blood-pressure-monitor-1749577_1920-1200x800.jpg

29.05.2019 Kardiologija

Hipertenzija – Povišen krvni pritisak

  • Visok krvni pritisak (hipertenzija) je veliki javni zdravstveni problem
  • 30-45% Evropljana ima povišen krvni pritsak i smatra se da je slična situacija u svim razvijenim društvima
  • Dokazana je povezanost povišenog krvnog pritiska i rizika za kardiovaskularne bolesti
  • Uticaj na rizik je modifikovan i drugim prisutnim faktorima rizika i prisutnošću oštećenja ciljnih organa, zato je potrebno ustanoviti totalni rizik
  • Ambulatorno 24 h merenje krvnog pritiska po Holteru je dragoceno za postavljanje dijagnoze, stratifikaciju rizika i određivanje efektivnosti tretmana
  • Efektivan tretman kroz promene načina života i odgovarajuću medikamentnu terapiju  nesumnjivo smanjuju rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti i smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja
  • Efektivna kontrola krvnog pritiska je mnogo važnija nego vrsta leka koji je izabran
  • Obično je potrebna kombinacija više lekova
  • Stariji pacijenti su skloniji razvoju neželjenih efekata poput posturalne hipotenzije
  • Hipertenzija (povišen krvni pritsak) je jedan od najvažnijih faktora rizika za koronarnu bolest (bolest koronarnih arterija-arterija koje ishranjuju srčani mišić). Pacijenti koji su hipertoničari imaju dvostruko veći rizik za razvoj koronarne bolesti u odnosu na one koji imaju normalne vrednosti krvnog pritiska
  • Ukoliko imate visok krvni pritisak (hipertenziju), važno je pokušati identifikovati ili isključiti reverzibilne (sekundarne) uzroke

Postavljanje dijagnoze

Merenje krvnog pritiska u ordinaciji je preporučeno za “screening”  i postavljanje dijagnoze.

  • Postavljanje dijagnoze hipertenzije vrši se na osnovu bar dva merenja po poseti lekaru u bar dve različite posete.
  • 24h ambulatorno merenje krvnog pritiska i merenje krvnog pritiska kod kuće treba razmotriti radi potvrde dijagnoze hipertenzije, radi identifikovanja tipa hipertenzije i detekcije hipotenzivnih epizoda.
  • Neophodno je uvek informisati lekara ukoliko su Vam prepisani neki lekovi za određena druga oboljenja, jer neki od tih lekova mogu uticati na vrednosti krvnog pritiska kao što su:

-oralni kontraceptivni lekovi

-liquorice (sladić)

-kapi za nos koji u sebi imaju vazokonstriktore,

-gluko- i mineralokortikosteroidi

-nesteroidni antiinflamatorni lekovi

-eritropoetin

-ciklosporin

Takođe upotreba kokaina ili amfetamina može izazvati povišen krvni pritisak.

Kategorija hipertenzije se određuje najvišim nivoom krvnog pritiska, bez obzira da li je sistolni ili dijastolni, izolovana sistolna hipertenzija bi trebalo da se gradira na osnovu vrednosti sistolnog krvnog pritiska u I, II ili III stepen.

 

pregled kardiologa u novom sadu

 

Definicija i klasifikacija nivoa krvnog pritiska (mmHg)

Kategorija Sistolni Dijastolni
Optimalan <120 i <80
Normalan 120-129 i/ili 80-84
Visoko normalan 130-139 i/ili 85-89
Hipertenzija I stepen 140-159 i/ili 90-99
Hipertenzija II stepen 160-179 i/ili 100-109
Hipertenzija III stepen ≥180 i/ili ≥110

Izolovana sistolna hipertenzija

≥140 i <90

 

Koje dijagnostičke procedure se obično primenjuju kod pacijenata sa novootkrivenom hipertenzijom?

  • Preko 91% odrasle populacije sa hipertenzijom nema jasan (razjašnjen) uzrok hipertenzije i zato se ona tada naziva esencijalna ili primarna hipertenzija. Često je ona deo metaboličkog “sindroma X”. Kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom ona se razvija u kombinaciji sa dijabetes melitusom (tip 2), hiperlipidemijom i centralnom gojaznošću.  
  • Sekundarna hipertenzija se obično javlja pre 30. godine života, ili posle 55 godina starosti, a bubrežna bolest je najčeći uzrok. U slučaju da se otkrije visok krvni pritisak koji ne reaguje na lekove – viši (sistolni) krvni pritisak iznad 180 mmHg ili niži (srčani, dijastolni) krvni pritisak preko 120 mmHg treba posumnjati na sekundarni uzrok hipertenzije.
  • Najčešća stanja koja mogu uzrokovati sekundarnu hipertenziju su:

Dijabetes melitus – obično dovodi do oštećenja bubrega što potom uzrokuje porast krvnog pritiska

Policistične bolesti bubrega

Glomerularne bolesti

Renovaskularna hipertenzija – uzrok je suženje koje postoji na arterijama koje ishranjuju bubrege

Tumor nadbubrežne žlezde  – mogu dovesti do stalnog ili povremenog visokog krvnog pritiska

Problemi sa štitnom žlezdom – hiper ili hiotireozakada, kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno ili proizvodi previše hormona

Hiperparatireoidizam – ako paratiroidna žlezda proizvodi previše paratireoidnog hormona

Suženje (koarktacija) aorte 

Trudnoća – može pogoršati postojeći ili biti uzrok pojave visokog krvnog pritiska

  • Primarna ili esencijalna hipertenzija je učestalija i ima mnogobrojne faktore rizika, uključujući gojaznost i pozitivnu porodičnu anamnezu (pojava hipertenzije u familiji).

Fizički pregled pacijenta podrazumeva:

  • Auskultatorni pregled karotidnih arterija, srca i renalnih arterija
  • Merenje visine, telesne težine, obima struka u stojećem položaju i određivanje BMI
  • Srčana frekveca u miru treba da se izmeri svim pacijentima

Laboratorijsko ispitivanje koje je potrebno sprovesti:

    • Hemoglobin
    • Šećer u krvi našte
    • Lipidni status: Ukupni holesterol, LDL holesterol, HDL holesterol, Trigliceridi
    • Natrijum i Kalijum u serumu
    • Kreatinin, urea, acidum uricum (mokraćna kiselina)
    • Analiza urina: mikroskopska analiza, test na prisustvo proteina u urinu (pomoću tzv. test-traka može se dokazati prisustvo proteina, glukoze i krvi u urinu) i test na mikroalbuminuriju.
    • Elektrokardiogram 

ekg novi sad


Prošireno ispitivanje (uglavnom je u domenu specijaliste)

  • Traganje za oštećenjem ciljnih organa: mozga, srca, bubrega, vaskularno oštećenje, neophodno je uvek sprovesti kod rezistentne i komplikovane hipertenzije
  • Traganje za sekundarnom hipertenzijom kada prethodno ispitivanje ukazuje na njeno moguće prisustvo i otkrivanje konkomitantnih oboljenja.
  • Neophodno je ustanoviti kadiovaskularni rizik.  Preporučena je upotreba SCORE modela za ustanovljenje totalnog kardiovaskularnog rizika.

Decenijama unazad vodiči za lečenje hipertenzije stratifikuju kardiovaskularni rizik u različitim kategorijama na osnovu vrednosti krvnog pritska, prisustva kardiovaskularnih faktora rizika, asimptomatkog oštećenja ciljnih organa  i na osnovu prisustva dijabetesa, simptomatične kardiovaskularne bolesti ili hronične bolesti bubrega.

 

Lečenje hipertenzije

Ordiniranje lekova za hipertenziju je korisno jer:

  • Smanjuje rizik za razvoj velikog kardiovaskularnog događaja (infarkt mozga-šlog, infarkt srca, …)
  • Dovodi do regresije oštećenja na organima do čijeg oštećenja je dovela neregulisana hipertenzija

Inicijalni tretman

Promene životnog stila


Usvajanje zdravih životnih navika je vrlo važno za prevenciju visokog krvnog pritiska, neophodan je, i sastavni deo lečenja onih sa hipertenzijom. Smanjenje telesne težine kod onih pojedinaca koji su gojazni je glavna modifikacija načina života koja, kako je pokazano, snižava krvni pritsak i podrazumeva usvajanje dijete bogate u kalijumu i kalcijumu, smanjenje unosa soli, povećanje fizičke aktivnosti i umerenost u konzumaciji alkohola.
Postoje dokazi da smanjenje krvnog pritiska za 5-6mmHg može smanjiti rizik za razvoj:

  • šloga oko 40%
  • 15-20% rizik za razvoj koronarne bolesti
  • smanjenje pojavu demencije
  • srčane slabosti
  • smrtnost uzrokovane vaskularnim bolestima

Promena životnog stila

Ukoliko se vrednosti Vašeg krvnog pritiska uklapaju u prehipertenziju (120-139/80-89mmHg) Vaš lekar će Vam preporučiti promene životnog stila, što podrazumeva:

  • Smanjenje telesne težine, ukoliko ste gojazni  
  • Redovno vežbanje (najmanje 30 minuta umerene fizičke aktivnosti 5-7 puta nedeljno)
  • Umerenost u kozumiranju alkohola ( 2 pića dnevno, <20-30g  etanola po danu, za muškarce i 1 piće dnevno, <10-20 gr etanola po danu  za žene)
  • Smanjenje unosa soli, ograničenje na 5-6 g/dan
  • Povećanje unosa povrća i voća i mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem mlečne masti
  • Prestanak pušenja
  • Ishranu po smernicama DASH dijete

  • DASH dijeta podrazumeva nizak unos masnoće i nizak unos zasićenih masti, a preporučena je ishrana zasnovana unosu povrća i voća, proizvoda od celog zrna, i mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti.

 

Tretman hipertenzije sa lekovima

Lekovi za hipertenziju (antihipertenzivi) se preporučuju kod osoba kojima promene životnih navika (dijeta, povećenje fizičke aktivnosti) same po sebi nisu bile dovoljne.   Uglavnom antihipertenzivi omogućavaju dilataciju (relaksaciju) krvnih sudova – što omogućava lakši protok krvi kroz krvne sudove ili aktivacijom bubrega na proizvodnju veće količine urina. Neki od najpoznatijih lekova za visok krvni pritsak su diuretici, ACE inhibitori (inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima), blokatori angiotenzinskih receptora (AT-2 blokatori), blokatori kalcijumskih kanala. Neki od ovih lekova se mogu prepisivati i osobama sa srčanom slabošću ili za aritmiju.

Koji antihipertenziv je prikladan za Vas?

Lekar uzima u obzir mnoge stvari pri odluci koji antihipertenziv će prvo prepisati. Pored razmatranja efektivnosti leka i njegovih potencijalnih neželjenih efekata, u obzir se uzimaju i pacijentovo opšte zdravstveno stanje, pol, godine života, rasa, stepen hipertenzije, bilo koje drugo oboljenje koje kontraindikuje upotrebu nekih lekova.

Određeni antihipertenzivi se naročito preporučuju u tretmanu nekih medicinskih stanja, čak iako osoba nema visok krvni pritisak. Mada u mnogim slučajevima, osoba sa nekim od ovih oboljenja ima i povišen krvni pritisak, kao na primer:

 

  • ACE inhibitori su preporučeni za osobe sa dijabetesom,koji imaju povišen nivo proteina u urinu (proteinuriju), osobama sa srčanom slabošću ili osobama sa prebolelim infarktom srca.
  • Beta blokatori su preporučeni za ljude sa srčanom slabošću i ranije prebolelim infarktom
  • Beta blokatori i blokatori kalcijumskih kanala su preporučeni u lečenju osoba sa anginom pektoris, kod kojih se bol u grudima javlja zbog nedovoljne količine kiseonika koji je dopremljen srčanom mišću usled prisutne koronarne bolesti.

Takođe postoje određeni antihipertenzivni lekovi koji nisu preporučeni kod određenih stanja. Evo nekih primera:

  • ACE inhibitori i blokatori AT 2 receptra su kontraindikovani u trudnoći
  • Beta blokatori nisu preporučljivi kod ljudi sa astmom ili hroničnom obstruktivnom bolešću pluća, ili kao primarna terapija za lečenje hipertenzije, naročito u starijih od 60 godina.

Na kraju određena udružena bolest može biti pogoršana upotrebom antihipertenziva. Kao primer diuretici mogu pogoršati giht.

Zato je vrlo važno lekaru pomenu sva trenutne i ranije zdravstvene probleme, kako bi odabrao najbolji antihipertenziv za Vas.

Najbolji antihipertenziv je onaj koji je efektivan!

Najbolji antihipertenziv za Vas je onaj koji je najefektivniji u snižavanju krvnog pritiska, bez ispoljavanja neželjenih dejstava. Postoje mnogobrojna istraživanja koja su izučavala benefit i potencijalne štetnosti svakog od pomenutih grupa antihipertenziva, ali brojni su dokazi koji ukazju na činjenicu da je visok krvni pritisak smrtonosan i da snižavanje krvnog pritiska spašava živote. Na kraju to i jeste pravi cilj.

kardioloski pregled novi sad

PRAĆENJE PACIJENATA SA HIPERTENZIJOM

Pacijenti sa visoko normalnim krvnim pritskom ili hipertenzijom “belih mantila” treba da se kontrolišu najmanje jednom godišnje radi:

  • merenja krvnog pritiska u ordinaciji i van nje (merenje i beleženje vrednosti krvnog pritiska u kućnim uslovima –vođenje dnevnika krvnog pritiska ili 24h ambulatornim merenjem krvnog pritiska po Holteru,
  • ponovnog analizairanja kardiovaskularnog rizika
  • ponovnog podsećanja na neophodnost promena životnih navika

Praćenje pacijenata sa hipertenzijom

Kod pacijenata kod kojih je tek uvedena antihipertenzivna terapija, pacijent treba da ima redovne kontrole u intervalu od 2-4 nedelje kako bi se evaluirala efektivnost lekova i ustanovili mogući neželjeni efekti.

Kada je dostignuta kontrola krvnog pritiska posete lekaru na nekoliko meseci su razumne (3-6 meseci)

Barem jednom u dve godine treba kod pacijenta ponovo evaluirati prisustvo:

  • faktora rizika
  • asimptomatsko oštećenje organa

bolest-mitralnog-zaliska.png

Pre nego što saznate kako prepoznati i tretirati bolesti mitralnog i aortalnog zaliska, najpre ćemo odgovoriti na pitanje – šta je mitralni zalistak? Mitralni zalistak nalazi se između leve pretkomore i leve komore. Ima dva listića i omogućava protok krvi iz pretkomore u komoru u fazi punjenja komora odnosno dijastole. U fazi sistole, tj. istiskivanja krvi iz leve komore u aortu, mitralni zalistak se zatvori tako da sva krv ide direktno u aortu, odnosno tkiva i organe. Na taj način mitralni zalistak funkcioniše kao jednosmerna valvula koja omogućava punjenje krvi iz leve pretkomore u levu komoru, a sprečava povratak krvi iz leve komore u levu pretkomoru u fazi sistole. Bolesti mitralnog i aortalnog zaliska.

Šta su simptomi bolesti mitralnog zaliska?

Mnogi pacijenti sa prisutnom bolešću mitralnog zaliska nemaju tegobe, iako je insuficijencija značajna. Kada se simptomi razviju oni uključuju nedostatak vazduha, slabost, malaksalost, gubitak energije, oticanje potkolenica  i palpitacije.

Kako se mitralna insuficijencija dijagnostikuje?

Prvi korak je slušanje stetoskopom. Upotrebom stetoskopa lekar će čuti šum, koji predstavlja turbulentan tok krvi kroz abnormalnu valvulu. Dijagnoza se potvrđuje ehokardigarfskim pregledom.

Disfunkcija papilarnog mišića (papilarni mišići ne radi adekvatno) može nastati zbog srčanog udara ili kardiomiopatije i srčane slabosti. Ovo može uzrokovati insuficijenciju zaliska. Ruptura papilarnog mišića (obično nakon infarkta miokarda) može uzrokovati akutnu regurgitaciju krvi, koja dovodi do opterećenja pluća tečnošću, izazivajući otežano disanje i kongestivnu srčanu slabost.

Šta je prolaps mitralne valvule?

Prolaps mitralne valvule je često stanje kod koga su listići mitralne valvule voluminozniji i nepotpuno se zatvaraju.

 

Bolest aortnog zaliska javlja se kada aortni zalistak ne radi adekvatno. Ovo može nastati zbog:

  • Stenoze aortnog zaliska: kruti, spojeni, nepokretni listići vode do suženja aotrne valvule, koja limitira ili blokira protok krvi. Stenoza aortne valvule pojavljuje se kada depoziti kalcijuma nataloženi na listiće valvule ometaju njihovu pokretljivost. Stenoza se može pojaviti na normalnoj trolisnoj aortnoj valvuli (3 listića) ili na bikuspidnoj (2 listića).
  • Regurgitacija aortne valvule (takođe nazvana valvularna insuficijencija): listići valvule se ne zatvaraju adekvatno. Regurgitacija limitira anterogradni protok krvi kroz aortnu valvulu. Regurgitacija može biti uzrokovana polapsom, infekcijom valvule (endokarditisom), dilatacijom aorte (aneurizmom), reumatskom bolešću valvule.

Bolest aortne valvule može biti  urođena (kongenitalna bolest aortne valvule ) ili stečena nastala tokom vremena. Kod stečene bolesti aortne valvule, promene se dešavaju na nivou strukture valvule.  Stečene bolesti aortne valvule uključuju:

  • Infektivni endokarditis bakterijska infekcija valvule, uzrokovana ulaskom bakterije u krvotok sa udaljenog mesta infekcije, napadajući površinu vašeg srca. Čak i mala infekcija, kao što je absces zuba može uzrokovati ozbiljan bakterijski endokarditis aortne valvule.
  • Reumatska groznica je obično uzrokovana bakterijskom upalom grla, kao što je Streptokokna infekcija grla. Sama valvula nije zaražena tokom reumatske groznice, ali antitela koja se stvore u telu da bi se borila sa infekcijom reaguju sa valvulama srca, uzrokujući  rigidnost i fuziju listića aortne valvule.
  • Degeneracija aortne valvule je sledeći uzrok stečene bolesti aortne valvule. Kod mnogih pacijenata listići aortne valvule se degenerativno menjaju i postaju kalcifikovani tokom vremena. To je najčešći uzrok stenoze aortne valvule, kod osoba starijih od 65 godina. 
  • Ostali uzroci bolesti aortne valvule uključuju: infarkt miokarda, sifilis, hipertenziju, aneurizmu aorte, bolest vezivnog tkiva, i manje učestalo tumori, neke vrste lekova i radijacija.

I stenoza i insuficijencija mogu izazvati ozbiljne srčane posledice, uzrokujući nastanak sledećih simptoma:

  • Nedostatak vazduha (dispnea)
  • Slabost
  • Smanjen kapacitet fizičke aktivnosti
  • Nesvesticu i gubitak svesti (sinkopa)
  • Srčanu slabost
  • Plućnu hipertenziju
  • Plućni/sistemski edem
  • Bol u grudima (angina)
  • Aritmije
  • Krvne ugruške (tromboembolizam) koji mogu uzrokovati šlog.

Valvularni problemi mogu biti uzrokovani infekcijom, srčanom bolešću, traumom ili kongenitalnom valvularnom manom i može biti zahvaćena izolovano jedna valvula ili više valvula. Bolest valvula desne strane (trikuspidna, plućna) je mnogo ređa u odnosu na učestalost valvularne bolesti leve strane (aortna, mitralna). Grubo 90% valvularnih bolesti je hronično, razvijajući se postepeno tokom mnogo godina. Komplikacije preboljene reumatske groznice, urođene srčane mane i starost uzrokuju većinu hroničnih valvularnih bolesti. Preostalih 10% valvularnih bolesti koje nastaju akutno (tokom par dana ili par nedelja) su obično komplikacija skorašnjeg infarkta miokarda ili infekcije.

Bolest koronarnih arterija udružena sa problemima srčanih valvula

Ukoliko Vam je postavljena dijagnoza značajne koronarne bolesti udružene sa valvularnom patologijom benefit od hirurgije će biti značajniji. Naravno to svakako podiže rizik od operacije, naročito ukoliko su prisutna ozbiljnija oštećenja vašeg srca.

Za razliku od hirurške revaskularizacije bajpas (engl. bypass) graftovima (engl. Coronary artery bypass grafting -CABG), valvularna hirurgija obuhvata mnogo različitih operacija. Kako postoji četiri srčane valvule, njihova disfunkcija može da se ispolji na više različitih načina. Valvule mogu biti rekonstruisane ili zamenjene velikim brojem tehnika. Ponekad više valvula u kombinaciji sa hirurškom revaskularizacijom miokarda treba da bude rekonstruisano ili zamenjeno.

Kako se kod bolesnika sa prisutnom značajnom koronarnom bolešću i udruženom valvularnom patologijom razmatra veliki broj različitih procedura, nije lako dati definitivni odgovor. Sa druge strane nova valvula, zamena aortne valvule, ili rekonstrukcija mitralnog zaliska donosi značajno poboljšanje kvaliteta života pacijenata, zbog čega bi bilo vredno rizikovati.

Naročito je važno imati iskusan hirurški tim koji će voditi brigu o Vama! Sve konsultacije u vezi kardiohirurškog tretmana možete obaviti kod kardiologa u ordinaciji Limana, pregled možete zakazati na ovom linku.


bright-cardiac-cardiology-433267-1200x1078.jpg

16.03.2019 Kardiologija

Sve o tome kako radi srce saznajte u blogu koji smo pripremili za vas. Srce je jedan od najvažnijih organa u našem telu. Ponaša se kao pumpa koja pumpa krv i snadbeva svaki deo tela kiseonikom i hranjivim materijama. Kupastog je oblika i otprilike je iste veličine kao ljudska šaka. Nalazi se levo od grudne kosti. Da bismo znali kako da ga pazimo, treba da znamo kako ono funkcioniše.

Zato ti danas pričamo o tome kako radi tvoje srce.

TVOJE KORONARNE ARTERIJE

 

Srce ima tri glavne koronarne arterije. Dve od ovih arterija nastaju iz zajedničkog stabla, nazvanog glavno stablo koronarnih arterija. Koronarne arterije leže inicijalno na površini srca pre nego što urone u dubinu i dosegnu do ćelija srčanog mišića.

  • Leva koronarna arterija ishranjuje levu stranu srca
  • Njena leva prednja descedentna grana (LAD) ishranjuje prednju stranu srca
  • Leva cirkumfleksna grana grana (RCX) ishranjuje levu lateralnu i zadnju stranu srca
  • Konačno, desna koronarna arterija (RCA) je odvojena i ishranjuje desno srce i preostale delove srca

 

TVOJE SRČANE VALVULE

Tvoje srce ima četiri šupljine: desnu i levu pretkomoru i desnu i levu komoru, odvojene sa četiri valvule, koje kontrolišu protok krvi kroz tvoje srce, a septum odvaja levu od desne strane tvoga srca.

Četiri srčane valvule su:

  • Trikuspidna valvula, lokalizovana između desne pretkomore i desne komore
  • Pulmonalna valvula, lokalizovana između desne komore i plućne arterije
  • Mitralna valvula, lokalizovana između leve pretkomore i leve komore
  • Aortna valvula, lokalizovana između leve komore i aorte

Svaka valvula ima listiće (takođe se nazivaju i kuspisi). Mitralna valvula ima dva listića. Ostale valvule imaju po tri listića. Pod normalnim okolnostima valvule propuštaju krv samo u jednom pravcu. Protok krvi se odvija jedino ako postoji razlika u pritiscima uzrokujući da se valvula otvara. Mitralna i trikuspidna valvula su povezane malim papilarnim mišićima za zid srca preko tankih niti (horde tendinee). Kontrakcija papilarnih mišića uzrokuje otvaranje valvula. Aortna i pulmonalna valvula su drugačijeg oblika i nemaju horde tendinee ili papilarne mišiće.

Na sledećem videu možete detaljno videti objašnjenje srčanih struktura:

 

Problem sa srčanim valvulama može biti posledica bolesti, povrede ili urođenih faktora. Kada tvoje valvule obole ili se oštete, njihovi listići mogu postati tanji i rigidniji. Kada se to dogodi valvula neće biti u mogućnosti da se u potpunosti otvori ili zatvori. Ovo se naziva stenoza (suženje) ili insuficijencija (propuštanje). Ovo može uzrokovati vraćanja dela krvi ili dodatno angažovanje srčane muskulature da savlada suženi otvor bolesne valvule. Vremenom ovo stanje može uzrokovati neku formu srčane slabosti ukoliko se ne interveniše.

Stenoza

Valvularna stenoza je suženje valvularnog otvora koje je obično  izazvano zadebljanjem i povećanjem rigidnosti listića valvule, praćeno kalcifikacijama. Stenoza uzrokuje smetnje u protoku na nivou zahvaćene valvule.

Insuficijencija

Valvularna insuficijencija nastaje kada se listići valvule nepotouno zatvaraju kada valvula treba da je potpuno zatvorena uzrokujući retrogradni protok krvi (regurgitacija).


perikard-1200x800.jpg

Prolaps mitralne valvule (takođe poznat kao “sindrom mezosistolnog klika” i “Barlow’s sindrom”) je najčešća abnormalnost srčanih valvula, prisutna kod 5-10% svetske populacije.

Tvoja mitralna valvula je lokalizovana između leve pretkomore i leve komore srca I ima dva listića i još neke dodatke kojima je povezana sa levom komorom. Kada se komore kontrahuju listići mitralne valvule se čvrsto zatvore i preveniraju povratak krvi iz leve komore u levu pretkomoru. Tokom dijastole, mitralna valvula je otvorena da omogući priliv oksigenisane krvi iz
pluća u levu komoru.

 

Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule, mitralna valvula počinje da “propušta-curi”. Kada se leva komora
kontrahuje nastaje prolaps listića mitralne valvule (propadaju unazad) u levu pretkomoru. Ovo obično omogućava
propuštanje krvi unazad kroz otvor valvule (mitralna regurgitacija):

 

Animaciju mitralne regurgitacije, pogledaje na sledećoj adresi https://www.youtube.com/watch?v=vL0s_nEkC8Q

 

Teška mitralna regurgitacija može voditi ka srčanoj slabosti, novonastalim palpitacijama i aritmijama.  Većina pacijenata je potpuno bez simptoma, drugi mogu doživeti brojne simptome o kojima ću diskutovati ispod.  

Mnogi pacijenti sa prolapsom mitralne valvule su visoki, tanki, sa dugim ekstremitetima i prstima. Prolaps mitralne valvule se uobičajeno viđa kod žena starosti od 20 do 40 godina, ali se takođe viđa i kod muškaraca.

 

Simptomi i znaci prolapsa mitralne valvule

Većina ljudi sa prolapsom mitralne valvule su bez simptoma, a ukoliko su simptomi prisutni, obično su to slabost, palpitacije, bol u grudima, anksioznost i migrene.

Oštar bol u grudima je prisutan kod nekih ljudi koji imaju prolaps mitralne valvule. Za razliku od angine, bol u grudima kod prolapsa mitralne valvule retko se pojavljuje tokom ili nakon vežbanja, i ne reaguje na Nitroglicerin.

Anksioznost, napadi panike, i depresija mogu biti povezani sa prolapsom mitralne valvule. Kao i slabost, ovi simptomi se povezuju sa neravnotežom autonomnog nervnog sistema. Migrene su verovatno povezane sa abnormanom kontrolom tenzije krvnih sudova u mozgu od strane nervnog sistema..

Prolaps mitralne valvule može retko biti udružen sa šlogom kod mladih pacijenata. Za ove pacijente se čini da imaju povišenu sklonost ka zgrušavanju krvi zbog abnormalno “lepljivih”  krvnih elemenata, zvanih trombociti.

 

Dijagnoza

Ispitivanje pacijenta otkriva karakteristike pacijenta svojstvene prolapsu mitralne valvule. “Upotrebom stetoskopa, moguće je čuti mitralni „klik“. Ovaj „klik“ oslikava abnormalni tetering listića mitralne valvule zbog opterećenja pritiskom leve komore. Ukoliko je sa abnormalnim otvaranjem valvule udružena i regurgitacija krvi, moguće  je čuti šum neposredno posle zvuka „klika“.

Ehokardiogarfski pregled je najkorisniji test za prolaps mitralne valvule.

Ehokardiogarfskim pregledom moguće je ustanoviti ozbiljnost prolapse i I stepen mitralne regurgitacije.
Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule mogu se pojaviti palpitacije (abnormalan brz ili neregularan srčani
ritam). Elektrokardiogram ili 24h monitoring EKG-a po Holteru se upotrebljavaju kod daljeg ispitivanja palpitacija.”

Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule mogu se pojaviti palpitacije (abnormalan brz ili neregularan srčani ritam). Elektrokardiogram ili 24h Holter monitoring EKG-a po Holteru se upotrebljavaju kod daljeg ispitivanja palpitacija.

 

Tretman prolapsa mitralne valvule

Najveći broj pacijenata sa prolapsom mitralne valvule ne zahteva tretman. Rutinski kontrolni pregled uključujući i ehokardiogarfiju, svakih nekoliko godina je dovoljno za utvrđivanje da li je stepen mitralne regurgitacije pogoršan. Ukoliko se pogoršao, mitralna regurgitacija može voditi srčanoj slabosti, uvećanju srca, i artimijama. Zbog navedenog pacijenti sa prolapsom mitralne vavule se obično prate godišnje. Obzirom da je infekcija prolapsa mitralne valvule retka ali potencijalno ozbiljna komplikacija, ovi pacijenti obično zahtevaju antibiotike pre procedura kojima je moguće uneti bakterije u krv.

Pacijenti sa ozbiljnim prolapsom, aritmijama, bolovima u grudima i atacima anksioznosti mogu zahtevati tretman.

“Beta-blokatori su lekovi izbora. Blokatori kalcijumskih kanala su korisni kod pacijenata koji ne tolerišu beta-blokatore.

Šta je indikacija za hiruršku korekciju regurgitacije mitralne valvule ?

Hirurgija treba da se razmotri kada je regurgitacija ozbiljna. Kada pacijent sa mitralnom regurgitacijom razvije simptome, smanji srčanu funkciju ili dođe do uvećanja srčanih šupljina, hirurgija se preporučuje.

Koje su šanse da se mitralna regurgitacija koriguje ?

Gotovo 100%. Najčešći razlog mitralne regurgitacije je degenerativna bolest mitralne valvule. Ovo se takođe naziva i prolaps mitralne valvule, miksomatozna bolest mitralne valvule, “floppy” mitralna valvula. Ovakve valvule načešće mogu da budu korigovane (radije nego zamenjene) u više od 95% pacijenata.

Koji je rizik od hirurgije mitralne valvule?

Kod asimptomatičnih pacijenata kojima se planira korekcija mitralne valvule operativni rizik je oko 1 na 1000. Rizik kod simptomatičnih pacijenata ostaje iznad  1%. Prisustvo koronarne bolesti ili stanja koja zahtevaju hirurški tretman će uticati na individualni rizik.

Kolika je trajnost korekcije mitralne valvule?

Nakon korekcije mitralne valvule, 95% pacijenata ne zahteva reoperaciju duže od deset godina, i statistika je slična i za 20 godina. Tako da je reoperacija neuobičajena nakon uspešno izvedene korekcije mitralne valvule. Ehokardiogarfski
pregled se preporučuje jednom godišnje kako bi se pratila funkcija valvule. Pacijenti koji su imali hirurgiju mitralne
valvule moraju se pridržavati preporučenih mera za prevenciju infekcije i smanjenje rizika za razvoj endokarditisa.

Zašto je važno obaviti operaciju mitralne valvule u centru sa velikim iskustvom?

Korekcija mitralne valvule je najbolja opcija kod većine pacijenata ukoliko je izvodljiva. U poređenju sa zamenom mitralne valvule, korekcija mitralne valvule omogućava bolje dugoročno preživljavanje, bolje očuvanje srčane funkcije, manji rizik od komplikacija, i obično ne zahteva dugoročno uzimanje oralnih antikoagulanasa. “

Prednosti korekcije mitralne valvule

  • Poboljšan način života
  • Bolje očuvanje srčane funkcije
  • Niži rizik od šloga i infekcije (endokarditisa)
  • Nema potrebe za antikoagulansima

Korekcija mitralne valvule je zahtevnija od zamene mitralne valvule.

Iako najveći broj pacijenata sa prolapsom mitralne valvule ne zahteva tretman, niti upotrebu medikamenata, u veoma retkim situacijama potrebna je hirurgija (korekcija mitralne valvule). Pacijenti koji zahtevaju hirurgiju uobičajeno imaju ozbiljnu mitralnu regurgitaciju koja uzrokuje pogoršanje srčane slabosti i progresiju uvećanja srčanih šupljina.

U nekim specijalizovanim hirurškim centrima, sada se izvodi rutinski robotska hirurgija prolapsa mitralne valvule “. Nije svaki pacijent kandidat za operaciju niti je svaki hirurg ekspert, dakle dobro se raspitajte! Prednost su uspešan i brz i lak oporavak.


vrhunski-strucnjaci-1200x800.jpg

11.03.2019 Kardiologija

Anatomija bikspidne aortne valvule

Bikuspidna aortna valvula (BAV) je urođeno oboljenje (prisutno na rođenju) i pojavljuje se u oko 2% populacije. Umesto uobičajeno prisutna tri listića ili kuspisa, bikuspodna aortna valvula ima samo dva listića.

Bez trećeg listića, valvula može:

  • Funkcionisati normalno: većina pacijenata
  • Biti previše uska (stenozirana)
  • Propuštati (regurgitacija)

 

Pacijentima sa aortnom manom će možda biti potrebna operacija ukoliko valvula postane suviše uska ili počne značajno da propušta krv. Mlađi pacijenti uobičajeno imaju aortnu valvulu koja propušta a ne stenoziranu.

 

Hirurgija

Jedina opcija za lečenje bikuspidne aortne valvule (ukoliko je potrebna) je hirurgija. Hirurgija je neophodna kada propuštanje valvule uzrokuje simptome kao što su kongestivna srčana slabost, angina ili sinkopa (nesvestice). U asimptomatskih bolesnika hirgija je indikovana ukoliko se ehokardiografijom ustanove znaci pogoršanja srčane funkcije.

Odluka rekonstrukcije aortne valvule donosi se uzimajući u obzir mogući rizik od neuspeha rekonstrukcije u odnosu na benefit izbegavanja neophodnosti trajnog uzimanja oralne antikoagulantne terapije.  

Većina adolescenata i mlađih pacijenata su zabrinuti zbog hirurgije aortne valvule zbog toga što oni žele:

  • Žele da zadrže aktivan, normalan život, uključujući i bavljenje sportom, putovanja, trudnoću, itd.
  • Izbegnu upotrebu antikoagulantnih lekova, kao i lekova za snižavanje krvnog pritiska koje neki pacijenti nakon hirurgije valvule moraju da uzimaju
  • Preveniraju neophodnost hirurgije u budućnosti

 

Brojni su faktori koji determinišu koji hirurški tretman aortne valvule je optimalan:

  • Životna dob pacijenta
  • Očekivan životni vek
  • Ko-egzistirajuća medicinska stanja uključujući i valvularnu bolest, druge srčane bolesti ili ostala medicinska stanja
  • Rizik od hirurgije
  • Rizik od tromboembolizma (stvaranja krvnih ugrušaka)
  • Rizik od endokarditisa (infekcija srčane valvule)
  • Dugotrajnost valvule
  • Rizik od krvarenja usled dugotrajne upotrebe antikoagulantne terapije
  • Životni stil pacijenta i lično opredeljenje

Jednom kada je donešena odluka o neophodnosti hirurgije aortne valvule, na raspolaganju su brojne mogućnosti

  • Rekonstrukcija aortne valvule
  • Zamena aortne valvule
    • Mehaničkom valvulom
    • Biološkom valvulom
    • Homograftom
    • Ross-ovom procedurom (takođe se naziva i “Zamena” operacija)

 

Rekonstrukcija aortne valvule

 

Rekonstrukcija bikuspidne aortne valvule

Prednosti:

  • Sačuvana mišićna snaga i sačuvana prirodna anatomija srca
  • Smanjen rizik od infekcije
  • Smanjena potreba za doživotnom upotrebom oralnih antikoagulantnih lekova

Mane:

  • Ovaj tip hirurgije aortne valvule je tehnički komplikovan.
  • Rekonstrukcija aortne valvule je jedino opcija za valvulu koja propušta, a nikako za stenoziranu aortnu valvulu
  • Iako rekonstrukcija aortne valvule verovatno može trajati doživotno, kod nekih pacijentata može biti neophodna još jedna hirurška intervencija na valvuli u budućnosti.

Odluka o rekonstrukciji aortne valvule se donosi na osnovu odmeravanja rizika od neuspeha rekonstrukcije aortne valvule u odnosu na benefit izbegavanja neophodnosti doživotnog uzimanja oralne antikoagulantne terapije.

Zamena aortne valvule

Zamena aortne valvule mehaničkom valvulom

Prednosti:

  • Mehaničke valvule su veoma dugotrajne i dizajnirane da traju doživotno.
  • Re-operacija zbog propadanja mehaničke valvule je retkost, kao i re-operacija zbog urastanja tkiva u valvulu.

Mane:

  • S obzirom na to da je mehanička valvula sagrađena od veštačkog materijala neophodno je da pacijent doživotno uzima oralnu antikoagulantu terapiju. Antikoagulantni lekovi kao što su (varfarin, Acenocoumarol-Sintrom) usporavaju stvaranje krvnih ugrušaka. Antikoagulansi sprečavaju nastanak krvnog ugruška na zamenjenoj mehaničkoj valvuli, takođe sprečavaju nastanak infarkta srca ili šloga.
  • Neki pacijenti kod kojih je učinjena zamena aortne valvule mehaničkom prijavljuju povremeno buku od rada mehaničke valvule. To je zapravo zvuk otvaranja i zatvaranja lističa mehaničke valvule.

Zamena aortne valvule biološkom valvulom i homograft biološke valvule

Biološka valvula je napravljna od tkiva, ali one takođe mogu imati i neke veštačke delove koji daju čvrstinu valvuli i omogućavaju plasiranje.. Biološke valvule mogu bit napravljene od goveđeg tkiva, svinjskog tkiva (svinjski) ili tkiva perikarda ostalih vrsta.

Prednosti: Većina pacijenata kojima je načinjena zamena biološkom valvulom ne zahtevaju doživotnu upotrebu oralnih antiokoagulantnih lekova nakon hirurgije, osim ako nemaju neko drugo stanje (kao što je atrijalna fibrilacija) koje zahteva upotrebu ovih lekova.

Mane: Studije su pokazale da kod 40-ogodišnjeg pacijenta ove valvule imaju 50% šanse da potraju oko 15 godina ili duže, bez opadanja funkcije. Kod mlađih pacijenata, ove valvule neće potrajati toliko dugo, ali će ipak potrajati duže od ranijih
generacija bioloških proteza. Dugotrajnost današnjih valvula napravljenih od perikarda i homograftova je veoma slična.

 

Zamena valvule homograftom (takođe se naziva i alograft)

Homograft je aortna ili plućna valvula uzeta sa ljudskog srca donora, prezervirana, tretirana antibioticima, i zamrznuta pod sterilnim uslovima. Homograft može biti upotrebljen za zamenu bolesne aortne valvule ili se može upotrebiti za zamenu plućne valvule tokom Ross-ove procedure.

Prednost:

  • Homograftovi su idealni za zamenu aortne valvule, naročito ukoliko postoji i bolest korena aorte ili ukoliko je prisutan endocarditis (infekcija).
  • Homograft je bolja i sigurnija opcija za pacijente sa ozbiljnom infekcijom koje su prouzrokovale razaranje aortne valvule i korena i abscese. Ovo je naročito važno ukoiko je inficirana valvula prostetska valvula.
  • Homograft valula se dobro toleriše od strane primaoca jer je najsličnija prirodnoj valvuli.
  • Većina pacijenata kojima je načinjena zamena valvule homograftom ne zahtevaju doživotno uzimanje
    antikoagulantne terapije nakon hirurgije, osim ako nemaju neko drugo stanje (poput atrijalne fibrilacije) koja zahteva
    ove lekove.

Mane: 

Dostupnost homograftova je osnovna mana. Takođe ovaj vid hirurške zamene valvule je prilično tehnički zahtevan. Očekivan vek homograft valvule je oko 15 do 20 godina. Poput bioloških valvula, homograft nije dugotrajan u mladih ljudi.

Ross-ova procedura

Ross-ova procedura se obično izvodi kod pacijenata mlađih od 40-50 godina koji žele da izbegnu neophodnost doživotnog uzimanja antikoagulantnih lekova nakon hirurgije. Tokom ove procedure pacijentova plućna valvula se odstrani i upotrebi za obolelu aortnu valvulu. Potom se plućna valvula zameni plućnim homogrftom.

Ross-ova operacija se ne izvodi kada je kontraindikuje operativni nalaz, ili kada plućn avalvula ne deluje očuvano tokom ehokardiogarfskog pregleda, ili prilikom inspekcije tokom same operacije.

Prednosti: Plućna valvula je anatomski veoma slična aortnoj valvuli i mogla bi biti idealna zamena za aortnu valvulu. Novi aortni autograft je živa valvula i nastaviće da raste sa pacijentom. Krv protiče kroz plućnu valvulu sa manjim pritiskom nego kroz aortnu valvulu, tako da homograft može trajati duže na poziciji plućne valvule sa desne strane. Rizik od tromboembolijskih komplikacija (krvni ugrušak, šlog) i rizik od infekcije valvule su veoma niski – niži nego bilo koja alternativna proteza. Hemodinamske performance čine Ross-ovu operaciju vrlo atraktivnom za sportiste.

Mane: Ross-ova operacija je tehnički zahtevna i traje duže, s obzirom na to da zahteva zamenu dve valvule. Zbog toga, ova procedura se preporučuje kod mladih ljudi koji će toleristi dugo trajanje operacije. Autograft plućne valvule je transplantiran sa plućnog krvotoka koji se odvija pod nižim pritiskom, na aortni sistem, koji je pod višim pritikom. Valvularni kuspisi (listići valvule) su dovoljno jaki da se odupru sistemskom pritisku, ali zid plućne arterije se dilatira kada se izloži sistemskom pritisku,
što ponekad uzrokuje propuštanje autografta. Rizik od neophodnosti reoperacije zbog propuštanja autografta je oko 10% u 10 godina nakon operacije. Ross-ova operacija nije preporučljiva u pacijenata sa oboljenjem kao što su Marfanov sindrom ili imaju
abnormalnu aortnu valvulu. Homograft plućne valvule na poziciji plućne valvule može takođe propasti; a najčešći razlog što propadne je to što postane stenotična. Rizik od neophodnosti reoperacije zbog propadanja homografta je oko 10% u 10 godina nakon operacije.“

Rizik od neophodnosti reoperacije zbog propuštanja autografta je oko 10% u 10 godina nakon operacije.

Ross-ova operacija nije preporučljiva u pacijenata sa oboljenjem kao što su Marfanov sindrom ili imaju abnormalnu aortnu valvulu. Homografst plućne valvule na poziciji plućne valvule može takođe propasti; a najčešći razlog što propadne je to što postane stenotična. Rizik od neophodnosti reoperacije zbog propadanja homografta je oko 10% u 10 godina nakon operacije.

References:

1) Aortic Valve Surgery in the Young Adult Patient, Gosta Pettersson, MD, Cardiovascular & Thoracic Surgery, Miller Family Heart & Vascular Institute

2) CTSNet Wiki Notes: Aortic valve disease


SWS_0286.jpg

10.03.2019 Kardiologija

Aortna stenoza

Stenoza aortne valvule je uobičajeno posledica krutoti, fuzije , nefleksibilnosti listića valvule koji limitiraju ili blokiraju protok krvi. Stenoza aortne valvule se pojavljuje kada se kalcijumski depoziti natalože na listiće aortne valvule, onemogućavajući njihovu pokretljivost. Stenoza može da se pojavi na normalnoj (koja ima tri listića) ili bikuspidnoj (valvuli koju čine dva listića) aortnoj valvuli.

Značajna aortna stenoza pojavljuje se kada se aortna valvula ne otvara adekvatno. To uzrokuje da tvoje srce radi napornije kako bi pumpalo krv kroz tvoje telo. Vremenom srčani mišić slabi. Ovo može uticati na tvoje celokupno zdravstveno stanje i onemogućiti ti da obavljaš uobičajene dnevne aktivnosti. Ukoliko se ne tretira značajna tesna aortna stenoza je veoma ozbiljno, životno ugrožavajuće stanje, koje vodi slabljenju srčane funkcije i povećati rizik od nagle srčane smrti.

Top «

Uzroci

Tesna aortna stenoza se obično ne može sprečiti i može biti povezana sa godinama života, Severe aortic stenosis is often not preventable and may be related to age; taloženja kalcijumskih depozita na aortnu valvulu (stenoze) koji uzrokuje suženje; zračna terapija, lekovi; istorija reumatske groznice; ili visok holesterol.

Top «

Simptomi

Znaci i simptomi tesne aortne stenoze su:

  • Bol u grudima ili stezanje
  • Osećaj slabosti ili slabost pri aktivnosti
  • Vrtoglavica
  • Nesvestica
  • Nedostatak daha
  • Osećaj lupanja srca
  • Srčani šum

Top «

Treatman

Paciienti bez simptoma mogu biti praćeni do momenta kada se simptomi razviju. Pacijenti sa umerenom aortnom stenozom ne zahtevaju tretman ili restristrikciju aktivnosti. Tesna aortna stenoza kod starijih ljudi se najboje tretira zamenom aortne valvule biološkom valvulom poreklom od svinje (svinjskom) ili goveđom. Bioproteze su kraćeg veka u odnosu na mehaničke proteze ali je njihova prednost što ne zahtevaju doživtnu upotrebu antikoagulantnih lekova radi prevencije stvaranja krvnih ugrušaka na površini valvule. Bioproteze ne traju dugo koliko i mehaničke ali imaju druge prednosti koje ih čine prihvatljivom alternativom kod starijih.

U visoko rizičnih pacijenata nove procedure, Trans catheter aortic valve implantation – (TAVI), može biti opcija. U pacijenata sa nižim rizikom, ova procedura nije indikovana. Druge procedure, balonska valvuloplastika (kateter s balonom postavi se usred valvule pa se balon naduva in a taj način proširi suženo aortno ušće) ima samo minimalno (privremen) benefit i udružena je sa visokim rizikom i komplikacijama, te nije preporučljiva za većinu pacijenata.


bright-cardiac-cardiology-433267-1200x1078.jpg

Električna osovina srca (srčana osovina)  je pravac kojim teče struja tokom depolarizacije srca. QRS kompleks koji predstavlja depolarizaciju komora se koristi za određivanje električne osovine srca. Uobičajeno je da vektor koji predstavlja srčanu osovinu potiče iz AV čvora, gde se inicira aktivacija ventrikula (komora), i širi dalje duž leve komore (jer leva komora dominira u svojoj masi i procesu depolarizacije komora).

Mnogi faktori utiču na električnu osovinu srca kao što su:

  • Anatomski faktori:
    • Abnormalni anatomiski položaj srca u grudnoj duplji (dekstrokardija)
    • Abnormalna anatomija grudnog koša
    • Abnormala pozicija dijafragme (kao kod gojaznih, u trudnoći, ukoliko je prisutan ascites)
  • Kardiopulmonarna patologija:
    • Raniji infarct miokarda
    • Skorašnja ishemija
    • Plućna tromboembolija
    • Obstruktivna bolest pluća
    • Hipertrofija miokarda
    • Dilatativna kardiomiopatija
    • Smetnje provođenja
    • Drugi faktori

Normalna električna osovina srca postavljena je između -30 do +90 stepeni u odnosu na horizontalnu ravan.

ekg novi sad

DEVIJACIJA ELEKTRIČNE OSE U DESNO (90 do 180 stepeni u odnosu na horizontalnu ravan).

  • Normalan nalaz kod dece i visokih mršavih odraslih
  • Hronična bolest pluća
  • Plućna hipertenzija
  • Hipertrofija desne komore
  • Plućna embolija
  • WPW sindrom
  • Levi zadnji hemiblok
  • ASD
  • VSD
  • Anterolateralni infarkt miokarda

 

 

ekg novi sad

DEVIJACIJA ELEKTRIČNE OSE U LEVO

  • hipertofija miokarda leve komre
  • gojaznost
  • Q zubac od inferiornog infarkta miokarda
  • Emfizem
  • Hiperkalijemija
  • WPW sindrom
  • trikuspidna atrezija
  • ostium primum ASD

 

Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu, ili nas uživo posetite na ovoj lokaciji.


perikard-1200x800.jpg

Perikard

Perikard se sastoji od dvoslojne kese koja okružuje srce i velike krvne sudove koji ulaze i izlaze iz srca. Perikard drži i štiti srce u grudnoj duplji. Perikard sadrži manju količinu tečnosti koja okružuje srce i ponaša se kao lubrikant.

 

Perikardni izliv (effusio pericardii)

Perikardni izliv je naziv za veću količinu tečnosti koja se nakuplja u perikardu. Kada se taj process odvija duži period, perikard se postepeno isteže, ali ako se tečnost u perikardu nakuplja naglo, kao nakon povrede, nastaje kompresija srca tečnošću (onemogućen je povratak krvi u srce). Što manje krvi ulazi, to manje i izlazi iz srca, uzrokujući u krajnjem lošu pumpnu funkciju srca i pad krvnog pritiska. Ukoliko se hitno ne interveniše može nastupiti smrtni ishod. Ovo stanje se naziva tamponada srca i životno je ugrožavajuće stanje ukoliko se odmah ne reaguje.

Simptomi perikardnog izliva

  • Nedostatak daha (dispneja)
  • Nedostatak daha pri ležećem položaju (ortopneja)
  • Bol u grudima, uobičajeno iza sternum ili sa leve strane grudnog koša
  • Kašalj
  • Bolno disanje, naročito pri udahu ili u ležećem položaju
  • Vrtoglavica
  • Subfebrilnost
  • Ubrzana srčana frekvenca
  • Slabost i malaksalost

Moguće je nakupljanje veće količine perikardne tečnosti, a da nisu prisutni simptomi i znakovi bolesti, naročito ukoliko se tečnost nakupljala postepeno. Ovo se najčešće dešava ukoliko je uzrok nakuplljanja perikardne tečnosti kancer ili hronični inflamatorni proces, kao što je reumatoidni artritis.

Perikarditis

Perikarditis je zapaljenje perikarda. Perikard se sastoji od unutrašnje i spoljašnje ovojnice između kojih se nalazi manja količina tečnosti koja se ponaša kao lubrikant. Kada dođe do zapaljenja perikarda, dolazi do povećanja količine tečnosti između dva perikardna lista. Ova tečnost pritiska srce i onemogućava normalnu srčanu akciju.

Uzroci perikarditisa

Perikarditis može nastati zbog:

  • a virusne, bakterijske i gljivične infekcije
  • srčanog udara
  • širenjem kancera iz pluća, dojke ili krvi
  • tokom zračne terapije
  • povreda tokom hirurškog lečenja

Ponekad se javlja u sklopu drugih oboljenja kao što je reumatoidni artritis, lupus i bubrežna slabost.

Simptomi perikarditisa

Bol u grudima je čest, naročito iza grudne kosti. Ponekad se ovaj bol širi u vrat i levo rame. Bol uzrokovan perikarditisom je oštar, probadajući. Bol se može pogoršavati pri dubokom udahu. Ređe je bol tup. Povišena telesna temperature je takođe često prisutna. Pacijenti sa perikarditisom se osećaju bolesno za razliku od onih koji imaju anginozne tegobe.

Tretman perikarditisa

Lekovi protiv bolova i antiinflamatorni lekovi se daju da smanje tegobe. Antibiotici se propisuju u slučaju bakterijske infekcije. Ukoliko perikardna tečnost ozbiljno ometa srčanu akciju neophodna je perikardiocenteza (evakuacija perikarnde tečnosti iglom, retko je neophodna hirurška drenaža perikarda).

Akutni inflamatorni perikarditis uobičajeno traje jednu do tri nedelje i ne izaziva dalje veći problem. Oko 20% pacijenata sa perikarditisom imaju relaps bolest (vraćanje) unutar prvih mesec dana ili retko unutar više godina.
Ponekad hronična forma perikarditisa može da pređe u “konstriktivni perikarditis”. Perikard postaje zadebljao i krut i značajno ometa srčanu pumpnu funkciju. Kako je narušeno vraćanje krvi u srce, srčana funkcija postaje vremenom slabija sa razvojem simtoma srčane slabosti:
• Edem,
• Nedostatak daha
• Bol
Kada se to stanje ispolji, jedini tretman je “perikardiektomija”, hirurško uklanjanje dela ili većine perikarda sa površine srca.


ehokardiografija-1200x800.jpg

SRČANA SLABOST

Srčana slabost nastaje kada srce ne pumpa onoliko krvi koliko je potrebno organizmu. Glavna uloga srca je da omogući cirkulaciju krvi, koja nosi kiseonik i hranljive materije kroz telo, uključujući i srce.

Najčešći razlozi srčane slabosti su bolest koronarnih arteija, hipertenzija, bolest srčanih valvula i mnogi drugi razlozi.

U zavisnosti koji deo srca je zahvaćen, narušena pumpna funkcija srca može izazvati zadržavanje tečnosti u plućima i nedostatak daha ili zadržavanje tečnosti u drugim delovima tela (periferni edemi). Srčana slabost uzrokuje brzo zamaranje i smanjenje mogućnosti obavljanja aktivnosti koje je pacijent ranije sa lakoćom obavljao.

Najčešći razlog srčane slabosti je koronarna bolest.

Ukoliko je srčana slabost posledica trajnog oštećenja srčanog mišića prebolelim infarktom, povećanje dotoka krvi možda neće poboljšati srčanu funkciju. Međutim u slučaju srčane slabosti izazvane infarktom miokarda kada je deo srčanog mišića samo “zamrznut” (nije trajno oštećen) povećanje dotoka krvi može poboljšati pumpnu funkciju srca.

Srčana slabost može biti uzrokovana nekim od brojnih faktora. Šta god da je uzrok, izazvaće nesposobnost srca
da obezbedi dovoljan protok krvi kroz telo koliko je organizmu potrebno.

Klasifikacija srčane slabosti

“NYHA klasifikacija”:

Klasa Simptomi
Klasa I (blaga) Bez limitacije u fizičkoj aktivnosti. Uobičajena aktivnost ne uzrokuje neopravdan umor, palpitacije ili dispneju (nedostatak daha).
Klasa II (blaga) Blago ograničenje u fizičkoj aktivnosti. U miru bez tegoba, ali uobičajena fizička aktivnost uzrokuje umor, palpitacije i dispneju.
Klasa III (umerena) Značajnije ograničenje u fizičkoj aktivnosti. Bez tegoba u miru, ali manje od uobičajenih aktivnosti izazivaju umor, palpitacije i dispneju.
Klasa IV (teška) Nemogućnost obavljanja bilo koje fizičke aktivnosti bez napora. Simptomi srčane insuficijencije prisutni su i u miru. Pri pokušaju bilo koje fizičkog naprezanja simptomi se pogoršavaju.

 

Simptomi srčane slabosti

Simptomi

Sve je u vezi sa zadržavanjem tečnosti

Kako slabi pumpna funkcija srca narušen je i protok krvi kroz telo. Tvoji bubrezi pokušaće da to kompenzuju zadržavanjem vode, što će u krajnjem uzrokovati kongestiju:

  • U plućima nakupljanje tečnosti izazvaće nedostatak daha, naročito u ležećem položaju
  • Otok zglobova i donjih ekstremiteta
  • Dobijanje na težini

Narušena pumpna funkcija srca onemogućava dovoljni priliv krvi u druge organe, samim tim nedovoljan je priliv energije organima za njihov nesmetan rad . Ovo uzrokuje:

  • smanjen kapacitet fizičkog naprezanja
  • lako zamaranje
  • vrtoglavica
  • gubitak apetita

Anemija

Pacijenti sa srčanom slabošću mogu imati udruženo i problem sa anemijom. Anemija sama po sebi može uzrokovati simptome poput nedostatka daha, slabosti, malaksalosti, slično kao i srčana slabost. Niži hemoglobin ograničava količinu kiseonika koja se doprema telu, što dodatno povećava srčani rad. Kako srčana slabost progredira, tako se anemija povećava, a sa druge strane ozbiljna anemija bilo kod drugog uzroka može pogoršati simptome ranije prisutne srčane slabosti. Zbog ove povezanosti , tretman anemije je od velikog značaja u lečenju srčane slabosti.

Dva leka, eritropoetin i darbepoetin alfa, stimulišu rast i produkciju crvenih krvnih zrnaca  u kostnoj srži. Ovi lekovi se daju svakih 1-4 nedelje. Ovi lekovi mogu pomoći ljudima sa srčanom slabošću da koriguju svoju anemiju. Ozbiljna anemija može se lečiti i vitaminima i transfuzijom krvi.

Uzroci srčane slabosti

Bolest koronarnih arteija (CAD)

Bolest koronarnih arterija je najčešći uzrok srčane slabosti u SAD-u. Koronarna bolest uzrokuje obstrukciju koja onemogućava protok krvi kroz koronarku, a samim tim nedostatak kiseonika koji je neophodan srcu. Faktori rizika za razvoj koronarne bolesti su: pušenje, visok holesterol, hipertenzija, i dijabetes.  

Hipertenzija

Više je poznata kao povišen krvni pritisak. Ovo stanje je moguće lečiti i jednostavno se dijagnostikuje meračem krvnog pritiska i stetoskopom. Veliki broj pacijenata nema simptome bolesti. Povišen krvni pritisak je takođe faktor rizika za razvoj šloga,
koronarne bolesti, periferne vaskularne bolesti i bubrežne slabosti.

Bolest srčanih valvula

Bolest srčanih valvula je stanje koje se pojavljuje kada su srčane valvule ili suviše sužene ili insuficijentne.

Kardiomiopatija

Bolest srčanog mišića izazvana nizom drugih bolesti:

  1. Dijabetes
  2. Gojaznost i Metabolički Sindrom
  3. Alkohol, ili druge zloupotrebe
  4. Neuzimanje predložene medikamentne terapije
  5. Uzimanje velike količine soli u svakodnevnoj ishrani
  6. Aritmije

Dijagnostika u srčanoj slabosti

Doktori obično posumnjaju na prisutnu srčanu slabost kod pacijenta na osnovu simptoma. Postavljanje dijagnoze
vrši se na osnovu rezultata fizičkog pregleda, koju uključuje nalaz slabo punjenog i ubrzanog pulsa, nižim
vrednostima krvnog pritiska, prisutnim srčanim šumovima i nagomilavanjem tečnosti u plućima (moguće čuti
stetoskopom), nabrekle vene na vratu, uvećana jetra, otoci na donjim ekstremitietima i otoci trbuha. Na RTG srca i
pluća uočava se uvećanje srčane senke i nakuplajnje tečnosti u plućima.. Na
RTG srca i pluća uočava se uvećanje srčane senke i nakuplajnje tečnosti u plućima.

Elektrokardiogram(EKGse uvek uradi kako bi se ustanovilo da li je srčani ritam normalan, da li su zidovi srca zadebljali i da li je pacijent preboleo srčani infarkt.

Ehokardiografija (EHO), je jedan od najboljih pregleda kojim se može ustanoviti funkcija srčanog mišića, uključujući njegovu pumpnu funkciju, kao i procenu srčanih valvula. Ehokardiografija može ukazati na sledeće:

  • Da li je debljina srčanog mišića normalna i da li se normalno kreće
  • Da li srčane valvule funkcionišu normalno
  • Da li je kontraktilnost srčanog mišića očuvana
  • Da li se neki deo srčanog mišića kreće neuobičajeno

4d eho novi sad

Ehokardiografija može pomoći u detekciji srčane slabosti, prisutnoj sistolnoj i/ili dijastolnoj disfunkciji, omogućavajući lekaru da proceni debljinu srčanog mišića, njegovu kontraktilnu funkciju i istisnu frakciju leve komore.

Kateterizacija srca podrazumeva postavljanje katatera u srčane šupljine kako bi se ustanovili pritisci i protoci, a sa ciljem otkrivanja funkcije srca kao pumpe. U drugom testu -koronarografiji, kateter se postavlja u koronarne arterije kako bi se otkrila suženja na srčanim krvnih sudovima koja mogu biti odgovorna za prisutnu srčanu slabost. Nekada su potrebna oba navedena pregleda za otkrivanje srčane slabosti.


EKG.jpg

Srčani nervi

Provodljivost srčanih nerva

Srčani električni sistem omogućava srcu da pumpa krv kroz telo. Za svaki srčani otkucaj, kontrakcija srčanog mišića je inicirana električnim signalom.

Svakom srčanom otkucaju prethodi električni signal koji ga inicira. Srce ima specijalizovano tkivo koje produkuje i šalje električne impulse srčanom mišiću. Ovi impulsi pokreću srce da se kontrahuje. Svakom srčanom otkucaju prethodio je električni signal da pobudi srčani mišić da se kontrahuje. Električni signal srca može biti meren EKG-om.

SRČANI RITAM

Problemi sa sprovodnim sistemom srca, mogu izazvati problem koji se naziva aritmija i mogu narušiti pumpnu funkciju srca. Nedovoljan protok krvi uzrokovan aritmijama može oštetiti mozak, srce i druge organe. Tokom aritmije srce može raditi prebrzo ili previše sporo ili neregularnim ritmom.

Većina aritmija su štetne, a neke mogu biti ozbiljne i čak životno ugrožavajuće. Ako je srčani ritam suviše brz, reč je o tahikardiji, a ako su srčani otkucaji spori to stanje se naziva bradikardija.  

Srčana frekvenca i ritam se obično analiziraju pomoću EKG-a (elektrokardiograma).

EKG zapis je mrežast papir na kome se vreme meri duž horizontalne ose.

  • Mali kvadratić je dug 1mm i predstavlja 0.04 sekundi.
  • Veći kvadrati dugi 5 mm predstavljaju 0.2 sekundi.

Voltaža se meri duž vertikalne ose:

  • 10mm je jednako 1 mV
  • Dijagram ispod ilustruje konfiguraciju EKG zapisa I kako da analizirati”

ekg novi sad

Srčana frekvenca se može lako izračunati na osnovu EKG trake:

  • Kada je ritam regularan, srčana frekvenca se računa tako što se 300 podeli sa brojem velikih kvadrata sadržanih između dva QRS kompleksa. Na primer, ukoliko ima 4 velika kvadrata između regularna dva QRS kompleksa, srčana frekvenca je 75 (300/4=75).
  • Drugi metod može da se upotrebi kada treba izračunati srčanu frekvencu a ritam je neregularan. Tada je potrebno da izbrojite koliko ima R talasa u 6 sekundi trake i pomnožite sa 10. Na primer, ukoliko ima 7 R talasa u 6 sekundi trake, srčana freknenca je 70 (7×10=70).

Aritmije mogu biti uzrokovane različitim faktorima uključujući:

  • Bolest koronarnih arterija
  • Neravnoteža elektrolita u tvojoj krvi (kao što su Natrijum i Kalijum).
  • Promene u srčanom mišiću
  • Ožiljak nakon srčanog infarkta
  • Proces zarastanja nakon kardiohirurške operacije
  • Neregularan srčani ritam takođe može da se javi i kod “normalnog, zdravog” srca.

 

SRČANI PULS (SRČANA FREKVENCA)

Korisno je ukoliko znate kako da izmerite svoju srčanu frekvencu ili puls, jer možete proceniti stepen svoje utreniranosti, takođe na vreme možete da detektujete postojanje eventualnog zdravstvenog problema.

Srčana frekvenca je broj srčanih otkucaja u minuti. Možete izmeriti broj svojih srčanih otkucaja mereći svoj puls – ritmičnu ekspanziju i kontrakciju, neke od arterija, koja nastaje protokom krvi kroz nju usled regularnih kontrakcija srca. Puls zapravo predstavlja meru koliko snažno radi naše srce.

Možemo meriti puls na mestima gde su arterije postavljene blizu kože, na ručnom ili lakatnom zglobu, vratu, preponama, ili vrhu stopala. Najčešće ljudi mere svoj puls na ručnom zglobu, a takav puls se zove radijalni puls.

Srčani puls

Izračunavanje sopstvenog pulsa je jednostavno i ne zahteva specijalnu opremu, dakle sat na drugoj ruci ili digitalni brojač sekundi – tajmer.  

Postavite svoju ruku tako da je dlan okrenut na gore.

  1. Postavi svoj kažiprst i srednji prst suprotne šake na ručni zglob
  2. Pritiskom prstiju na dole osetićete puls
  3. Izbrojite otkucaje u 10 sekundi, a potom ih pomnožite sa brojem 6. Na taj način ćete dobiti broj otkucaja srca u minuti.

Primer:

Izbrojali ste 12 otkucaja u 10 sekundi, množenjem 12 * 6 = 72.

Srčana frekvenca ili broj otkucaja u minuti iznosi 72.

Drugi posebno popularan način merenja pulsa je na vratu (karotidni puls). Posebno je pogodan za merenje tokom vežbanja. Formula je identična kao gore pomenuta.

Normaln broj srčanih otkucaja

Normaln broj srčanih otkucaja kreće se u rasponu od 60-100/min. Srčana frekvenca može da raste i opada tokom dana u zavisnosti od stepena aktivnosti i nivoa stresa.

Ukoliko je Vaš puls duže vreme preko 90/min. trebalo bi da se konsultujete sa svojim lekarom. Takvo stanje se naziva tahikardija (povećan broj srčanih otkucaja).

Mnogi sportisti imaju puls koji se kreće u rasponu od 40 – 60, u zavisnosti koliko su utrenirani. Generalno niži puls je dobar. Povremeno srčana frekvenca može biti previše niska. To stanje se naziva bradikardija i može biti opasna, naročito kada je i krvni pritisak niži. Simptomi uključuju slabost, malaksalost, gubitak snage i energije. Ukoliko ova situacija potraje, neophodno je odmah potražiti lekarsku pomoć.

Ukoliko duže osećate neregularnost srčanog ritma potrebno je konsultovati se sa svojim lekarom. Najbolje je da zakažete pregled i lekar će obaviti sve potrebne preglede.

Mnogi faktori utiču na srčanu frekvencu. Oni uključuju emocije, telesnu temperaturu, položaj tela (sedenje, ležanje…), telesna masu (gojaznost uzrokuje jači srčani rad kako bi obezbedila dovoljno energije celom telu).

Smanjenje srčane frekvence

Smanjenje srčane frekvence u miru je jedan od benefita povećanja forme tokom treniranja. Pre započinjanja bilo kakvog režima treniranja, konsultujte se sa svojim lekarom.

Srce je mišić i reagovaće slično kao i bilo koji skeletni mišić, treniranjem postajaće jače. Kako srčani mišić postaje jači, tako će padati srčana frekvenca. Drugim rečima Vaše srce će uložiti manje napora da bi pumpalo istu količinu krvi.  

Ciljana srčana frkvenca

Kada započinjete neki program vežbanja, važno je da imate cilj i da dostignete ciljni raspon tokom svakog treninga. Da bi bio koristan trening ne treba da bude pretežak niti previše lak za izvođenje. Postoji jednostavna formula kojom se računa maksimalna predviđena srčana frekvenca:

Od 220 oduzmite svoje godine

Ova formula će dati predviđenu maksimalnu srčanu frekvencu.

Na primer, ukoliko imate 42 godine, (220 – 42 = 178). Ovo znači da je Vaša maksimalna fiziološka srčana frekvenca 178, odnosno 178 otkucaja u minuti.

Mnogi programi za vežbanje predlažu dostizanje 60-70% maksimalne predviđene srčane frekvence tokom započinjanja vežbanja. To znači da početnik iz prethodnog primera ne bi trebao da prelazi 60% of 178 = 107 otkucaja u minuti. Kako budete napredovali u utreniranosti tako će se povećavati i procenat dostizanja maksimalne srčane frekvence tokom treninga. Izračunavanje ciljanog opsega srčane frekvence je često poželjna. Radi se na sledeći način:

  1. Počnite sa izračunavanjem svoje maksimalne predviđene srčane frekvece
  2. Pomnožite maksimalnu srčanu frekvencu sa 0.8 da biste odredili gornju ciljanu granicu srčane frekvence (podelite ovaj broj sa 6 da biste dobili broj otkucaja u 10 sekundi merenja).
  3. Pomnožite svoju maksimalnu srčanu frekvencu sa 0.6 da biste odredili donju granicu ciljanog opsega srčane frekvence tokom treninga (podelite ovaj broj sa 6 da bi dobio srčanu frekvencu u 10 sekundi merenja).

Primer:

Osoba starosti 42 godine:

220 – 42 = 178 Maksimalna srčana frekvenca

178 X 0.8 = 142 Gornja granica ciljanog opsega srčane frekvence tokom treninga (142/6 = 24, u 10 sekundi merenja)

178 X 0.6 = 107 Donja granica ciljanog opsega srčane frekvence tokom treninga  (107/6 = 18, u 10 sekundi merenja)

Zapamtite: Vaša maksimalna srčana frekvenca je najviša koju Vaše srce treba da dostigne nakon napornog treninga.

Broj otkucaja treba meriti tokom zagrevanja, na polovini vežbanja, na kraju treninga i nakon vežbi istezanja. Ukoliko ste tokom treninga prešli maksimalnu predviđenu srčanu frekvencu, potrebno je smanjiti intenzitet treninga, i obrnuto ukoliko je tokom vežbanja Vaša srčana frekvenca znatno niža od predviđene potrebno je vežbati intenzivnije naredni put.  

Srčana frekvenca u oporavku nakon vežbanja

Jedan način za otkrivanje napredovanja tokom programa vežbanja je izračunavanje srčane frekvence u oporavku. To je mera koliko brzo se srčana frekvenca vrati nakon vežbanja na srčanu frekvencu u miru. Izračunavanje srčane frekvence u oporavku:

  1. Izmerite svoj puls u 10 sekundi odmah nakon što ste završili sa vežbanjem. Zapišite taj broj.
  2. Nakon jednog minuta ponovo izmerite puls i upišite ga.
  3. Oduzmite drugo merenje pulsa od prvog. Taj broj iznosi Vašu srčanu frekvencu u oporavku. Što je broj veći to ste u boljoj formi.

Ukoliko osećate bilo kakve probleme sa srčanim ritmom, najbolje je da se što pre obratite lekaru. Preglede kod kardiologa u ordinaciji Limana možete zakazati na broj telefona 021 442 224 ili 066 442 224. Takođe, možete nas i kontaktirati putem kontakt forme.  Kardiologe koji rade u našoj ordinaciji možete sagledati na ovom linku, dok sve preglede iz oblasti kardiologije možete pogledati ovde.


Ordinacija Limana 2019. Sva prava zadržana.

Call Now Button