NEFROLOGIJA I IMUNOLOGIJA

Nefrolog je specijalista za bolesti bubrega i mokraćnog sistema. Nefrolog se bavi i imunološkim oboljenjima.

  • Procenjuje se da oko 5–10 miliona ljudi umire godišnje zbog bubrežnih bolesti.
  • Broj umrlih zbog bubrežne slabosti je tokom 2015. godine iznosio 1.2 miliona, uz porast za 32% u odnosu na broj umrlih od bubrežne slabosti tokom 2005 godine. [1]
  • U 2010. godini je procenjeno da je umrlo 2.3–7.1 miliona ljudi sa bubrežnom slabošću V stepena (koji su zahtevali dijalizu) bez pristupa dijalizi.
  • U 2010. godini, širom sveta 2.62 miliona ljudi bilo je na hroničnom programu dijalize, a predviđa se da će se potreba za dijalizom udvostručiti do 2030. godine.
  • Ukoliko se rano identifikuju faktori rizika, akutna bubrežna slabost i hronične bubrežne bolesti se mogu prevenirati i ukoliko se bubrežna slabost otkrije rano moguće je usporenje propadanja bubrežne funkcije i to primenom jeftinih intervencija od kojih su neke i na listi Svetske zdravstvene organizacije kao što su: savetovanje za kardiovaskularne bolesti, dijabetes, hipertenziju, upotreba lekova, kontrola upotrebe duvana, promocija fizičke aktivnosti ii smanjenje unosa soli.
  • Procenjuje se da oko 1.7 miliona ljudi godišnje umre zbog posledica akutne bubrežne slabosti. [1]

  • Saznaj više
Saznaj više

Reference:

[1] Bulletin of the World Health Organization 2018;96:414-422D.
doi: http://dx.doi.org/10.2471/BLT.17.206441

[2] 2014 USRDS annual data report: Epidemiology of kidney disease in the United States.
United States Renal Data System. National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases, Bethesda, MD, 2014:188–210.


Nefrolog se bavi prevencijom, dijagnostikom i lečenjem bolesti bubrega i mokraćnih puteva i dijagnostikom i lečenjem sistemskih autoimunih bolesti, artritisima i imunodeficijencijom.


nefrolog novi sad

Kako izgleda pregled nefrologa


Pregled traje oko 20-30 minuta, a po potrebi i duže.
Pregled je bezbolan i nije potrebna posebna priprema.

Pregled nefrologa se sastoji od:

  • Anamneze – razgovor sa pacijentom o tegobama, ranijim oboljenjima-istoriji bolesti, prisutnim faktorima rizika.
  • Fizikalni pregled – inspekcija – posmatranje (npr. traganje za karakterističnim promenama na telu kod bubrežnih bolesti: testasti generalizovani otoci, bledo-žuta boja kože), palpacija – opipavanje (pokušaj palpacije bubrega), auskultacija – slušanje srca i pluća i renalnih arterija (koristeći stetoskop), merenje krvnog pritiska (koristi se tenziometar).
  • Postavljanje dijagnoze i davanje saveta i preporuka za dalje lečenje (ukoliko postoji potreba) i predloga za sprovođenje dalje dodatne dijagnostike (ultrazvuk bubrega i mokraćovoda, kolor doppler renalnih arterija , CT abdomena i male karlice, iglena biopsija bubrega, intravenska pijelografija, MSCT urografija, MRI urografija…)
  • Prepisivanje potrebne terapije ukoliko je potrebna.

Kada je potrebno obaviti pregled nefrologa?

Ukoliko imate neke od pobrojanih simptoma potrebno je da obavite pregled kod interniste / nefrologa zbog sumnje na hroničnu bubrežnu slabost:



Poremećaji mokrenja:


  • poliurija (mokrenje velikih količina urina, preko 3l na 24h),
  • oligurija (dnevno izlučivanje urina -diureza manje od 500 ml/dan)
  • dizurija (bolno i otežano mokrenje)
  • noćno mokrenje
  • retencija urina


Promene u sastavu mokraće:


  • Bakteriurija (prisutnost bakterija u urinu)
  • Leukociturija (prisustvo leukocita u urinu)
  • Hematurija (prisustvo crvenih krvnih zrnaca u urinu)
  • Proteinurija (prisustvo proteina u urinu)
  • Lipidurija (prisustvo lipida u urinu)
  • Kristalurija (prisustvo kristala u urinu)


Bolnost u lumbalnoj regiji:


  • tup
  • oštar
  • povremen
  • kontinuiran
  • tipa kolike


Edemi


  • testati
  • generalizovani


Hipertenzija Bubrežnog porekla



Opšti aspekt:


  • zamor
  • slabost


Koža i sluznice:


  • bledo-žuta (boja bele kafe)
  • modrice
  • svrab
  • ekskorijacije (oguljotine nastale usled češanja)

Respiratorni:


  • nedostatak vazduha
  • gušenje
  • kašalj


Kardiovaskularni:


  • dispneja pri naporu
  • retrosternalni bol
  • hipertenzija
  • edemi
  • uvećanje srca

nefrolog novi sad

Gastrointestinalni:


  • anoreksija
  • nelagodnost u epigastrijumu
  • mučnina
  • povraćanje
  • štucanje


Genitourinarni:


  • nokturija (učestalog buđenja iz sna zbog mokrenja)
  • poliurija potom oligoanurija
  • izostenurija (izlučena mokraća ima stalnu specifičnu težinu, koja odgovara specifičnoj težini krvne plazme oslobođene belančevina )
  • impotencija
  • izostanak ili neregularni menstrualni ciklusi


Neurološki:


  • sindrom nemirnih nogu
  • grčevi i utrnulost ekstremiteta
  • tipičan tremor (asteriksis)
  • hiperrefleksija
  • periferna neuropatija


Mentalni status:


  • poremećaj sna
  • otežana koncetracija
  • konfuzija
  • sopor


Ukoliko imate neke od pobrojanih simptoma potrebno je da obavite pregled kod interniste/nefrologa zbog sumnje na pijelonefritis (upala bubrega):


  • bolovi u krstima ili leđima
  • povremeno jak bol u trbuhu
  • visoka telesna temperatura – iznad 38 stepeni Celzijusa duže od 2 dana
  • groznica sa drhtavicom
  • malaksalost
  • crvenilo kože
  • povraćanje, mučnina
  • bolovi u celom telu
  • bol i pečenje prilikom mokrenja
  • češće mokrenje
  • zamućen urin uz neugodan miris
  • krv u urinu
  • konfuznost
  • dezorijentisanost


Neophodna je HITNA KONSULTACIJA NEFROLOGA u sledećim situacijama:


  • sumnja na akutnu slabost bubrega
  • naglo pogoršanje funkcije bubrega (porast koncentracije kreatinina u serumu za više od 20% od prethodne kontrole)
  • novootkriveni bolesnici sa jačinom glomerularne filtracije (JGF) ispod 30 ml/min/1,73 m2
  • pogoršanje ili maligna faza hipertenzije
  • hiperkalijemija (>7,0 mmol/l)
  • nefrotski sindrom
  • proteinurija sa hematurijom
  • dijabetes sa proteinurijom, a bez dijabetesne retinopatije
  • rekurentni edem pluća, a naročito ako je praćen pogoršanjem JGF


Autoimune bolesti


Autoimune bolesti su poremećaj imunološkog sistema. Postoji više od 80 različitih autoimunih bolesti.


Najčešće autoimune bolesti su:

  • reumatoidni artritis – hronična upalna bolest vezivnog tkiva
  • sistemski lupus – hronična autoimuna bolest koja može pogoditi različite delove tela, uključujući kožu, zglobove, srce, pluća, krv, bubrege i mozak
  • sklerodermija – kronična multisistemska bolest koja zahvata kožu, zglobove, krvne sudove i unutrašnje organe. Izaziva  zadebljanje, oticanje i zatezanje kože
  • Sjögrenov sindrom (suhoća sluznica tela – očiju, usta i dr.)
  • vaskulitisi
  • polimiozitis
  • dermatomiozitis
  • sarkoidoz

Vrlo je važno prepoznati prve znakove jer rana dijagnoza poboljšava kvalitetu života i smanjuje broj i težinu komplikacija.
Za postavljanje imunološke dijagnoze postoje specifični testovi za dokazivanje autoantitijela koja ukazuju o kojoj se autoimunoj bolesti radi.)


Kada je potrebno obaviti pregled nefrologa imunologa?


Ukoliko imate neke od pobrojanih simptoma potrebno je da obavite pregled kod nefrologa/imunologa zbog sumnje na autoimuno oboljenje:

  • Glavobolja
  • Nemogućnost koncentracije (lupus)
  • Pojava akni i dermatitisa, ekcema, osipa u obliku leptira
  • Umor ili hiperaktivnost
  • Bol u mišićima i slabost, ukočenost (reumatoidni artritis)
  • Gubitak ili dobijanje u telesnoj masi
  • Gubitak kose (sistemski lupus)
  • Blago povišena temperatura

Bolesti koje nefrolog leči



Infekcije u mokraćnom sistemu:


  • infekcije gornjeg mokraćnog sistema (upale bubrega i mokraćovoda – uretera)
  • i infekcija donjeg mokraćnog sistema (mokraćne bešike i mokraćne cevi).


Bolesti bubrega koje su posledica metaboličkih poremećaja


Bubrežno kamenje i pesak u mokraćnim putevima, giht.


Giht nastaje kada se kristali mokraćne kiseline nakupljaju u zglobovima. Najčešće zahvata veliki zglob nožnog palca, ali može zahvatiti i druge zglobove (koleno, skočni zglob, stopalo, ručni zglob i lakat). Uglavnom se javlja kod muškaraca preko 40 godina i žena u menopauzi.
„Napadi“ se često događaju preko noći, te unutar 12 do 24 sata, postoji jaka bol i oticanje obolelog zgloba. “Napadi” gihta obično traju 10 dana. Dijagnoza gihta se zasniva na simptomima, testovima krvi (otkriju se visoke vrednosti mokraćne kiseline) i pronalaženju kristala urata u zglobnoj tečnosti. Kod hroničnog gihta, RTG snimak ukazuje na oštećenje hrskavice i kostiju. Trenutno ne postoji izlečenje od gihta, ali uz pravilnu ishranu, zdrav stil života i adekvatnu upotrebu lekova, simptomi gihta mogu se zalečiti i sprečiti pojava ponovnih “napada”.



Ciste bubrega otkivene ultrazvukom


Često se na rutinskom–sistematskom pregledu otkrije prisustvo ciste na bubregu. Uglavnom je to slučajni nalaz ultrazvuka abdomena i ne predstavlja nikakav klinički problem ali zahteva redovne godišnje kontrole. Za razliku od obične ciste bubrega klinički problem zbog mogućih komplikacija predstavlja nasledna bolest – policistični bubreg. Pacijenti s policističnim bubrezima često imaju bolove u slabinama, umor, malaksalost i probleme s mokrenjem. Lek na žalost ne postoji, a lečenje je usmereno na ublažavanje simptoma i sprečavanje nastanka ozbiljnih komplikacija (bubrežne insuficijencije, hipertenzije, pojave karcinoma bubrega).



Renalna (bubrežna) hipertenzija


Renalna (bubrežna) hipertenzija je vrsta sekundarne hipertenzije koja se javlja kao posledica bolesti bubrega. Glavni uzrok je suženje (stenoza) arterije koja dovodi krv u bubreg (renalna arterija). Kod mlađih osoba, posebno žena, ona je uzrokovana stanjenjem mišićnog dela zida renalne arterije. Kod starijih osoba suženje je uzrokovano nagomilavanjem aterosklerotskih plakova koji sužavaju lumen renalne arterije. Sumnja na renalnu hipertenziju postoji ukoliko se hipertenzija javi kod mlađe populacije ili se radi o novonastaloj hipertenziji kod starijih pacijenata. Svrha dijagnostičkih pregleda je da se utvrdi da li postoji smanjen protok kroz bubrege kao i da li će uklanjanje suženja (angioplastika) imati smisla. Kod postojanja sumnje na postojanja renalne hipertenzije pored ultrazvuka bubrega, kolor doplera renalnih arterija i analiza krvi neophodno je uraditi i renalnu angiografiju.



Nefroza


Nefrozu karakteriše proteinurija (povišena koncentacija proteina u urinu), hipoproteinemija (snižena koncentracija proteina u krvi), hipoalbuminemija (snižena koncentracija albumina u krvi), edemi i povišena koncentracija holesterola i triglicerida u krvi. Najčešće se javlja u dečijoj dobi i kod odraslih osobe starosti između 18 do 30 godina života. Oštećenja bubrežnih glomerula, koja dovode do nefroze, nastaju kao posledica upala glomerula, intoksikacije određenim lekovima, zbog prisustva tumora ili povišenog pritiska u venama bubrega. Mogući uzrok nefrotskog sindroma su i neke druge bolesti poput dijabetesa, reumatoidnog artritisa ili amiloidoze. Najčešći simptom nefrotskog sindroma su edemi (nenormalno nakupljanje tečnosti u tkivima). Oni se mogu pojaviti na zglobovima, licu (naročito očnim kapscima), ali i na bilo kom drugom mestu na telu. Koža iznad edema je napeta, sjajna i svetle boje. Edemi su meki i ako se pritisne prstom na edem, ostaju karakteristični otisci. Pored edema simptomi bolesti su glavobolja, gubitak apetita, a u težim oblicima bolesti mogući su i simptomi poput povišene telesne temperature, povraćanja i jakih bolova u abdomenu. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike pacijenta i detaljnih laboratorijskih analiza krvi i urina. Lečenje zavisi od primarnog uzroka oboljenja i oblika nefroze, ali se preporučuje pridržavanje strogih dijetetsko-higijenskih mera (redukcija unosa soli u organizam). U većini slučajeva prepisuju se diuretici (radi povećanja volumena mokraće), a od ostalih lekova najčešće se koriste kortikosteroidi pod strogim nadzorom nefrologa.



Hronična bubrežna insuficijencija (hronična bubrežna slabost)


Hronična bubrežna insuficijencija (hronična bubrežna slabost) je bubrežna bolest kada dolazi do nepovratnog oštećenja bubrežnog tkiva (nefrona) što uzrokuje hroničnu nesposobnost uklanjanja otpadnih materija bubrežnim putem. Najčešći uzrok su učestale imunološke i neimunološke upale bubrega (glomerulonefritisi, pijelonefritis), trovanje živom, hronične infekcije urotrakta, urođene anomalije bubrega… Početak hronične bubrežne insuficijencije je najčešće neprimetan (pacijent najčešće ne oseća nikakve simptome bolesti). Tek laboratorijske analize mogu ukazati na snižavanje glomerularne filtracije i defektnu sposobnost koncentracije te prisustvo priteina ili krv u urinu. Količina urina je ponekad sve veća zbog čega pacijent mora češće mokriti, a ponekad postupno sve manje mokri uz pojavu otoka (edemi). Kako bolest progresivno napreduje, dolazi do uremičke faze u kojoj dolazi do niza hematohemijskih promena. Uočava se porast ureje, kreatinina i mokraćne kiseline u biohemijskim analizama krvi, a često dolazi i do anemije. Ukupni proteini, kalcijum i natrijum su često sniženi, dok su kaliumj i fosfor ponekad povišeni. Registruje se poremećaj elektroliza u krvi. Zbog anemije pacijent se žali na opštu slabost i brzo zamaranje. Pacijent je bled, ima mučninu, gubitak apetita, i uporno štucanje, ponekad i povraćanje. Često je prisutna depresija, anksioznost i razdražljivost. Većina tih simptoma nestaje kada pacijent počne sa terapijom – dijalizom. Moguća je primena peritonealne dijalize ili hemodijaliza koje se moraju obavljati redovno u planiranim vremenskim intervalima. Takođe je moguća opcija i transplantacija bubrega ukoliko nema medicinskih kontraindikacija za opštu anesteziju ili transplantaciju bubrega. Ukoliko ima kontraindikacija za transplantaciju bubrega bolesnik ostaje na hroničnom programu dijalize doživotno, što može trajati i nekoliko decenija. Indikacije za uključenje u hronični program dijalize su: hiperkalijemija, hiperhidracija, azotemija i acidoza, koje se ne mogu korigovati konzervativnim merama.



Karcinom organa mokraćnog sistema


Karcinom organa mokraćnog sistema možemo na vreme otkriti redovnim ultrazvučnim pregledima. Savetuje se obraćanje lekaru ukoliko se pacijent žali na bolove u slabinama, trbuhu i donjem delu karlice, učestalo mokrenje, a posebno pojave krvi u mokraći, tamnije boje urina ili bilo kakvih smetnji kod mokrenja. Najčešći je karcinom mokraćne bešike koji predstavlja oko 70% malignih oboljenja mokraćne beške. Najčešće se javlja kod osoba srednje životne dobi (50-70 godina). Rak mokraćne bešike je tri puta češći kod muškaraca nego kod žena. Dijagnoza se postavlja uzimanjem detaljnih anamnestičkih podataka, kliničkim pregledom, ultrazvukom, pregledom rektuma i vagine i laboratorijskih analizama, a potvrđuje se na osnovu urografije, citoskopije, angiografije karlice, limfografije i CT-a. Najčešći karcinom bubrega je adenokarcinom i češći je kod muškaraca nego kod žena, (obično kod muškaraca starijih od 50 godina). Ne zna se tačan uzrok ove bolest, ali poznati su neki faktori rizika poput pušenja, gojaznosti, zloupotrebe analgetika, a veliku ulogu igra i nasledni faktor. Bubrežne ciste kod pacijenata koji su na dijalizi mogu alterirati u maligne. Može se javiti i povišena telesna temperature, mršavljenje, anemija, umor, opšta slabost i pojava karakteristične palpabilne mase u području abdomena. Analizama se otkriva i povišena koncentracija kalcijuma i eritrocita, povišen krvni pritisak, Cushingov sindrom i izlučivanje mleka iz dojki, a nalazi jetrenih enzima su često poremećeni. Kod određenog broja pacijenata nema simptoma bolesti, ni bolova, sve dok se bolest ne proširi.

Posebna oblast kojom se nefrolog imunolog bavi je klinička imunologija.



Kada se bolesnik upućuje nefrologu potrebno je da se dostave sledeći podaci:

  • podaci o početku, toku bolesti i primenjenom lečenju
  • podaci o krvnom pritisku
  • rezultati prethodnih merenja koncentracije kreatinina u serumu
  • rezultati pregleda mokraće, a ako postoje podaci o proteinuriji

Potrebno je da poznati nefrološki pacijenti periodično obavljaju preglede kod nadležnog nefrologa.
Redovne preglede nefrologa treba da obavljaju svi pacijenti koji imaju hroničnu bubrežnu slabost, dijabetesnu nefropatiju, ukoliko znaju za cistu na bubregu, ili im je dijagnostikovana policistična bolest bubrega, ako imaju ugrađene stentove u renalne arterije, ili su imali operaciju bubrega. Takođe svi transplantirani bolesnici treba da obavljaju redovne nefrološke kontrole.


Dijagnostički pregledi

ultrazvuk bubrega

ULTRAZVUK ZGLOBOVA



ordinacija novi sad

ULTRAZVUK BUBREGA



biopsija novi sad

ULTRAZVUČNI PREGLED RENALNIH ARTERIJA



Naš tim



Doc. dr sci. med. Milica Popović

Internista – nefrolog i imunolog


Pročitaj više

nefrolog novi sad

dr Tijana
Ažasevac

Internista – nefrolog


Pročitaj više



Pročitajte više o nefrologiji i imunologiji


Ordinacija Limana 2019. Sva prava zadržana.

Želiš da dobijaš savete o zdravlju i informacije od nas?


Prijavi se na naš Newsletter!

WordPress Appliance - Powered by TurnKey Linux