Cistične promene dojke predstavljaju ograničene šupljine u dojci ispunjene tečnošću. Nastaju usled nemogućnosti pražnjena tečnosti unutar žlezdanog tkiva dojke. Javljaju se najčešće kod žena mlađih od 50 godina, ali mogu nastati kod žena svih dobi. 

Prisustvo cističnih promena u dojci obično ne dovodi do simptoma. Ciste nešto većih dimenzija (makrociste) mogu dovesti do osećaja nelagode, bola u određenom području dojke pred menstrualni ciklus i/ili pojave “čvorića” u dojci.

Dijagnoza

Dijagnoza cističnih promena dojke postavlja se ultrazvučnim pregledom dojki. Ova metoda je neinvazivna, bez ikakvih štetnih efekata. Ne postoje kontraindikacije za ultrasonografski pregled dojke. Ukoliko napipate neravninu, otvrdlinu ili čvorić u dojci koji ne prolazi ni nakon jednog do dva ciklusa, ukoliko se čvorić uvećava, kao i ukoliko se jave promene na koži dojke, potrebno je javiti se svom lekaru. Vaš lekar može tada tražiti dodatne radiološke pretrage. Metoda izbora za karakterizaciju cističnih promena dojke je ultrazvučni pregled odjke.

Cistične promene dojke su promene benignog (dobroćudnog) karaktera

U odnosu na veličinu cista mogu biti mikrocistične i makrocistične promene što se verifikuje ultrazvučnim pregledom. U odnosu na sadržaj unutar ciste, razlikujemo proste ciste, koje su ispunjene bistrom tečnošću i kompleksne koje su ispunjene zamućenom ili delom hemoragičnom tečnošću, što se takođe utvrđuje ultrazvučnim pregledom.

Nakon ultrazvučnog pregleda dojki, ukoliko se utvrdi da se radi o benignim, citičnim promenama dojke, terapija u najvećem broju slučajeva nije potrebna. U slučaju postojanja cistične promene većih dimenzija, ukoliko osećate jaču nelagodnost ili bolnost dojki, može se primeniti terapija u vidu punkcije ciste dojke tankom iglom, te aspiracija sadržaja, što dovodi do pražnejnja ciste, te prestanka simptoma. U slučajevima pojave upalnih promena ciste, koja se manifestuje jačim bolom i regionalnim crvenilom kože, Vaš lekar Vam može prepisati terapiju u vidu određenih lekova za saniranje infekcije.

Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu. Uživo nas možete posetiti na ovoj lokaciji.

Diabetes mellitus ili šećerna bolest je hronična, progresivna bolest koja nastaje zbog apsolutnog ili relativnog deficita sekrecije insulina (hormona koji se stvara u pankreasu) i rezistencije na dejstvo insulina. Dijabetes se karakteriše hroničnom hiperglikemijom odnosno trajno povišenim nivoom šećera u krvi.

Simptomi dijabetesa

Najčešći simptomi koji prate ovu bolest su:

• pojačano žeđanje i suvoća usta,
• učestalo mokrenje,
• povećana potreba za hranom i čest osećaj gladi,
• neobjašnjiv gubitak telesne mase,
• slabost, malaksalost, umor,
• svrab po koži, česte infekcije…

Dijabetes je bolest koja retko kada ide sama, obično je udružena sa drugim komorbiditetima poput gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, povišenih masnoća u krvi.

To je bolest savremenog doba koja pored zdravstvenog postaje sve više ekonomski i socijalni problem zbog velikog broja obolelih. Prema poslednjim podacima u Srbiji ima oko 770 000 obolelih. Vezuje se za moderan način života koji podrazumeva nepravilnu ishranu, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, stres.

Postavljanje dijagnoze dijabetesa

Često se dešava da pacijenti zbog nedostatka simptoma ili neprepoznavanja istih, duži niz godina imaju dijabetes, a da i ne znaju to. Sama dijagnoza dijabetesa je laka, ali je neophodno motivisati pacijente da bar jednom godišnje rade laboratorijske analize preventivno u okviru sistematskih pregleda. Pacijenti bi posebno trebalo da se kontrolišu ako su stariji od 40 godina ili imaju neki od poznatih faktora rizika poput povišenog krvnog pritiska, povišenih masnoća u krvi, gojaznosti, pušenja.

Dijagnoza diabetesa se postavlja merenjem nivoa šećera u krvi:
● ako kod osobe koje nema nikakve simptome u dva različita merenja izmerimo glikemiju našte koja je veća ili jednaka od 7 mmol/l,
● ukoliko kod osobe sa simptomima diabetesa izmerimo vrednost glikemije veću od 11mmol/l bilo kada tokom dana,
● kada je vrednost glikoziliranog HbA1c jednaka ili veća od 6,5%.
Posebnu kategoriju čine osobe koje imaju glikemiju sa vrednostima između
5,6-7,0 mmol/l. Kod njih se radi dalje dijagnostike primenjuje oralni glukoza tolerans test (OGTT sa 75g glukoze).

Od čega zavisi odabir terapije za dijabetes?

U postavljanju dijagnoze dijabetesa važno je prepoznati tip dijabetesa, jer je to izuzetno važno za dalje lečenje pacijenta. Kada se radi o diabetesu tip I odmah se uvodi insulinska terapija. Ukoliko se radi o diabetesu tip II u lečenju možemo koristiti različite terapijske modalitete.

Onog trenutka kada se postavi dijagnoza diabetesa važno je da pacijent prihvati i primenjuje zdrave stilove života i da dobije odgovarajuću terapiju. Lečenje diabetesa zahteva individualan pristup prema svakom pacijentu uz procenu njegovih ličnih faktora rizika i pridruženih komorbiditeta. Samo tako postiže se dobra kontrola bolesti i zadovoljavajuća glikoregulacija. Sve to ima za cilj da kod pacijenata spreči nastanak mikrovaskularnih i makrovaskularnih komplikacija i poboljša kvalitet života.

Kada se javiti na pregled kod lekara ?

Preporuka je da ukoliko nemate simptome jednom godišnje uradite kompletne laboratorijske analize i pregled kod lekara. Lekar će na osnovu uzete anamneze, fizikalnog pregleda, analize Vaših laboratorijskih nalaza i faktora rizika steći uvid u Vaše zdravstveno stanje i proceniti rizik za nastanak bolesti. Dobićete savet i preporuke za dalje lečenje ukoliko je neophodno.

Ako imate dijabetes i koristite terapiju preporuka je da se na pregled javljate svakih 3-6 meseci sa nalazima HbA1c i kompletne laboratorije. Ovo je potrebno kako bi se pratilo da li je Vaš diabetes dobro regulisan i kako bi se blagovremeno korigovala Vaša terapija.

Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu. Uživo nas možete posetiti na ovoj lokaciji.