Prolaps mitralne valvule (takođe poznat kao “sindrom mezosistolnog klika” i “Barlow’s sindrom”) je najčešća abnormalnost srčanih valvula, prisutna kod 5-10% svetske populacije.

Tvoja mitralna valvula je lokalizovana između leve pretkomore i leve komore srca I ima dva listića i još neke dodatke kojima je povezana sa levom komorom. Kada se komore kontrahuju listići mitralne valvule se čvrsto zatvore i preveniraju povratak krvi iz leve komore u levu pretkomoru. Tokom dijastole, mitralna valvula je otvorena da omogući priliv oksigenisane krvi iz
pluća u levu komoru.

Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule, mitralna valvula počinje da “propušta-curi”. Kada se leva komora
kontrahuje nastaje prolaps listića mitralne valvule (propadaju unazad) u levu pretkomoru. Ovo obično omogućava
propuštanje krvi unazad kroz otvor valvule (mitralna regurgitacija):

Animaciju mitralne regurgitacije, pogledaje na sledećoj adresi https://www.youtube.com/watch?v=vL0s_nEkC8Q

Teška mitralna regurgitacija može voditi ka srčanoj slabosti, novonastalim palpitacijama i aritmijama. Većina pacijenata je potpuno bez simptoma, drugi mogu doživeti brojne simptome o kojima ću diskutovati ispod.

Mnogi pacijenti sa prolapsom mitralne valvule su visoki, tanki, sa dugim ekstremitetima i prstima. Prolaps mitralne valvule se uobičajeno viđa kod žena starosti od 20 do 40 godina, ali se takođe viđa i kod muškaraca.

Simptomi i znaci prolapsa mitralne valvule

Većina ljudi sa prolapsom mitralne valvule su bez simptoma, a ukoliko su simptomi prisutni, obično su to slabost, palpitacije, bol u grudima, anksioznost i migrene.

Oštar bol u grudima je prisutan kod nekih ljudi koji imaju prolaps mitralne valvule. Za razliku od angine, bol u grudima kod prolapsa mitralne valvule retko se pojavljuje tokom ili nakon vežbanja, i ne reaguje na Nitroglicerin.

Anksioznost, napadi panike, i depresija mogu biti povezani sa prolapsom mitralne valvule. Kao i slabost, ovi simptomi se povezuju sa neravnotežom autonomnog nervnog sistema. Migrene su verovatno povezane sa abnormanom kontrolom tenzije krvnih sudova u mozgu od strane nervnog sistema..

Prolaps mitralne valvule može retko biti udružen sa šlogom kod mladih pacijenata. Za ove pacijente se čini da imaju povišenu sklonost ka zgrušavanju krvi zbog abnormalno “lepljivih” krvnih elemenata, zvanih trombociti.

Dijagnoza

Ispitivanje pacijenta otkriva karakteristike pacijenta svojstvene prolapsu mitralne valvule. “Upotrebom stetoskopa, moguće je čuti mitralni „klik“. Ovaj „klik“ oslikava abnormalni tetering listića mitralne valvule zbog opterećenja pritiskom leve komore. Ukoliko je sa abnormalnim otvaranjem valvule udružena i regurgitacija krvi, moguće je čuti šum neposredno posle zvuka „klika“.

Ehokardiogarfski pregled je najkorisniji test za prolaps mitralne valvule.

Ehokardiogarfskim pregledom moguće je ustanoviti ozbiljnost prolapse i I stepen mitralne regurgitacije.
Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule mogu se pojaviti palpitacije (abnormalan brz ili neregularan srčani
ritam). Elektrokardiogram ili 24h monitoring EKG-a po Holteru se upotrebljavaju kod daljeg ispitivanja palpitacija.”

Kod pacijenata sa prolapsom mitralne valvule mogu se pojaviti palpitacije (abnormalan brz ili neregularan srčani ritam). Elektrokardiogram ili 24h Holter monitoring EKG-a po Holteru se upotrebljavaju kod daljeg ispitivanja palpitacija.

Tretman prolapsa mitralne valvule

Najveći broj pacijenata sa prolapsom mitralne valvule ne zahteva tretman. Rutinski kontrolni pregled uključujući i ehokardiogarfiju, svakih nekoliko godina je dovoljno za utvrđivanje da li je stepen mitralne regurgitacije pogoršan. Ukoliko se pogoršao, mitralna regurgitacija može voditi srčanoj slabosti, uvećanju srca, i artimijama. Zbog navedenog pacijenti sa prolapsom mitralne vavule se obično prate godišnje. Obzirom da je infekcija prolapsa mitralne valvule retka ali potencijalno ozbiljna komplikacija, ovi pacijenti obično zahtevaju antibiotike pre procedura kojima je moguće uneti bakterije u krv.

Pacijenti sa ozbiljnim prolapsom, aritmijama, bolovima u grudima i atacima anksioznosti mogu zahtevati tretman.

“Beta-blokatori su lekovi izbora. Blokatori kalcijumskih kanala su korisni kod pacijenata koji ne tolerišu beta-blokatore.

Šta je indikacija za hiruršku korekciju regurgitacije mitralne valvule ?

Hirurgija treba da se razmotri kada je regurgitacija ozbiljna. Kada pacijent sa mitralnom regurgitacijom razvije simptome, smanji srčanu funkciju ili dođe do uvećanja srčanih šupljina, hirurgija se preporučuje.

Koje su šanse da se mitralna regurgitacija koriguje ?

Gotovo 100%. Najčešći razlog mitralne regurgitacije je degenerativna bolest mitralne valvule. Ovo se takođe naziva i prolaps mitralne valvule, miksomatozna bolest mitralne valvule, “floppy” mitralna valvula. Ovakve valvule načešće mogu da budu korigovane (radije nego zamenjene) u više od 95% pacijenata.

Koji je rizik od hirurgije mitralne valvule?

Kod asimptomatičnih pacijenata kojima se planira korekcija mitralne valvule operativni rizik je oko 1 na 1000. Rizik kod simptomatičnih pacijenata ostaje iznad 1%. Prisustvo koronarne bolesti ili stanja koja zahtevaju hirurški tretman će uticati na individualni rizik.

Kolika je trajnost korekcije mitralne valvule?

Nakon korekcije mitralne valvule, 95% pacijenata ne zahteva reoperaciju duže od deset godina, i statistika je slična i za 20 godina. Tako da je reoperacija neuobičajena nakon uspešno izvedene korekcije mitralne valvule. Ehokardiogarfski
pregled se preporučuje jednom godišnje kako bi se pratila funkcija valvule. Pacijenti koji su imali hirurgiju mitralne
valvule moraju se pridržavati preporučenih mera za prevenciju infekcije i smanjenje rizika za razvoj endokarditisa.

Zašto je važno obaviti operaciju mitralne valvule u centru sa velikim iskustvom?

Korekcija mitralne valvule je najbolja opcija kod većine pacijenata ukoliko je izvodljiva. U poređenju sa zamenom mitralne valvule, korekcija mitralne valvule omogućava bolje dugoročno preživljavanje, bolje očuvanje srčane funkcije, manji rizik od komplikacija, i obično ne zahteva dugoročno uzimanje oralnih antikoagulanasa. “

Prednosti korekcije mitralne valvule

Poboljšan način života
Bolje očuvanje srčane funkcije
Niži rizik od šloga i infekcije (endokarditisa)
Nema potrebe za antikoagulansima

Korekcija mitralne valvule je zahtevnija od zamene mitralne valvule.

Iako najveći broj pacijenata sa prolapsom mitralne valvule ne zahteva tretman, niti upotrebu medikamenata, u veoma retkim situacijama potrebna je hirurgija (korekcija mitralne valvule). Pacijenti koji zahtevaju hirurgiju uobičajeno imaju ozbiljnu mitralnu regurgitaciju koja uzrokuje pogoršanje srčane slabosti i progresiju uvećanja srčanih šupljina.

U nekim specijalizovanim hirurškim centrima, sada se izvodi rutinski robotska hirurgija prolapsa mitralne valvule “. Nije svaki pacijent kandidat za operaciju niti je svaki hirurg ekspert, dakle dobro se raspitajte! Prednost su uspešan i brz i lak oporavak.

Anatomija bikspidne aortne valvule

Bikuspidna aortna valvula (BAV) je urođeno oboljenje (prisutno na rođenju) i pojavljuje se u oko 2% populacije. Umesto uobičajeno prisutna tri listića ili kuspisa, bikuspodna aortna valvula ima samo dva listića.

Bez trećeg listića, valvula može:

Funkcionisati normalno: većina pacijenata
Biti previše uska (stenozirana)
Propuštati (regurgitacija)

Pacijentima sa aortnom manom će možda biti potrebna operacija ukoliko valvula postane suviše uska ili počne značajno da propušta krv. Mlađi pacijenti uobičajeno imaju aortnu valvulu koja propušta a ne stenoziranu.

Hirurgija

Jedina opcija za lečenje bikuspidne aortne valvule (ukoliko je potrebna) je hirurgija. Hirurgija je neophodna kada propuštanje valvule uzrokuje simptome kao što su kongestivna srčana slabost, angina ili sinkopa (nesvestice). U asimptomatskih bolesnika hirgija je indikovana ukoliko se ehokardiografijom ustanove znaci pogoršanja srčane funkcije.

Odluka rekonstrukcije aortne valvule donosi se uzimajući u obzir mogući rizik od neuspeha rekonstrukcije u odnosu na benefit izbegavanja neophodnosti trajnog uzimanja oralne antikoagulantne terapije.

Većina adolescenata i mlađih pacijenata su zabrinuti zbog hirurgije aortne valvule zbog toga što oni žele:

Žele da zadrže aktivan, normalan život, uključujući i bavljenje sportom, putovanja, trudnoću, itd.
Izbegnu upotrebu antikoagulantnih lekova, kao i lekova za snižavanje krvnog pritiska koje neki pacijenti nakon hirurgije valvule moraju da uzimaju
Preveniraju neophodnost hirurgije u budućnosti

Brojni su faktori koji determinišu koji hirurški tretman aortne valvule je optimalan:

Životna dob pacijenta
Očekivan životni vek
Ko-egzistirajuća medicinska stanja uključujući i valvularnu bolest, druge srčane bolesti ili ostala medicinska stanja
Rizik od hirurgije
Rizik od tromboembolizma (stvaranja krvnih ugrušaka)
Rizik od endokarditisa (infekcija srčane valvule)
Dugotrajnost valvule
Rizik od krvarenja usled dugotrajne upotrebe antikoagulantne terapije
Životni stil pacijenta i lično opredeljenje

Jednom kada je donešena odluka o neophodnosti hirurgije aortne valvule, na raspolaganju su brojne mogućnosti

Rekonstrukcija aortne valvule

Zamena aortne valvule
- Mehaničkom valvulom
- Biološkom valvulom
- Homograftom
- Ross-ovom procedurom (takođe se naziva i “Zamena” operacija)

Rekonstrukcija aortne valvule

Rekonstrukcija bikuspidne aortne valvule

Prednosti:

Sačuvana mišićna snaga i sačuvana prirodna anatomija srca
Smanjen rizik od infekcije
Smanjena potreba za doživotnom upotrebom oralnih antikoagulantnih lekova

Mane:

Ovaj tip hirurgije aortne valvule je tehnički komplikovan.
Rekonstrukcija aortne valvule je jedino opcija za valvulu koja propušta, a nikako za stenoziranu aortnu valvulu
Iako rekonstrukcija aortne valvule verovatno može trajati doživotno, kod nekih pacijentata može biti neophodna još jedna hirurška intervencija na valvuli u budućnosti.

Odluka o rekonstrukciji aortne valvule se donosi na osnovu odmeravanja rizika od neuspeha rekonstrukcije aortne valvule u odnosu na benefit izbegavanja neophodnosti doživotnog uzimanja oralne antikoagulantne terapije.

Zamena aortne valvule

Zamena aortne valvule mehaničkom valvulom

Prednosti:

Mehaničke valvule su veoma dugotrajne i dizajnirane da traju doživotno.
Re-operacija zbog propadanja mehaničke valvule je retkost, kao i re-operacija zbog urastanja tkiva u valvulu.

Mane:

S obzirom na to da je mehanička valvula sagrađena od veštačkog materijala neophodno je da pacijent doživotno uzima oralnu antikoagulantu terapiju. Antikoagulantni lekovi kao što su (varfarin, Acenocoumarol-Sintrom) usporavaju stvaranje krvnih ugrušaka. Antikoagulansi sprečavaju nastanak krvnog ugruška na zamenjenoj mehaničkoj valvuli, takođe sprečavaju nastanak infarkta srca ili šloga.
Neki pacijenti kod kojih je učinjena zamena aortne valvule mehaničkom prijavljuju povremeno buku od rada mehaničke valvule. To je zapravo zvuk otvaranja i zatvaranja lističa mehaničke valvule.

Zamena aortne valvule biološkom valvulom i homograft biološke valvule

Biološka valvula je napravljna od tkiva, ali one takođe mogu imati i neke veštačke delove koji daju čvrstinu valvuli i omogućavaju plasiranje.. Biološke valvule mogu bit napravljene od goveđeg tkiva, svinjskog tkiva (svinjski) ili tkiva perikarda ostalih vrsta.

Prednosti: Većina pacijenata kojima je načinjena zamena biološkom valvulom ne zahtevaju doživotnu upotrebu oralnih antiokoagulantnih lekova nakon hirurgije, osim ako nemaju neko drugo stanje (kao što je atrijalna fibrilacija) koje zahteva upotrebu ovih lekova.

Mane: Studije su pokazale da kod 40-ogodišnjeg pacijenta ove valvule imaju 50% šanse da potraju oko 15 godina ili duže, bez opadanja funkcije. Kod mlađih pacijenata, ove valvule neće potrajati toliko dugo, ali će ipak potrajati duže od ranijih
generacija bioloških proteza. Dugotrajnost današnjih valvula napravljenih od perikarda i homograftova je veoma slična.

Zamena valvule homograftom (takođe se naziva i alograft)

Homograft je aortna ili plućna valvula uzeta sa ljudskog srca donora, prezervirana, tretirana antibioticima, i zamrznuta pod sterilnim uslovima. Homograft može biti upotrebljen za zamenu bolesne aortne valvule ili se može upotrebiti za zamenu plućne valvule tokom Ross-ove procedure.

Prednost:

Homograftovi su idealni za zamenu aortne valvule, naročito ukoliko postoji i bolest korena aorte ili ukoliko je prisutan endocarditis (infekcija).
Homograft je bolja i sigurnija opcija za pacijente sa ozbiljnom infekcijom koje su prouzrokovale razaranje aortne valvule i korena i abscese. Ovo je naročito važno ukoiko je inficirana valvula prostetska valvula.
Homograft valula se dobro toleriše od strane primaoca jer je najsličnija prirodnoj valvuli.
Većina pacijenata kojima je načinjena zamena valvule homograftom ne zahtevaju doživotno uzimanje
antikoagulantne terapije nakon hirurgije, osim ako nemaju neko drugo stanje (poput atrijalne fibrilacije) koja zahteva
ove lekove.

Mane:

Dostupnost homograftova je osnovna mana. Takođe ovaj vid hirurške zamene valvule je prilično tehnički zahtevan. Očekivan vek homograft valvule je oko 15 do 20 godina. Poput bioloških valvula, homograft nije dugotrajan u mladih ljudi.

Ross-ova procedura

Ross-ova procedura se obično izvodi kod pacijenata mlađih od 40-50 godina koji žele da izbegnu neophodnost doživotnog uzimanja antikoagulantnih lekova nakon hirurgije. Tokom ove procedure pacijentova plućna valvula se odstrani i upotrebi za obolelu aortnu valvulu. Potom se plućna valvula zameni plućnim homogrftom.

Ross-ova operacija se ne izvodi kada je kontraindikuje operativni nalaz, ili kada plućn avalvula ne deluje očuvano tokom ehokardiogarfskog pregleda, ili prilikom inspekcije tokom same operacije.

Prednosti: Plućna valvula je anatomski veoma slična aortnoj valvuli i mogla bi biti idealna zamena za aortnu valvulu. Novi aortni autograft je živa valvula i nastaviće da raste sa pacijentom. Krv protiče kroz plućnu valvulu sa manjim pritiskom nego kroz aortnu valvulu, tako da homograft može trajati duže na poziciji plućne valvule sa desne strane. Rizik od tromboembolijskih komplikacija (krvni ugrušak, šlog) i rizik od infekcije valvule su veoma niski – niži nego bilo koja alternativna proteza. Hemodinamske performance čine Ross-ovu operaciju vrlo atraktivnom za sportiste.

Mane: Ross-ova operacija je tehnički zahtevna i traje duže, s obzirom na to da zahteva zamenu dve valvule. Zbog toga, ova procedura se preporučuje kod mladih ljudi koji će toleristi dugo trajanje operacije. Autograft plućne valvule je transplantiran sa plućnog krvotoka koji se odvija pod nižim pritiskom, na aortni sistem, koji je pod višim pritikom. Valvularni kuspisi (listići valvule) su dovoljno jaki da se odupru sistemskom pritisku, ali zid plućne arterije se dilatira kada se izloži sistemskom pritisku,
što ponekad uzrokuje propuštanje autografta. Rizik od neophodnosti reoperacije zbog propuštanja autografta je oko 10% u 10 godina nakon operacije. Ross-ova operacija nije preporučljiva u pacijenata sa oboljenjem kao što su Marfanov sindrom ili imaju
abnormalnu aortnu valvulu. Homograft plućne valvule na poziciji plućne valvule može takođe propasti; a najčešći razlog što propadne je to što postane stenotična. Rizik od neophodnosti reoperacije zbog propadanja homografta je oko 10% u 10 godina nakon operacije.“

Rizik od neophodnosti reoperacije zbog propuštanja autografta je oko 10% u 10 godina nakon operacije.

Ross-ova operacija nije preporučljiva u pacijenata sa oboljenjem kao što su Marfanov sindrom ili imaju abnormalnu aortnu valvulu. Homografst plućne valvule na poziciji plućne valvule može takođe propasti; a najčešći razlog što propadne je to što postane stenotična. Rizik od neophodnosti reoperacije zbog propadanja homografta je oko 10% u 10 godina nakon operacije.

References:

1) Aortic Valve Surgery in the Young Adult Patient, Gosta Pettersson, MD, Cardiovascular & Thoracic Surgery, Miller Family Heart & Vascular Institute

2) CTSNet Wiki Notes: Aortic valve disease

Aortna stenoza

Stenoza aortne valvule je uobičajeno posledica krutoti, fuzije , nefleksibilnosti listića valvule koji limitiraju ili blokiraju protok krvi. Stenoza aortne valvule se pojavljuje kada se kalcijumski depoziti natalože na listiće aortne valvule, onemogućavajući njihovu pokretljivost. Stenoza može da se pojavi na normalnoj (koja ima tri listića) ili bikuspidnoj (valvuli koju čine dva listića) aortnoj valvuli.

Značajna aortna stenoza pojavljuje se kada se aortna valvula ne otvara adekvatno. To uzrokuje da tvoje srce radi napornije kako bi pumpalo krv kroz tvoje telo. Vremenom srčani mišić slabi. Ovo može uticati na tvoje celokupno zdravstveno stanje i onemogućiti ti da obavljaš uobičajene dnevne aktivnosti. Ukoliko se ne tretira značajna tesna aortna stenoza je veoma ozbiljno, životno ugrožavajuće stanje, koje vodi slabljenju srčane funkcije i povećati rizik od nagle srčane smrti.

Top «

Uzroci

Tesna aortna stenoza se obično ne može sprečiti i može biti povezana sa godinama života, Severe aortic stenosis is often not preventable and may be related to age; taloženja kalcijumskih depozita na aortnu valvulu (stenoze) koji uzrokuje suženje; zračna terapija, lekovi; istorija reumatske groznice; ili visok holesterol.

Top «

Simptomi

Znaci i simptomi tesne aortne stenoze su:

Bol u grudima ili stezanje
Osećaj slabosti ili slabost pri aktivnosti
Vrtoglavica
Nesvestica
Nedostatak daha
Osećaj lupanja srca
Srčani šum

Top «

Treatman

Paciienti bez simptoma mogu biti praćeni do momenta kada se simptomi razviju. Pacijenti sa umerenom aortnom stenozom ne zahtevaju tretman ili restristrikciju aktivnosti. Tesna aortna stenoza kod starijih ljudi se najboje tretira zamenom aortne valvule biološkom valvulom poreklom od svinje (svinjskom) ili goveđom. Bioproteze su kraćeg veka u odnosu na mehaničke proteze ali je njihova prednost što ne zahtevaju doživtnu upotrebu antikoagulantnih lekova radi prevencije stvaranja krvnih ugrušaka na površini valvule. Bioproteze ne traju dugo koliko i mehaničke ali imaju druge prednosti koje ih čine prihvatljivom alternativom kod starijih.

U visoko rizičnih pacijenata nove procedure, Trans catheter aortic valve implantation – (TAVI), može biti opcija. U pacijenata sa nižim rizikom, ova procedura nije indikovana. Druge procedure, balonska valvuloplastika (kateter s balonom postavi se usred valvule pa se balon naduva in a taj način proširi suženo aortno ušće) ima samo minimalno (privremen) benefit i udružena je sa visokim rizikom i komplikacijama, te nije preporučljiva za većinu pacijenata.

Električna osovina srca (srčana osovina) je pravac kojim teče struja tokom depolarizacije srca. QRS kompleks koji predstavlja depolarizaciju komora se koristi za određivanje električne osovine srca. Uobičajeno je da vektor koji predstavlja srčanu osovinu potiče iz AV čvora, gde se inicira aktivacija ventrikula (komora), i širi dalje duž leve komore (jer leva komora dominira u svojoj masi i procesu depolarizacije komora).

Mnogi faktori utiču na električnu osovinu srca kao što su:

Anatomski faktori:
- Abnormalni anatomiski položaj srca u grudnoj duplji (dekstrokardija)
- Abnormalna anatomija grudnog koša
- Abnormala pozicija dijafragme (kao kod gojaznih, u trudnoći, ukoliko je prisutan ascites)
Kardiopulmonarna patologija:
- Raniji infarct miokarda
- Skorašnja ishemija
- Plućna tromboembolija
- Obstruktivna bolest pluća
- Hipertrofija miokarda
- Dilatativna kardiomiopatija
- Smetnje provođenja
- Drugi faktori

Normalna električna osovina srca postavljena je između -30 do +90 stepeni u odnosu na horizontalnu ravan.

ekg novi sad

DEVIJACIJA ELEKTRIČNE OSE U DESNO (90 do 180 stepeni u odnosu na horizontalnu ravan).

Normalan nalaz kod dece i visokih mršavih odraslih
Hronična bolest pluća
Plućna hipertenzija
Hipertrofija desne komore
Plućna embolija
WPW sindrom
Levi zadnji hemiblok
ASD
VSD
Anterolateralni infarkt miokarda

ekg novi sad

DEVIJACIJA ELEKTRIČNE OSE U LEVO

hipertofija miokarda leve komre
gojaznost
Q zubac od inferiornog infarkta miokarda
Emfizem
Hiperkalijemija
WPW sindrom
trikuspidna atrezija
ostium primum ASD

Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu, ili nas uživo posetite na ovoj lokaciji.

Perikard

Perikard se sastoji od dvoslojne kese koja okružuje srce i velike krvne sudove koji ulaze i izlaze iz srca. Perikard drži i štiti srce u grudnoj duplji. Perikard sadrži manju količinu tečnosti koja okružuje srce i ponaša se kao lubrikant.

Perikardni izliv (effusio pericardii)

Perikardni izliv je naziv za veću količinu tečnosti koja se nakuplja u perikardu. Kada se taj process odvija duži period, perikard se postepeno isteže, ali ako se tečnost u perikardu nakuplja naglo, kao nakon povrede, nastaje kompresija srca tečnošću (onemogućen je povratak krvi u srce). Što manje krvi ulazi, to manje i izlazi iz srca, uzrokujući u krajnjem lošu pumpnu funkciju srca i pad krvnog pritiska. Ukoliko se hitno ne interveniše može nastupiti smrtni ishod. Ovo stanje se naziva tamponada srca i životno je ugrožavajuće stanje ukoliko se odmah ne reaguje.

Simptomi perikardnog izliva

Nedostatak daha (dispneja)
Nedostatak daha pri ležećem položaju (ortopneja)
Bol u grudima, uobičajeno iza sternum ili sa leve strane grudnog koša
Kašalj
Bolno disanje, naročito pri udahu ili u ležećem položaju
Vrtoglavica
Subfebrilnost
Ubrzana srčana frekvenca
Slabost i malaksalost

Moguće je nakupljanje veće količine perikardne tečnosti, a da nisu prisutni simptomi i znakovi bolesti, naročito ukoliko se tečnost nakupljala postepeno. Ovo se najčešće dešava ukoliko je uzrok nakuplljanja perikardne tečnosti kancer ili hronični inflamatorni proces, kao što je reumatoidni artritis.

Perikarditis

Perikarditis je zapaljenje perikarda. Perikard se sastoji od unutrašnje i spoljašnje ovojnice između kojih se nalazi manja količina tečnosti koja se ponaša kao lubrikant. Kada dođe do zapaljenja perikarda, dolazi do povećanja količine tečnosti između dva perikardna lista. Ova tečnost pritiska srce i onemogućava normalnu srčanu akciju.

Uzroci perikarditisa

Perikarditis može nastati zbog:

a virusne, bakterijske i gljivične infekcije
srčanog udara
širenjem kancera iz pluća, dojke ili krvi
tokom zračne terapije
povreda tokom hirurškog lečenja

Ponekad se javlja u sklopu drugih oboljenja kao što je reumatoidni artritis, lupus i bubrežna slabost.

Simptomi perikarditisa

Bol u grudima je čest, naročito iza grudne kosti. Ponekad se ovaj bol širi u vrat i levo rame. Bol uzrokovan perikarditisom je oštar, probadajući. Bol se može pogoršavati pri dubokom udahu. Ređe je bol tup. Povišena telesna temperature je takođe često prisutna. Pacijenti sa perikarditisom se osećaju bolesno za razliku od onih koji imaju anginozne tegobe.

Tretman perikarditisa

Lekovi protiv bolova i antiinflamatorni lekovi se daju da smanje tegobe. Antibiotici se propisuju u slučaju bakterijske infekcije. Ukoliko perikardna tečnost ozbiljno ometa srčanu akciju neophodna je perikardiocenteza (evakuacija perikarnde tečnosti iglom, retko je neophodna hirurška drenaža perikarda).

Akutni inflamatorni perikarditis uobičajeno traje jednu do tri nedelje i ne izaziva dalje veći problem. Oko 20% pacijenata sa perikarditisom imaju relaps bolest (vraćanje) unutar prvih mesec dana ili retko unutar više godina.
Ponekad hronična forma perikarditisa može da pređe u “konstriktivni perikarditis”. Perikard postaje zadebljao i krut i značajno ometa srčanu pumpnu funkciju. Kako je narušeno vraćanje krvi u srce, srčana funkcija postaje vremenom slabija sa razvojem simtoma srčane slabosti:
• Edem,
• Nedostatak daha
• Bol
Kada se to stanje ispolji, jedini tretman je “perikardiektomija”, hirurško uklanjanje dela ili većine perikarda sa površine srca.

SRČANA SLABOST

Srčana slabost nastaje kada srce ne pumpa onoliko krvi koliko je potrebno organizmu. Glavna uloga srca je da omogući cirkulaciju krvi, koja nosi kiseonik i hranljive materije kroz telo, uključujući i srce.

Najčešći razlozi srčane slabosti su bolest koronarnih arteija, hipertenzija, bolest srčanih valvula i mnogi drugi razlozi.

U zavisnosti koji deo srca je zahvaćen, narušena pumpna funkcija srca može izazvati zadržavanje tečnosti u plućima i nedostatak daha ili zadržavanje tečnosti u drugim delovima tela (periferni edemi). Srčana slabost uzrokuje brzo zamaranje i smanjenje mogućnosti obavljanja aktivnosti koje je pacijent ranije sa lakoćom obavljao.

Najčešći razlog srčane slabosti je koronarna bolest.

Ukoliko je srčana slabost posledica trajnog oštećenja srčanog mišića prebolelim infarktom, povećanje dotoka krvi možda neće poboljšati srčanu funkciju. Međutim u slučaju srčane slabosti izazvane infarktom miokarda kada je deo srčanog mišića samo “zamrznut” (nije trajno oštećen) povećanje dotoka krvi može poboljšati pumpnu funkciju srca.

Srčana slabost može biti uzrokovana nekim od brojnih faktora. Šta god da je uzrok, izazvaće nesposobnost srca
da obezbedi dovoljan protok krvi kroz telo koliko je organizmu potrebno.

Klasifikacija srčane slabosti

“NYHA klasifikacija”:

Klasa	Simptomi
Klasa I (blaga)	Bez limitacije u fizičkoj aktivnosti. Uobičajena aktivnost ne uzrokuje neopravdan umor, palpitacije ili dispneju (nedostatak daha).
Klasa II (blaga)	Blago ograničenje u fizičkoj aktivnosti. U miru bez tegoba, ali uobičajena fizička aktivnost uzrokuje umor, palpitacije i dispneju.
Klasa III (umerena)	Značajnije ograničenje u fizičkoj aktivnosti. Bez tegoba u miru, ali manje od uobičajenih aktivnosti izazivaju umor, palpitacije i dispneju.
Klasa IV (teška)	Nemogućnost obavljanja bilo koje fizičke aktivnosti bez napora. Simptomi srčane insuficijencije prisutni su i u miru. Pri pokušaju bilo koje fizičkog naprezanja simptomi se pogoršavaju.

Simptomi srčane slabosti

Simptomi

Sve je u vezi sa zadržavanjem tečnosti

Kako slabi pumpna funkcija srca narušen je i protok krvi kroz telo. Tvoji bubrezi pokušaće da to kompenzuju zadržavanjem vode, što će u krajnjem uzrokovati kongestiju:

U plućima nakupljanje tečnosti izazvaće nedostatak daha, naročito u ležećem položaju
Otok zglobova i donjih ekstremiteta
Dobijanje na težini

Narušena pumpna funkcija srca onemogućava dovoljni priliv krvi u druge organe, samim tim nedovoljan je priliv energije organima za njihov nesmetan rad . Ovo uzrokuje:

smanjen kapacitet fizičkog naprezanja
lako zamaranje
vrtoglavica
gubitak apetita

Anemija

Pacijenti sa srčanom slabošću mogu imati udruženo i problem sa anemijom. Anemija sama po sebi može uzrokovati simptome poput nedostatka daha, slabosti, malaksalosti, slično kao i srčana slabost. Niži hemoglobin ograničava količinu kiseonika koja se doprema telu, što dodatno povećava srčani rad. Kako srčana slabost progredira, tako se anemija povećava, a sa druge strane ozbiljna anemija bilo kod drugog uzroka može pogoršati simptome ranije prisutne srčane slabosti. Zbog ove povezanosti , tretman anemije je od velikog značaja u lečenju srčane slabosti.

Dva leka, eritropoetin i darbepoetin alfa, stimulišu rast i produkciju crvenih krvnih zrnaca u kostnoj srži. Ovi lekovi se daju svakih 1-4 nedelje. Ovi lekovi mogu pomoći ljudima sa srčanom slabošću da koriguju svoju anemiju. Ozbiljna anemija može se lečiti i vitaminima i transfuzijom krvi.

Uzroci srčane slabosti

Bolest koronarnih arteija (CAD)

Bolest koronarnih arterija je najčešći uzrok srčane slabosti u SAD-u. Koronarna bolest uzrokuje obstrukciju koja onemogućava protok krvi kroz koronarku, a samim tim nedostatak kiseonika koji je neophodan srcu. Faktori rizika za razvoj koronarne bolesti su: pušenje, visok holesterol, hipertenzija, i dijabetes.

Hipertenzija

Više je poznata kao povišen krvni pritisak. Ovo stanje je moguće lečiti i jednostavno se dijagnostikuje meračem krvnog pritiska i stetoskopom. Veliki broj pacijenata nema simptome bolesti. Povišen krvni pritisak je takođe faktor rizika za razvoj šloga,
koronarne bolesti, periferne vaskularne bolesti i bubrežne slabosti.

Bolest srčanih valvula

Bolest srčanih valvula je stanje koje se pojavljuje kada su srčane valvule ili suviše sužene ili insuficijentne.

Kardiomiopatija

Bolest srčanog mišića izazvana nizom drugih bolesti:

Dijabetes
Gojaznost i Metabolički Sindrom
Alkohol, ili druge zloupotrebe
Neuzimanje predložene medikamentne terapije
Uzimanje velike količine soli u svakodnevnoj ishrani
Aritmije

Dijagnostika u srčanoj slabosti

Doktori obično posumnjaju na prisutnu srčanu slabost kod pacijenta na osnovu simptoma. Postavljanje dijagnoze
vrši se na osnovu rezultata fizičkog pregleda, koju uključuje nalaz slabo punjenog i ubrzanog pulsa, nižim
vrednostima krvnog pritiska, prisutnim srčanim šumovima i nagomilavanjem tečnosti u plućima (moguće čuti
stetoskopom), nabrekle vene na vratu, uvećana jetra, otoci na donjim ekstremitietima i otoci trbuha. Na RTG srca i
pluća uočava se uvećanje srčane senke i nakuplajnje tečnosti u plućima.. Na RTG srca i pluća uočava se uvećanje srčane senke i nakuplajnje tečnosti u plućima.

Elektrokardiogram(EKG) se uvek uradi kako bi se ustanovilo da li je srčani ritam normalan, da li su zidovi srca zadebljali i da li je pacijent preboleo srčani infarkt.

Ehokardiografija (EHO), je jedan od najboljih pregleda kojim se može ustanoviti funkcija srčanog mišića, uključujući njegovu pumpnu funkciju, kao i procenu srčanih valvula. Ehokardiografija može ukazati na sledeće:

Da li je debljina srčanog mišića normalna i da li se normalno kreće
Da li srčane valvule funkcionišu normalno
Da li je kontraktilnost srčanog mišića očuvana
Da li se neki deo srčanog mišića kreće neuobičajeno

4d eho novi sad

Ehokardiografija može pomoći u detekciji srčane slabosti, prisutnoj sistolnoj i/ili dijastolnoj disfunkciji, omogućavajući lekaru da proceni debljinu srčanog mišića, njegovu kontraktilnu funkciju i istisnu frakciju leve komore.

Kateterizacija srca podrazumeva postavljanje katatera u srčane šupljine kako bi se ustanovili pritisci i protoci, a sa ciljem otkrivanja funkcije srca kao pumpe. U drugom testu -koronarografiji, kateter se postavlja u koronarne arterije kako bi se otkrila suženja na srčanim krvnih sudovima koja mogu biti odgovorna za prisutnu srčanu slabost. Nekada su potrebna oba navedena pregleda za otkrivanje srčane slabosti.

Newer Posts

Simptomi i znaci prolapsa mitralne valvule

Dijagnoza

Tretman prolapsa mitralne valvule

Šta je indikacija za hiruršku korekciju regurgitacije mitralne valvule ?

Koje su šanse da se mitralna regurgitacija koriguje ?

Koji je rizik od hirurgije mitralne valvule?

Kolika je trajnost korekcije mitralne valvule?

Zašto je važno obaviti operaciju mitralne valvule u centru sa velikim iskustvom?

Prednosti korekcije mitralne valvule

Anatomija bikspidne aortne valvule

Hirurgija

Rekonstrukcija aortne valvule

Rekonstrukcija bikuspidne aortne valvule

Zamena aortne valvule

Zamena aortne valvule mehaničkom valvulom

Zamena aortne valvule biološkom valvulom i homograft biološke valvule

Zamena valvule homograftom (takođe se naziva i alograft)

Ross-ova procedura

Aortna stenoza

Uzroci

Simptomi

Treatman

Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu, ili nas uživo posetite na ovoj lokaciji.

Perikard

Perikardni izliv (effusio pericardii)

Simptomi perikardnog izliva

Perikarditis

Uzroci perikarditisa

Simptomi perikarditisa

Tretman perikarditisa

SRČANA SLABOST

Klasifikacija srčane slabosti

Simptomi srčane slabosti

Sve je u vezi sa zadržavanjem tečnosti

Anemija

Uzroci srčane slabosti

Dijagnostika u srčanoj slabosti

Kontakt

Naše oblasti

Newsletter