Sve o tome kako radi srce saznajte u blogu koji smo pripremili za vas. Srce je jedan od najvažnijih organa u našem telu. Ponaša se kao pumpa koja pumpa krv i snadbeva svaki deo tela kiseonikom i hranjivim materijama. Kupastog je oblika i otprilike je iste veličine kao ljudska šaka. Nalazi se levo od grudne kosti. Da bismo znali kako da ga pazimo, treba da znamo kako ono funkcioniše.

Zato ti danas pričamo o tome kako radi tvoje srce.

TVOJE KORONARNE ARTERIJE

Srce ima tri glavne koronarne arterije. Dve od ovih arterija nastaju iz zajedničkog stabla, nazvanog glavno stablo koronarnih arterija. Koronarne arterije leže inicijalno na površini srca pre nego što urone u dubinu i dosegnu do ćelija srčanog mišića.

• Leva koronarna arterija ishranjuje levu stranu srca
• Njena leva prednja descedentna grana (LAD) ishranjuje prednju stranu srca
• Leva cirkumfleksna grana grana (RCX) ishranjuje levu lateralnu i zadnju stranu srca
• Konačno, desna koronarna arterija (RCA) je odvojena i ishranjuje desno srce i preostale delove srca

TVOJE SRČANE VALVULE

Tvoje srce ima četiri šupljine: desnu i levu pretkomoru i desnu i levu komoru, odvojene sa četiri valvule, koje kontrolišu protok krvi kroz tvoje srce, a septum odvaja levu od desne strane tvoga srca.

Četiri srčane valvule su:

• Trikuspidna valvula, lokalizovana između desne pretkomore i desne komore
• Pulmonalna valvula, lokalizovana između desne komore i plućne arterije
• Mitralna valvula, lokalizovana između leve pretkomore i leve komore
• Aortna valvula, lokalizovana između leve komore i aorte

Svaka valvula ima listiće (takođe se nazivaju i kuspisi). Mitralna valvula ima dva listića. Ostale valvule imaju po tri listića. Pod normalnim okolnostima valvule propuštaju krv samo u jednom pravcu. Protok krvi se odvija jedino ako postoji razlika u pritiscima uzrokujući da se valvula otvara. Mitralna i trikuspidna valvula su povezane malim papilarnim mišićima za zid srca preko tankih niti (horde tendinee). Kontrakcija papilarnih mišića uzrokuje otvaranje valvula. Aortna i pulmonalna valvula su drugačijeg oblika i nemaju horde tendinee ili papilarne mišiće.

Na sledećem videu možete detaljno videti objašnjenje srčanih struktura:

Problem sa srčanim valvulama može biti posledica bolesti, povrede ili urođenih faktora. Kada tvoje valvule obole ili se oštete, njihovi listići mogu postati tanji i rigidniji. Kada se to dogodi valvula neće biti u mogućnosti da se u potpunosti otvori ili zatvori. Ovo se naziva stenoza (suženje) ili insuficijencija (propuštanje). Ovo može uzrokovati vraćanja dela krvi ili dodatno angažovanje srčane muskulature da savlada suženi otvor bolesne valvule. Vremenom ovo stanje može uzrokovati neku formu srčane slabosti ukoliko se ne interveniše.

Stenoza

Valvularna stenoza je suženje valvularnog otvora koje je obično  izazvano zadebljanjem i povećanjem rigidnosti listića valvule, praćeno kalcifikacijama. Stenoza uzrokuje smetnje u protoku na nivou zahvaćene valvule.

Insuficijencija

Valvularna insuficijencija nastaje kada se listići valvule nepotouno zatvaraju kada valvula treba da je potpuno zatvorena uzrokujući retrogradni protok krvi (regurgitacija).