Diabetes mellitus ili šećerna bolest je hronična, progresivna bolest koja nastaje zbog apsolutnog ili relativnog deficita sekrecije insulina (hormona koji se stvara u pankreasu) i rezistencije na dejstvo insulina. Dijabetes se karakteriše hroničnom hiperglikemijom odnosno trajno povišenim nivoom šećera u krvi.
Simptomi dijabetesa
Najčešći simptomi koji prate ovu bolest su:
- pojačano žeđanje i suvoća usta,
- učestalo mokrenje,
- povećana potreba za hranom i čest osećaj gladi,
- neobjašnjiv gubitak telesne mase,
- slabost, malaksalost, umor,
- svrab po koži, česte infekcije…
Dijabetes je bolest koja retko kada ide sama, obično je udružena sa drugim komorbiditetima poput gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, povišenih masnoća u krvi.
To je bolest savremenog doba koja pored zdravstvenog postaje sve više ekonomski i socijalni problem zbog velikog broja obolelih. Prema poslednjim podacima u Srbiji ima oko 770 000 obolelih. Vezuje se za moderan način života koji podrazumeva nepravilnu ishranu, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, stres.
Postavljanje dijagnoze dijabetesa
Često se dešava da pacijenti zbog nedostatka simptoma ili neprepoznavanja istih, duži niz godina imaju dijabetes, a da i ne znaju to. Sama dijagnoza dijabetesa je laka, ali je neophodno motivisati pacijente da bar jednom godišnje rade laboratorijske analize preventivno u okviru sistematskih pregleda. Pacijenti bi posebno trebalo da se kontrolišu ako su stariji od 40 godina ili imaju neki od poznatih faktora rizika poput povišenog krvnog pritiska, povišenih masnoća u krvi, gojaznosti, pušenja.
Dijagnoza diabetesa se postavlja merenjem nivoa šećera u krvi:
● ako kod osobe koje nema nikakve simptome u dva različita merenja izmerimo glikemiju našte koja je veća ili jednaka od 7 mmol/l,
● ukoliko kod osobe sa simptomima diabetesa izmerimo vrednost glikemije veću od 11mmol/l bilo kada tokom dana,
● kada je vrednost glikoziliranog HbA1c jednaka ili veća od 6,5%.
Posebnu kategoriju čine osobe koje imaju glikemiju sa vrednostima između
5,6-7,0 mmol/l. Kod njih se radi dalje dijagnostike primenjuje oralni glukoza tolerans test (OGTT sa 75g glukoze).
Od čega zavisi odabir terapije za dijabetes?
U postavljanju dijagnoze dijabetesa važno je prepoznati tip dijabetesa, jer je to izuzetno važno za dalje lečenje pacijenta. Kada se radi o diabetesu tip I odmah se uvodi insulinska terapija. Ukoliko se radi o diabetesu tip II u lečenju možemo koristiti različite terapijske modalitete.
Onog trenutka kada se postavi dijagnoza diabetesa važno je da pacijent prihvati i primenjuje zdrave stilove života i da dobije odgovarajuću terapiju. Lečenje diabetesa zahteva individualan pristup prema svakom pacijentu uz procenu njegovih ličnih faktora rizika i pridruženih komorbiditeta. Samo tako postiže se dobra kontrola bolesti i zadovoljavajuća glikoregulacija. Sve to ima za cilj da kod pacijenata spreči nastanak mikrovaskularnih i makrovaskularnih komplikacija i poboljša kvalitet života.
Kada se javiti na pregled kod lekara ?
Preporuka je da ukoliko nemate simptome jednom godišnje uradite kompletne laboratorijske analize i pregled kod lekara. Lekar će na osnovu uzete anamneze, fizikalnog pregleda, analize Vaših laboratorijskih nalaza i faktora rizika steći uvid u Vaše zdravstveno stanje i proceniti rizik za nastanak bolesti. Dobićete savet i preporuke za dalje lečenje ukoliko je neophodno.
Ako imate dijabetes i koristite terapiju preporuka je da se na pregled javljate svakih 3-6 meseci sa nalazima HbA1c i kompletne laboratorije. Ovo je potrebno kako bi se pratilo da li je Vaš diabetes dobro regulisan i kako bi se blagovremeno korigovala Vaša terapija.
