KARDIOLOGIJA
Kardiolog je specijalista za bolesti srca i krvnih sudova. Bavi se prevencijom, dijagnostikom i lečenjem bolesti srca i krvnih sudova.
Najučestalije kardiološke bolesti su hipertenzija (povišen krvni pritisak, nazvan još i “tihi” ubica), infarkt miokarda, aritmija i mnoge druge bolesti, koje su u modernom dobu sve češće.
Kako izgleda pregled kardiologa?
Kardiološki pregled traje oko 20-30 minuta, a po potrebi i duže. U našoj ordinaciji pregled traje onoliko koliko je potrebno da se pacijentu pruži nega na najvišem mogućem nivou.
Pregled je bezbolan i nije potrebna posebna priprema.
Kardiološki pregled se sastoji od:
- Anamneze – razgovor sa pacijentom o tegobama, ranijim oboljenjima, istoriji bolesti, prisutnim faktorima rizika za razvoj srčanih bolesti…
- Fizikalni pregled:
- Inspekcija – posmatranje
- Palpacija – opipavanje
- Auskultacija – slušanje srca i pluća (koristeći stetoskop)
- Merenje krvnog pritiska (koristi se tenziometar)
- Elektrokardiogarfski pregled – čini sastavni deo kardiološkog pregleda
- Postavljanje dijagnoze i davanje saveta i preporuka za dalje lečenje (ukoliko postoji potreba) i predloga za sprovođenje dalje dodatne dijagnostike (rendgensko snimanje srca i pluća – RTG p/c, test opterećenjem – ergomerija, ehokardiogarfski pregled – ultrazvuk srca, koronarografija….)
- Prepisivannje potrebne terapije ukoliko je potrebna
Kada je potrebno obaviti kardiološki pregled?
Ukoliko imate neke od pobrojanih simptoma potrebno je da obavite pregled kod interniste/ kardiologa:
- Bol i pritisak u grudima (stezanje u grudima)
- Osećaj lupanja i preskakanja srca
- Osećaj nepravilnog srčanog rada
- Otežano disanje i gušenje, osećaj nedostatka vazduha
- Malaksalost, nesvesticu, vrtoglavicu
- Oticanje potkolenica
Poznati kardiološki pacijeti potrebno je da periodično obavljaju kardiološke preglede (po preporuci nadležnog lekara).
Redovne kardiološke preglede treba da obavljaju svi pacijenti koji imaju povišen krvni pritisak, ranije su preboleli infarkt srca, imaju ugrađene stentove, imali su kardiohiruršku operaciju (bajpas ili zamenu srčanih zalistaka).
Da li ste znali?
Bolesti srca i krvnih sudova su već decenijama unazad vodeći uzrok obolevanja, radne nesposobnosti, izostajanja sa posla i prevremene smrtnosti (pre 65. godine) u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ishemijska bolest srca predstavlja najčešći uzrok smrti u svetu odnoseći preko 7.4 milona života godišnje, što čini 13.2% svih smrtnih ishoda.
Svaki šesti muškarac i svaka sedma žena u Evropi umre od infarkta miokarda [1].
Incidenca hospitalnih prijema zbog akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijom (STEMI) (na 100000) pala je između 1997. i 2005. godine sa 121 na 71, dok je registrovan porast incidence akutnog infarkta miokarda bez ST elevacije sa 126 na 132 [2].
U evropskim zemljama intra-hospitalni mortalitet kod STEMI pacijenta varira izmedu 6 i 14% [3]. Iako je nekoliko skorašnjih studija naglasilo pad, kako kratkoročnog tako i dugoročnog mortaliteta kod STEMI pacijenata, još uvek 12% umire unutar 6 meseci [4] [5] [6] [7] [8].
U Srbiji je u 2011-oj godini AKS činio 55% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca, a infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 95.2% obolelih [9].
Dijagnostički pregledi
Naši kardiolozi
Pročitajte više o kardiologiji
Takocubo kardiomiopatija poznata i kao Sindrom slomljenog srca predstavlja reverzibilnu, stresom uzrokovanu kardiomiopatiju (bolest srčanog mišića). Prvi put ovaj sindrom opisan je od strane Japanskih autora 1991. godine. nakon zemljotresa. Ime je dobila po zamci za hobotknice na koju podseća oblik leve komore srca sa dramatičnom apikalnom akinezijom po kojoj se ovaj sindrom karakteriše. U […]
Fibrilacija pretkomora sa apsolutnom aritmijom komora je nepravilan i često brz srčani ritam koji može povećati rizik od razvoja šloga, srčane slabosti i drugih srčanih komplikacija. Tokom atrijalne fibrilacije ili lepršanja pretkomora, srčane pretkomore rade haotično i nepravilno, bez kordinacije sa komorama srca. Simptomi atrijalne fibrilacije obično podrazumevaju osećaj lupanja srca, nedostatak daha i slabost. […]
Da li treba da se zabrinem ako osećam preskakanje srca? Da li ste ikada razmišljali o zvuku svog srca? Ritmičan rad srca, sa brojem otkucaja u minuti od 60 do 90 je normalan (fiziološki) nalaz. Ponekad, ritam može da se promeni i možemo osetiti da je srce “preskočilo” što je normalno da se desi ponekad. […]
Kontakt
TELEFON
021 442 224
066 442 224
063 502 200
EMAIL
office@limana.rs
LOKACIJA
Bulevar cara Lazara 81,
Novi sad
