrana bogata je i trans mastima.

U internistoičko-kardiološkoj ordinaciji Limana posavetujte se dr sci.med Radmilom Velicki, specijalista higijene koja Vam može kreirati plan ishrane i pomoći da se izborite sa gojaznošću na zdrav način.

 

Kontrolišite nivo holesterola u krvi

Visok nivo masnoće u krvi (holesterola, naročito LDL holesterola) poznat je faktor rizika za razvoj ateroskleroze i srčanog infarkta i moždanog udara. Držite vrednosti masnoće u krvi u referentnom opsegu kako bi smanjili rizik. Kada zdrava ishrana i fizička aktivnost nisu dovoljni za održavanje normalnih vrednosti masnoće u krvi, lekar može uvesti statine i fibrate, lekove koji smanjuju nivo masnoće u krvi.

U Ordinaciji Limana možete se posavetovati sa internistom i sa endokrinologom kako bi doveli vrednosti masnoće u krvi u referentni opseg i samim tim smanjili rizik za infarct miokarda i rizika za moždani udar, koji sa sobom nose visoke vrednosti masnoće u krvi.

 

Nemojte ignorisati hrkanje

Glasno i konstantno hrkanje tokom sna mogu ukazivati na poremećaj koji se naziva sleep apnea, što može izazavati prekid disanja tokom noći čak i do 100 puta tokom noći. Dokazano je da sleep apnea povećava rizik od šloga, onemogućavati dovoljnu opskrbu kiseonika mozgu, a takođe je pokazano da sleep apnea izaziva skok krvnog pritska.

 

Redovno uzimajte prepisane medikamente

moždani udar

Ako ste već preboleli šlog, potrebno je da redovno uzimate prepisanu terapiju jer je pokazano da oni samnjuju pojavu još jednog infarkta mozaga, Istraživanja su pokazala da bar 25% osoba koje su prebolele moždani udar, prestaju da uzimaju jedan ili više svojih lekova unutar prva 3 meseca od prebolelog infarkta mozga. Ovo je naročito opasno jer je to upravo kritičan period kada se može javiti ponovo moždani udar.

 

Jedan Aspirin na dan?

 

Niska doza Aspirina može prevenirati pojavu srčanog i moždanog udara kod ljudi koji su u visokom riziku. Aspirin deluje antitrombocitno (smanjuje slepljivanje trombocita) i sprečava stvaranje krvnih ugrušaka u arterijama, delimično blokiranim holesterolom i plakom. Važno je naglasiti da Aspirin nije za svakoga pacijenta, zato nemojte početi sa uzimanjem aspirina bez prethodnog razgovora sa svojim lekarom.

 

Zakažite svoj pregled u ordinaciji Limana ovde ili nas pozovite na 066 442 224

 


pitanja-kardiologija.jpg

Tokom svog kliničkog rada dr sci. med. Miroslava Sladojević, internista-kardiolog,  prepoznala je učestala pitanja koja joj postavljaju pacijenti tokom kardiološkog pregleda koje sprovodi u svojoj internističko-kardiološkoj ordinaciji LIMANA.  Doktorka dr sci. med. Miroslava Sladojević pripremila je odgovore na najčešća pitanja svojih pacijenata na osnovu dostupnih podataka iz literature i dasadašnjih objavljenih rezultata velikih studija, kako bi razrešila dileme svojih pacijenata.

 

1. Da li je čokolada dobra za srce?

Neki sastojci čokolade kao što su kakao i flavonidi povezuju se sa smanjenim rizikom za razvoj KVB. Studije koje su se bavile ovom temom nisu viksokog kvaliteta i nisu upotrebljavale komercijalnu čokoladu. Komercijalne čokolade bogate su masnoćom i šećeromi treba da se konzumiraju umereno.

 

2. Da li beli luk može pomoći mom srcu?

zdravlje srca beli luk

Pokazano je da beli luk može diskretno smanjiti nivo holesterola u krvi.

Beli luka nije dovoljno efikasan da smanji ukupni nivo holesterola u krvi.

Ipak odlična je zamena za so i dokazana su neka njegova antibakterijska dejstva.

 

3. Da li treba da uzimam suplemente koji sadrže ekstrakt crvenog kvasa?

Ekstrakt crvenog kvasa je suplement nastao kao produt kvasa uzgajanog na pirinču i sadrži susptance koje smanjuju sintezu holesterola.

Jedna od susptanci je monokolin K (lovastatin) koji inhibira HMG-CoA reduktazu, enzim koji učestvuje u proizvodnji holesterola u organizmu.

 

4. Da li treba da uzimam suplemente folne kiseline kako bi poboljšao svoj nivo homocisteina?

Visok nivo homocisteina pokazano je predstavlja nezavisan marker  za povišen kardiovaskularni rizik.

Pokazano je da folna kiselina nema benefit na smrtni ishod.

Pretpostavlja se da vitamin B12, vitamin B6 i riboflavin deluju na sniženje nivoa homocisteina.

Još uvek nije otkrivena kombinacija vitamina koja će imati najveći efekt na snižavanje nivoa homiciteina, ta kombinacija tek treba da bude otkrivena.

Savetuje se da pacijenti uzmu adekvatnu količinu vitamin kvalitetnom kardioprotektivnom dijetom.

 

5. Koliko jaja mogu pojesti nedeljno?

Jedno jaje na dan pripremljeno na zdrav način je neškodljivo.

 

 

6. Da li je kafa štetna za srce?

kafa i zdravlje

Tačan efekt kafe na kardiovaskularne bolesti je još uvek nerazjašnjen, naročito u odnosu na način pripreme kafe.

Preporučuje se konzumiranje filter kafe, jer se deo masnoće iz kafe zadržava na filter papiru tokom pripreme, te je samim tim smanjen negativan efekat na nivo holesterola.

Preterana konzumacija kafe (više od 4 kafe na dan) se svakako ne preporučuje.

 

7. Da li je zagrevanje ulja tokom kuvanja štetno?

Zagrevanje bilo kog nesaturisanog ulja na veoma visokim temeperaturama može izazavati narušavanje njegove strukture i nastajanje štetnih nusprodukata.

U kućnim uslovima ne treba da se plašimo termičke obrade ulja uz uslov da ulje koristimo samo jednom.

 

Zakažite pregled kod dr sci. med. Miroslave Sladojević, interniste kardiologa u Ordinaciji Limana, Bul. cara Lazara 81, Novi Sad putem telefona 021/442 224 ili 066 442 224 ili putem kontakt forme.

 

 


fizicka-aktivnost-i-mrsavljenje.jpg

 

 

Zadovoljstvo koje nam pruža konzumiranje slatkiša (npr. čokoladice) traje nekoliko minuta. Sagorevanje kalorija koje smo uneli sa pojedenom čokoladicom zahteva oko 1h intenzivnog vežbanja. Dakle ovo sigurno nije jednostavan način gubitka viška kilograma.

nezdrava ishrana

 

Ukoliko planiraš da izgubiš oko 0,5 kg, potrebno je da sagororiš vežbanjem oko 3500 kCal. Taj proces može zahtevati dane umerenog vežbanja da bi ostvarili postavljeni cilj. Bolja strategija za gubitak kilograma uključuje 2  dugotrajnija pristupa:

 

Fizička aktivnost i smanjen unos kalorija

 

Važno je naglasiti da vežbanje, istina nimalo lak, niti brz način za sagorevanje unesenih kalorija, ima svoje značajne benefite na ceo organizam. Fizička aktivnost blago povećava stopu sagoveranja kalorija čak i u momentima kada ne vežbaš. Takođe povećan izntenzitet fizičke aktivnosti omogućava da se gubitak telesne težine odnosi na masnoću u telu, a ne na gubitak mišićne mase.

 

 

Proračun za jednostavan gubitak kilograma

proracun unosa kalorija i mrsavljenja

Ako startujemo sa jednostavnim brojem od 3500 – to je broj kCal koji je potrebno sagoreti da bi se izgubilo oko 0, 5 kg (tačnije 0,453 kg) telesne masti. Na osnovu ovog broja moguće je izračunati koliko kilograma telesne mase možemo izgubiti:

  • povećanjem fizičke aktivnosti,
  • smanjenim unosom kalorija ili
  • kombinacijom povećane fizičke aktivnosti i smanjenim unosom kalorija.

 

  1. Grubim proračunom moguće je brzom šetnjom ili džogingom sagoreti oko 100 kCal na svakih 1,6 pređenih kilometara. Precizni proračun koliko tačno kalorija ćete sagoreti tokom fizičke aktivnosti zavisi od mnogo faktora poput: pola, godina života, koliko kilograma viška imaš, koliko brzo hodate ili trčite. Dakle ukoliko ništa ne promenite u količini unosa kalorija a samo povećate fizičku aktivnost možete očekivati gubitak telesne mase od 0,5 ( tačnije 0,453 ) kilograma, sa svakih pređenih dodatnih 35 milja (56 kilometara) brzog hoda.
  2. Žustrim hodom (prelazeći oko 4 milje odnosno 6,4 kilometra na sat) 30 minuta na dan, 5 dana u nedelji, prelazićete oko 10 milja (16 kilometara) nedeljno. To znači da je potrebno upražnjavati ovakvu fizičku aktivnost oko 3,5 nedelje kako bi izgubili 0,435km telesne mase, ukoliko pri tome ništa ne izmenite u kaloriskom unosu.
  3. Ako intenzivirate svoju dijetu u smislu smanjenjem kaloriskog unaosa za 250kCAl na dan (što predstavlja ½ šolje sladoleda ili 2 zaslađena gazirana napitka), možete izgubiti 0,5 (tačnije 0,453) kilograma tokom 2 nedelje.
  4. Ako unesete 250 kCal manje dnevno i žustro hodate 30 minuta tokom dana, biće vam potrebna samo 1 nedelja da smršate 0,5 kilograma. Naravno da će veće smanjenje kalorijskog unosa i dalje intenziviranje fizičke aktivnosti doprineti daljem ubrzanju gubitka kilograma.

 

Za bilo kakva pitanja i savete o ishrani i zdravom životu budite slobodni da nas nazovete na 066 442 224 ili zakažite konsultacije ovde.

 

 


blog-fizicka-aktivnost.png

Mi ne možemo da se borimo sa srčanim bolestima i šlogom bez Vas.

 

Aerobna fizička aktivnost je blagotvorna i sigurna za kardiovaskularni sistem. Preporučuje se 150 minuta aerobne fizičke aktivnosti nedeljno (30 minuta 5 dana u nedelji) ili 75 minuta aoerobne aktivnosti velikog intenziteta nedeljno. Ukoliko ne možete da sprovedete propisanu minutažu i manja aktivnost od preporučene ipak daje rezultate u smanjenju kardiovaskularnog rizika. Osoba koja je vodila sedetarni način života treba da počne sa laganim šetnjama i da postepeno povećava napor dok ne ostvari preporučeni nivo opterećenja.

 

Definicije i primeri različitih intenziteta fizičke aktivnosti

 

intenzitet fizičke aktivnosti

Metabolički ekvivalent (MET) je jedinica  koja se koristi za procenu metaboličke aktivnosti (potrošnje kiseonika) tokom telesne aktivnosti; 1 MET za potrebe metabolizma u mirovanju (osnovne životne funkcije ) su oko 3,5 mLO2/kg/min.

 

Uticaj fizičke aktivnosti na hipertenziju

uticaj fizičke aktivnosti na hipertenziju

 

Najčešća pitanja pacijenata:

 

U tekstu koji sledi saznaj koja je normalna i maksimalna srčana frekvenca u miru i naporu za tvoje godine i kako intenzitet vežbanja i drugi faktori utiču na tvoje srce.

 

Kako da dovedeš svoje srce do ciljne srčane frekvence?

U miru normalan broj otkucaja srce je između 60-90/minuti.

Dobro vreme da proverite svoju srčanu frekvencu (puls) u miru je ujutro, nakon dobro prespavane noći, pre ustajanja iz kreveta. Mnogi faktori poput: stresa, anksioznosti, hormona, lekova, fizičke kondicije… mogu uticati na puls.

Ako je osoba dobro utrenirana ili profesionalni sportista može imati puls manju od 40/min.

Što se tiče broja otkucaja srca u mirovanju, niže je bolje. Obično znači da vam je srčani mišić u odličnom stanju.

Maksimalna i ciljna srčana frekvenca

Tabela pokazuje ciljnu srčanu frekvencu u odnosu na godine života.

Maksimalna srčana frekvenca se grubo određuje kada se od 220 oduzmu godine života.

Makismalna srčana frekvenca osoba starosti 40 godina je 220-40=180

Ciljna srčana frekvenca tokom umerene fizičke aktivnosti treba da iznosi oko 50-70% maksimalne predviđene srčane frekvence, a tokom intenzivnog fizičkog napora oko 70-85% makismalne predviđene srčane frekvence.

godine starosti i fizička aktivnost

 

*SF je broj otkucaja srca u minuti

Mi ne možemo da se borimo sa srčanim bolestima i šlogom bez VAS.

Sada kada znaš ciljnu vrednost SF tokom vežbanja, možeš da pratiš puls i budeš siguran da se puls kreće u željenom opsegu (50-85% maksimalne predviđene srčane frekvence)

 

Kako se meri SF?

Postavite svoju ruku tako da je dlan okrenut na gore.

  1. Postavi svoj kažiprst i srednji prst suprotne šake na ručni zglob
  2. Pritiskom prstiju na dole osetićete puls
  3. Izbrojite otkucaje u 10 sekundi, a potom ih pomnožite sa brojem 6. Na taj način ćete dobiti broj otkucaja srca u minuti.

 

Primer:

fizička aktivnost, trčanje, zdravlje

Izbrojali ste 12 otkucaja u 10 sekundi, množenjem 12 * 6 = 72.

Srčana frekvenca ili broj otkucaja u minuti iznosi 72.

  • Ako vam je SF (puls) previsok znači da pretrujte, usporite!
  • Ako je puls suviše nizak, a intenzitet vežbanja doživljavate kao „lagan“ do „umeren“, potrebno je povećati intenzitet vežbanja naročito ukoliko želite da smršate.
  • Ukoliko ste upravo počeli da se bavite fizičkom aktivnošću razuman cilj je da tokom vežbanja dostignete 50% maksimalne predviđene srčane frekvence i da postepeno podišete intenzitet. Kada budeš u mogućnosti da vežbaš komforno ostvarujući 85% makismalne predviđene srčane frekvence u zavidnoj si formi, BRAVO!

 

ZANIMLJIVOST

Nedavno istraživanje pokazalo je da bi samo 5 do 10 minuta trčanja dnevno moglo povećati očekivan životni vek do tri godineTrčanje je blagotvorno za srce, doprinosi boljoj regulaciji krvnog pritiska, doprinosi čvrstini  kostiju i boljoj funkciji mozga.  Trčanje podiže raspoloženje, ubrzava metabolizam, pa čak olakšava i gubitak kilograma!

 

 

 


blog-gojaznost.png

Gojaznost poprima epidemijske razmere u poslednje tri decenije.

 

Gojaznost je hronično oboljenje koje može uzrokovati bojne zdravstvene komplikacije sa posledičnim smanjenjem kvaliteta i dužine života. Dokazano je da se životni vek skraćuje za mesec dana za svakih pola kilograma preko idealne telesne težine.

Danas se gojaznost smatra jednim od najvećih zdravstvenih problema u svetu. Ona se ne razmatra samo kao estetski problem već pre svega kao zdravstveni problem koji je povezan sa povećanim oboljevanjem i umiranjem. Tokom poslednjih par dekada procenat stanovništva sa gojaznošću raste čak i u zemljama u razvoju, uključujući i našu zemlju. Poražavajuće je što se gojaznost sve češće javlja i u dečjem uzrastu.

 

 

Gojaznost nastaje kada unos energije putem hrane i pića prevaziđe dnevne potrebe.

 

Gojazni ljudi često podcenjuju svoj dnevni unos hrane. Centralna gojaznost (androidni tip gojaznosti) povezana je sa pojavom metaboličkih, kardiovaskularnih i malignih oboljenja.

Definicija povećanog obima struka ≥102 cm u muškaraca i ≥88 cm u žena.

nezdrava ishrana

Zdravstvene komplikacije koje gojaznost može uzrokovati su:

  • Povišen krvni pritisak (hipertenzija)
  • Oboljenja mozga, srca i krvnih sudova
  • Šečernu bolest (dijabetes mellitus)
  • Povišene masnoće u krvi (hiperlipidemija)
  • Oboljenje kičme i zglobova
  • Neke vrste raka
  • Oboljenje sistema za varenje (hijatus hernija, refluks, upala pankreasa, kamen u žučnoj kesi)
  • Pikvikov sindrom ili sleep apnea sindrom
  • Psihički poremećaji (depresija i dr.)

 

ČINJENICE:

  • Dijabetes mellitus (šećerna bolest) može nastati kao čak i kao posledica umerene gojaznosti jer masno tkivo povećava rezistenciju na inzulin.
  • Oko 1/3 osoba koje imaju povećanu telesnu težinu za oko 15 kg preko idealne telesne težine imaju hipertenzijuosobe sa telesnom težinom koja je za 10% veća od normalne imaju za 20% veći rizik da obole od bolesti srca i krvnih sudova. Naročito se tzv. androidni tip gojaznosti (stomak izgleda jabuke) povezuje sa kardiovaskularnim bolestima.
  • Gojazne osobe često imaju povišen holesterola u krvi. Pokazano je da oko 30% osoba može regulisati povišen holesterol pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću.
  • Gojaznost povećava rizik od nastanka karcinoma debelog creva i prostate kod muškarca, dok kod žena povećava rizika za karcinom dojke, materice i jajnika (rizik je veći za 3 do 7 puta).
  • Kod gojaznih osoba se mnogo češće dijagnostikuje holelitijaza ( kamen u žučnoj kesi) što se povezuje sa povišenim holesterolom (kod gojaznih žena je taj rizik veći za 6 puta).
  • Hiperventilacioni sindrom ili sleep apnea se češće javlja kod gojaznih i karakteriše se kratkim prekidima disanja u snu sa posledičnim nepravilnostima srčanog rada i mogućim srčanim infarktom, ali je prepoznata povezanost is a neregulisanom hipertenzijom.

 

Kako lečiti gojaznosti?

blog gojaznost

  • Neophodna je redukcija kalorijskog unosa
  • Savetovati povećanje fizičke aktivnosti
  • Promenom načina života
  • Nekada je neophodna i terapija lekovima
  • Postoji i hirurški način lečenja gojaznosti

 

Lečenje gojaznosti se mora sprovoditi pod stručnim nadzorom da bi se sprečile brojne komplikacije kao što su poremećaji tečnosti i elektrolita, ozbiljna oštećenja kardiovaskularnog sistema, nedostatak minerala i vitamina, pojave ili pogoršanje žučnih kamenaca, osteoporoze  i dr.

Internističkim pregledom je prvo utvrđuje stepen i eventualni uzrok gojaznosti (nekada to može biti oboljenje žlezda sa unutrašnjim lučenjem), a zatim se za svakog bolesnika uzimajući u obzir njegove zdravstvene i druge specifičnosti, zatim se pravi individualni plan lečenja.

  • Gojaznost se uvek leči pod nadzorom lekara
  • Primena neproverenih metoda lečenja nosi velike rizike po zdravlje pacijenta
  • Bezbedan gubitak u telesnoj težini je ½ do 1 kg nedeljno
  • Fizička aktivnost i promena načina života su obavezni sastavni delovi lečenja  gojaznost

 

Da li bolujem od gojaznosti?

BMI (index telesne mase ) omogućava procenu uhranjenosti osobe starijih od 20 godina.

BMI( kg/m2 )= telesna težina (kg) / (telesna visina, m)2

zdrava telesna tezina

gojaznost klase

 

ZANIMLJIVOSTI

Unošenjem dodatnih 100 kCal  svaki dan može doprimeti porastu telesne težine od 4,5kg u godinu dana (razlika može biti u konzumiranju cappuccino ili late kafe ili konzumiranje 100gr punomasnog sira svaki dan umesto polumasnog).

Deficit od 500-600kcal/dan rezultuje u gubitku 0,5-1kg svake nedelje. Ovaj deficit u kalorijskom unosu daće rezultate nezavisno od početne telesne težine i vrste dijete. Gubitak telesne težine biće rezultat smanjenog unosa hrane i povećanja fizičke aktivnosti. Naučna istraživanja pokazala su da osoba sa prekomorenom telesnom težinom ili gojazni mogu znatno poboljšati zdravlje samnjenjem svoje težine za samo 10%.

Klinički značajan gubitak telesne težine (više od 5% težine) kod osoba sa prekomernom telesnom težinom  ili gojaznih udružen je sa poboljšanjem kontrole krvnog pritiska, niva LDL holesterola, triglicerida i šećera u krvi.


kako-se-hraniti-BLOG-preview.jpg

Preporučuje se mediteranska ishrana

 

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) još uvek nije pronašla nijednu manu ovoj ishrani i preporučuje je kao najzdraviju ishranu za čoveka. Bazira se na:

  • 8-10 porcija voća i povrća na dan (ukupno do 400gr)
  • > 3 porcije (> 20gr ) žitarica od celog zrna na dan
  • Maslinovo ulje čini srž mediteranske ishrane, najzdravije je ako se konzumira kao preliv za salatu
  • Konzumirajte ribu bar 2 puta nedeljno (tuna, sardina, skuša, losos)
  • Savetuje se veća upotreba sveže u odnosu na obrađenu hranu
  • Voda je glavni napitak u mediteranskoj ishrani – savetuje se izbegavanje gaziranih i zaslađenih pića
  • Umerena konzumacija alkohola: zdravo je uz večeru dnevno popiti 1dl vina
  • Orašasti plodovi, semenke i mahunarke treba da se unose svakodnevno (dnevno do 30gr)
  • Mlečni proizvodi se preporučuju sa niskim sadržajem masnoće i ne više od 2 puta dnevno
  • Smanjen unos soli (do 5gr na dan)

Preporučuje se 8-10 porcija voća i povrća na dan (ukupno do 400gr).

 

Kolika je veličina porcije?

porcije zdrave ishrane

 

 

Voće i povrće se preporučuju zbog:

  • visokog sadržaja rastvorljivih vlakana pa tako imaju nizak glikemijski indeks
  • visok sadržaj antioksidanasa i folne kiseline i kalijuma
  • nizak procenat masnoće te malo kalorija

 

Kako voće i povrće smanjuju KV?

  • zdrava ishranaSmanjuju nivo holesterola jer smanjuju apsorpciju masti
  • Štite od formiranja oksidisanog LDL holesterola
  • Štite od štetnih slobodnih radikala
  • Smanjuju nivi homocisteina
  • Smanjuju krvnih pritisak (hipertenziju)
  • Pomažu u kontroli telesne težine
  • Poboljšavaju kontrolu glikemije u dijabetičara
  • Preporučen unos je minimum 5 porcija, a najbolje 8-10 porcija
  • Moguće je kombinacija voća i povrća ali veći udeo treba da je u povrću
  • Pokušaj da kombinuješ više boja kako bi uneo što više različitih vitamin i menerala
  • Sveže, smrznuto ili konzervirani prirodni sokovi su u redu
  • Smuti se računa kao jedna porcija
  • Krompir se ne računa kao porcija voća ili povrća
  • Jednino voće koje treba izbegavati je sok od grejfruta ukoliko ste na terapiji nekim statinima jer mogu faforiziovati pojavu neželjenih efekata statina

 

Ugljenihidrati

Predstavljaju glavni izvor energije iz biljne hrane

Dele se u dve grupe:

  • Svarljivi UH koji postprandijalno (posle jela) dižu nivo šećera u krvi, što je osnovna za nesmetanu funkciju mozga i funkciju telesnih tkiva
  • Nesvarljivi UH koji postprandijalno ne dižu nivo šećera u krvi i važni su za funkciju gastrointestinalnog trakta (Sistema za varenje)

Hrana sa niskim Glikemskim indeksom (Glikemijski indeks označava brzinu kojom raste nivo šećera u krvi u zavisnosti od hrane koja se konzumira.) omogućava kontrolu telesne težine (smanjuje potrebu za čestim obrocima, duži je osećaj sitosti, povećava insulinsku senzitivnost, poboljšava kontrolu dijabetesa, samnjuje rizik od KVB, poboljšava lipidni profil i smanjuje simptome kod policističnih jajnika.

 

Upotreba žitarica od celog zrna

  • Preporučeno je 3 puta u toku dana konzumirati proizvode od celog zrna u zamenu za prerađene proizvode od belog brašna

 

Vlakna  (pomažu u smanjenju LDL holesterola)

  • preporučen je unos 25-30gr vlakana na dan, koja sadrže 7-13gr rastvorljivih vlakana . Primeri namirnica koje sadrže rastvorljiva vlakna su voće, ovas ječam i leguminoze (grašak i boranija)

 

Orašasti plodovi

  • bogati su proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i vlaknima
  • Vrlo su kalorisjski bogati (60gr kombinovanih orašastih plodova sadrži oko 400kcal)
  • Preporučen je svakodnevni unos raznih orašastih plodova poput oraha, badema, lešnika, indiskog oraha, pistaća, kikirikija narano neslanih i u kombinaciji sa medom ili drugim zaslađivačima

 

Koliko proteina je potrebno odrasloj osobi na dan?

  • 0,75-0,83gr po kg idealne telesne težine na dan
  • Izvor proteina može biti životinskog porekla poput mesa, ribe jaja i biljnog kao što su mahunarke, soja, orašasti plodovi

Potrebno je uvek odstraniti vidljive masnoće sa mesa pre termičke obrade, uvek izbarati mršava mesa (poput belog mesa živine, ribu)

Biraj uvek mlečni proizvod sa niskim udelom masnoće!!!!

Potrudi se da ne pripremaš meso na vrelom ulju, pokušaj sa:

  • kuvanjem,
  • pripremi na pari
  • pripremi na grilu ili
  • pečenjem

 

Koliko je preporučen unos soli na dan?

kolicina soli za ishranu

So je esencijalni nutritient, odgovoran i za regulaciju telesne tečnosti, krvnog pritiska i gradijenta na nivou ćelijske membrane. Visok unos soli izaziva visok krvni pritisak i povišenje rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Preporučen je unos MANJE OD 5gr/dan. Dokazana je benefit od smanjenja unosa soli na visinu krvnog pritska i kardiovaskularni rizik (redukcija soli na manje od 3gr dnevno mogla bi sniziti sistolni krvni pritisak za 3,5mmHg)

Savetuje se zabrana:

  • držanja slanika za stolom, i dosoljavanje hrane.
  • Konzumiranje namirnica sa visokim sadržajem soli (suhomesnati dimljeni proizvodi, soja sos, gotova jela, hleb i žitarice , sir, supice iz kesice.
  • Korišćenje alternativnih namirnica za začinjavanje hrane
  • Ne savetuje se zamena za so

Alternativa za so za začinjavanje hrane:

  • Biljni začini (bosiljak, oregano, majčina dušica),
  • Sok od limuna
  • Beli luk
  • Biber
  • Sirće,
  • čili

 

 

Zakažite svoj pregled ili konsultacije u ordinaciji Limana:
Kontaktirajte nas


Untitled-design.jpg

Kako bi prevenirali veliki broj srčanih udara i moždanih udara kreirali smo listu životnih promena koje možete uvesti ove godine i tako uticati na očuvanje srca. Nedavno je pokazano da je polovina srčanih smrti uzrokovana faktorima rizika na koje se može uticati i koje možemo kontrolisati! 

Zato, evo 10 životnih navika ljude sa zdravim srcem:

1. Izbegavajte sve proizvode od duvana

Treba da izbegavate sve proizvode od duvana, a naročito pušenje cigareta da biste očuvali zdravo srce. Pušenjem uzrokovane srčane bolesti su posledica konzumacije duvana – što je dobro poznato. Takođe, oko 30% svih srčanih smrti svake godine je u vezi sa pušenjem cigareta.

 

2. Merite krvni pritisak jednom mesečno da biste očuvali zdravo srce

Krvni pritisak je povišen ako iznosi preko 140/90 mm Hg. On je vodeći uzrok smrti globalno, a što je najvažnije spada u faktore rizika za srčane bolesti na koje se može uticati. Skoro je pokazano da je niži krvni pritisak bolji za dugovečnost i prevenira razvoj srčanih bolesti. „Konsultujte svog lekara kolike treba da budu vrednosti vašeg krvnog pritiska i ukoliko Vam prepiše lekove uzimajte svoje lekove po preporuci.

 

3. Kontrolišite svoju telesnu težinu

Kontrolišite svoju telesnu težinu kako bi indeks telesne mase (BMI) bio u rasponu 18-25 kg/m2. Povišen BMI, odnosno gojaznost i povišen sadržaj masti u telu, je udružen sa povišenim rizikom za razvoj srčanih bolesti. 

 

4. Jedite zdravo

Zdrava ishrana čuva zdravo srce i podrazumeva povećan unos povrća, voća, proizvoda od celog zrna žitarica, niskomasno ili nemasno mleko, morsku hranu, leguminoze i orašaste plodove. Potrebno je biti umeren u konzumiranju alkohola (odrasla populacija) kao i manje konzumirati crveno meso i mesne prerađevine. Smanjena upotreba zaslađene hrane, pića i rafinisanih ulja. Pokazano je da Mediteranska dijeta redukuje razvoj srčanih bolesti.

Balansirana dijeta Nacionalnog zdravstvenog servisa (NHS) u Engleskoj je jednostavna i laka za primenu. Više o njoj pogledajte na sledećem videu:

 

5. Vežbanje

Potrebno je baviti se fizičkom aktivnošću umerenog intenziteta najmanje 150 minuta (ciljna srčana frekvenca od oko 50-70% maksimalne srčane frekvence) ili 75 minuta intenzivnog treninga (ciljna srčana frekvenca 70-90% tvoje maksimalne srčane frkvence) nedeljno. Nedavno je pokazano da je čak i mala fizička aktivnost povezana sa nižim rizikom za razvoj srčanih bolesti, ali viša fizička aktivnost može voditi čak i većem sniženju smrtnosti od srčanih bolesti.

6. Spavajte za zdravo srce

Dokazi ukazuju da dovoljno sna (≥7 sati) pozitivno utiče na nižu smrtnost od srčanih oboljenja.

7. Ostanite hidrirani

Povišen hematokrit i povećana viskoznost krvi su povezane sa neželjenim kardiovaskularnim događajima. Uzimanje dovoljne količine tečnosti na dan (5 ili više čaša vode) je povezano sa manjim rizikom za smrt od strane kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa uzimanjem manje količine tečnosti na dan.

 

8. Vakcinišite se protiv virusa gripa da bi Vaše srce ostalo zdravo

Veruje se da bi podsticanje vakcinisanja protiv gripa kad god je indikovano, naročito onih sa poznatim srčanim oboljenjima i srčanom slabošću, smanjilo mogućnost nastanka srčane smrti, a takođe je pokazano da smanjuje mogućnost nastanka atrijalne fibrilacije.

 

9. Uživajte u zdravim odnosima sa ljudima koji Vas okružuju i sa svojim
okruženjem

Kvalitet i kvantitet Vaših socijalnih odnosa je povezan sa Vašim ukupnim zdravstvenim stanjem i rizikom za smrt. Srčane bolesti su povezane sa životnim stresnim situacijama, stresom na poslu, i psihološkim stresom u bilo kom trenutku u životu.

 

10. Pratite uputstva za primarnu prevenciju kardiovaskularnih bolesti i šloga i promociju zdravlja i smanjenje smrtnosti

Poznato je da muškarac koji je nepušač, fizički aktivan (šetnja/vožnja bicikla više od 40 minuta na dan) sa obimom struka ispod 95 cm, koji umereno konzumira alkohol (do 28 gr alkohola na dan), a ishrana mu se zasniva na povrću i voću, leguminozama, orašastim plodovima, mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem mlečne masti, ribi i proizvodima od celog crna žitarica, ima 86% niži rizik za infarkt miokarda u odnosu na one koji ne poštuju navedena pravila. Žene održavanjem zdravog načina života mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti za 73%.

 

Nakon što ste pročitali ovaj tekst shvatićete da većinu ovoga već znate, ali, mi smo tu i naša je obaveza kao lekara da svakodnevno podsećamo na to koliko je prevencija važna i koliko je važno da brinete o svom zdravlju ne onda kada ste bolesni, već svakog dana – jer tako ga čuvate.

 

U ordinaciji Limana možete obaviti veliki broj preventivnih pregleda i dobiti savete za očuvanje zdravlja. 


Ordinacija Limana 2019. Sva prava zadržana.

Call Now Button
WordPress Appliance - Powered by TurnKey Linux