Spavanje je prirodno stanje umanjene budnosti, koje karakteriše smanjeno reagovanje na spoljašne draži. To nije obično “isključivanje” iz budnog stanja. Tokom spavanja odigravaju se brojni procesi u našem organizmu koji su neophodni za oporavak organizma i očuvanje zdravlja.
Bez spavanja čovek ne može biti zdrav, a potpuno odsustvo spavanja tokom više dana može dovesti do smrti. Osim vremena koje čovek provede u spavanju važan je i kvalitet sna kao i vreme kada spava. Tokom života neophodna dužina spavanja se skraćuje. Odraslom čoveku je potrebo 7-9 sati spavanja. Spavanje tokom dana nije istog kvaliteta kao spavanje preko noći.
Šta mogu učiniti za dobar san?
Postoje pravila zdravog spavanja koja se zajedničnim imenom nazivaju higijena spavanja. Ako poštujemo ova pravila imaćemo bolji i kvalitetniji san, a time i bolje zdravlje.
Pravila za dobar san:
- uvek odlazite na spavanje u približno isto vreme
- spavajte u udobnom krevetu sa čistom posteljinom u prostoriji koja je dobro provetrena, zamračena, čija je temperatura za par stepeni niža u odnosu na prostoriju u kojoj sprovodite dnevne aktivnosti
- televizoru i kompjuteru nije mesto u spavaćoj sobi pola sata pre odlaska na spavanje prestanite da koristie tzv. izvore plavog svetla (kompjuter, tablet, mobilni telefon)
- najmanje dva sata pre odlaska na spavanje ne konzumirajte hranu
- alkohol i sedativi loše utiču na kavalitet spavanja zbog čega se savetuje da ih izbegavate
Poremećaji spavanja
Postoji veliki broj poremećaja spavanja. U ordinaciji Limana dr Darko Tasić sa našim timom pulmologa se bavi sa samo jednim od njih a to je Opstruktivna Sleep apnea ili prekidi disanja u toku spavanja. To je poremećaj spavanja u kome u toku sna dolazi do naglog prekida disanja što uslovljava pad nivoa kiseonika u krvi i „buđenje mozga ulsled gušenja“ zbog čega osoba odjednom počinje duboko da diše kako bi normalizovala nivo kiseonika u krvi. Ovo se ponavlja više puta tokom noći.
Posledica ovakvih promena je da se ne postiže dovoljno dubok i kvalitetan san sa jedne strane, a sa druge strane ponavljano snižavanje nivoa kiseonika u krvi uvodi organizam u stanje hroničnog stresa zbog čega hormoni stresa postaju dominatni u organizmu. Ukoliko ovo dugo traje narušava se ravnoteža u organizmu i razvija bolest.
Postoje dve osnovne vrste sleep apnee: opstruktivna i centralna.
Opstruktivna sleep apnea nastaje na sledeći način. Tokom spavanja dolazi do opuštanja svih mišića pa i mišića vrata, nepca i ždrela koji gornje disajne puteve drže otvorenim. Usled genetskih faktora, gojaznosti i nekih bolesti sinusa i ždrela (grka) može doći do potpunog zatvaranja gornjih disajnih puteva i prestanka disanja. U toj situaciji osoba hrče, davi se ili potuno prestaje da diše, što dovodi do smanjenja kvaliteta sna.
Centralna sleep apnea nastaje kao posledica prestanka aktivnosti centra za disanje koji se nalazi u mozgu zbog čega mišići koji omogućavaju disanje ne dobijaju signal za aktivaciju i „prestaju da rade“ što za posedicu ima prestanak disanja.
Faktori rizika za nastanak Sleep apnee
- gojaznost
- širok i kratak vrat
- urođeno slab ili sužen gornji disajni put, uvećani krajnici
- muški pol (muškarci 2-3 puta češće boluju od žena)
- starije životno doba (sleep apnea se češće javlja kod osoba srednje i starije životne dobi, sa starnjem rizik od razvoja sleep apnee se povećava)
- postojanje sleep apnee u bliskih rođaka
- upotreba: alkohola, sedativa, miorelaksanata
- pušenje
- hronični otok sluznice nosa
- neka oboljenja kao srčana slabost, šećerna bolest tip 2 (dijabetes melitus), prethodni šlog (infarkt mozga), bronhijalna astma.
Simptomi Sleep apnee
- glasno hrkanje
- prekidi disanja u toku spavanja ili čudno disanje „kao da se osoba bori da udahne“ (ovaj simptom obično uoče osobe iz najbliže okoline obolelog)
- buđenje sa osećajem suvih usta
- jutarnje glavobolje
- san nije okrepljujući (osoba se budi umorna, kao da nije spavala ili čak i umornija nego pre spavanja)
- smanjena koncentracija i mentalne teškoće u obavljanju uobičajenih zadataka
- povećana razdražljivost
- nagle promene raspoloženja
- izražena dnevna pospanost (osoba lako zaspe dok gleda TV, čita novine, knjigu….)
Ne javljaju se svi simptomi kod jedne osobe. Oni mogu biti prisutni u različitim kombinacijama i različitog stepena izraženosti.
Da li je hrkanje bolest?
Hrkanje samo po sebi je neprijatan zvučni fenomen koji se javlja tokom spavanja. Ne označava uvek bolest. Ukoliko se javlja povremeno, nije previše glasno i rpaćeno drugim simptomima sleep apnee najverovatnije se ne radi o bolesti već o fenomenu koji više smeta osobi koja spava sa hrkačem u odnosu na samo osobu koja hrče. Ukoliko imate i najmanju sumnju da je hrkanje kod vas pojava koja može biti patološka javite se stručnjaku koji će na pravi način proceniti da li je u vašem slučaju hrkanje bolest.
U slučaju dileme uvek se možete obratiti za savet stručnjacima, pulmolozima koji imaju velikio kliničko iskustvo (internista-pulmolog dr Darko Tasić, plumolog-alergolog dr Violeta Kolarov, prim. dr Jadranka Trobok, pulmolog dr Zoran Marković) koji će u ordinacije Limana sprovesti potrebna ispitivanja kako bi se potvrdila ili osporila dijagnoza sleep apnee.
Posledice nelečene Sleep apnee:
- dnevna pospanost i smanjena koncentracija. Pospanost je nekada toliko izražena da osoba zaspe u toku razgovora ili pri obavljanju uobičajenih dnevnih aktivnosti. Osobe sa sleep apneeom imaju veći rizik da izazovu saobraćajnu nesreću ili dožive nezgodu na poslu (posebno ukoliko rade sa opasnim uređajima)
- kardiovaskularna oboljenja (povišen krvni pritisak , infakrt srca, šlog, nepravilan srčani rad)
- insulinska rezistencija i šećerna bolest tip 2
- oštećenje funkcije jetre po tipu nealkoholne masne jetre
- glasno grkanje, poremećaj raspoloženja i iritabilnost mogu negativno da utiču na socijalni život pacijenta
Kako se postavlja dijagnoza Sleep apnee?
Kada posumnjate na postojanje prekida disanja u toku spavanja važno je da se obratite stručjnaku koji ima dovoljno znanja iz ove oblasti. U ordinaciji Limana rade pulmolozi koji su svoje veliko kliničko iskustvo stekli radeći u Instuitutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici. Razgovorom, pregledom i popunjavanjem različitih upitnika pulmolog dr Darko Tasić ili pulmolog-alergolog dr Violeta Kolarov ili pulmolog dr Jadranka Trobok ili pulmolog dr Zoran Marković će u Internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana proceniti kolika je verovatnoća da imate sleep apneu.
Ukoliko lekar smatra da imate umeren ili visok rizik za postojanje sleep apnee savetovaće vam da uradite respiratornu poligrafiju. Kada se potvrdi dijagnoza savetuje se dalje lečenje. U slučaju da prilikom pregleda regisrruju ozbiljni proremećaji disanja tokom spavanja ili pacijent ima ozbiljne pridružene bolesti vaš lekar će vam savetovati da uradite polisomnografiju.
Respiratorna poligrafija
Je neinvazivna metoda ispitivanja spavanja kojom se tokom cele noći uz pomoć malog uređaja tokom spavanja kod ispitanika meri protok vazduha kroz disajne puteve, stepen zasićenosti krvi kiseonikom (saturacija), puls i pokreti grudnog koša. Sprovodi se ambulanto tj. tokom ispitivanja pacijent spava u svojoj kući, u svom krevetu sa uređajem koji meri gore navedene parametre. Ovaj pregled se može obaviti u ordiniaciji Limana.
Na dan pregleda pacijent kod koga postoji sumnja na sleep apneu dolazi u ordinaciju Limana gde mu se objašnjava procedura ispitivanja, pokazuje način aplikacije uređaja za ispitivanje. Nakon potpisivanja odgovarajućih formurara pacijent odlazi sa uređajem koji dobija na korišćenje u svoj dom. Pre spavanja potrebno je da se pacijent istušira, obavi ličnu higijenu i u laganoj i čistoj odeći (majica obavezna) postavi aparat kako mu je objašnjeno te ode na spavanje u vreme u koje obično i ide na spavanje. Potrebo je da muškarci imaju obrijanu bradu a žene skinu lak sa noktiju.
Veoma je važno, da pacijent na dan ispitivanja izbegava popodnevno spavanje, primenu lekove za spavanje i konzumiranje pića sa kofeinom i alkoholom. Ukoliko koristi neku terapiju kao redovnu trebalo bi da o tome obavestiti lekara koji će proceniti da li je potreban prekid terapije na dan ispitivanja.
Respiratorna polisomnografija
Je neinvazivna metoda ispitivanja sna se izvodi isključivo u bolničkim uslovima. Potrebno je da pacijent prespava bar jednu noć u odgovarajućem Centru za medicinu sna. Tokom cele noći pacijentu se meri puls, električna aktivnost srca (EKG), saturacija kiseonikom, pokreti grudnog koša, položaj tela, pokreti nogu, protok vazduha kroz disajne puteve i električna aktivnost mozga (EEG).
Lečenje opstruktivne Sleep apnee
Najefikasniji način lečenja opstruktivne sleep apnee za većinu pacijenta je primena CPAP uređaja tokom spavanja. Ovaj uređaj preko maske obezbedjuje stalan protok vazduha kroz disajne puteve i sprečava njihovo zatvaranje što obezbeđuje da osoba provede čitavo spavanje bez prekida disanja.
